Buđenje za Evropu

(Fond strateške kulture, 19.04.2010)

Po podacima francuskog lista «Le Monde», Kinezi tapkaju pred vratima evropske ekonomije. Uporedivi podaci ekonomskih pokazatelja Evrope i njenih glavnih snabdevača i konkurenata u Aziji govore pak o tome, da su evropski političari prespavali „kineski voz“.

Evropski ekonomski pokazatelji u prvom kvartalu 2010. godine i podaci o stanju ekonomija vodećih država Azije sada se razlikuju tako kao da se nalaze „u različitim dimenzijama“: Evropa je u dubokoj ekonomskoj krizi, a azijske privrede je kriza ne samo zaobišla, nego je još i podstakla na rast, nemoguć u Starom svetu čak ni u najboljim vremenima. Francuzima je to tim teže, jer njihova druga po veličini privreda u Evropi pati od deficita budžeta i rekordne nezaposlenosti, a Evropa u celini takođe je u sumornom stanju. Ali je „važno da krizu i dalje ponosno ignoriše brzo razvijajuća Azija“.

Kina, koja je u minuloj godini postala priznati svetski lider, koji vuče nagore posustale bez državne pomoći zapadne privrede, ove godine će čak i po najopreznijim prognozama uspeti da osigura rast od 8 do 12 procenata. Indija će, pak, zabeležiti rast od 7,5 procenata. I bez obzira na davnašnje suparništvo među zemljama tog regiona, tamo se uspostavlja monetarna unija. Dok Evropljane muči sumnja povodom pitanja da li pomagati Grčkoj, koja se našla na ivici stečaja, Kina, Koreja, Japan i zemlje grupe ASEAN formirali su fond sa 120 milijardi dolara radi sprečavanja krize likvidnosti, ukoliko se takva opet pojavi na ekonomskom horizontu. U to da se pritom radi o stvaranju finansijskog instrumenta, alternativnog Međunarodnom monetarnom fondu, koji je u značajnoj meri „u džepu“ SAD, već niko ne sumnja. To još nije opšteazijski Monetarni fond, ali je jasno da se zemlje Azije međusobno dogovaraju o tome da ubuduće eskiviraju MMF.

A ako bismo se udubili u detalje, dobili bismo i sasvim ubedljivu sliku. „Ko je kupio švedski Volvo? – pitaju“. „Kineski proizvođač automobila Geely“.“ Ko je nedavno podelio peto mesto u rejtingu svetskih telefonskih operatera, preuzevši nekoliko afričkih telekomunikacionih mreža?“ „Indijski gigant Bharti“. „Ko sada aktivno razvija delatnost u oblasti atomskih elektrana, pored ostalog u zemljama Persijskog zaliva?“ „Južnokorejski koncerni, uz veliko nezadovoljstvo francuskih industrijskih preduzeća tog sektora“. Kako je nedavno konstatovao u listu Echos jedan od vodećih francuskih stručnjaka za globalizaciju Kristof de Maržeri, generalni direktor koncerna Total, „zbog nepoverenja i nerazumevanja mi Bliski Istok guramo u zagrljaj Azije“.

Francuski list, ne bez zavisti, piše i o tome, da nisu samo azijske ekonomije te koje „zrače nepokolebljivim optimizmom“. Brazilski predsednik Lula, koji se spremao već da napusti svoju funkciju, uspeo je da u godinama svog predsednikovanja značajno ojača položaj svoje zemlje. Ako je ranije ona bila obeskrvljena i ponižena od strane Međunarodnog monetarnog fonda, danas ona može priuštiti sebi da započne šestogodišnji program državnih investicija u visini od 600 milijardi evra. Brazil je danas najveća ekonomija Latinske Amerike, koja raspolaže sa deviznim rezervama u visini od 205 milijardi dolara. Tražnja roba i usluga unutar zemlje u stalnom je porastu, a dinamika rasta unutrašnjeg bruto proizvoda ove godine može dostići 4,5 procenata, što je dvostruko više od prosečnih svetskih pokazatelja.

„U isto vreme Evropska unija stoji u mestu“ – žali se francuski „Le Monde“. Direktor MMF-a Dominik Stros-Kan, koji se bavi preraspodelom sredstava, nedavno je pridikovao Evropljanima: „Evropske ekonomije rizikuju da se nađu u drugom ešalonu, a ne u prvom, naporedo sa SAD i Azijom“. I to ne zato što su one prekomerno zadužene, već zato što one nedovoljno pažnje posvećuju rastu i inovacijama. Svet ide napred, a Evropa tapka u mestu.

Dajte da preciziramo kakav je svet.

Zanimljivi podaci o tome ko kako živi mogu se naći u izveštaju Svetske asocijacije proizvođača luksuznih predmeta za 2009-2010. godinu. Razume se da je u uslovima globalne ekonomske krize obim prodaje luksuznih predmeta značajno opao. Međutim, u Kini je, na primer, prošle godine taj obim povećan na 9,4 milijarde dolara, što je dostiglo – obratite pažnju! – 27 procenata ukupnog svetskog pokazatelja. Kina je po luksuzu dostigla SAD i jedino je slabija od Japana u tom pogledu.

Postoji niz razloga zašto u Kini raste potražnja za luksuznim predmetima. Zahvaljujući dinamičnom razvoju kineske ekonomike tamo su se pojavili ljudi koji sebi mogu priuštiti da kupuju skupe stvari. Kinezi, koji su se obogatili, kupuju luksuzne predmete i radi zadovoljavanja svojih prestižnih potreba, ali i zarad iskazivanja svog ukusa i društvenog statusa.

Istina, pri tom neki stručnjaci smatraju da današnja Kina još nije stupila u epohu „kulta luksuza“, da u zemlji postoje velike razlike između bogatih i siromašnih ljudi, a većina stanovnika jednostavno nije u mogućnosti da nabavi elitnu robu. Međutim, situacija se nezaustavljivo menja i zemlja koja izvozi robu široke potrošnje u sve krajeve sveta, dobija ogromne dividende zbog toga što drži nizak kurs juana, zbog čega je redovno izložena napadima, pored ostalog, i u najvećoj meri, od strane SAD.

Uoči nedavne posete predsednika Kine Hu Đintaoa Vašingtonu, Peking je izjavio da uz određene uslove može razmotriti mogućnost jačanja nacionalne valute. Razume se, pitanje kursa juana je obostrano zaoštreno i u političkom, i u ekonomskom pogledu. Nije slučajno što je član komisije za monetarnu politiku Centralne banke Kine Li Daokuj nedavno saopštio, da Peking može pribeći jačanju kursa juana u odnosu na dolar SAD ukoliko Vašington bude poštovao „najznačajnije interese“ zemlje. Na tu izjavu skreće pažnju Fajnenšel tajms.

Ministar finansija SAD Timoti Gajtner veoma kritički ocenjuje sadašnju monetarnu politiku Kine: „Nefleksibilni kurs kineskog juana značajno je otežao vrednovanje nacionalne valute za ekonomije u razvoju koje izlaze na svetsko tržište, - istakao je on. „Kretanje u stranu utvrđenog tržišnog kursa neophodno je u cilju globalnog rebalansiranja svetske privrede“.

Dopustiću sebi da istaknem, da je rebalansiranje potrebno upravo Gajtneru i SAD sa mnogobrojnim njihovim dolarskim satelitima. A ne Kini, čija ekonomija nezadrživo raste.

Američke vlasti su u više navrata i pozivale i zahtevale od Kine da promeni monetarnu politiku. Peking veštački održava sniženi kurs juana, što suštinski smanjuje vrednost kineskih roba, čineći ih dostupnim i privlačnim za potrošače na svetskom tržištu.

To nipošto nije nova istina – upravo se tako i osvajaju tržišta za plasman roba. A na američki argument da bi revalvacija juana povećala kupovnu moć kineskih građana i pozitivno delovala na unutrašnju tražnju, lako se odgovara time da je, kako smo već izneli u tekstu, kinesko unutrašnje tržište, čak i kada je reč o luksuznoj robi, već ostavilo iza leđa Sjedinjene Države.

Kako je agenciji Rojters izjavio savetnik Centralne banke Kine Li Daokuj, „promena kursa može biti izvršena u odgovarajućem trenutku. Mi treba da odredimo taj trenutak, ali jednokratna korekcija neće doneti koristi ni Kini, ni SAD. To će zavisiti od posete predsednika Hua Sjedinjenim Državama. Ukoliko pregovori budu uspešni, mi ćemo moći korigovati kurs, polazeći od naše sopstvene situacije“. Jednom rečju, izjavljuju Kinezi, ako nama to bude od koristi, neka bude od neke koristi i vama.

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2943