BRIK u 2009.

Glavni geopolitički događaj 2008. godine (a verovatno i bar prve polovine 21. veka) desio se septembra i oktobra. Raspad jedno polarnog sveta ima obeležja tektonskog poremećaja koji se osetio baš u svakom kutku planete. Neposredan povod bio je krah ekonomsko-finansijskog modela koji su primenjivale dominantne, pre svega Zapadne sile. Saznanje da Amerika nije više jedini lider, teško je odjeknulo u državama koje su svoju budućnost i napredak vezali uz nju i njeno liderstvo. Izjava, povodom najave samita na vrhu Brazila, Rusije, Indije i Kine, Gregori Koplija 05.01.2009. (Predsednik i urednik vašingtonskog časopisa „Defence and Foreign Affairs”) da je sada Amerika u situaciji da se plaši izolacije od strane zemalja BRIK-a, svedoči o definitivnom priznanju realne situacije u svetu. Noam Čomski je u svojim komentarima uvideo činjenicu da američki i uopšte zapadni mediji bojkotuju postojanje i takve organizacije kakva je UNASUR (Organizacija zemalja Južne Amerike), sve da ne bi otkrili činjenicu da im je i „zadnje dvorište“ okrenulo leđa. Medijska blokada trebalo bi da im posluži da se bar za izvesno vreme sakrije činjenica da je „car go“. Sve ove informacije o snažnom prestrojavanju na globalnoj političkoj sceni govore da medijske manipulacije više ne mogu da zaustave prirodne procese preraspodele političke moći. Shodno tome i redistribuciji prirodnih resursa kao jednog od najvažnijih potencijala za dalji uspešan razvoj. Nazire se kraj ostvarivanju superiornog razvoja na iskorišćavanju vojne i medijske superiornosti i iskorišćavanja nametnutog finansijskom vladavinom svetom.

Sama Amerika našla se u panici. Stanovništvo naviknuto na dugogodišnje stabilne prilike, odjednom je shvatilo da u sistemu za koga su bezrezervno verovali ne postoji bolji, nema perspektive za veliki deo populacije na srednji rok. Stotine i hiljade analitičara širom sveta objašnjavaju i to veoma uspešno korene i način na koji se izgubio jednopolarni svet. Kod predviđanja budućih događaja razlikuju se po „ekipi“ za koju navijaju, jer su uglavnom svesni da je prognoza budućih događanja, u ovom trenutku, otprilike ravna klađenju na sportske rezultate.

Na našim prostorima, obasuti smo, pre svega, vestima dostupnih nam medija, koji dominiraju u takozvanom razvijenom svetu (SNN, BBC, Reuters) i, naravno, domaćim raspršivačima informacione magle kojom se pokušava sakriti (a opravdati poklič „Evropa nema alternativu“) pravo stanje stvari. Zahvaljujući Internetu, oni koji žele, mogu doći i do drugih izvora koji pokazuju dosta različitu situaciju. Čitaoci kineskih, indijskih, ruskih, brazilskih, arapskih novina i agencija, u prilici su da saznaju mnogo više.

Šta se u međuvremenu događa u zemljama BRIK-a? Posle sastanka ministara inostranih poslova u Jekatarinburgu maja meseca, bilo je izvesno da će do gore pomenutih promena vrlo brzo doći. Zemlje BRIK-a zajedno ili pojedinačno sklapale su sporazume sa velikim brojem zemalja o početku delovanja po novim multipolarnim uslovima. Šangajska organizacija za saradnju primila je kao posmatrača Mongoliju, Indiju, Pakistan i Iran. Iran i Pakistan očekuju odgovor na molbu da postanu punopravni članovi, Indija je sa Brazilom i JAR napravila sporazum, UNASUR je objedinio većinu zemalja Južne Amerike. U nastupima zvaničnika zemalja BRIK-a insistira se da to nikako nije novi blok koji želi da dominira globalnom scenom, već samo jedan od vidova okupljanja koji se bori za pravedniji poredak zasnovan na međunarodnom pravu (sada važećem) u koji treba uključiti što veći broj zemalja.

Brazil će u novoj godini nastaviti da se učvršćuje na poziciji predvodnika (lidera) zemalja Južne Amerike. Nagli razvoj privrednih potencijala zemlje koja je treći po veličini izvoznik naoružanja (osnove ove industrije postavili su Nemci izbegli posle Drugog svetskog rata), treći svetski proizvođač aviona i nadasve nova energetska super sila, i u godini sveopšte krize, imaće visok rast privrede. Takav položaj opredeliće manje zemlje regiona da još više učvrste saradnju sa Brazilom i u njemu pronađu partnera koji će zameniti SAD, uz daleko manje uslovljavanje i mešanje u njihove unutrašnje prilike. Na nedavno održanom sastanku ovih zemalja u Limi (Peru) dogovoreno je decidirano da Brazil bude glavni njihov snabdeač oružjem. No, kao novi globalni svetski faktor povezivaće se i sa ostalim zemljama BRIK-a. Konkretizacija toga su već veliki sporazumi sa Indijom i Rusijom (poseta Medvedeva), a u najskorije vreme očekuju se i sa Kinom.

Rusiju u ovoj godini očekuje dalje potvrđivanje položaja super-sile. Svetska kriza uzdrmala je njenu poziciju, jer su dva osnovna faktora njene povećane moći: cena i količine prodate nafte (gasa) – drastično smanjene. Pragmatično vođstvo Putin-Medvedev (u čiju odlučnost nikako ne treba sumnjati) ima šansu da se potvrdi kao neprikosnoveni lider i u narednim decenijama, ukoliko i ovog puta pronađu rešenje i nastave sa rastom privrednih aktivnosti i poboljšavanjem standarda stanovništva. Rusija je uspela da postane najvažniji partner EU posle Amerike, sa perspektivom da u nekoj doglednoj budućnosti zamene mesta. Francuski predsednik Sarkozi jasno je stavio do znanja na Rusko-EU samitu da je saradnja sa Rusijom od egzistencijalnog značaja za EU (pre svega, energenti). Demonstriranje obnovljene vojne moći (patroliranje strateških nuklearnih bombardera, brzopotezno rešavanje krize sa Gruzijom, poseta ratne flote Južnoj Americi) ozbiljan su nagoveštaj da će i u svim sadašnjim (antiraketni štit razmešten u Poljskoj i Češkoj) i eventualnim budućim vojnim aktivnostima SAD (NATO) biti odgovoreno krajnje odlučno i efikasno. Sklapanje velikog broja veoma velikih ugovora o prodaji oružja i energenata (Venecuela, Kazahstan, Kina) isključivo u rubljama, dokaz je odlučnosti da se njihova valuta uvrsti u svetsku monetarnu korpu i raskine sa dosadašnjom praksom plaćanja u dolarima. Odlučnost države da se najozbiljnije pozabavi natalitetom (Putin) pokazuje da će najveća ruska slbost: ogromna teritorija za relativno mali broj stanovnika u narednim decenijama dramatično promeniti. Ako se uzme u obzir da promena klime na globalnom nivou ide na ruku ogromnoj Rusiji i da će ona postati, ne samo energetski i sirovinski super gigant, već i jedan od najvećih proizvođača hrane na svetu. Ova godina predstavlja BRIK-u, EU, i ostalim zemljama idealnu priliku da se uvere u najiskrenije namere Rusije da svoju moć iskoristi u pravcu postizanja stabilnosti u novom svetskom poretku.

Indija je prethodnu godinu okončala uspešno postignutim ugovorima sa SAD i Rusijom o saradnji na polju razvoja nuklearne tehnologije za primenu u mirnodopske svrhe. Vodeći politiku što veće neutralnosti, ona je sebi obezbedila dobru poziciju da koristi svoje mesto za razvoj dobrih odnosa sa skoro svim zemljama u svetu. Ljudski i intelektualni potencijali omogućili su joj da u nekim od najprofitabilnijih sektora (IT) ima dominantnu ulogu u svetu, što je potvrda i daljeg brzog rasta. Izgradnja infrastrukture za ovu džinovsku zemlju predstavlja generator koji omogućava ublažavanje udara svetske ekonomske krize. Kao jedno od dva (uz Kinu) najveća tržišta na svetu, i dalje će predstavljati primamljiv mamac za velike svetske kompanije gladne novih tržišta. Proizvodni potencijali (edukovana radna snaga, brz tehnološki razvoj, široka mreža distribucije po svetu), takođe privlači ulagače sa svih strana. Automobilske industrije iz celog sveta (najžešće pogođenih krizom) indijsko tržište vide kao jedan od potencijala za svoj opstanak i dalji razvoj. Intenzivnim razvojem svemirske tehnologije, softverske i elektronske industrije, vojne industrije i ostalih tehnolški intezivnih grana, postaje jedan od nekoliko svetskih centara moći, sposobnih ne samo da odbijaju pretnje od sebe, već i da aktivno učestvuje u kreiranju novih odnosa u svetu. Na tom putu, svakako, imaće poteškoća već ove godine u vidu rešavanja problema sa uvezenim terorizmom i domaćim separatizmom (Kašmir).

Kina u Novu godinu ulazi kao najveća industrijska proizvodnja na svetu. Takođe je po prvim procenama i druga svetska ekonomija iza SAD. Sa fantastičnim rastom od 13,8% u 2007. i još se ne zna koliko iznad 10% u godini najvećeg medijskog spektakla proteklih decenija, Olimpijskih Igara u Pekingu, snažno grabi ka prvom mestu na koje će stići za nekoliko godina. Godinu krize Kinezi dočekuju sa više samopouzdanja od većine vodećih ekonomija u svetu. Uprkos smanjenim porudžbinama iz sveta, pre svega Amerike, kineska roba svojom cenom će i u vremenu krize lakše naći put do siromašnijih kupaca.Takođe, ako žele pristup na ogromno tržište Kine, svojih najvažnijih kompanija iz oblasti automobilske, avio i industrija procesne opreme sve najrazvijenije zemlje moraće i dalje da svoja tržišta drže širom otvorena za kinesku robu. Drugi pravac u kome Kina izbegava nagli pad privrednih aktivnosti svakako je i njihovo unutrašnje tržište. Potencijal se najbolje uočava ako se samo potreba srednjeg staleža u Kini, koji broji već preko 300 miliona ljudi, da ima po dva automobila u porodici, meri potrebnom proizvodnjom desetina miliona automobila. Dalji intenzivni razvoj svih vrsta infrastrukture, takođe je garant blažeg udara krize u Kini. Ne treba zanemariti i činjenicu da kineski komunizam ima jedinstvenu šansu da primeni najmoćnije kompjuterske sisteme sopstvene proizvodnje u planiranju i vođenju ekonomske politike . Naučni socijalizam konačno ima šansu da u prerastanju ove zemlje u svetskog lidera potvrdi ili demantuje staro-nove ideje o prednostima planske ekonomije.

Nepresušnu potrebu za energentima (dok ne pronađe alternativu) Kina nastoji da osigura odnosima sa Venecuelom, Iranom, Gabonom i posebno sa Brazilom kao najvećim proizvođačem bio goriva i sigurno budućim najvećim izvoznikom energenata, imajući u vidu novo otkrivene rezerve crnog zlata i gasa u toj zemlji. Imajući u vidu nesagledive potrebe za energentima i ulaganja u nauku i tehnologiju, verovatno će ova zemlja prva stići do rešavanja problema sa obnovljivim izvorima energije.

Šezdeset godina mira (sa izuzecima ograničenih sukoba sa Indijom, Vijetnamom, Rusijom) Kina je iskoristila da postane „nepovratno jaka“. Svojom politikom postepenog povećavanja učešća u svetskim poslovima i nemešanjem u bilo kakve sukobe, izuzev kada su njeni vitalni interesi neposredno ugroženi, omogućili su brz razvoj svih svojih potencijala, a posebno vojnih, kojim je sposobna da brani svoje interese.

Odnosi unutar BRIK-a u 2009, razvijaće se u saglasnosti sa činjenicom da je spoj dve najmnogoljudnije zemlje i dve zemlje sa najviše prirodnih resursa, gotovo idealna kombinacija ogromnih narastajućih tržišta i tehnološki ekspanzivnih ekonomija, sa takoreći neograničenim rezervama sirovina sposobnih da ako treba i vojnim sredstvima zaštite svoje interese. No, njihov, gotovo idiličan položaj, sigurno će pokušati da poremete drugi geostrateški igrači, a pre svega, Amerika. SAD ima interesa da u regionu Azije što više odloži strateško povezivanje evroazijskog prostora (EU-Rusija-Azija), jer učvršćivanje odnosa na tom prostoru dodatno slabi već ionako njihov poljuljan položaj. Njihovu unutrašnju ravnotežu neće narušiti i pojedina nepoverenja koja postoje između njih. Suptilnost koju demonstriraju u prihvatanju podrške koju imaju za nove međunarodne odnose od najvećeg broja zemalja govori da se radi o zemljama – civilizacijama koje nisu sklone pravljenju neke nove hegemonije na planeti.

Srbija je u nedavnom periodu propustila šansu da, u ovom vremenu krize, iskoristi mnogobrojne prednosti koje je uživala u 20. veku u odnosima sa zemljama BRIK-a. Preostaje nam da u vremenu pred nama što pre povratimo, u meri koliko je to moguće, dobre političke, a pogotovu ekonomske odnose sa tim zemljama. Kako je naša privreda 0,002 evropske i 0,0007 svetske privrede, to bi nekoliko partnera iz ovih zemalja, koji bi iskoristili naše odnose sa EU i Rusijom (bescarinski aranžmani) doprinelo da bezbolnije prođemo kroz ova sumorna ekonomska vremena.