Blago guvernera Radovana

Ovakav pristup medija merama Vlade gde se potencira samo jedna, neminovno nameće utisak da je to i glavna mera, dok su ostale sporedne. Ukoliko je tako, zdravorazumski bi bilo upitati se kolike su stvarno plate državnih funkcionera kada se očekuje da upravo ta mera bude nosilac ekonomske politike kojom će budžet iz debelog minusa doći do uravnoteženog stanja.

S obzirom na to da su plate postale javne, lako je izračunati kolika će ušteda biti ostvarena, pa potom planiranu uštedu staviti u odnos sa rupom u budžetu i medijskom pažnjom koja je posvećena. Tako će lako dobiti odgovor da li je u toku još jedna propagandna akcija i manipulacija vladajuće koalicije.

Ali, da se vratimo Radovanu Jelašiću i njegovoj tričavoj plati od blizu 500.000 hiljada dinara ili 5.000 evra. Demokratske promene svakako su doprinele da odabrani ne moraju da nose gajbice, niti da na buvljaku prodaju hulahopke za jednu nogu, da bi preko noći stekli zavidno bogatstvo. Dovoljno je samo biti makar i šrafčić mašinerije na vlasti. Ovaj član elitinih ešalona G 17+ je samo jedan od mnogih pripadnika jurišnih odreda ove stranke koji su brižljivo i planski raspoređeni na najunosnija radna mesta.

Njegovo postavljenje i rad su pratile afere, od naprasnog dobijanja državljanstva, kupovine vile, afere kofer i najnovije pasoške. Ono, međutim, zašta je najviše odgovoran, a to su već pomenute devizne rezerve, sada kada ih treba upotrebiti, retko se ili uopšte ne spominju, a sva je prilika da će tako i ostati zbog ucenjivalačkog kapaciteta koji poseduje poglavar stranke kojoj pripada – Mlađan Dinkić.

Pored toga, neporecive zasluge dotičnog su što je na čelu NBS, sprovodeći ekonomsku politiku Mlađana Dinkića, ovaj ključar državnih para sebi i kompanjonima obezbedio raj na zemlji u vidu visokih primanja iz raznoraznih izvora, a državi kroz fiksni kurs dinara gušenje i gašenje izvozne privrede, sprečavanje ulaska ruskog kapitala preko ruskih banaka, ogromni deficit platnog bilansa, profite stranim bankama i uvoznicima kao i zaduživanje kod MMF, koje će Srbiju pretvoriti u koloniju, a one koji ne pripadaju vladajućoj kasti u parije.

Baš povodom najnovijeg zaduživanja kod MMF koje će poslužiti da kurs dinara ostane stabilan, kao i za otplatu dospelih rata međunarodnih kredita, treba postaviti suštinsko pitanje koje glasi: gde je blago guvernera Radovana, odnosno devizne rezerve naše države?

Treba se podsetiti da su se Mlađan Dinkić, Radovan Jelašić i ostali nepomenuti kreatori naših životnih i nadasve crnih hronika, do skoro hvalili deviznim rezervama koje prelaze deset milijardi dolara. Logično je upitati se zašto one nisu upotrebljene za otplatu dospelih obaveza, nego se pribeglo novom zaduživanju pod još težim uslovima? Gde je čudesno isparilo tih deset milijardi dolara i zašto sve to prati muk vladinih eksperata i medija?

Postoji nekoliko mogućih odgovora na ovo pitanje:

Prvi je da se devizne rezerve nalaze na Kipru, pa su se tamo zagubile. U slobodno vreme samopregornim radom, kao i one prethodne, traži ih Mlađan Dinkić. Sa sigurnošću se može tvrditi da će ih naći – kao i one prethodne;

Drugi je da su se devizne rezerve držale kod prvoklasnih američkih banaka, koje su suprotno očekivanjima naših eksperata, iznenada prestale da postoje. Ti isti stručnjaci su proricali da je svetska kriza šansa za Srbiju. Događanja su pokazala da treba verovati u njihov sud;

Treći je da se drže u nerizičnim i istovremeno visoko profitabilnim finansijskim derivatima;

Četvrti je da su pomenuti i nepomenuti akteri naših životnih i nadasve crnih hronika stanje na sopstvenim privatnim računima pobrkali sa iznosom deviznih rezervi države;

Peti je da su te rezerve poklonjene u vidu pomoći privredama onih država EU, koje će imati najveće koristi od jednostrane primene SSP, što će ubrzati prijem Srbije u Uniju, a njima pomoći da savladaju posledice krize. Ove rezerve ionako nisu potrebne Srbiji, pošto će je kriza zaobići;

Šesti je da su utrošene na prevremenu otplatu kosovskog duga, da bi se tako ovoj kvazi državi olakšao prijem u međunarodne finansijske institucije, što je opet dokaz dobrosusedskih odnosa koje Srbija razvija sa državama u okruženju, a to je jedan od neophodnih uslova za prijem u Uniju.

Pitanje koje proizilazi iz prethodnog, kao i ponuđenih odgovora glasi: Koliko su sigurni štedni ulozi građana za koje država garantuje upravo ovakvim virituelnim deviznim rezervama?

I na kraju, treba odgovoriti zašto nećemo dobiti odgovor na pitanje: gde je blago guvernera Radovana?

Kao što je već pomenuto, ucenjivački kapaciteti jednog od glavnih protagonista naših životnih i nadasve crnih hronika Mlađana Dinkića su veoma veliki. Tokom učešća u vlasti nakupio je mnogo nezgodnih informacija i dokaza za sve svoje koalicione partnere, što je i demonstrirao obelodanjivanjem afera Janjušević, Kolesar, Davinić i Mile Dragić. Pored toga, dokazao je i sposobnost da ruši vlade, ako se njegovim zahtevima ne udovolji.

Stranka za koju bi glasalo nepunih dva posto birača ima daleko veću moć zbog pomenutih „kečeva u rukavu“ koje drži Mlađan Dinkić. Dodatnu snagu mu daje i podrška iz inostranstva. G 17+ (ne)željeni koalicioni partner koalicije na vlasti će ostati to i u buduće. Zbog pomenutog kapaciteta, uzaludne su nade velikog dela javnosti koja simpatiše bilo poziciju, bilo opoziciju da će ovaj najomiljeniji srpski političar biti prevremeno mimo njegove volje isključen iz ZES-a. On će ovu koaliciju napustiti jedino kada on to bude želeo.

Mlađan Dinkić vodi računa o svojim kadrovima. Blago guvernera Radovana postoji samo u izjavama. Lako ih je dati, a i lako se zaboravljaju. Ipak, ne treba ni jednog trenutka sumnjati u jednu, a to je izjava narečenog Radovana Jelašića da će podneti zahtev za ocenu ustavnosti odluke o zamrzavanju i umanjenju plata zaposlenih u NBS, kojom se zaposleni dovode na ivicu egzistencije i tako ometa njihov udarnički rad za dobrobit ove države.

Sudeći po izjavama visokih državnih  zvaničnika da će poštovati i prihvatiti mišljenje Međunarodnog suda pravde, verujemo da će ih Radovan Jelašić slediti u tome kada je u pitanju odluka Ustavnog suda. Uostalom, ako ovaj sud donese nepovoljnu odluku, obraćanje Međunarodnom sudu za ljudska prava je sledeći, sasvim logičan korak.

Povoljna okolnost za državu Srbiju je ta, što će u slučaju da ovaj spor izgubi, naknadu Radovanu Jelašiću isplatiti u dinarima, a ne u stranoj valuti, jer bi za isplatu u stranoj valuti morala da upotrebi devizne rezerve, ili pak da se zaduži kod MMF-a.