Документи | |||
Предлог закона о приватизацији |
среда, 30. јул 2014. | |
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет уређивања закона Члан 1. Овим законом уређују се услови и поступак промене власништва друштвеног и јавног капитала и имовине. Дефиниције Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење: 1. Приватизација, у смислу овог закона, је промена власништва капитала и имовине правних лица која послују друштвеним и јавним капиталом. Приватизација, у смислу овог закона, је и: - продаја акција, односно удела који су пренети Агенцији за приватизацију (у даљем тексту: Агенција) после раскида уговора о продаји капитала закљученог између Агенције и купца; - продаја имовине у предузећима код којих је раскинут уговор о продаји капитала; - продаја акција, односно удела Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда; 2. Јавни капитал је капитал Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; 3. Предмет приватизације је: - друштвени, односно јавни капитал и имовина у предузећима и другим правним лицима, укључујући и јавна предузећа и јавни капитал исказан у акцијама или уделима; - акције, односно удели после раскида уговора о продаји капитала; - имовина у предузећима код којих је раскинут уговор о продаји капитала; - акције односно уделиАкционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање а када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда; 4. Субјекти приватизације су предузећа, привредна друштва, и друга правна лица у којима се врши промена власништва, укључујући и јавна предузећа, а за која је покренута иницијатива за приватизацију; 5. Модели приватизације су продаја капитала, продаја имовине, стратешко партнерство и пренос капитала без накнаде; 6.Методи приватизације су јавно прикупљање понуда са јавним надметањем и јавно прикупљање понуда; 7. Учесник у поступку приватизације јелице које је доставило пријаву за учествовање у поступку приватизације; 8. Купац једомаће или страно правно или физичко лице које је проглашено купцем, односно лице са којим је закључен купопродајни уговор; 9. Стратешки инвеститор је домаће или страно правно лице које је са субјектом приватизације, односно Републиком Србијом закључило уговор о стратешком партнерству; 10. Средства плаћања су динар и страна средства плаћања (девизе и ефективни страни новац); 11.Писмо о заинтересованости јеисказивање интереса за одређени субјект и модел приватизације, са основним подацима о заинтересованом купцу односно стратешком инвеститору и предлогом индикативне цене, инвестиционог програма, оквирног плана пословања и броја запослених на неодређено време, као и другим подацима од значаја одређеним јавним позивом; 12.Фер тржишна вредност је фер вредност дефинисана Међународним стандардом финансијског извештавања 13 – Одмеравање фер вредности; 13.Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем је метод приватизације за продају капитала и имовине субјекта приватизације подношењем понуда и јавним надметањем учесника; 14. Метод јавног прикупљања понуда је метод приватизације подношењем понуда за избор стратешког инвеститора; 15. Почетна цена за продају капитала, односно имовине износи најмање једну половину од процењене вредности капитала, односно имовине, а нова почетна цена на другом прикупљању понуда и јавном надметању најмање једну трећину од процењене вредности капитала односно имовине; 16.Продаја капитала је модел приватизације чији је предмет продаје јавни капитал или друштвени капитал који се приватизује, акције, односно удели после раскида уговора о продаји капитала закљученог између Агенције и купца, као и акције, односно удели Акционарског фонда, као Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда; 17. Продаја имовине је модел приватизације којим се у поступку приватизације продаје имовина или део имовине субјекта приватизације; 18. Програм за продају имовине је програм о продаји имовине који доноси субјект приватизације а прихвата Агенција за приватизацију, у роковима предвиђеним овим законом; 19.Стратешко партнерство је модел приватизације кроз институционални однос домаћих или страних правних лица са субјектом приватизације односно Републиком Србијом, које се спроводи кроз заједничко улагање путем оснивања новог привредног друштва или докапитализацијом постојећег субјекта приватизације; 20. Оснивање новог привредног друштва је оснивање друштва чији су оснивачи Република Србија и стратешки инвеститор тако што је улог Републике Србије имовина коју је Република Србија стекла по основу потраживања које има према субјекту приватизације за који је донела одлуку о стратешком партнерству, путем замене испуњења; 21. Докапитализација постојећег субјекта приватизације је повећање основног капитала субјекта приватизације за који је Влада донела одлуку о стратешком партнерству; 22. Уговор о стратешком партнерству је уговор о докапитализацији постојећег субјекта приватизације који закључују Република Србија, стратешки инвеститор и субјект приватизације, као и уговор о оснивању новог друштва који закључују Република Србија и стратешки инвеститор; 23.Пренос капитала без накнаде запосленима је пренос капитала у субјекту приватизације са друштвеним капиталом који се приватизује моделом продаје капитала, тако што се до 30% капитала преноси запосленима, без накнаде, у акцијама, односно уделима; 24. Пренос капитала без накнаде стратешком инвеститору је пренос капитала инвеститору у случају позитивних резултата пословања, у складу са прописима којима се уређује подстицај за инвестиције, а на основу одлуке Владе; 25.Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације су мере које може донети Влада када се субјекат приватизације приватизује продајом капитала или спроводи докапитализација постојећег субјекта приватизације, под условима из овог закона; 26. Условни отпис дуга је мера за припрему и растерећење обавеза субјеката приватизације којом се државни повериоци субјекта приватизације обавезују да отпишу дуг са стањем на дан 31. децембар 2013. године према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или јавним капиталом. Отпис дуга је пуноважан уколико је продат капитал субјекта приватизације, односно закључен уговор о докапитализацији; 27. Претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија) је мера за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације којом се потраживања поверилаца конвертују у трајни улог у капиталу субјекта приватизације; 28. Државни повериоци су: јавно предузеће, Пореска управа, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за робне резерве, Фонд за развој Републике Србије и други републички органи и организације, укључујући и Аутономну покрајину Војводину и јединице локалне самоуправе. Државним повериоцем сматра се и Агенција за осигурање депозита када врши функцију стечајног управника над банкама у стечају и када управља у име и за рачун Републике Србије потраживањима Републике Србије по основу преузетих ино обавеза; 29. Заложни повериоци јесу повериоци који имају потраживања обезбеђена хипотеком или залогом на имовини субјекта приватизације, као и повериоци који су у извршном поступку стекли право намирења на покретним и непокретним стварима субјекта приватизације; 30. Обустава поступка се примењује у случају сазнања за околности за које се није знало у време покретања поступка, а које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта приватизације; 31. Контрола извршења обавеза купца из уговора је контрола коју врши Агенција којом проверава да ли купац извршава уговорене обавезе; 32. Стечај ради окончања приватизације је стечај који покреће Агенција у односу на субјект приватизације када се стекну разлози за покретање стечаја у складу са одредбама овог закона и Закона о стечају, а у циљу окончања приватизације. Однос према другим законима и примена одредаба овог закона Члан 3. Одредбе овог закона примењују се на субјекте приватизације који имају седиште на територији Републике Србије. Ако је овим законом уређено питање које је другим законом на друкчији начин регулисано, примењују се одредбе овог закона. Изузетно од става 2. овог члана, одредбе овог закона не примењују се на спортске организације, осниваче медија, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и предузећа која су регистрована за производњу наоружања и војне опреме, осим уколико је законима који уређују положај тих предузећа, предвиђена примена одредаба овог закона. У поступку приватизације не примењују се одредбе закона које уређују привредна друштва о располагању имовином велике вредности и не доносе се посебне одлуке о продаји имовине. Начела приватизације Члан 4. Приватизација се заснива на следећим начелима: 1) стварање услова за развој привреде; 2) смањење негативних фискалних ефеката; 3) обезбеђење јавности и транспарентности; 4) онемогућавање корупције; 5) формирање продајне цене према фер тржишним условима; 6) стварање услова за социјалну стабилност. Предмет приватизације Члан 5. Предмет приватизације је: 1) друштвени, односно јавни капитал или имовина у предузећима и другим правним лицима укључујући и јавна предузећа; 2) јавни капитал исказан у акцијама или уделима; 3) акције и удели који су пренети Агенцији после раскида уговора о продаји капитала закљученог између Агенције и купца; 4) имовина у предузећима из тачке 3) овог става; 5) акције, односно удели Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда. Предмет приватизације може бити земљиште које је уписано у надлежним регистрима за упис права на непокретностима као друштвена, мешовита или својина субјекта приватизације. Предмет приватизације не могу бити природна богатства, добра у општој употреби, добра од општег интереса, као и културна добра у јавној својини уписана у регистар културних добара, који се води у складу са законом који уређује културна добра. Обавезност и рок за спровођење приватизације Члан 6. Приватизација је обавезна за субјекте приватизације са друштвеним капиталом. Друштвени капитал субјеката приватизације се мора приватизовати најкасније до 31. децембра 2015. године. Приватизација јавног капитала и имовине субјеката који послују јавним капиталом спроводи се на основу одлуке Владе, односно надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Сматра се да је поступак приватизације спроведен ако је закључен уговор о продаји капитала и ако су испуњени сви услови за пренос власништва над капиталом који су предвиђени уговором о продаји (уплата купопродајне цене, достављање банкарске гаранције, упис промене власништва у надлежни регистар), односно остварен Програм за продају имовине (у даљем тексту: Програм). Субјекти надлежни за спровођење приватизације Члан 7. Агенција за приватизацију је правно лице која спроводи и контролише поступак приватизације у складу са законом. Министарства, регистар надлежан за депо и клиринг хартија од вредности, регистар надлежан за упис привредних субјеката и залоге, регистри надлежни за упис права на непокретностима и други органи и организације, у оквиру своје надлежности а полазећи од делатности појединих субјеката приватизације, дужни су да на захтев Агенције пруже стручну, техничку и другу помоћ у циљу ефикасног спровођења поступка приватизације и да без накнаде доставе податке и документацију из своје надлежности. Модели приватизације Члан 8. Модели приватизације су: - продаја капитала; - продаја имовине; - пренос капитала без накнаде; - стратешко партнерство. Методи приватизације Члан 9. Метод продаје капитала и имовине је јавно прикупљање понуда са јавним надметањем. Капитал субјекта приватизације изражен у ацијама може се продавати и: 1) у складу са законом који уређује тржиште хартија од вредности; 2) прихватањем понуде за преузимање, у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава. Методи приватизације путем преноса капитала без накнаде су: 1) пренос запосленима; 2) пренос стратешким инвеститорима у складу са овим законом и прописима који уређују подстицај директних инвестиција. Метод приватизације путем стратешког партнерства је јавно прикупљање понуда. Комбинација више модела и метода Члан 10. У поступку приватизације могуће је применити комбинацију више метода и модела приватизације у циљу ефикаснијег спровођења овог поступка. Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације Члан 11. Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације могу бити: - условни отпис дуга; - претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија). Мере из става 1. овог члана могу се одредити само у случају продаје капитала, односно стратешког партнерства докапитализацијом субјекта приватизације. Купци у поступку приватизације Члан 12. Купац, у смислу одредаба овог закона, може бити домаће или страно правно или физичко лице. Домаћа или страна правна или физичка лица могу да се удруже ради куповине субјекта приватизације или стратешког партнерства (у даљем тексту: Конзорцијум) и да овласте једно лице за заступање. Купац, односно члан конзорцијума, не може бити: 1) домаће правно лице које послује већинским друштвеним капиталом; 2) физичко лице, правно лице и оснивач правног лица, који према субјекту приватизације има доспеле неизмирене обавезе до дана објављивања јавног позива; 3) физичко лице, правно лице и оснивач правног лица са којим је раскинут уговор о продаји, односно стратешком партнерству због неизвршења уговорених обавеза; 4) физичко лице које је осуђивано за кривична дела против живота и тела, кривична дела против имовине, кривична дела против привреде, кривична дела против службене дужности, кривична дела против здравља људи и кривична дела против јавног реда и мира, за која је запрећена казна затвора од пет година или тежа казна или против кога је покренут кривични поступак за та кривична дела; Купац контролног, односно зависног друштва у којем се спроводи приватизација не може да буде његово зависно, односно контролно друштво које послује друштвеним капиталом. Учесник у поступку приватизације који је проглашен купцем, односно стратешким инвеститором, а који не предузме све потребне радње и не закључи уговор у складу са овим законом, губи својство купца односно стратешког инвеститора, и право да учествује у будућим поступцима приватизације, као и право на враћање депозита. Право да учествује у поступку приватизације нема ни члан породице учесника који је изгубио својство купца, као ни правно лице чији је он оснивач. Члановима породице у смислу става 6. овог члана сматрају се потомци, брачни или ванбрачни друг и родитељи учесника. Купац не може бити ни привредно друштво у којем се лице из става 3. тач. 2), 3) и 4) и става 4. овог члана сматра контролним чланом или контролним акционаром, у смислу закона којим се уређују привредна друштва. Купац не може бити ни субјект приватизације, односно зависно друштво. Ограничења из ст. 3.- 9. овог члана примењују се и на стратешког инвеститора. Купац, односно стратешки инвеститор, у смислу одредаба овог закона, не може бити ни физичко лице, правно лице и оснивач правног лица које је изгубило својство купца у складу са Законом о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - др. закон, 30/10 - др. закон, 93/12 и 119/12, 51/14 и 52/14- УС), као ни члан породице купца у смислу става 7. овог члана. Прибављање мишљења и сагласности Члан 13. Агенција пре закључења уговора прибавља од надлежне организације за спречавање прања новца мишљење о непостојању сметњи на страни купца, односно стратешког инвеститора за закључење уговора. Мишљење из става 1. овог члана мора се доставити најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева Агенције. Агенција најкасније три дана по закључењу уговора доставља надлежној организацији за спречавање прања новца писмено обавештење о закљученом уговору са купцем и најкасније у року од три дана по уплати купопродајне цене писмено обавештење о извршеној уплати. Агенција је дужна да на захтев надлежног органа за спречавање прања новца без одлагања стави на увид, односно достави сву документацију којом располаже, а која је настала у поступку закључења уговора, односно у поступку реализације уговора и поступи по инструкцијама добијених од надлежног органа. Право приговора Члан 14. Учесник у поступку приватизације има право приговора на законитост спроведеног поступка, у року од осам дана од дана одржавања поступка. Приговор се подноси министраству надлежном за послове привреде преко Агенције, а надлежно министарство је дужно да о приговору одлучи у року од осам дана од дана пријема приговора. Акт којим се одлучује о приговору коначан је. Против акта из става 3. овог члана може се водити управни спор. Средства плаћања у приватизацији Члан 15. Средства плаћања у приватизацији су динар и страна средства плаћања (девизе и ефективни страни новац). Трошкови приватизације Члан 16. Трошковима приватизације сматрају се стварни трошкови настали у спровођењу поступка приватизације у складу са овим законом. Агенција има право на накнаду трошкова из става 1. овог члана, највише до 5% продајне цене. Министар надлежан за послове привреде прописује висину и врсту трошкова који се признају у висини стварних трошкова из става 1. овог члана. Средства остварена продајом у поступку приватизације Члан 17. Средства остварена продајом капитала или имовине у поступку приватизације уплаћују се на рачун Агенције. Средства од продаје друштвеног капитала преносе се буџету Републике Србије. Средства из става 1. овог члана не могу бити предмет принудног извршења. Средства из става 1. овог члана, која су остварена продајом капитала субјекта приватизације после измиривања трошкова приватизације, преносе се на уплатни рачун буџета Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе. Средства из става 1. овог члана, која су остварена продајом имовине субјекта приватизације, после измиривања трошкова приватизације, користе се у складу са Програмом. Средства из става 1. овог члана, која су остварена продајом акција и удела у власништву Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, а када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда, после измиривања трошкова приватизације, преносе се на уплатни рачун власника капитала. II. ПРИПРЕМА ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ Јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости Члан 18. Агенција објављује јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости за све субјекте приватизације из портфеља Агенције најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, односно у року од 30 дана од дана покретања иницијативе за приватизацију за субјекте приватизације за које до дана ступања на снагу овог закона није била поднета иницијатива, односно у року од 30 дана од дана раскида уговора о продаји капитала. Јавни позив садржи: 1) пословно име субјекта приватизације; 2) податке о структури и вредности капитала; 3) опис и вредност имовине; 4) друге податке од значаја о субјекту приватизације. Рок за достављање писама заинтересованости је 30 дана од дана објављивања јавног позива. Јавни позив објављује се на интернет страници Агенције, а обавештење о јавном позиву најмање у једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије. Писмо о заинтересованости садржи: 1) основне податке о заинтересованом купцу, односно стратешком инвеститору; 2) исказивање интереса за одређени субјект и модел приватизације; 3) предлог индикативне цене, инвестиционог програма, оквирног плана пословања и броја запослених на неодређено време; 4) друге податке од значаја одређене јавним позивом.
Покретање поступка приватизације Члан 19. Поступак приватизације субјекта приватизације са друштвеним капиталом покреће се иницијативом министарства надлежног за послове привреде. Поступак приватизације субјекта приватизације које послује јавним капиталом покреће се иницијативом Владе, надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Надлежни органи из ст. 1. и 2. овог члана дужни су да иницијативу за покретање поступка приватизације доставе Агенцији у року од пет дана од дана доношења иницијативе. Агенција је дужна да субјекту приватизације достави иницијативу из става 1. или из става 2. овог члана у року од 5 дана од дана када је надлежни орган достави Агенцији. Попис и процена Члан 20. Субјект приватизације дужан је да изврши попис и процену фер тржишне вредности целокупне имовине и обавеза и капитала са стањем на дан 31. децембар последње пословне године, у складу са законима којим се уређује рачуноводство и међународним рачуноводственим стандардима, у року од 45 дана од дана објаве јавног позива за прикупљање писама о заинтересованости из члана 18. овог закона, као и да у том року податке достави Агенцији. За субјекте приватизације за које се покрене поступак приватизације после ступања на снагу овог закона, рок из става 1. овог члана почиње да тече од дана достављања иницијативе субјекту приватизације. Ако се утврди да постоји имовина субјекта приватизације која није приказана у приватизационој документацији, Агенција ће ради процене те имовине ангажовати овлашћеног проценитеља. Трошкове процене из става 3. овог члана сноси субјект приватизације. Ако је са купцем закључен уговор о продаји капитала, а накнадно се пронађе имовина субјекта приватизације која није била приказана у приватизационој документацији, купац ће на рачун Агенције уплатити износ који се утврђује множењем следећих елемента: - процењене вредности новопронађене имовине (умањене за вредност залоге, у случајевима када је новопронађена имовина оптерећена залогом пре продаје капитала) и - количника купопродајне цене за капитал и процењене вредности капитала која је коришћена у поступку продаје капитала. Износ из става 5. овог члана купац је дужан да уплати Агенцији у року од 30 дана од дана када га је Агенција обавестила о висини износа. Ако купац не изрази интересовање за куповину имовине из става 3. овог члана имовина се преноси на Републику Србију. Средства из става 5. овог члана Агенција преноси у складу са чланом 17. став 4. овог закона. Одлука о моделу и методу приватизације, почетној цени и мерама за припрему и растерећење субјекта приватизације Члан 21. Агенција предлаже министарству надлежном за послове привреде модел и метод приватизације, мере за припрему и растерећење субјекта приватизације, у року од 45 дана од дана истека рока за достављање писма заинтересованости. Агенција предлаже доношење одлуке о моделу, методу и мерама за припрему и растерећење субјеката приватизације, ако је исказано интересовање инвеститора прихватљиво и ако је одрживост пословања субјекта приватизације (оквирни план пословања) позитивно оцењена. Ако су испуњени услови из става 2. овог члана, Агенција при предлагању одлуке о моделу, методу и мерама за припрему и растерећење субјеката приватизације цени следеће критеријуме: - вредност капитала и имовине; - стратешки значај субјекта приватизације; - број запослених. За субјекте приватизације за које није исказано прихватљиво интересовање инвеститора или није пристигло ни једно писмо заинтересованости у року из става 1. овог члана, Агенција ће у року од 30 дана од истека рока из става 1. овог члана обавестити министарство надлежно за послове привреде. На основу предлога из става 1. овог члана, министарство надлежно за послове привреде доноси одлуку којом одређује модел и метод приватизације, почетну цену, и предлаже мере за припрему и растерећење субјекта приватизације (у даљем тексту: одлука о моделу и методу), у року од 30 дана од дана достављања предлога Агенције. За субјекте приватизације који послују већинским капиталом Републике Србије, одлуку о моделу и методу доноси Влада на основу предлога министарства надлежног за послове привреде у року из става 5. овог члана. За субјекте приватизације који послују већинским капиталом аутономне покрајине односно јединице локалне самоуправе, одлуку о моделу и методу доноси надлежни орган аутономне покрајине односно јединице локалне самоуправе, на основу предлога министарства надлежног за послове привреде, у року из става 5. овог члана. Агенција обавештава субјект приватизације о одлуци о моделу и методи у року од пет дана од дана достављања те одлуке Агенцији. За субјекте приватизације разврстане као микро правно лице у складу са законима којим се уређује рачуноводство, код којих је уговор о продаји капитала раскинут, Агенција доноси одлуку о моделу и методу приватизације, односно одлуку о покретању стечаја. Влада доноси одлуку о примени модела стратешког партнерства и начину његовог спровођења. Измена одлуке о моделу и методу Члан 22. Ако у спровођењу поступка приватизације наступе околности из којих произилази да спровођење одлуке о моделу и методу није могуће, Агенција може предложити измену одлуке о моделу и методу субјекта приватизације. На доношење нових одлука о моделу и методу, примењује се поступак из члана 21. овог закона. III. МЕТОДИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем Члан 23. Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем је метод приватизације за продају капитала и имовине субјекта приватизације. Метод из става 1. овог члана спроводи се подношењем понуда и јавним надметањем учесника у складу са овим законом и продајном документацијом. Продајна документација Члан 24. Продајну документацију у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем чине: 1) уговор о чувању поверљивих података; 2) приватизациона документација; 3) упутство за понуђаче; 4) образац пријаве за учествовање у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем; 5) нацрт уговора о продаји. Приватизациону документацију из става 1. тачка 2) овог члана, припрема субјект приватизације и доставља је Агенцији у року од 30 дана од дана када је Агенција доставила одлуку о моделу и методу субјекту приватизације. За тачност и свеобухватност достављене приватизационе документације одговорно је лице овлашћено за заступање субјекта приватизације под кривичном, моралном и материјалном одговорношћу. Критеријуми за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем Члан 25. Критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, услове продаје, као и обавезе купца (инвестиција, социјални програм, континуитет пословања итд.) одређује Агенција, уз сагласност министарства надлежног за послове привреде. Министарство надлежно за послове привреде сагласност из става 1. овог члана даје у року од 15 дана од дана достављања критеријума, односно услова продаје од стране Агенције. Ако министарство надлежно за послове привреде није сагласно са предлогом Агенције, одредиће критеријуме, услове продаје и обавезе купца и о томе обавестити Агенцију у року од 15 дана од дана достављања критеријума, односно услова продаје од стране Агенције. Ако министарство надлежно за послове привреде у року из става 2. овог члана не достави сагласност, поступак се наставља у складу са предлогом Агенције. Јавни позив Члан 26. Агенција припрема и објављује јавни позив за продају капитала, односно имовине субјекта приватизације. Јавни позив садржи податке од значаја за спровођење поступка. Јавни позив из става 1. овог члана објављује се најмање у једном дневном високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интерент страници Агенције, најкасније 30 дана пре дана који је одређен за достављање пријава. Откуп продајне документације Члан 27. Лице које изрази интерес за учешће у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем дужно је да откупи продајну документацију. Министар надлежан за послове привреде одређује цену продајне документације из става 1. овог члана. Комисија за спровођење поступка јавног прикупљања понуда са јавним надметањем Члан 28. Јавно прикупљање понуда са јавним надметањем спроводи Комисија за спровођење поступка јавног прикупљања понуда са јавним надметањем (у даљем тексту: Комисија), коју образује Агенција. Комисија има три члана и чине је: представник Агенције, представник запослених у субјекту приватизације и представник министарства надлежног за послове привреде. За члана Комисије може бити именовано лице које испуњава следеће услове: - пет година радног искуства на пословима привреде или приватизације; - високу стручну спрему. Лице из става 3. овог члана обавезно је да да изјаву да није акционар у субјекту приватизације или купац субјекта приватизације. Комисија доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова Комисије. Комисија о свом раду сачињава записник. Почетна цена Члан 29. Почетна цена за продају капитала, односно имовине, износи најмање једну половину од процењене вредности капитала, односно имовине, који се нуди на продају. Ако капитал, односно имовина, не буду продати за цену из става 1. овог члана, Агенција може објавити уз сагласност надлежног органа, у смислу члана 21. овог закона, нови јавни позив у року од 15 дана од дана проглашења поступка продаје неуспешним, а нова почетна цена износи најмање једну трећину од процењене вредности капитала, односно имовине. Подношење пријаве за учешће Члан 30. Пријава за учешће подноси се Агенцији у року утврђеном у јавном позиву, који не може бити краћи од 30 нити дужи од 90дана од дана објављивања јавног позива. Понуде морају бити једнаке или веће од почетне цене. Депозит може да се уплати у готовом новцу или полагањем првокласне банкарске гаранције. Висина депозита је 10% од процењене вредности капитала, односно имовине. Пријава учесника која не садржи доказ о уплати депозита неће се разматрати.
Члан 31. Јавно надметање се одржава одмах након отварања понуда, под условом да је најмање два понуђача доставило понуду која је једнака или виша од почетне цене. Највиша понуђена цена представља почетну цену на јавном надметању, а продајна цена је највиша понуђена цена на јавном надметању. У случају да само један понуђач достави понуду, не спроводи се јавно надметање, већ се закључује уговор о продаји, а продајна цена је понуђена цена која мора бити једнака или виша од почетне цене. Губљење својства купца и других права Члан 32. Ако учесник на јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, који је проглашен купцем или који истакне другу највишу понуду, не потпише записник, не закључи уговор о продаји или не изврши плаћање у предвиђеном року, губи својство купца и право да учествује у поступку приватизације, као и право на враћање депозита.
Метод јавног прикупљања понуда Члан 33. Јавно прикупљање понуда врши се објављивањем јавног позива за избор стратешког инвеститора. Влада одређује квалификационе услове које мора да испуњава стратешки инвеститор. Агенција објављује јавни позив из става 1. овог члана. Јавни позив из става 1. овог члана објављује се најмање у једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интернет страници Агенције, најкасније 30 дана пре дана који је одређен за достављање пријава. Утврђивање садржаја пријаве Члан 34. Садржај пријаве за стратешко партнерство, као и висину депозита утврђује Влада на предлог министарства надлежног за послове привреде.
Овлашћења Владе за доношење подзаконских аката Члан 35. Влада ближе прописује услове, поступак и начин продаје капитала и имовине методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, као и модел стратешког партнерства. IV. ПРОДАЈА КАПИТАЛА Предмет продаје Члан 36. Предмет продаје је 70% друштвеног капитала који се приватизује, осим ако овим законом или прописима којима се уређује правни положај привредних субјеката, односно услови и начин обављања појединих привредних и других делатности, није друкчије уређено. Проценат јавног капитала који се приватизује одређује Влада, односно надлежни орган аутономна покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Ако после продаје друштвеног капитала и преноса капитала запосленима, остане капитал који није продат, тај капитал преноси се Акционарском фонду. Уговор о продаји капитала Члан 37. Уговор о продаји капитала је уговор по приступу и може да садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања, износу и року инвестирања купца, обавези пословања субјекта приватизације, ограничењу располагања имовином и капиталом субјекта приватизације путем отуђења и залоге, забрани смањења броја запослених који су у радном односу на неодређено време, обавези исплате редовне зараде запосленима, средствима обезбеђења уредног извршења уговорних обавеза и друге одредбе. Агенција за приватизацију и купац капитала, као уговорне стране, потписују записник који садржи спецификацију имовине, права и обавеза субјекта приватизације, који чини саставни део уговора о продаји капитала. Уговорне обавезе по правилу трају две године. Изузетно од става 3. овог члана, због значаја очувања делатности, на предлог ресорног министарства у чијој је надлежности делатност субјекта приватизације, период уговорних обавеза може се уговором о продаји капитала одредити у трајању од три године. Уговор о продаји капитала сматра се закљученим кад га потпишу купац и Агенција и оверава се од стране надлежног органа. Уговор о продаји капитала Агенција доставља министарству надлежном за послове финансија, ради евидентирања, у року од три дана од дана његовог закључења. Уговор о продаји капитала објављује се на званичној интернет страници Агенције, у року од три дана од дана његовог закључења. Даном овере уговора о продаји капитала, Агенција стиче законско заложно право на капиталу који је био предмет продаје, а надлежни орган дужан је да по службеној дужности то право региструје. Агенција је дужна да у року од 15 дана од дана извршења последње уговорне обавезе купца, обавести надлежни регистар ради брисања законског заложног права из става 8. овог члана. Уступање уговора о продаји капитала Члан 38. Купац капитала (у даљем тексту: уступилац) може да уступи уговор о продаји капитала, трећем лицу (у даљем тексту: пријемник), под условима прописаним овим законом и законом којим се уређују облигациони односи, по претходно прибављеној сагласности Агенције. Пријемник може бити лице које испуњава прописане услове за купца капитала. Уступањем уговора о продаји капитала, пријемник постаје носилац свих права и обавеза из уговора о продаји. Уступилац ће Агенцији бити солидарно одговоран са пријемником за извршење обавеза из уступљеног уговора о продаји капитала. Сопствене акције Члан 39. На повећања капитала и нове емисије акција по основу повећања капитала субјекта приватизације, за време извршења уговорених обавеза, примењују се прописи који уређују повећање капитала привредних друштава и тржиште капитала, осим питања која су друкчије уређена овим законом. Регистар надлежан за депо и клиринг хартија од вредности и регистар привредних субјеката, уписаће повећање капитала субјекта приватизације по основу уговорене инвестиције, када купац достави потврду Агенције о извршеној уговорној обавези инвестирања. Повећање капитала субјекта приватизације из нових емисија од стране трећих лица за време важења уговора о продаји није дозвољено. Акције које стиче купац из нових емисија по основу повећања капитала субјекта приватизације за време извршења уговорених обавеза сматрају се сопственим акцијама субјекта приватизације које су у потпуности плаћене. Када купац капитала изврши обавезе из уговора о продаји капитала, што се доказује потврдом Агенције, субјект приватизације који је стекао сопствене акције из става 4. овог члана, дужан је да их без накнаде пренесе купцу капитала од кога их је стекао. Агенција доставља регистру надлежном за вођење рачуна хартија од вредности решење на основу којег се врши упис сопствених акција на субјект приватизације, као и решење на основу којег се врши пренос сопствених акција на купца, ради уписа по службеној дужности. Агенција доставља регистру надлежном за евиденцију привредних субјеката решење на основу којег се врши упис сопственог удела на субјект приватизације, као и решење на основу којег се врши пренос сопственог удела на купца, ради уписа по службеној дужности. Услови за раскид уговора о продаји капитала Члан 40. Уговор о продаји капитала сматра се раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење уговорне обавезе, купац не отклони следеће повреде уговорних обавеза: 1) неплаћање уговорене цене у складу са уговором о продаји; 2) располагање имовином субјекта приватизације супротно одредбама уговора; 3) располагање капиталом субјекта приватизације супротно одредбама уговора; 4) недостављање гаранције у складу са уговором о продаји. Купцу се могу оставити највише три узастопна накнадна рока за испуњење једне уговорне обавезе, ако се оцени да је купац у претходно остављеном накнадном року доставио доказе да је предузео активности у циљу извршења уговорне обавезе. Средства обезбеђења уредног извршења уговорне обавезе активирају се у складу са уговором. Правни посао закључен без сагласности Агенције, супротно одредбама уговора о продаји, ништав је. Правне последице раскида уговора о продаји капитала Члан 41. У случају раскида уговора због неиспуњења уговорних обавеза купца капитала, ради заштите општег интереса, купац капитала губи право на: - повраћај плаћеног износа на име уговорене цене; - целокупан капитал субјекта приватизације који је купац посредно или непосредно стекао по основу обавезе из уговора о продаји, као и било какву накнаду или обештећење по основу истих, осим акција стечених куповином на организованом тржишту хартија од вредности. У случају раскида уговора о продаји капитала, целокупни капитал из става 1. овог члана, укључујући и сопствене акције стечене по основу повећања капитала новим улозима, преносе се на Агенцију. Средства остварена од продаје сопствених акција неће се исплатити купцу капитала са којим је уговор о продаји раскинут, а купац капитала губи право и на било какву накнаду или обештећење по основу унетих ствари и права у субјект приватизације којим је повећан капитал субјекта приватизације. Заступник капитала Члан 42. У субјекту приватизације за који је раскинут уговор о продаји у складу са одредбама овог закона, Агенција уз сагласност министарства надлежног за послове привреде, именује привременог заступника капитала (у даљем тексту: заступник капитала), ради управљања субјектом приватизације до окончања поступка приватизације субјекта приватизације. За заступника капитала може бити именовано лице које испуњава следеће услове: - висока стручна спрема; - најмање пет година радног искуства у делатности субјекта приватизације или у привреди; - да није акционар у субјекту приватизације или купац субјекта приватизације; - да није осуђивано за кривично дело за које је запрећена казна затвора или друго кажњиво дело које га чини недостојним за обављање послова заступника; - да није поверилац или дужник субјекта приватизације. Заступник капитала управља субјектом приватизације сразмерно учешћу капитала који је пренет на Агенцију. Заступник капитала дужан је нарочито да: 1) предузима неопходне мере за заштиту имовине и капитала субјекта приватизације; 2) стара се као добар привредник о пословању субјекта приватизације, као и пословима који су потребни да би се спречило наступање штете над средствима субјекта приватизације; 3) предузима мере за омогућавање окончања поступка приватизације; 4) обавља по потреби и друге послове. Заступник капитала обавља поверене послове самостално и са пажњом доброг привредника, у складу са овим законом. Заступник капитала одговара непосредно својом личном имовином за штету нанету субјекту приватизације, ако је до штете дошло намерно или крајњом непажњом. Потраживање накнаде проузроковане штете застарева у року од пет година од када је штета настала. Извештај заступника капитала Члан 43. Заступник капитала подноси Агенцији следеће извештаје: - месечне извештаје о стању имовине и пословању субјекта приватизације; - друге извештаје, на захтев Агенције. Садржај извештаја прописује министар надлежан за послове привреде. Сви извештаји се објављују на званичној интернет страници Агенције. Mесечни извештај, који је у обавези да доставља заступник капитала, представља преглед успешности пословања и резултата пословања посматраног периода (месеца), као и поређење истог са претходним периодом (месецом), односно са истим периодом (месецом) у претходној години. Накнада заступника капитала Члан 44. Заступник капитала има право на накнаду за рад и накнаду стварних трошкова. Трошкове за накнаду за рад и накнаду стварних трошкова заступника капитала сноси субјект приватизације у висини коју прописује министар надлежан за послове привреде. Разрешење заступника капитала Члан 45. Агенција ће разрешити заступника капитала ако утврди да не испуњава обавезе прописане овим законом и другим актима којима се регулише његово поступање. Заступник капитала може бити разрешен и на лични захтев. Обезбеђивање услова за трговање акцијама Члан 46. У случају да се донесе одлука о продаји акција на организованом тржишту у складу са чланом 9. став 2. тачка 1) овог закона, заступник капитала је дужан да у року од 90 дана од доношења одлуке, обезбеди услове за трговање акцијама субјекта приватизације организованог као акционарско друштво, на организованом тржишту хартија од вредности. Ако заступник капитала не обезбеди услове за трговање акцијама, Агенција ће послати налог Београдској берзи да укључи акције на тржиште Београдске берзе. Београдска берза ће по налогу Агенције без накнаде укључити акције субјекта на тржиште. Агенција ће понудити акције субјекта приватизације на продају у складу са тренутним тржишним условима. Акције ће бити понуђене на продају у најдужем року од 90 дана. Капитал из члана 41. ст. 1. и 2. овог закона који је изражен у уделима продаје се методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем. Дужности органа управљања субјекта приватизације Члан 47. Орган управљања субјекта приватизације, дужан је да предузме све правне и фактичке радње са циљем да се заступнику капитала омогући управљање субјектом приватизације, као и да спроведе све радње неопходне за упис промена у регистар надлежан за привредне субјекате и друге надлежне регистре. У случају да орган управљања не поступа на начин из става 1. овог члана, на заступника капитала се преносе сва права, обавезе и надлежности органа управљања, укључујући и право на сазивање скупштине субјекта приватизације на начин и у роковима предвиђеним законом којим се уређује правни положај привредних друштава. Након раскида уговора о продаји капитала, органи управљања субјекта приватизације не могу, до избора нових органа управљања, да доносе одлуке о: 1) смањењу, односно повећању капитала привредног друштва; 2) стицању, односно располагању непокретном имовином или имовином велике вредности; 3) реорганизацији привредног друштва; 4) залагању ствари, успостављању хипотеке и другом начину оптерећивања имовине; 5) давању или узимању имовине у закуп; 6) поравнању са повериоцима. Одлука донета супротно ставу 3. овог члана ништава је. Представнике у органима управљања субјекта приватизације предлаже министарство надлежно за послове привреде, сразмерно учешћу капитала који је пренет на Агенцију у укупном капиталу субјекта приватизације, у року од 15 дана од дана раскида уговора о продаји капитала. V. ПРОДАЈА ИМОВИНЕ Предмет продаје Члан 48. У поступку приватизације може се продати имовина или део имовине субјекта приватизације. Продају имовине организује и спроводи Агенција. Програм за продају имовине Члан 49. Програм доноси надлежни орган субјекта приватизације. Субјект приватизације дужан је да Програм достави Агенцији у року од 60 дана од дана доношења одлуке о моделу и методу. Агенција може продужити рок за достављање Програма најдуже за 30 дана, на захтев субјекта приватизације, ако за то постоје оправдани разлози. Агенција је дужна да у року од најдуже 30 дана од дана пријема Програма донесе одлуку о прихватању, одбијању, враћању на исправку или о измени Програма. Субјект приватизације дужан је да исправку или измену Програма изврши у року који одреди Агенција, који не може да буде дужи од 30 дана од дана достављања одлуке из става 4. овог члана. Програм се сматра донетим када Агенција донесе одлуку о прихватању тог програма. Програм донет у складу са овим законом је извршна исправа. Садржина Програма Члан 50. Програм садржи нарочито: податке о пословању субјекта приватизације, вредности имовине, социјалном програму, односно обавезама према запосленима, програму заштите животне средине, као и друге податке од значаја за спровођење продаје имовине субјекта приватизације. Поред података из става 1. овог члана Програм садржи и податке о: - имовини која је предмет продаје; - имовинским правима и теретима на имовини која је предмет продаје; - потраживањима која се намирују продајом имовине; - процентуалном учешћу заложене имовине у предмету продаје и процентуалном учешћу намирења заложних поверилаца из средстава добијених продајом заложене имовине; - условима продаје; - намени средстава преосталих након намирења трошкова приватизације и намирења заложних поверилаца; - могућности даљег пословања субјекта приватизације или престанка субјекта приватизације; - друге податке од значаја за продају имовине. Програм садржи потписану изјаву свих заложних поверилаца који имају заложно право на имовини која је предмет продаје, да су сагласни са Програмом. Сходна примена Члан 51. Одредбе овог закона о продаји имовине, сходно се примењују и у случају продаје имовине у складу са Програмом субјекта приватизације, који у структури капитала има акције или уделе Акционарског фонда. Уговор о продаји имовине Члан 52. Уговор о продаји имовине је уговор по приступу и може да садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања, износу и року инвестирања купца, обавези пословања, ограничењу располагања имовином путем отуђења и залоге, забрани смањења броја запослених који су у радном односу на неодређено време, обавези исплате редовне зараде запосленима, средствима обезбеђења уредног извршења уговорних обавеза и друге одредбе. Уговорне обавезе купца из уговора о продаји имовине по правилу трају две године. Изузетно од става 2. овог члана, због значаја очувања делатности, на предлог ресорног министарства у чијој је надлежности делатност субјекта приватизације, период уговорних обавеза може се уговором о продаји имовине одредити у трајању од три године. Купац је дужан да достави првокласну банкарску гаранцију, безусловну, неопозиву, на први позив наплативу, којом гарантује извршење уговорних обавеза, у складу са уговором о продаји имовине. Купац стиче право својине након уплате уговорене цене и достављања гаранције, у складу са уговором о продаји имовине. По закључењу уговора о продаји имовине, Агенција доноси закључак о спроведеној продаји, на основу којег надлежни регистар по службеној дужности и без накнаде уписује забележбу забране располагања имовином без сагласности Агенције, за време трајања уговорних обавеза. Агенција је дужна да, у року од 15 дана од дана извршења последње уговорне обавезе купца, обавести регистре из става 6. овог члана ради брисања забележбе забране располагања. Правни посао закључен без сагласности Агенције, супротно одредбама уговора о продаји имовине, ништав је. Уступање уговора о продаји имовине Члан 53. Одредбе члана 38. овог закона које се односе на уступање уговора о продаји капитала, сходно се примењују и на уступање уговора о продаји имовине Услови за раскид уговора о продаји имовине Члан 54. Уговор о продаји имовине сматра се раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење уговорне обавезе, купац не отклони следеће повреде уговорних обавеза: 1) неплаћање уговорене цене; 2) недостављање гаранције у складу са уговором о продаји; 3) располагање имовином субјекта приватизације супротно одредбама уговора. Купцу се могу оставити највише три узастопна накнадна рока за поступање по једној уговорној обавези, ако се оцени да је купац у претходно остављеном накнадном року, доставио доказе да је предузео активности у циљу извршења уговорне обавезе. Средства обезбеђења уредног извршења уговорне обавезе, активирају се у складу са уговором. Правни посао закључен без сагласности Агенције, супротно одредбама уговора о продаји, ништав је. У случају раскида уговора о продаји имовине, купац нема право на повраћај плаћеног износа на име уговорене цене, ради заштите општег интереса и Агенција протествује банкарску гаранцију. Средства остварена наплатом банкарске гаранције преносе се на уплатни рачун буџета Републике Србије. У случају раскида по основу става 1. тачка 3) овог члана, имовина која је била предмет продаје остаје у власништву купца или новооснованог привредног друштва. Закључак о намирењу заложних поверилаца Члан 55. Заложни поверилац, чије је потраживање обезбеђено на имовини која је предмет продаје, има право да се наплати у целости, пре осталих поверилаца из цене остварене продајом тог дела имовине. Ако поверилац из става 1. овог члана не наплати своје потраживање у целости, преостали износ потраживања намирује као поверилац чије потраживање није обезбеђено. По завршетку поступка продаје имовине, односно када су се стекли сви услови предвиђени уговором о продаји за пренос власништва над имовином која је била предмет продаје, Агенција доноси закључак о намирењу заложних поверилаца. Закључак из става 3. овог члана је коначан и Агенција га доставља надлежним регистрима за евиденцију заложних права, ради брисања терета са имовине која је била предмет продаје. Надлежни регистри дужни су да изврше брисање терета са имовине која је била предмет продаје по службеној дужности и без накнаде. Окончање поступка продаје имовине и покретање поступка ликвидације Члан 56. Уколико је продата целокупна имовина субјекта приватизације која је била предмет продаје у складу са Програмом, Агенција подноси предлог за покретање стечаја субјекта приватизације, ако постоје стечајни разлози у складу са овим законом. Изузетно од става 1. овог члана, ако су се стекли услови за ликвидацију субјекта приватизације, Агенција покреће поступак ликвидације у складу са законом којим се уређују привредна друштва. Поступак ликвидације спроводи се у складу са законом о привредним друштвима. У одлуци о покретању Агенција именује ликвидационог управника, који мора да испуњава следеће услове: 1) висока стручна спрема; 2) најмање пет година радног искуства у делатности субјекта приватизацији или у привреди; 3) да није осуђиван за кривично дело за које је запрећена казна затвора или друго кажњиво дело које га чини недостојним за обављање послова ликвидационог управника; 4) да није поверилац или дужник субјекта приватизације. Ликвидациони управник подноси Агенцији следеће извештаје: - месечне извештаје о току ликвидационог поступка; - друге извештаје, на захтев Агенције. Сви извештаји објављују се на званичној интернет страници Агенције. Садржај извештаја прописаће Агенција. Агенција ће разрешити ликвидационог управника ако утврди да не испуњава обавезе прописане овим законом и другим актима којима се регулише његово поступање. Ликвидациони управник може бити разрешен и на лични захтев. Вишак ликвидационе масе, у делу који је сразмеран учешћу друштвеног капитала у укупном капиталу субјекта приватизације, уплаћује се на рачун буџета Републике Србије. vi. Поступак и начин контроле извршења обавеза из уговора о продаји капитала или имовине Контрола извршења уговорних обавеза Члан 57. Агенција контролише испуњење уговорних обавеза купца које су предвиђене уговором о продаји. Контрола из става 1. овог члана, врши се на основу извештаја овлашћеног ревизора, који купац доставља Агенцији за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања. Влада ближе прописује поступак контроле извршења уговорних обавеза. За тачност и потпуност документације и података који се достављају Агенцији, ради спровођења поступка контроле извршења уговорних обавеза, одговорни су, под кривичном и материјалном одговорношћу, купац и лице овлашћено за заступање субјекта приватизације. VII. ПРОДАЈА АКЦИЈА И УДЕЛА Примена прописа и критеријуми за продају Члан 58. На продају акција и удела сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на продају капитала. Акције се могу продавати и у складу са законом који регулише тржиште хартија од вредности и у складу са законом који регулише преузимање акционарских друштава. Критеријум за продају акција ван тржишта хартија од вредности или на тржишту хартија од вредности је постизање највеће продајне цене, а полазећи од процењене фер тржишне вредности капитала акционарског друштва и цене акције на берзи. Критеријум за продају акција понудом за преузимање је постизање највеће продајне цене, узимајући у обзир процењену фер тржишну вредност капитала акционарског друштва, цену акције на берзи и цену по акцији понуђену у понуди за преузимање. Одлуку о методу продаје акција, односно удела у власништву Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе доноси Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Продаја акција пренетих на Агенцију Члан 59. Акције субјекта приватизације, које су након раскида уговора о продаји капитала пренете на Агенцију, Агенција може продати методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, методом јавног прикупљања понуда у случају стратешког партнерства, на тржишту хартија од вредности или понудом за преузимање. Министар надлежан за послове привреде прописује начин за одређивање цене акција субјекта приватизације из става 1. овог члана, када се продају на тржишту хартија од вредности или прихватањем понуде за преузимање. Истовремена продаја акција појединачних акционара Члан 60. У поступку приватизације методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем истовремено са понудом за продају акција које су пренете Акционарском фонду, односно Агенцији после раскида уговора о продаји, могу се нудити на продају и акције појединачних акционара, ради продаје већинског пакета акција. VIII. ПРЕНОС КАПИТАЛА БЕЗ НАКНАДЕ Пренос капитала без накнаде запосленима Члан 61. У субјекту приватизације са друштвеним капиталом који се приватизује моделом продаје капитала, део капитала преноси се запосленима без накнаде у акцијама. Запосленима у смислу става 1. овог члана сматрају се држављани Републике Србије који су: 1) запослени или су раније били запослени у субјекту приватизације; 2) запослени у контролном, односно зависном предузећу, ако је субјект приватизације зависно, односно контролно предузеће. Лицем које је раније било запослено у смислу става 2. овог члана сматра се и пензионер. Запослени имају право на стицање акција без накнаде за сваку пуну годину времена проведеног у радном односу у субјекту приватизације. Право на стицање акција без накнаде може се остварити највише за 35 година времена проведеног у радном односу. Право на стицање акција без накнаде не остварује се: 1) када се акције или имовина субјекта приватизације преносе без накнаде на Републику Србију, аутономну покрајину или јединицу локалне самоуправе; 2) када је право на бесплатне акције и новчану накнаду остварено у складу са законом којим се уређује право на бесплатне акције и новчану накнаду. Одлука о издавању акција Члан 62. Субјект приватизације доноси одлуку о издавању акција без накнаде и јавним позивом обавештава запослене о томе. Одлуку о издавању акција без накнаде субјект приватизације дужан је да донесе у року који одреди Агенција. Јавни позив из става 1. овог члана садржи податке о: датуму, времену и месту уписа акција, броју акција, номиналној вредности акција, као и друге податке у складу са одлуком о издавању акција без накнаде. Јавни позив се објављује на огласној табли субјекта приватизације и у „Службеном гласнику Републике Србије” и једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије. Рок за упис акција без накнаде почиње да тече од дана објављивања јавног позива у дневном листу из става 4. овог члана. Стицање акција без накнаде Члан 63. Капитал за стицање акција без накнаде у поступку продаје капитала не може бити већи од 30% друштвеног капитала који се приватизује. Запослени имају право на стицање акција без накнаде у складу са чланом 61. овог закона, чија је укупна номинална вредност 200 евра у динарској противвредности, по званичном средњем курсу динара на дан објављивања јавног позива из члана 18. овог закона, за сваку пуну годину рада у радном односу. Ако је вредност капитала за стицање акција без накнаде, мања од укупне номиналне вредности акција које запослени стичу без накнаде, запослени стичу право на мањи број акција, сразмерно односу тих вредности. Правна природа акција без накнаде Члан 64. Акције које су пренете запосленима без накнаде јесу обичне и гласе на име. Пренос капитала без накнаде стратешком инвеститору Члан 65. Услови и начин преноса капитала без накнаде на стратешког инвеститора утврђују се у складу са прописима којима се уређује подстицај за инвестиције, а на основу одлуке Владе. IX. СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО Појам стратешког партнерства Члан 66. Стратешко партнерство је модел приватизације кроз институционални однос домаћих или страних правних лица (у даљем тексту: стратешки инвеститор), са субјектом приватизације, односно Републиком Србијом, ради: - обезбеђења финансирања; - повећања продуктивности и запослености; - професионализације менаџмента; - стварања услова за производњу или пружање услуга крајњим корисницима; - других разлога који ће омогућити обављање делатности. Начин спровођења Члан 67. Стратешко партнерство спроводи се: - заједничким улагањем путем оснивања новог привредног друштва; - докапитализацијом постојећег субјекта приватизације. Уговор о стратешком партнерству Члан 68. Уговорне обавезе стратешког инвеститора, као и услове, начин и правне последице раскида уговора, уговорне стране споразумно уређују уговором о стратешком партнерству. Контрола извршења уговорних обавеза Члан 69. Агенција контролише испуњење уговорних обавеза стратешког инвеститора које су предвиђене уговором о стратешком партнерству. Контрола из става 1. овог члана врши се на основу извештаја овлашћеног ревизора који стратешки инвеститор доставља Агенцији за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања. Агенција доставља извештај о извршеној контроли министарству надлежном за послове привреде. На основу извештаја из става 3. овог члана, министарство надлежно за послове привреде утврђује испуњеност уговорних обавеза и предлаже одговарајуће мере Влади. За тачност и потпуност документације и података који се достављају Агенцији, ради спровођења поступка контроле извршења уговорних обавеза, одговорни су под кривичном и материјалном одговорношћу, стратешки инвеститор и лице овлашћено за заступање субјекта приватизације. Доношење одлуке Владе Члан 70. Одлуку о стратешком партнерству оснивањем новог привредног друштва доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове привреде. Оснивање новог привредног друштва Члан 71. Република Србија и стратешки инвеститор оснивају ново привредно друштво, у складу са законом којим се уређују привредна друштва. Улог Републике Србије у ново привредно друштво је имовина коју је Република Србија стекла по основу потраживања које има према субјекту приватизације за који је донела одлуку о стратешком партнерству. Република Србија стиче власништво над имовином из става 2. овог члана путем замене испуњења у складу са законом којим се уређују облигациони односи. Вредност имовине коју Република Србија прибавља у власништво утврђује се у износу од 100% процењене фер тржишне вредности. Улог стратешког инвеститора у новоосновано привредно друштво може бити у новцу, стварима или правима. Уговор о оснивању новог привредног друштва из става 1. овог члана потписују представник Републике Србије и стратешки инвеститор. Република Србија, у складу са ставом 3. овог члана, стиче имовину сразмерно учешћу потраживања државних поверилаца у укупним потраживањима према субјекту приватизације, када је капитал субјекта приватизације негативан. Ако постоји залога на имовини која је предмет улога у том друштву, прибавља се сагласност свих заложних поверилаца. Стварна права уписана у регистар надлежан за упис права на непокретностима или другим јавним регистрима, бришу се по захтеву Републике Србије, у складу са законом. Одлука о приватизацији преостале имовине или капитала Члан 72. Одлуку о даљем поступку приватизације имовине или капитала преостале након оснивања новог привредног друштва, у складу са чланом 71. овог закона, Влада ће донети у складу са одредбама овог закона. Докапитализација постојећег субјекта приватизације Члан 73. Докапитализација, у смислу овог закона, је повећање основног капитала субјекта приватизације, за које је Влада донела одлуку о докапитализацији. Улог стратешког инвеститора може бити у новцу, стварима или правима. Уговор о докапитализацији закључују представник Републике Србије, субјект приватизације и стратешки инвеститор, у складу са законом којим се уређује положај привредних друштава. Организовање докапитализованог друштвеног предузећа Члан 74. По доношењу одлуке о докапитализацији, друштвено предузеће организује се као акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу. Агенција за приватизацију дужна је да стратешком инвеститору, најкасније три месеца пре истека рока за приватизацију друштвеног капитала из члана 6. став 2. овог закона, понуди откуп преосталог друштвеног капитала. Ако стратешки инвеститор не откупи друштвени капитал из става 2. овог члана, тај капитал се преноси на Акционарски фонд. X. MЕРЕ ЗА ПРИПРЕМУ И РАСТЕРЕЋЕЊЕ ОБАВЕЗА СУБЈЕКАТА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ Критеријуми за растерећење обавеза субјекта приватизације Члан 75. Влада може да доносе одлуку о мерама за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације, када субјекат приватизације испуњава најмање један од следећих критеријума: 1) стратешки значај за регион; 2) величина имовине; 3) број запослених; 4) величине прихода из регистроване претежне делатности; 5) тржишни потенцијал. Отпис дуга (условни) Члан 76. Влада може да донесе одлуку да државни повериоци субјекта приватизације отпишу дуг са стањем на дан 31. децембар 2013. године према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или јавним капиталом. Државни повериоци дужни су да отпишу дуг и према подређеном (зависном) друштву: 1) које у структури капитала има већински капитал контролног (матичног) друштва које послује већинским друштвеним или јавним капиталом; 2) у којем је друштвени или јавни капитал већински заједно са капиталом контролног друштва. Одлука о отпису дуга из става 1. овог члана, може се донети када се субјект приватизује продајом капитала или стратешким партнерством кроз докапитализацију или као мера унапред припремљеног плана реорганизације (у даљем тексту: УППР), у складу са законом којим се уређује стечај. Отпис дуга пуноважан је у случају ако је продат капитал субјекта приватизације, извршена докапитализација од стране стратешког инвеститора или уколико је донето правноснажно решење којим се потврђује усвајање УППР субјекта приватизације. Претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија) Члан 77. У поступку приватизације, може се спровести конверзија потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације, ако Влада донесе одлуку о конверзији потраживања државних поверилаца у трајни улог субјекта приватизације. Државни повериоци су дужни да конвертују потраживања у капитал ако је Влада донела одлуку из става 1. овог члана. Одлука о конверзији може се донети када је донета одлука о моделу приватизације продајом капитала или стратешким партнерством путем докапитализације или као мера УППР, у складу са законом којим се уређује стечај. Одлучивање о конверзији потраживања Члан 78. Надлежни орган субјекта приватизације доноси одлуку о конверзији потраживања поверилаца у трајни улог у капиталу субјекта приватизације. Одлука из става 1. овог члана садржи податке о основу и висини потраживања које се конвертује у основни капитал друштва и структури капитала након конверзије. Уз одлуку из става 1. овог члана, доставља се посебно мишљење ревизора, које се односи на ревизију билансних позиција, које су предмет конверзије и представља обавезни део документације која се доставља Агенцији и Влади. Надлежни орган субјекта приватизације доноси одлуку о повећању капитала, у складу са одредбама закона којим се уређују привредна друштва. Предмет конверзије могу бити потраживања доспела најмање шест месеци пре доношења одлуке Владе и морају бити исказана у годишњим финансијским извештајима који су предмет разматрања и усвајања од стране скупштине друштва. Конверзију потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације не могу да врше лица која у смислу члана 12. овог закона не могу бити купци капитала. XI. ПРИВАТИЗАЦИЈА ДРУШТВЕНОГ КАПИТАЛА ИЗ СУКЦЕСИЈЕ Начин приватизације Члан 79. Капитал у друштвеним предузећима у Републици Србији, која су основана од предузећа чије је седиште на територији република бивше СФРЈ, приватизоваће се у складу са одредбама овог закона. Средства остварена од продаје предузећа из става 1. овог члана, остају на посебном рачуну Агенције и користиће се у складу са споразумима који регулишу питања сукцесије. XII. ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈА РАДИ ОКОНЧАЊА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ Стечајни разлози Члан 80. Агенција може поднети предлог за покретање поступка стечаја субјеката приватизације уколико је испуњен један од следећих стечајних разлога: - необављања делатности у периоду дужем од шест месеци; - непостојања интереса за приватизацију; - да у периоду дужем од шест месеци нема запослених; - ако није донета одлука о моделу и методу приватизације по истеку рока из члана 21. овог закона; - ако није усвојен Програм због непостојања сагласности поверилаца у складу са чланом 50. овог закона; - у другим случајевима предвиђеним Законом о стечају. Агенција ће поднети предлог за покретање поступка стечаја субјекта приватизације у случају да није спроведена приватизација субјекта приватизације са већинским друштвеним капиталом у року из члана 6. став 2. овог закона. XIII. ПРИВАТИЗАЦИЈА СУБЈЕКАТА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СА МАЊИНСКИМ КАПИТАЛОМ Приватизација мањинског капитала Члан 81. Ако је предмет приватизације капитал који чини мање од 50% од укупног капитала субјекта приватизације, не примењују се одредбе овог закона о продаји имовине, стратешком партнерству, мерама за припрему и растерећење, покретању ликвидације и покретању стечаја ради окончања приватизације. XIV. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ Трошкови трећих лица пред Агенцијом Члан 82. Трошкове приватизације које сносе трећа лица, односно субјекти приватизације, задруге и купци у поступку приватизације, као и друга правна и физичка лица Агенција наплаћује у висини стварних трошкова. Под стварним трошковима из става 1. овог члана сматрају се трошкови: - за поступање по захтевима за давање сагласности предузећа која послују већинским друштвеним капиталом, у складу са одредбама закона којима се уређују привредна друштва; - за поступање по захтевима за давање сагласности субјеката приватизације, у складу са чланом 93. овог закона; - за поступање по захтевима за давање сагласности привредних друштава у којима је Агенција именовала заступника капитала; - за поступање по захтевима за давање сагласности задруга, у складу са одредбама закона којима се уређују задруге; - за анексе уговора; - остали трошкови. Министар надлежан за послове привреде прописује висину и врсту трошкова који се признају у висини стварних трошкова из става 1. овог члана. Заштита животне средине Члан 83. Средства за отклањање штете коју је субјект приватизације нанео животној средини пре закључења уговора о продаји, односно уговора о докапитализацији обезбеђују се у буџету Републике Србије. Влада ближе прописује начин и услове коришћења средстава из става 1. овог члана. XIV. НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ЗАКОНА Надлежности и садржај Члан 84. Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу њега врши министарство надлежно за послове привреде. Влада спроводи надзор над поступањем министарства у примени одредби овог закона. Министарство је дужно да надлежном одбору Народне скупштине подноси редовне месечне извештаје о стању поступка приватизације, закљученим уговорима о продаји капитала, односно имовине, са приложеним уговорима, покренутим поступцима приватизације, раду субјеката надлежних за спровођење поступка приватизације наведених у члану 7. овог закона, као и да пружа све потребне податке и информације по захтеву надлежног одбора. Надзор из става 1. овог члана, обухвата и надзор над пословима продаје акција из поступка приватизације која се обавља преко регулисаног тржишта. XV. КРИВИЧНО ДЕЛО Одговорност одговорног лица Члан 85. Одговорно лице у субјекту приватизације из члана 20. став 1. овог закона, које не достави податке у прописаном року, као и одговорно лице у субјекту приватизације из члана 24. став 3. и члана 57. став 4. овог закона које Агенцији достави неистините или непотпуне податке о имовини и обавезама субјекта приватизације или достави нетачну и непотпуну документацију, казниће се затвором од три месеца до пет година и новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара. XVI. СХОДНА ПРИМЕНА ЗАКОНА И ОБУСТАВА ПОСТУПКА Сходна примена Члан 86. Одредбе овог закона које се односе на акције сходно се примењују и на уделе. Обустава поступка Члан 87. Агенција обуставља поступак приватизације у случају сазнања за околности које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта приватизације. Агенција обуставља поступак приватизације уколико се утврди да се субјекти приватизације не налазе на адреси, немају делатност, запослене ни законског заступника или да из других, објективних разлога, није могуће спровести поступак приватизације. Одлуку о обустави поступка приватизације из става 2. овог члана, Агенција доставља надлежном регистру привредних субјеката, који је дужан да изврши брисање ових друштава без накнаде. XVII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Настављање започетих поступака и поступање са средствима на рачуну Агенције Члан 88. Поступци приватизације покренути по Закону о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - др. закон, 30/10 - др. закон, 93/12, 119/12,51/14 и 52/14 - УС) наставиће се по одредбама овог закона. За субјекте приватизације за које је покренута иницијатива у складу са законом из става 1. овог члана, не покреће се иницијатива у складу са одредбама овог закона. Уговори о продаји капитала, односно имовине, закључени до дана ступања на снагу овог закона, у случају неизвршења уговорних обавеза купца, раскидају се у складу са прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона. Ступањем на снагу овог закона, привремени заступници капитала настављају да обављају своју дужност у складу са актом о именовању и овим законом. Средства остварена од продаје имовине субјеката приватизације у поступку реструктурирања у складу са одредбама Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - др. закон, 30/10 - др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 - УС), која се на дан ступања на снагу овог закона налазе на привременом рачуну Агенције, у складу са Уредбом о начину и условима измиривања обавеза субјеката приватизације према повериоцима („Службени гласник РС”, бр. 45/06, 108/07, 126/07 и 60/08), остају на привременом рачуну Агенције и не могу бити предмет принудног извршења до окончања или обуставе поступка приватизације, након чега се преносе на рачун субјекта приватизације. Приватизација преосталог капитала приватизованог по ранијим прописима Члан 89. Ако се привредно друштво, које је до дана ступања на снагу овог закона, извршило приватизацију више од 50% друштвеног капитала, према одредбама Закона о друштвеном капиталу („Службени лист СФРЈ”, бр. 84/89 и 56/90) и Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Службени гласник РС”, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94), као и привредно друштво које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију дела капитала према одредбама Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС”, бр. 32/97 и 10/01), не приватизује у року прописаном чланом 6. овог закона, даном истека тог рока, 70% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд а 30% неприватизованог дела друштвеног капитала друштвеног капитала преноси се запосленима без накнаде, у складу са одредбама чл. 61.- 64. овог закона. Ако је за привредно друштво из става 1. овог члана донета одлука о преносу капитала на Акционарски фонд, привредно друштво је дужно да акције или уделе пренесе Акционарском фонду, најкасније у року од 30 дана од дана доношења те одлуке. Ако привредно друштво из става 1. овог члана не пренесе акције, односно уделе Акционарском фонду у року из става 2. овог члана, министарство надлежно за послове привреде донеће решење о преносу тих акција, односно удела. Решење из става 3. овог члана коначно је. Акционарски фонд подноси пријаву за упис у надлежне регистре, који су дужни да изврше упис без накнаде у року од осам дана од дана доношења решења из става 4. овог члана. Непримењивање закона на одређене субјекте приватизације Члан 90. Одредбе овог закона неће се примењивати на субјекте приватизације за које је до дана ступања на снагу овог закона Агенција донела одлуку да заступник капитала предузме мере у циљу покретања стечајног поступка. Обавештавање надлежног регистра Члан 91. У року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона, Агенција ће обавестити регистар надлежан за упис привредних субјеката о субјектима приватизације који су се на дан ступања на снагу овог закона налазили у поступку реструктурирања. Надлежни регистар из става 1. дужан је да по службеној дужности изврши брисање ознаке „у реструктурирању” из пословног имена субјекта приватизације. Рок за доношење подзаконских аката Члан 92. Подзаконски акти, који се доносе на основу овлашћења из овог закона, донеће се у року од 30 дана од ступања на снагу овог закона. Престанак важења других закона Члан 93. Даном ступања на снагу овог закона, престаје да важи Закон о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - др. закон, 30/10 - др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 - УС) и прописи донети на основу тог закона. Изузетно од става 1. овог члана, остаје на снази члан 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације („Службени гласник РС”, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13) до спровођења поступка продаје субјеката приватизације који су на дан ступања на снагу овог закона били у реструктурирању. Субјекти приватизације из става 2. овог члана, не могу без сагласности Агенције да доносе одлуке из члана 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације („Службени гласник РС”, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13). Одлуке донете супротно ставу 3. овог члана ништаве су. Наплата потраживања поверилаца Члан 94. Захтеве за исплату потраживања поверилаца, који су поднети у складу са Законом о изменама Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, број 51/14), Агенција ће у року од 60 дана од дана доношења одлуке о моделу приватизације у смислу овог закона, евидентирати и утврдити висину потраживања за сваког повериоца и сачинити предлог за намирење потраживања које ће доставити повериоцима. Поступци принудног извршења и принудне наплате против субјекта приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - др. закон, 30/10 - др. закон, 93/12 и 119/12), могу се наставити по истеку рока од 180 од дана истека рока за доношење одлуке о моделу приватизације субјекта приватизације. Поступци принудног извршења и принудне наплате против субјеката приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, а који нису покренути до дана ступања на снагу овог закона, могу се покренути по истеку рока из става 2. овог члана. Поступци принудног извршења и принудне наплате против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - др. закон, 30/10 - др. закон, 93/12 и 119/12), могу се наставити по доношењу прописа који уређује положај ових предузећа, а најкасније по истеку рока из става 2. овог члана. Поступци принудног извршења и принудне наплате против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, а који нису покренути до дана ступања на снагу овог закона, могу се наставити по доношењу прописа који уређује положај ових предузећа, а најкасније по истеку рока из става 2. овог члана. Одредбе овог члана неће се примењивати на субјекте приватизације за које Агенција, на основу акта Владе, донесе одлуку о покретању стечаја, као и на субјекте приватизације за које је Агенција дала сагласност на УППР. Ступање на снагу Члан 95. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА Уставни основ за доношење Закона о приваитизацији саржан је у члану 86. став 2. и 3. Устава Републике Србије, којим је прописано да се „постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом. Средства из јавне својине отуђују се на начин и под условима утврђеним законом.“ II. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА Стабилизација макроекономског окружења и одговорна економска политика су створиле услове за наставак приватизације и окончање процеса трансформације власништва над капиталом и имовином у друштвеном и државном власништву, који је у складу са садашњим Законом о приватизацији започет још 2001. године. Поступак приватизације код великог броја субјеката приватизације траје веома дуго па су решења и модели за приватизацију која предвиђа досадашњи Закон о приватизацији постала неадекватна те се без концептуалних измена у правцу усвајања нових модела за приватизацију не може окончати поступак приватизације у Републици Србији. Главни циљ Предлога закона о приватизацији је минимизирање негативних фискалних ефеката, тако да Предлога закона о приватизацији садржи такве одредбе, као један од основних циљева приватизације. Још један циљ Предлога закона о приватизацији је стварање услова за економски развој и очување социјалне стабилности кроз отварање нових или очување постојећих радних места. У последњих годину дана је услед високих очекивања заинтересованих страна у приватизацији, (поверилаца, радника и акционара) са једне стране и недовољне мотивисаности инвеститора да под постојећим условима преузимају обавезе из поступка приватизације са друге стране, дошло до застоја у приватизацији односно до спровођења малог броја приватизација. Немогућност eфикасног окончања поступка приватизације за 584 субјекта приватизације, у постојећим законским оквирима и по тренутно важећим моделима, је примарни разлог за доношење новог Закона о приватизацији. У овом тренутку портфолио неприватизованих предузећа чини 161 предузеће у реструктурирању и осталих 423 предузећа. Укупне обавезе предузећа из портфеља Агенције за приватизацију, на основу рачуноводствене евиденције на дан 31. децембра 2013, износио је око 6,65 милијарди евра, од којих су око 3,2 милијарде евра обавезе према државним повериоцима. Анализа раста обавеза ових предузећа према пореским властима у периоду од 2011. до 2012. године показује увећање дуга за око 185 милиона евра за само годину дана. Претпоставља се да је исти тренд раста обавеза према пореским властима настављен и у 2013. години, а да је раст свих других директних и индиректних обавеза државе на годишњем нивоу много већи. Што се тиче јавних предузећа на локалном и националном нивоу, без предузећа из портфеља Агенције за приватизацију, претпоставка је да њихов трошак на годишњем нивоу износи око 750 милиона долара. Обавезе се гомилају из године у годину, пословни приходи су у изузетним случајевима већи од пословних расхода. Може се закључити да је садашњи портфељ за приватизацију са значајно лошијим карактеристикама него 2001. године када се почело са применом Закона о приватизацију, те да би измене и решења која доноси нови закон требало да обезбеде флексибилније али пре свега транспарентне и засноване на реалним тржишним условима моделе за приватизацију капитала и имовине. Предлог закона поред потпуно нових модела и начина приватизације садржи и предлоге који су резултат деценијске праксе спровођења приватизације тако да се уводи низ нових решења која су представљала добру праксу а поједина постојећа законодавна решења су редефинисана и прилагођена новим економским и социјалним условима. Када је реч о реалним тржишним условима, пре свега се очекује да се на тржишним принципима понуде и тражње дешавају трансакције које ће за предмет имати продају капитала односно имовине. Улога Агенције је да у току спровођења поступака приватизације обезбеди транспарентност и формирање цене по фер тржишним условима.
Идеја Предлога закона о приватизацији је да се предложене методе, модели и мере примењују само код предузећа са одрживим пословањем. У том смсилу, спровешће се још једна процену одрживости пословања а која ће заједно са информацијама из писама о намерама потенцијалних инвеститора послужити као основ за доношење одлуке о моделу, методу и мерама код предузећа са одрживим пословањем. За предузећа која су процењена као неодржива, предвиђено је да се може поднети предлог за стечај чиме би се статус ових дрштава решио у најкраћем року. Што се тиче мера за припрему и растерећење субјеката, отпис дуга је условљен успешном продајом капитала или докапитализацијом, при чему ни једна од мера (отпис и конверзија дуга) нису применљиве у случају продаје имовине. Један од нових модела приватизације предвиђен Предлогом закона о приватизацији је и продаја имовине у поступку приватизације, која у односу на продају имовине у стечајном поступку, има позитивније ефекте у ширем пословном и друштвеном контексту, кроз одржавање запослености, могућност стварања нових радних места, одржавање пословања, повећање пореских прихода и постизање већег процента намирења поверилаца (проценат намирења поверилаца у 590 извршених стечајних поступака, коју је спровела АП као стечајни управник, је само 31,62%). Продаја имовине у процесу приватизације такође има своју улогу у стратегији српске реиндустријализације, с обзиром да активира људске ресурсе у традиционалним индустријским областима у Србији, где је квалификациона структура становништва прилагођена одређеној индустрији. Насупрот томе, приликом куповине имовине у стечајном поступку, купац је слободан да промени делатност субјекта приватизације, док потенцијална накнадна обука радне снаге може имати додатне негативне фискалне ефекте за државу. Предлог закона о приватизацији предвиђа примену одређених мера за ублажавање обавеза предузећа, како би се обезбедила успешна приватизација. Фискални ефекти мера, као што су условни отпис потраживања државних поверилаца и конверзија дуга у капитал, морају се посматрати у контексту фискалних мера које држава већ користи у циљу очувања ових компанија – посебно пореског дуга и државних субвенција. Дакле, нема додатних трошкова за државу уколико се субвенције и помоћ замењују отписом јавног дуга. С обзиром да је алтернатива приватизацији предузећа стечај, закон о приватизацији нуди потенцијалну солвентност за већину предузећа, чиме држава добија могућност генерисања индиректних буџетских прихода кроз будуће пореске могућности. Интенција Предлога закона о приватизацији је да се потпуно новим законодавним решењима привуче пажња потенцијалних инвеститора и стратешких партнера који би били спремни да учествују у приватизацији преосталог друштвеног и јавног капитала и имовине субјеката приватизације а да се сам поступак приватизације учини ефикаснијим и потпуно транспарентним применом једноставних модела приватизације. Очекивани резултати Предлога закона о приватизацији су, пре свега, смањење трошкова Републике Србије у контексту предузећа у реструктурирању, као и поновно покретање тока готовине. Следећи корак би био повећање продуктивности, као и одржавање или повећање запослености у приватизованим предузећима. На макроекономском нивоу, биће створени услови за смањење стопе незапослености улагањем у развој од прихода од приватизације. Напомињемо да је стопа незапослености у I кварталу 2014. године износила 20,8%. Фискални ефекти отпуштања услед стечаја у предузећима из портфолија Агенције, били би још негативнији након обрачунавања последичних ефеката попут плаћања осигурања у случају незапослености. Остали учесници у поступку као што су повериоци, радници и мали акционари моћи ће у разумном року да започну остваривање својих права које им је у претходном периоду било блокирано. Овим законом направиће се јасна селекција предузећа која могу пронаћи будућег власника и своје пословање наставити у том смеру док са друге стране она која не буду могла да се продају кроз приватизацију, своје ресурсе могу да врате у новчане токове кроз стечајни поступак. У смислу наведеног, Предлогом закона о приватизацији су прописане нове одредбе за регулисање обавезе прибављања сагласности поверилаца (најмање 50%), као и пристанак свих обезбеђених поверилаца у случају продаје оптерећене имовине, чиме се минимизира ризик за инвеститоре у виду покретања правних поступака од стране поверилаца. Постојећи закон није испунио очекивања у погледу резултата трансформациједруштвене/државне својине. Нови закон, који би, у деловима који уређују питања конверзије потраживања поверилаца у трајни улог и продају имовине у поступку приватизације, имао карактер посебног закона, (lex specialis), отклонио би ограничења уочена у реализацији претходног прописа, са циљем да предложена решења доведу до ефикасног и транспарентног окончања поступка приватизације по фер тржишним условима. Коначно, нови закон дефинише обавезан рок за спровођење приватизације друштвеног капитала до 31. децембра 2015. године. III. ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА И ПОЈЕДИНИХ РЕШЕЊА Чланом 1. дефинисан је предмет закона у смислу уређивања услова и поступка промене власништва друштвеног капитала правних лица која послују друштвеним капиталом, као и промена државног капитала, капитала аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Под приватизацијом се подразумева и продаја имовине субјеката приватизације. У најкраћем, предмет овог закона представља приватизација друштвеног односно јавног капитала. Чланом 2. дефинисани су поједини изрази који су употребљени. У новом закону су уведени нови правни институти који су захтевали објашњење како би се сама суштина и примена овог закона разумела у пуној форми. Чланом 3. дефинисан је однос овог закона према другим законима и дефинисано је, да се дредбе овог закона примењују на субјекте приватизације који имају седиште на територији Републике Србије, те да ако је овим законом уређено питање које другим законом на друкчији начин регулисано, примењују се одредбе овог закона. Изузетно, предвиђено је да се одредбе овог закона не примењују на спортске организације, осниваче медија, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и предузећа која су регистрована за производњу наоружања и војне опреме, осим уколико је законима који уређују положај тих предузећа, предвиђена примена одредаба овог закона. Такође, дефинисано је да се у поступку приватизације не примењују одребе закона које уређују привредна друштва о располагању имовином велике вредности и не доносе се посебне одлуке о продаји имовине. Чланом 4. одређена су начела на којима се заснива приватизација. Чланом 5. дефинисано је шта може представљати предмет приватизације (друштвени односно јавни капитал и имовина у предузећима и другим правним лицима укључујући и јавна предузећа и јавни капитал исказан у акцијама или уделима, акције односно уделе после раскида Уговора о продаји капитала, имовина у предузећима код којих је раскинут Уговор о продаји капитала, као и акције односно уделиАкционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије и Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, земљиште у друштвеној, мешовитој и својини субјекта приватизације, истовремено јасно одређујући да предмет приватизације не могу бити природна богатства, добра у општој употреби, добра од општег интереса као и културна добра у јавној својини. Чланом 6. дефинисано је да је приватизација обавезна за субјекте приватизације са друштвеним капиталом који се мора приватизовати најкасније до 31. децембра 2015. године, као и да се приватизација јавног капитала и имовине субјеката који послују јавним капиталом спроводи на основу одлуке Владе, надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Дефинисано је да се сматра да је поступак приватизације спроведен ако је закључен уговор о продаји капитала и ако су испуњени сви услови за пренос власништва над капиталом који су предвиђени уговором о продаји (уплата купопродајне цене, достављање банкарске гаранције, упис промене власништва у надлежни регистар), односно остварен Програм за продају имовине. Чланом 7. дефинисан је орган надлежан за спровођење и контролу поступка приватизације као и обавеза осталих државних органа и институција који у неком делу имају надлежност над појединим субјектима приватизације, да на захтев Агенције без накнаде доставе податке и документацију из своје надлежности, као и да пруже стручну, техничку и другу помоћ у циљу ефикасног спровођења поступка приватизације. Члан 8 .дефинисани су модели приватизације и то: продаја капитала, продаја имовине, пренос капитала без накнаде и стратешко партнерство, као нови модел. Чл. 9. и 10. дефинисано је да је методи приватизације јавно прикупљање понуда (са односно без јавног надметања), као и да је у поступку приватизације могуће је применити комбинацију више метода и модела приватизације. Такође, одређено је да се акције субјекта приватизације могу продавати и у складу са законом који регулише тржиште хартија од вредности и прихватањем понуде за преузимање у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава. Чланом 11. побројане су мере за припрему и растерећење обавеза субјеката приватизације, имајући у виду да је највећи број ових предузећа презадужен и нема позитивну вредност капитала који би био предмет продаје. Предвиђене мере за растерећење обавеза субјеката приватизације су условни отпис дуга и претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија), које за циљ имају постизање позитивне вредности капитала како би се привукло интересовање инвеститора. Чл. 12-13. дефинисано је ко може, као и ко не може бити, у смислу одредаба овог закона, купац односно стратешки инвеститор у поступку приватизације, као и обавеза Агенције да пре закључења уговора о продаји прибави мишљење од надлежне организације за спречавање прање новца о непостајњу сметњи на страни купца односно стратешког инвеститора, која је дужна да достави тражено мишљење у року од 15 дана од дана пријема захтева Агенције Поред наведеног, дефинише се и да Купац односно стратешки инвеститор у смислу одредаба овог закона не може бити физичко лице, правно лице и оснивач правног лица које је изгубило својство купца у складу са Законом о приватизацији. („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - др. закон, 30/10 - др. закон, 93/12 и 119/12, 51/14 и 52/14- УС), као ни члан породице купца у смислу чл. 11. овог закона. Чланом 14. утврђено је даучесник у поступку приватизације има право приговора на законитост спроведеног поступка у року од осам дана од дана одржавања поступка. Приговор се подноси министраству надлежном за послове привреде, преко Агенције за приватизацију, које је дужно да о приговору одлучи у року од осам дана од дана пријема приговора. Акт којим се одлучује о приговору коначан је. У поступку приватизације не може се спроводити посебан испитни поступак у смислу одредаба закона којим се уређује општи управни поступак. Чланом 15.одређено је да средства плаћања у приватизацији могу бити у домаћој или страној конвертибилној валути. Чланом 16. одређено је шта се сматра трошковима приватизације сматрају стварни трошкови настали у спровођењу поступка приватизације у складу са овим законом, као и да Агенција има право на накнаду предметних трошкова највише до 5% продајне цене. Такође је дефинисано да министар надлежан за послове привреде прописује висину и врсту трошкова који се признају у висини стварних трошкова. Чланом 17. дефинисано је да ће се средства остварена у поступку приватизације уплаћивати на рачун Агенције, да се средства од продаје цене друштвеног капитала преносе буџету Републике Србије, те да ће се затим, зависно од модела приватизације, извршити пренос средстава. Средства која су остварена продајом капитала субјекта приватизације после измиривања трошкова приватизације у смислу овог овог закона, преносе се на уплатни рачун буџета Републике Србије, аутономне покрајине, локалне самоуправе и града Београда. Средства која су остварена продајом имовине субјекта приватизације, после измиривања трошкова приватизације, користе се у складу са Програмом за продају имовине. Средства која су остварена продајом акција и удела у власништву Акционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, после измиривања трошова приватизације из овог закона, преносе се на уплатни рачун власника капитала. Чл. 18-22. регулисан је поступак припреме за приватизацију, који се нарочито односи на објављивање Јавног позива за прикупљање писама заинтересованости, покретање поступка приватизације, обавезу субјеката приватизације да изврше попис и процену целокупне имовине, обавеза и капитала као и доношење одлуке којом се одређује модел и метод приватизације. Агенција објављује јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости за све субјекте приватизације у њеном портфолију који садржи податке од значаја за субјект приватизације (податке о структури и вредности капитала и имовине), са циљем да се испита интересовање купаца и стратешких инвеститора за поједине субјекте и моделе приватизације. Рок за достављање писама заинтересованости је 30 дана од дана објављивања јавног позива, а писмо о заинтересованости садржи основне податке о заинтересованом купцу односно стратешком инвеститору, исказивање интереса за одређени субјект и модел приватизације, као и друге податке од значаја одређене јавним позивом. Поступак приватизације субјекта приватизације се покреће иницијативом надлежног органа (министарства надележног за послове привреде, Владе, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе), а Агенција је дужна да субјекту приватизације достави иницијативу у прописаном року. У поступку припреме за приватизацију субјекти приватизације су у обавези да изврше и доставе Агенцији попис и процену фер тржишне вредности целокупне имовине и обавеза и капитала са стањем на дан 31. децембар последње пословне године, у складу са законима о рачуноводству и међународним рачуноводственим стандардима у року од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона, као и да у том року податке достави Агенцији. Ако се утврди да постоји имовина субјекта приватизације која није приказана у приватизационој документацији, Агенција ће ради процене те имовине ангажовати овлашћеног проценитеља, трошкове наведене процене сноси субјект приватизације. .Ако је са купцем закључен уговор о продаји капитала, а накнадно се пронађе имовина субјекта приватизације која није била приказана у приватизационој документацији, Купац је дужан да на рачун Агенције уплати износ који се утврђује множењем следећих елемента: процењене вредности новопронађене имовине (умањене за вредност залоге, у случајевима када је новопронађена имовина оптерећена залогом пре продаје капитала) и количника купопродајне цене за капитал и процењене вредности капитала која је коришћена у поступку продаје капитала. Агенција овако стечена средства преноси на уплатни рачун буџета Републике Србије. Ако купац не изрази интересовање за куповину наведене имовине, иста се преноси на Републику Србију. На основу предлога Агенције министарство надлежно за послове привреде одређује модел и метод приватизације, као и почетну цену, односно предлаже мере за припрему и растерећење субјекта приватизације, полазећи од критеријума вредности капитала и имовине, стратешког значаја субјекта приватизације, броја запослених и исказаног интересовања инвеститора. За субјекте приватизације за које није исказано озбиљно интересовање инвеститора или није пристигло ни једно писмо заинтересованости Агенција ће, у прописаним роковима, о наведеном обавестити министарство надлежно за послове привреде. За субјекте приватизације који послују већинским капиталом Републике Србије, одлуку којом одређује метод и модел приватизације, почетну цену и мере за припрему и растерећење субјекта приватизације доноси Влада на основу предлога министарства надлежног за послове привреде, док за субјекте приватизације који послују већинским капиталом аутономне покрајине односно локалне самоуправе, одлуку доноси надлежни орган аутономне покрајине односно локалне самоуправе на основу предлога министарства надлежног за послове привреде. За субјекте приватизације разврстане као микро правно лице код којих је уговор о продаји капитала раскинут, Агенција доноси одлуку о моделу и методу приватизације, односно одлуку о покретању стечаја. Влада доноси одлуку о моделу стратешког партнерства. Чл. 23-32. дефинисан је метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем као метод приватизације за продају капитала и имовине субјекта приватизације који се спроводи подношењем понуда и јавним надметањем учесника у складу овим законом и продајном документацијом. Јавно прикупљање понуда врши објављивањем јавног позива за продају капитала односно имовине субјекта приватизације или за избор стратешког инвеститора, Агенција припрема и објављује наведени јавни позив који садржи податке од значаја за спровођење поступка, те да се објављује најмање у једном високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интерент страници Агенције, најкасније 30 дана пре дана који је одређен за достављање пријава. Лице које изрази интерес за учешће у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем дужно је да откупи продајну документацију чију цену прописује министар надлежан за послове привреде. Јавно прикупљање понуда са јавним надметањем спроводи трочлана Комисија за спровођење поступка јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, коју образује Агенција. Почетна цена за продају капитала односно имовине износи најмање једну половину од процењене вредности капитала односно имовине, те да ако капитал односно имовина не буду продати за наведену цену Агенција може, уз сагласност министарства надлежног за послове привреде, објавити нови јавни позив у року од 15 дана од дана проглашења поступка продаје неуспешним у ком случају би нова почетна цена износила најмање једну трећину од процењене вредности капитала односно имовине. Такође, овај закон је уредио сам поступак отварања пријава и начин поступања Агенције у том поступку. Нови закон ствара услове за транспарентност и јавност приликом спровођења овог поступка, имајући у виду да се отварање понуда спроводи у присуству јавности, да највиша понуђена цена представља почетну цену на јавном надметању, а продајна цена је највиша понуђена цена на јавном надметању. Јавно надметање одржава одмах након отварања понуда, под условом да је најмање два понуђача доставило понуду која су једнаке или веће од почетне цене. У случају да само један понуђач достави понуду не спроводи се јавно надметање, већ се закључује уговор, а продајна цена је понуђена цена која мора бити једнака или већа од почетне цене. Чланом 33. дефинисан је метод јавног прикупљања понуда. Чланом 34. дефинисано је да садржај пријаве за стратешко партнерство као и висину депозита утврђује Влада на предлог министарства надлежног за послове привреде. Чланом 35. дефинисано је да Влада ближе прописује услове, поступак и начин продаје капитала и имовине методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем и избор стратешког инвеститора методом јавног прикупљања понуда.. Чл. 36-47. овог закона уређују услове и начин под којима се врши продаја капитала субјеката приватизације и то дефинисањем: предмета продаје, услове и начин закључења уговора о продаји капитала, битне елементе уговора и његово достављање надлежним органима и објављивање, да Агенција за приватизацију и купац капитала, као уговорне стране, потписују записник који садржи спецификацију имовине, права и обавеза субјекта приватизације који чини саставни део уговора о продаји капитала,обавезе надлежних државних органа у вези са уговором, услова и начина под којима се може извршити уступање уговора о продаји и последице таквог уступања, услова и начина повећања капитала субјеката приватизације и начина евидентирања акција које представљају резултат повећања капитала у вези са извршавањем уговорних обавеза, услова за раскид уговора о продаји капитала и правне последице раскида, критеријума за именовање заступника капитала, начина управљања односно заступања капитала који је био предмет продаје након раскида уговора, правима и обавезама лица задужених за управљање односно заступање капитала који је био предмет продаје након раскида уговора, овлашћења Агенције у вези са заступницима капитала, обавеза органа управљања субјеката приватизације након раскида уговора о продаји капитала и ограничења у погледу доношења одлука које се односе на статус односно имовину субјекта приватизације. Предложена решења утврђују економичну и прецизну процедуру продаје капитала, базирану на добрим искуствима из протеклог периода, у складу са проценом Агенције и одобрењем Министарства, чиме се постиже адекватан степен заштите интереса субјеката приватизације и Републике Србије. Чл. 48-55. овог закона уређују услове и начин под којима се спроводи продаја имовине субјеката приватизације, конкретно дефинисањем: надлежности Агенције за спровођење предметне продаје, , обавезе субјекта приватизације у вези са доношењем Програма за продају имовине у складу са којим се спроводи продаја имовине и овлашћења Агенције у поступку израде наведеног документа, садржине и својства Програма за продају имовине, да Програм за продају имовине садржи потписану изјаву свих заложних поверилаца који имају заложно право на имовини која је предмет продаје, да су сагласни са Програмом, сходне примене овог закона на случајеве продаје имовине субјеката приватизације који у структури капитала имају акције или уделе Акционарског фонда, услова и начина закључења уговора о продаји имовине, правне природе и обавезних елемената уговора о продаји имовине, начин и средстава обезбеђења испуњења обавеза из уговора, услови за раскид уговора, као и правне последице раскида уговора, услове и начин уступања уговора о продаји имовине, да купац стиче право својине након уплате уговорене цене и достављања гаранције у складу са уговором о продаји, права обезбеђених поверилаца субјеката приватизације и начина њиховог намирења, као и дејство окончаног поступка продаје имовине на статус субјекта приватизације и начин његовог престанка. Значајна новина је да у случају раскида уговора о продаји имовине, важи претпоставка да је купац несавесна страна, те да купац нема право на повраћај плаћеног износа на име уговорене цене, ради заштите општег интереса, и Агенција протествује банкарску гаранцију, а имовина која је била предмет продаје не враћа се субјекту приватизације, односно остаје у власништву купца или новооснованог привредног друштва. Такође, значајна новина је и да правни посао закључен без сагласности Агенције, супротно одредбама уговора о продаји, је ништав. Имајући у виду да је у досадашњем току приватизације претежно интересовање потенцијалних инвеститора, у случају великог броја предузећа код којих је висина и структура обавеза таква да у великој мери обесмишљава куповину капитала, било првенствено усмерено на стицање имовине предложена решења утврђују транспарентну и прецизну процедуру продаје имовине, уз адекватно измирење обезбеђених поверилаца субјеката приватизације, а што је до сада представљало један од највећих проблема у спровођењу наведених трансакција. Овај закон предвиђа да заложни поверилац чије је потраживање обезбеђено на имовини која је предмет продаје имаа право да се наплатити у целости, пре осталих поверилаца из цене остварене продајом тог дела имовине, а ако се не наплате у целости, преостали износ потраживања намирује као поверилац чије потраживање није обезбеђено. Предлог закона у потпуности уређује продају имовине у односу на друге прописе, те прописује да, по завршетку поступка продаје имовине Агенција доноси закључак о намирењу заложних поверилаца и доставља га надлежним јавним регистрима за евиденцију заложних права, ради брисања терета са имовине која је била предмет продаје. Чланом 56. дефинисано јеокончање поступка продаје имовине и покретање поступка ликвидације, те да уколико је продата целокупна имовина субјекта приватизације која је била предмет продаје у складу са Програмом, Агенција подноси предлог за покретање стечаја субјекта приватизације ако постоје стечајни разлози у складу са овим законом. Поступак ликвидације спроводи се у складу са законом о привредним друштвима. Ако су се стекли услови за ликвидацију субјекта приватизације Агенција покреће поступак ликвидације у складу са законом којим се уређују привредна друштва. У одлуци о покретању Агенција именује ликвидационог управника, који мора да испуњава услове прописане овим законом. Прописано је да ликвидациони управник подноси Агенцији месечне извештаје о току ликвидационог поступка и друге извештаје, на захтев Агенције који се објављују на званичној интернет страници Агенције. Такође је прописано да ће Агенција разрешити ликвидационог управника ако утврди да не испуњава обавезе прописане овим законом и другим актима којима се регулише његово поступање. Вишак ликвидационе масе у делу који је сразмеран учешћу друштвеног капитала у укупном капиталу субјекта приватизације уплаћује се на рачун буџета Републике Србије. Чланом 57. дефинисано је да Агенција контролише уговорне обавезе купца које су превиђене уговором о продаји на основу извештаја овлашћеног ревизора који купац доставља Агенцији за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања. Прописано је да Влада ближе прописује поступак контроле извршења уговорних обавеза. Чл. 58-60. дефинисана је продаја акција и удела на начин да се на продају акција и удела сходно примењују одредбе овог закона које се односе на продају капитала. Акције се могу продавати и у складу са законом који регулише тржиште хартија од вредности и у складу са законом који регулише преузимање акционарских друштава. Критеријум за продају акција понудом за преузимање је постизање највеће продајне цене узимајући у обзир процењену фер тржишну вредност капитала акционарског друштва, цену акције на берзи и цену по акцији понуђену у понуди за преузимање. Одлуку о методу продаје акција односно удела у власништву Републике Србије, аутономне покрајине и локалне самоуправе доноси Влада, надлежни орган аутономсне покрајине односно локалне самоуправе. Акције субјекта приватизације које су након раскида уговора о продаји капитала пренете на Агенцију, Агенција може продати методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, на тржишту хартија од вредности или понудом за преузимање. Министар надлежан за послове приватизације прописује критеријуме за одређивање цене акција субјекта приватизације када се продају на тржишту хартија од вредности или прихватањем понудом за преузимање. У поступку приватизације методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем истовремено са понудом за продају акција које су пренете Акционарском фонду односно Републици Србији после раскида уговора о продаји, могу се нудити на продају и акције појединачних акционара ради продаје већинског пакета акција. Чл. 61-64. уређен је поступак преноса капитала (у акцијама, односно уделима) без накнаде запосленима, конкретним дефинисањем: појма запослених у смислу овог закона, обима права на стицање акције и изузетака од установљеног права, начину на који субјект приватизације доноси одлуку о издавању капитала без накнаде, овлашћењу Агенције у погледу дефинисања рокова за доношење одлуке, садржине и начина објављивања Јавног позива, износа капитала који се стиче без накнаде у поступку продаје и номиналној вредности акција. Чланом 65.предвиђено је да ће се поступакпреноса капитала без накнаде на стратешког инвеститора утврдити у складу са прописима којима се уређују подстицаји за инвестиције, а у складу са одлуком Владе. Чл. 66–74.дефинисан је поступак стратешког партнерства као модела приватизације кроз институционални однос домаћих или страних правних лица (у даљем тексту: стратешки инвеститор) са субјектом приватизације односно Републиком Србијом, ради обезбеђења финансирања, повећања продуктивности и запослености, професионализације менаџмента, стварања услова за производњу или пружање услуга крајњим корисницима и других разлога који ће му омогућити да обавља делатност. Стратешко партнерство се спроводи заједничим улагањем путем оснивања новог привредног друштва и докапитализацијом постојећег субјекта приватизације. Одлуку о стратешком партнерству оснивањем новог привредног друштва доноси Влада на предлог министарства за послове привреде, а Република Србија и стратешки инвеститор оснивају ново привредно друштво, у складу са законом којим се уређују привредна друштва. Улог Републике Србије у ново привредно друштво је имовина коју је Република Србија стекла по основу потраживања које има према субјекту приватизације за који је донела одлуку о стратешком партнерству, а Република Србија стиче власништво над предметном имовином путем замене испуњења у складу са законом којим се уређују облигациони односи. Вредност имовине коју Република Србија прибавља у власништво утврђује се у износу од 100% процењене фер тржишне вредности. Улог стратешког инвеститора у новоосновано привредно друштво може бити у новцу, стварима или правима. Уговорне обавезе стратешког инвеститора, као у услови, начин и правне последице раскида уговора уговорне стране споразумно уређују уговором о стратешком партнерству. Ако постоји залога на имовини која је предмет улога у том друштву, прибавља се сагласност свих заложних поверилаца. Стварна права бришу се у катастру непокретности или другим јавним регистрима, по захтеву Републике Србије. Агенција контролише испуњење уговорних обавеза стратешког инвеститора које су предвиђене уговором о стратешком партнерству на основу извештаја овлашћеног ревизора који стратешки инвеститор доставља Агенцији за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања. Агенција доставља извештај о извршеној контроли Министарству надлежном за послове привреде на основу ког Министарство надлежно за послове привреде утврђује испуњеност уговорних обавеза и предлаже одговарајуће мере Влади. За тачност и потпуност документације и података који се достављају Агенцији ради спровођења поступка контроле извршења уговорних обавеза, одговорни су под кривичном и материјалном одговорношћу, стратешки инвеститор и лице овлашћено за заступање субјекта приватизације. Одлуку о даљем поступку приватизације имовине или капитала преостале након оснивања новог привредног друштва, Влада доноси у складу са одредбама овог закона. Докапитализација, у смислу овог закона, је повећање основног капитала субјекта приватизације за које је Влада донела одлуку о докапитализацији. Улог стратешког инвеститора може бити у новцу, стварима или правима. Уговор о докапитализацији закључују представник Републике Србије, субјект приватизације и стратешки инвеститор у складу са законом којим се уређује положај привреднних друштава. По доношењу одлуке о докапитализацији, друштвено предузеће организује се као акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу, а Агенција за приватизацију дужна је да стратешком инвеститору најкасније најкасније три месеца пре истека рока за приватизацију друштвеног капитала из члана 6. став 2. овог закона, понуди откуп преосталог друштвеног капитала. Ако стратешки инвеститор не откупи друштвени капитал, тај капитал се преноси на Акционарски фонд. Чланом 75. одређено је да Влада може да доносе одлуку о мерама за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације, када субјекат приватизације испуњава најмање један од критеријума: стратешки значај за регион, величина имовине, број запослених, величине прихода из регистроване претежне делатности или тржишни потенцијал. Чланом 76. дефинисано је да Влада може да донесе одлуку да државни повериоци субјекта приватизације условно отпишу дуг са стањем на дан 31. децембар 2013. године према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или државним капиталом. Одлука о отпису дуга може се донети када се субјект приватизује продајом капитала или стратешким партнерством кроз докапитализацију или као мера Унапред припремљеног плана реорганизације (УППР) у складу са законом којим се уређује стечај. Отпис дуга пуноважан је у случају ако је продат капитал субјекта приватизације извршена докапитализација од стране стратешког партнера или уколико је донето правноснажно решење којим се потврђује усвајање УППР субјекта приватизације. Чл. 77. и 78. дефинисано је да се у поступку приватизације може се спровести конверзија потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације, ако Влада донесе одлуку о конверзији потраживања државних поверилаца у трајни улог субјекта приватизације. Државни повериоци су дужни да конвертују потраживања у капитал ако је Влада донела предметну одлуку. Конверзији потраживања се могу придружити и остали повериоци, уз ограничења која важе за купца капитала. Конверзија потраживања/дуга у основни капитал уређена је одредбама Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС”, бр 36/11 и 99/11), при чему је овим законом прописано да се у јавним акционарским друштвима не може спровести конверзија дуга у основни капитал. Закон као lex specialisби биоизнад Закона о привредним друштвима у делу који уређује повећање основног капитала кроз конверзију дуга у основни капитал, чиме би се превазишла постојећа ограничења око конверзије. Одлука о конверзији може се донети када је донета одлука о моделу приватизације продајом капитала или стратешким партнерством путем докапитализације или као мера Унапред припремљеног плана реорганизације (УППР) у складу са законом којим се уређује стечај. Надлежни орган субјекта приватизације доноси одлуку о конверзији потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације. Предмет конверзије могу бити потраживања доспела најмање 6 месеци пре доношења одлуке Владе и морају бити исказани у годишњим финансијским извештајима, који су предмет разматрања и усвајања од стране скупштине друштва. Конверзију потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације, не могу да врше лица која у смислу овог закона не могу бити купци капитала на бази података прибављених од Агенције. Чланом 79. прописано је да ће се капитал у друштвеним предузећима у Републици Србији која су основана од предузећа чије је седиште на територији република бивше СФРЈ, приватизовати у складу са одредбама овог закона. Средства остварена од продаје ових предузећа остају на посебном рачуну и користиће се у складу са закљученим споразумима који регулише питање сукцесије. Чланом 80. дефинисано је да Агенција може поднети предлог за покретање поступка стечаја уколико је испуњен један од следећих стечајних разлога: - необављања делатности у периоду дужем од 6 месеци, - непостојања интереса за приватизацију, - да у периоду дужем од 6 месеци нема запослених, - ако није донета одлука о моделу и методу приватизације по истеку рока из члана 21.овог закона, - ако није усвојен Програм за продају имовине због непостојања сагласности поверилаца у складу са чланом 48. овог закона. - у случају да није спроведена приватизација субјекта приватизације са већинским друштвеним капиталом у року из члана 6. став 2. овог закона, - у другим случајевима предвиђеним законом о стечају. Агенција је као предлагач покретања стечајног поступка, плаћа предујам на име трошкова прописаних законом којим се уређује стечај. Наведено решење представља адекватан одговор на ситуацију у којој не постоји реалан интерес, односно елементарни предуслови на основу којих би било реално очекивати да ће се наћи инвеститор заинтересован за било који облик приватизације. Наиме, у портфолију Агенције за приватизацију постоји велики број предузећа код којих није могуће ступити у контакт са овлашћеним лицима, која не подносе годишње финансијске извештаје, немају седиште, немају заступнике нити запослене, имају пореске дугове које су ставили у мировање. Како би се изнашло одговарајуће решење, односно покренуо поступак стечаја субјеката која практично само формално постоје али и поред тога имају одређене обавезе које је тешко или немогућ утврдити, Агенција се обратила како Агенцији за привредене регистре, тако и Министарству финансија, Пореској управи. Међутим, од стране Агенције за привредне регистре која је законом овлашћена да по службеној дужности покрене поступак ликвидације привредних друштава која не подносе финансијске извештаје или се нису ускладили са законом који регулише привредна друштва, Агенцја је обавештена да Агенција за привредне регистре није у могућности да поступи у изнетом смислу. Такође, од Министарства финансија, Пореске управе добијени су подаци о износу дуга поменутих друштава, као и обавештење да је код одређених субјеката порески дуг у мировању, према коме мировање траје 24 месеца и истиче у октобру 2014. године Сходно наведеном, потребно јепрописати механизам за покретање поступка стечаја у наведеним случајевима, односно случајвима субјеката за које се утврди необављање делатности у периоду дужем од 6 месеци, непостојање интереса за приватизацију, да у периоду дужем од 6 месеци нема запослених, да није донета одлука о моделу и методу приватизације, да није усвојен Програм за продају имовине због недавања сагласности поверилаца за продају имовине, у случају да није спроведена приватизација субјекта приватизације са већинским друштвеним капиталом у року из члана 6. став 2. овог закона (до 31. децембра 2015. године), као и у другим случајевима предвиђеним Законом о стечају. Предложена одредба даје могућност окончања поступка приватизације када за то постоје стечајни разлози из овог члана, на начин да предузеће из друштвене и државне својине промени својински облик путем стечајног поступка. Чланом 81. дефинисано је да ако је предмет приватизације капитал који чини мање од 50% од укупног капитала субјекта приватизације, не примењују се одредбе о продаји имовине (не може се одредити модел продаје имовине), стратешком партнерству, мерама за припрему и растерећење, покретању ликвидације и покретању стечаја ради окончања приватизације. Чланом 82. дефинисано је да трошкове приватизације које сносе трећа лица, однсно субјекти приватизације, задруге и купци у поступку приватизације, Агенција наплаћује у висини стварних трошкова, под којима се сматрају: трошкови за поступање по захтевима за давање сагласности предузећа која послују већинским друштвеним капиталом, у складу са одредбама закона којима се уређују привредна друштв, за поступање по захтевима за давање сагласности привредних друштава у којима је Агенција именовала привременог заступника капитала, за поступање по захтевима за давање сагласности задруга, у складу са одредбама закона о којима се уређују задруге, за израду и оверу анекса уговора на захтев купца капитала, као и остали трошкови. Такође, предвиђено је и да министар надлежан за послове привреде прописује висину и врсту трошкова који се признају у висини стварних трошкова из овог члана. Чланом 83. дефинисано је да се средства за отклањања штете коју је субјект приватизације нанео животној средини пре закључења уговора о продаји, односно уговора о докапитализацији обезбеђују у буџету Републике Србије те да ће Влада Републике Србије ближе прпописати начин и услове коришћења ових средстава. Чланом 84. утврђује се надлежност за спровођење надзора над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу њега, у ком смислу ће послове надзора вршити министарство надлежно за послове привреде, а Влада ће надзирати поступање министарства у примени одредби овог закона. Чланом 85. утврђује санкција за одговорна лица у субјектима приватизације из члана 20.став 1. које не достави податке у прописаном року, као и одговорно лице у субјекту приватизације из члана 24. став 3. и члана 59. став 4. овог закона које Агенцији достави неистините или непотпуне податке о имовини и обавезама субјекта приватизације или достави нетачну и непотупну документацију, казниће се казном затвором од три месеца до пет година и новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара. Чланом 86. је предвиђена сходна примена одредби овог закона које се односе на акције и на уделе. Чланом 87. прописано је да Агенција обуставља поступак приватизације у случају сазнања за околности за које се није знало у време покретања поступка, а које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта приватизације. Такође, Агенција обуставља поступак приватизације и уколико се утврди да се субјекти приватизације не налазе на адреси, немају делатност, запослене ни законског заступника или да из других, објективних разлога није могуће спровести поступак приваитизације, а закључак о обустави Агенција доставља надлежном регистру привредних субјеката који је дужан да изврши брисање ових друштава без накнаде. Чл. 88 – 91. уређене су прелазне и завршне одредбе у којима је, између осталог предвиђено да ће се поступци приватизације покренути по Закону о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - др. закон, 30/10 - др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 - УС) наставити по одредбама овог закона, а изузетно, уговори о продаји капитала односно имовине закључени до дана ступања на снагу овог закона, у случају неизвршења уговорних обавеза купца се раскидају у складу са прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона. Ступањем на снагу овог закона привремени заступници капитала настављају да обављају своје пословање.Средства која су остварена од продаје имовине субјеката приватизације у поступку реструктурирања у складу са одредбама Закона о приватизацији, а која се на дан ступања на снагу овог закона налазе на привременом рачуну Агенције, остају на привременом рачуну Агеницје и не могу бити предмет извршења до окончања поступка приватизације, након чега се преносе на рачун субјекта приватизације. Ако се привредно друштво које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију више од 50% друштвеног капитала, према одредбама Закона о друштвеном капиталу („Службени лист СФРЈ”, бр. 84/89 и 56/90) и Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Службени гласник РС”, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94), као и привредно друштво које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију дела капитала према одредбама Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС”, бр. 32/97 и 10/01), не приватизује до 31. децембра 2015. године, даном истека тог рока, неприватизовани део друштвеног капитала, преноси се на Акционарски фонд. Предвиђено је да се одредбе овог закона неће примењивати на субјекте приватизације за које је до дана ступања на снагу овог закона Агенција донела одлуку да заступник капитала предузме мере у циљу покретања стечајног поступка. Такође је дефинисано је да ће у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона, Агенција обавестити регистар надлежан за упис привредних субјеката о субјектима приватизације који су се на дан ступања на снагу овог закона налазили у поступку реструктурирања, те да је надлежни регистар дужан да по службеној дужности изврши брисање ознаке „у реструктурирању” из пословног имена субјекта приватизације. Чланом 92. прописано је да ће подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона бити донети у року од 30 дана од ступања на снагу овог закона. Чланом 93. прописано је да даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - др. закон, 30/10 - др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 - УС) и прописи донети на основу тог закона. Изузетно од наведеног, остаје на снази члан 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања („Службени гласник РС”, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13) до спровођења поступка продаје субјеката приватизације који су на дан ступања на снагу овог закона били у реструктурирању. Предметни субјекти приватизације, не могу без сагласности Агенције да доносе одлуке из члана 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања („Службени гласник РС”, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13). Одлуке донете супротно ставу 3. овог члана ништаве су. Чланом 94. прописано је да ће захтеве за исплату потраживања поверилаца који су поднети у складу са Законом о изменама Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, број 51/14), Агенција у року од 60 дана од дана доношења одлуке о моделу приватизације у смислу овог закона, евидентирати и утврдити висину потраживања за сваког повериоца и сачинити предлог за намирење потраживања које ће доставити повериоцима. Поступци принудног извршења и принудне наплате против субјекта приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - др. закон, 30/10 - др. закон, 93/12 и 119/12), могу се наставити по истеку рока од 180 од дана истека рока за доношење одлуке о моделу приватизације субјекта приватизације. Поступци принудног извршења и принудне наплате против субјеката приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, а који нису покренути до дана ступања на снагу овог закона, могу се покренути по истеку рока из става 2. овог члана. Поступци принудног извршења и принудне наплате против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - др. закон, 30/10 - др. закон, 93/12 и 119/12), могу се наставити по доношењу прописа који уређује положај ових предузећа, а најкасније по истеку рока из става 2. овог члана. Поступци принудног извршења и принудне наплате против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, а који нису покренути до дана ступања на снагу овог закона, могу се наставити по доношењу прописа који уређује положај ових предузећа, а најкасније по истеку рока из става 2. овог члана. Одредбе овог члана неће се примењивати на субјекте приватизације за које Агениција, на основу акта Владе, донесе одлуку о покретању стечаја, као и на субјекте приватизације за које је Агенција дала сагласност на УППР. Чланом 95. предвиђено је да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Горе наведена решења на одговарајући начин омогућавају примену новог прописа, пружајући висок степен правне сигурности и адекватну заштиту интереса страна у поступцима који су започети и спроводе се по претходним прописима. IV. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА За спровођење овог закона нису потребна додатна средства из буџета Републике Србије. V. РAЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ Предлаже се доношење овог закона по хитном поступку, у складу са чланом 167. Пословника Народне скупштине („Службени гласник РС”, број 20/12-пречишћен текст), како би се применом новог законског оквира и новим моделима ефикасно окончао поступак приватизације. Недоношење закона по хитном поступку продужило би лош социјални статус запослених, успорило потпуну стабилизацију макроекономског окружења и успорила потпуну примену одговорне економске политике. VI. АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ЗАКОНА Одређивање проблема које закон треба да реши Поступак приватизације у Републици Србији траје веома дуго и захтева доношење новог Закона о приватизацији који би дао решења за проблеме који су онемогућавали окончање поступка приватизације у постојећим законским оквирима. Основни проблеми који су онемогућавали окончање поступка приватизације у постојећим законским оквирима (по моделу продаја капитала или продаја имовине уз преузимање запослених), се могу представити као следећи: · продаја капитала предузећа могућа је за јако мали број преосталих субјеката приватизације. Наиме, највећи број предузећа карактерише презадуженост, неликвидност и несолвентност. Код већине субјеката приватизације укупан износ обавеза превазилази вредност укупне имовине, што знатно умањује атрактивност ових предузећа као и интересовање инвеститора за куповину капитала; · продају имовине кроз поступак реструктурирања, онемогућавали су бројни фактори: - обавеза добијања сагласности заложних повериоца за продају имовине, у циљу добијања брисовне изјаве за уписаног заложног права. У поступку преговора са обезбеђеним повериоцима, често је долазило до проблема приликом усаглашавања начина и износа намирења, што је додатно пролонгирало поступак продаје, а самим тим и утицало на интересовање потенцијалних инвеститора. Највећи део имовине која се продаје у поступку реструктурирања је обезбеђен хипотеком различитих повериоца, те је поступак преговора око начина намирења изузетно компликован и често неизвестан. - Висина почетне цене је од стране купаца најчешће окарактерисана као нереална и пренаглашена, посебно ако се узме у обзир пратећа обавезе у погледу одржавања делатности и преузимања радника, као и тренутно неповољно економско окружење. Начин утврђивања износа почетне цене у поступку продаје имовине често је био предмет критике од стране Светске банке, и окарактерисан је као један од главних разлога који онемогућавају продају имовине. - право акционара да буду несагласни са продајом имовине, у случају доношења додатних одлука о располагању имовином велике вредности додатно повећава ризик продаје. - зависност продаје имовине од сарадње са субјектом приватизације, с обзиром да надлежни органи друштва доносе одлуку којом се овлашћује Агенција за приватизацију да спроведе продају имовине. - Један од разлога раскида великог броја купопродајних уговора у поступку приватизације је уочавање нерешених имовинско – правних односа, који су генерисали велике проблеме приликом испуњавања уговорних обавеза од стране купца. · Недостатак синергије разних државних тела у поступку приватизације имао је негативне последице на поступак приватизације. У таквом економском окружењу, обавезе према државним и комерцијалним повериоцима се нагомилавају, вредност основних средстава и пословна активност опада, незадовољство запослених расте, а самим тим је нарушена социјална стабилност, те је неопходно да се концепуталним изменама у правцу усвајањеа нових модела за приватизацију оконча поступак приватизације у Републици Србији. Нови Закон о приватизацији је уважио истакнуте проблеме и дао предлоге за решавање досадашњих ограничења која су отежавала, односно чинила немогућим завршетак процеса приватизације у постојећим законским оквирима. За успешно окончање поступка приватизације, а на бази дугогодишњег приватизационог искуства, новим Законом су предложена нова решења у погледу модела и метода приватизације, као и мере у циљу стварања предуслова за успешну примену предложених модела приватизације. Циљеви који се доношењем закона постижу Циљеви новог Закона о приватизацији су садржани у начелима на којима се заснива приватизација, а који су: 1) стварање услова за развој привреде; 2) обезбеђење јавности и транспарентности; 3) онемогућавање корупције; 4) формирање продајне цене према фер тржишним условима; 5) стварање услова за социјалну стабилност. Осим тога, основни циљ доношења новог Закона о приватизацији је окончање приватизације преосталог друштвеног капитала и имовине по фер тржишним условима на ефикасан начин. Закон прописује рок за окончање приватизације друштвеног капитала, и то најкасније до 31. децембра 2015. године. Такође, циљ је да се доношењем новог Закона отклоне недоречености важеће регулативе и прецизније се дефинишу поједине норме, као и да се изврши неопходно усаглашавање са другим прописима који су од утицаја на спровођење поступка приватизације. Нови закон уводи механизме којима се отклањају ризици од корупције и прања новца. Наиме, пре закључења уговора Агенција за приватизацију прибавља од надлежне организације за спречавање прање новца мишљење о непостојању сметњи на страни купца односно стратешког инвеститора за закључење уговора, чиме се онемогућава прање новца. Очекивани резултати су пре свега смањење трошкова Републике Србије које изискују предузећа са великим губитком, као и враћањем средстава у новчане токове. Потом се очекује увећање имовине субјекта, повећање продуктивности, као и одржавање нивоа запослености у приватизованим фирмама. На макроеокономском нивоу, стварају се услови за смањење стопе незапослености у држави улагањем приватизационих средстава у развојне сврхе. Овај закон покушава да превазиђе све аномалије претходног закона, да реши проблеме које претходни закон није третирао а који су онемогућавали окончање приватизације, да комплексне правне ситуације нагомилане у претходном периоду превазиђе на праведан, транспарентан и ефикасан начин. Друге могућности за решавање проблема Промене Закона о приватизацији су једини начин за решавање уочених проблема у поступку приватизације. Доношењем новог Закона о приватизацији врши се усаглашавање са другим прописима који су од утицаја на спровођење поступка приватизације и пре свега дефинисање нових законских решења којима би се омогућила ефикасна приватизација. Бројне концепцијске новине у поступку приватизације су захтевале доношење новог Закона јер постојећи законски оквир није било могуће изменити и допунити на начин да пружи законски оквир за окончање приватизације. Зашто је доношење закона најбоље за решавање проблема У претходном периоду било је покушаја да се кроз усвајање измена подзаконских аката, пре свега Уредбе о поступку и начину реструктурирању субјеката приватизацију („Службени гласник РС”, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13)оконча поступак приватизације, али су утврђене бројне правно материјалне неправилности и недостаци, те се поменута Уредба није примењивала у пракси. У односу на Закон о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/21, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - др. закон, 30/10 - др. закон, 93/12 и 119/12) извршене промене су таквог значаја и обима да је било неопходно да се донесе нови закон. На кога ће и како утицати предложена решења Закон се односи пре свега на субјекте приватизације који послују већинским друштвеним и државним капиталом. Увођењем нових и редефинисањем постојећих модела и метода приватизације створиће се услови за брже и ефикасније окончање приватизације који ће се позитивно одразити на све актере у поступку приватизације (раднике, повериопце, буџет, мале акционаре и пре свега на субјект приватизације). Решавање статуса субјеката приватизације ће допринети и општем стању привреде Републике Србије. Трошкови које ће примена закона изазвати код грађана и привреде, посебно малих и средњих предузећа Примена овог закона неће изазвати додатне трошкове ни грађанима ни привреди. Да ли позитивни ефекти оправдавају трошкове Примена овог закона неће изазвати додатне трошкове ни грађанима ни привреди. Да ли закон стимулише појаву нових привредних субјеката на тржишту и тржишну конкуренције Одредбе предложеног закона ће позитивно утицати на појаву нових привредних субјеката на тржишту, и то непосредно, у случајевима када се спроводи приватизација путем стратешког партнерства или моделом продаја имовине уз претходно оснивање новог привредног друштва у које ће се унети имовина купљена из поступка приватизације. Да ли су заинтересоване стране имале прилику да изнесу своје ставове У току јавне расправе која је одржана у периоду од 24. јуна до 14. јула 2014. године. били су организовани бројни округли столови и расправе поводом нових законских решења. Заинтересоване стране биле су у прилици да доставе своје предлоге и мишљења поводом предложених законских измена. Презентације и расправе о Нацрту закона о приватизацији водиле су се на округлим столовима у Нишу, Београду, Новом Саду и Крагујевцу. Мере и активности за спровођење закона У циљу успешне имплементације закона, Влада ће извршити усаглашавање постојећих подзаконских аката са предметним прописом. ИЗЈАВЕ О УСКЛАЂЕНОСТИ ПРОПИСА СА ПРОПИСИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 1. Овлашћени предлагач прописа - В л а д а Обрађивач - Министарство привреде 2.Назив прописа Предлог закона приватизацији 3.Усклађеност прописа са одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије са друге стране („Службени гласник РС”, број 83/08) (у даљем тексту: Споразум), односно са одредбама Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране („Службени гласник РС”, број 83/08) (у даљем тексту: Прелазни споразум) а) Одредба Споразума и Прелазног споразума која се односи на нормативну саржину прописа / б) Прелазни рок за усклађивање законодавства према одредбама Споразума н Прелазног споразума / в) Оцена испуњености обавезе које произлазе из наведене одредбе Споразума и Прелазног споразума / г) Разлози за делимично испуњавање, односно неиспуњавање обавеза које произлазе из наведене одредбе Споразума и Прелазног споразума / д) Веза са Националним програмом за усвајање правних тековина Европске уније / 4.Усклађеност прописа са прописима Европске уније а) Навођење примарних извора права ЕУ и усклађеност са њима / б) Навођење секундарних извора права ЕУ и усклађеност са њима / в) Навођење осталих извора права ЕУ и усклађеност са њима / г) Разлози за делимичну усклађеност, односно неусклађеност / д) Рок у којем је предвиђено постизање потпуне усклађености прописа са прописима Европске уније / 5.Уколико не постоје одговарајући прописи Европске уније са којима је потребно обезбедити усклађеност треба констатовати ту чињеницу. У овом случају није потребно попуњавати Табелу усклађености прописа. Не постоји обавеза усклађивања, јер предложени пропис није предмет регулисања у прописима ЕУ. 6.Да ли су претходно наведени извори права ЕУ преведени на српски језик? / 7.Да ли је пропис преведен на неки службени језик ЕУ? / 8.Учешће консултаната у изради прописа и њихово мишљење о усклађености. |