Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) Republike Srbije i organizacije Severno-atlantskog ugovora (NATO)

INDIVIDUALNI AKCIONI PLAN PARTNERSTVA (IPAP) REPUBLIKE SRBIJE I ORGANIZACIJE SEVERNO-ATLANTSKOG UGOVORA (NATO)

Napomena: Ceo dokument u PDF formatu možete videti ovde.

SADRŽAJ:

PRVO POGLAVLjE - POLITIČKI I BEZBEDNOSNI OKVIR

SPOLjNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA

Saradnja sa NATO/Partnerstvo za mir

Proces integracije u EU

Regionalna saradnja, odnosi sa susedima i ostala pitanja regionalne stabilnosti

Saradnja sa međunarodnim organizacijama – UN, OEBS i Savet Evrope

1.2. UNUTRAŠNjA POLITIKA I EKONOMSKE REFORME

1.2.1. Ljudska prava

1.2.2. Vladavina prava

1.2.3. Aktuelni bezbednosni izazovi, borba protiv terorizma, kontrola naoružanja i zaštita od “sajber” kriminala

1.2.4. Ekonomske reforme

1.2.5. Jačanje demokratske kontrole oružanih snaga

DRUGO POGLAVLjE - ODBRAMBENA I VOJNA PITANjA

2.1. Politika odbrane

2.2. Okviri reforme odbrane

2.3. Planiranje odbrane

2.4. Pitanja interoperabilnosti i učešće u multinacionalnim operacijama

2.5. Ekonomija odbrane

TREĆE POGLAVLjE - JAVNA DIPLOMATIJA, NAUČNA SARADNjA, SISTEM UPRAVLjANjA KRIZAMA I PLANIRANjA U VANREDNIM SITUACIJAMA

3.1. Strategija javnog informisanja

3.2. Doprinos bezbednosti kroz naučnu saradnju

3.3. Sistem upravljanja krizama i planiranje u vanrednim situacijama

ČETVRTO POGLAVLjE - ZAŠTITA TAJNIH PODATAKA

MATRICA AKTIVNOSTI

INDIVIDUALNI AKCIONI PLAN PARTNERSTVA (Individual Partnership Action Plan – IPAP) REPUBLIKA SRBIJA – NATO

PRVO POGLAVLjE

POLITIČKI I BEZBEDNOSNI OKVIR

SPOLjNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA

Saradnja sa NATO/Partnerstvo za mir

U okviru programa Partnerstvo za mir (PzM), Republika Srbija namerava da razvija dugoročnu, suštinsku i konkretnu saradnju sa Organizacijom Severno-atlantskog ugovora (NATO). Ovo partnerstvo će doprineti ostvarivanju strateških ciljeva osiguranja bezbednosti i trajne stabilizacije regiona Zapadnog Balkana i procesa njegove evrointegracije.

Od pristupanja programu „Partnerstvo za mir“ 2006. godine, Republika Srbija i NATO kontinuirano unapređuju međusobnu saradnju i dijalog. Republika Srbija vidi Individualni akcioni plan partnerstva kao okvir za dalje jačanje te saradnje, bez težnje za članstvom; i kao sredstvo za angažovanje u sveobuhvatnim reformskim procesima koji će olakšati i podstaći pružanje podrške NATO, kao i bilateralne podrške članica Alijanse. Osnovana je Radna grupa za koordinaciju primene Individualnog akcionog plana partnerstva.

Republika Srbija želi da unapredi politički dijalog sa NATO-om i partnerima iz PzM u skladu sa svojim nacionalnim interesima. Takođe, smatra korisnim unapređenje praktične saradnje u oblastima kao što su, na primer, pitanja javne diplomatije, novi bezbednosni izazovi, Inicijativa za jačanje integriteta, poverilačkog fonda PzM namenjenog lakšem uništavanju i skladištenju viška municije, kao i primene Rezolucije SB UN 1325. Republika Srbija će nastaviti dobru saradnju sa kontakt ambasadom za saradnju sa NATO (CPE), kao i Vojnom kancelarijom za vezu NATO u Beogradu (MLO), radi lakše realizacije ovih aktivnosti.

Saradnja Vojske Srbije i KFOR-a je veoma dobra i nastavlja da se razvija u pozitivnom pravcu. Republika Srbija je istakla, a Alijansa primila na znanje, zabrinutost Republike Srbije u vezi sa odlukama NATO-a o smanjivanju prisustva KFOR-a na terenu i nastavku procesa tzv. „defiksacije“ istorijskih, kulturnih i verskih spomenika. Uspostavljanje bezuslovne slobode kretanja za sve ostaje zajednički cilj od posebnog značaja.

Proces integracije u EU

Za Republiku Srbiju, pristupanje Evropskoj uniji (EU) predstavlja strateški spoljnopolitički cilj. Kao moderno demokratsko društvo, zasnovano na evropskim vrednostima, Republika Srbija u potpunosti deli vrednosti na kojima počiva EU i prihvata „Kopenhaške kriterijume”. Demokratija, socijalna svest, otvorena tržišna privreda, efikasna državna uprava, mirno rešavanje sporova i poštovanje drugih naroda i kultura, predstavljaju suštinske vrednosti koje Republika Srbija deli sa članicama Evropske unije.

Republika Srbija nastavlja da napreduje ka integraciji u EU. Republika Srbija je 2008. godine sa EU zaključila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), od 2009. godine primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU, a u martu 2012. ostvarila je status kandidata za članstvo u EU. SSP je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, čime je Republika Srbija stekla status pridružene zemlje EU. U skladu sa odlukom Evropskog saveta iz juna 2013. da sa Republikom Srbijom otpočne pregovore o pristupanju EU, Savet za opšte poslove je 17. decembra 2013. usvojio Pregovarački okvir. Prva Međuvladina konferencija između EU i Republike Srbije održana je 21. januara 2014. u Briselu, označivši početak pristupnih pregovora. Ovo predstavlja istorijski korak i prekretnicu u odnosima između Republike Srbije i EU.

U skladu sa svojim proklamovanim ciljevima, Republika Srbija izražava spremnost da u predstojećem periodu usvoji i primeni pravne tekovine EU kao i da sprovede SSP. Ojačaće administrativne i institucionalne kapacitete u cilju primene standarda EU, kao i sposobnost primene programa i projekata EU.

Bez obzira na zahtevnost i dugotrajnost procesa EU integracije, on i dalje predstavlja najvažniji proces na unutrašnjem i međunarodnom planu za dalje napredovanje Republike Srbije i modernizaciju njenog društva, kao i unapređenje njenog demokratskog potencijala.

1.1.3. Regionalna saradnja, odnosi sa susedima i ostala pitanja regionalne stabilnosti

Regionalna saradnja je prioritet spoljne politike Republike Srbije.

Republika Srbija će nastaviti da unapređuje bilateralne odnose sa susedima i zemljama regiona kroz jačanje političkog dijaloga i unapređenje ekonomske i kulturne saradnje, jačanje infrastrukturnih veza i prekogranične saradnje. Posebna pažnja biće posvećena unapređenju saradnje u oblasti bezbednosti i energetske bezbednosti. U realizaciji ovih aktivnosti, vodiće se računa o preporukama i potrebama u vezi sa procesom evrointegracija.

Republika Srbija je članica brojnih multilateralnih regionalnih organizacija, inicijativa i sporazuma i ostaje potpuno privržena daljem jačanju regionalne saradnje. Republika Srbija je posebno zainteresovana za saradnju u oblasti regionalnih bezbednosnih inicijativa i forumima, kao što su Centar za regionalnu bezbednosnu saradnju (RACVIAC), Forum ministara odbrane zemalja JIE (SEDM), Centar za kontrolu malog i lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (SEESAC), Regionalna inicijativa o migracijama, azilu i povratku izbeglica (MARRI) i Regionalni savet za saradnju (RCC). Republika Srbija je pokazala spremnost da na kreativan način omogući svim predstavnicima učešće u regionalnim razgovorima i nastaviće da se angažuje u tom pogledu.

Republika Srbija je potpuno posvećena doprinosu stabilnosti u regionu. Aprila 2013. godine aktivno i konstruktivno angažovanje Republike Srbije u dijalogu uz posredovanje EU rezultiralo je donošenjem Prvog sporazuma o principima za normalizaciju odnosa (Prvi sporazum), nakon čega je u maju iste godine usvojen i Plan implementacije. Implementacija Prvog sporazuma se nastavila i već je dala neke konkretne i pozitivne rezultate na terenu, s krajnjim ciljem da se obezbedi dostojanstven život, sigurnost i prosperitet za sve građane.

Ministarstva, posebne organizacije i službe Vlade preduzeće potrebne mere i aktivnosti radi pune implementacije sporazuma i nastaviće sa primenom već postignutih dogovora u procesu tehničkog dijaloga. Obezbeđenje bezuslovne slobode kretanja za sve ostaje pitanje od posebnog značaja i biće predmet kontinuirane saradnje.

Saradnja sa međunarodnim organizacijama – UN, OEBS i Savet Evrope

Republika Srbija je u potpunosti posvećena vrednostima koje predstavljaju okosnicu Ujedinjenih nacija (UN), Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Saveta Evrope. Ona sarađuje sa svakom od ovih organizacija radi unapređenja praktične primene tih vrednosti i standarda i kroz učešće u nizu reformskih inicijativa. Republika Srbija će jačati svoje kapacitete za učešće u međunarodnim mirovnim operacijama pod okriljem i sa mandatom UN. Tokom predsedavanja OEBS-om 2015. godine, Republika Srbija će pružiti puni doprinos ciljevima Organizacije i jačanju sveobuhvatne bezbednosti. Republika Srbija je usvojila 79 konvencija i protokola Saveta Evrope, a u toku je potvrđivanje preostalih sedam konvencija čiji je Republika Srbija potpisnik. Republika Srbija će nastaviti aktivnu saradnju sa svakom od ovih međunarodnih organizacija u okviru Rezolucije SB UN 1244, u cilju jačanja bezbednosti, stabilnosti, demokratskih vrednosti i ljudskih prava za sve njene građane.

1.2. UNUTRAŠNjA POLITIKA I EKONOMSKE REFORME

1.2.1. Ljudska prava

Poštovanje i zaštita ljudskih prava duboko su ukorenjeni u Ustavu Republike Srbije i njenom zakonodavstvu. Važne oblasti uključuju unapređenje rodne ravnopravnosti, jačanje multikulturalnog dijaloga, mere za borbu protiv diskriminacije i unapređenje položaja pripadnika osetljivih grupa (naročito dece, žena, osoba sa invaliditetom, LGBT osoba, starijih), zaštita nacionalnih manjina i zajednica, veća inkluzija Roma, kao i smanjenje siromaštva.

1.2.2. Vladavina prava

Republika Srbija će nastaviti sa sprovođenjem sveobuhvatnih reformi kako bi se obezbedila vladavina prava i poštovanje međunarodnih standarda.

Primenjivaće se mere u cilju jačanja nezavisnosti, transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa. Ove mere obuhvataju sprovođenje nove Strategije o reformi pravosuđa, usvojene jula 2013. i njenog pratećeg Akcionog plana; konsolidovanje nadležnih pravosudnih institucija; profesionalnu obuku i reformu sistema izvršenja krivičnih sankcija. Zakon o javnim beležnicima i Zakon o izvršenju i obezbeđenju su uveli u pravni sistem nove pravosudne profesije, kao što su javni beležnici – notari i izvršitelji. Primenom pomenutih propisa očekuje se smanjenje broja zaostalih predmeta i efikasnije postupanje u sistemu pravosuđa.

Posebno će se pojačati borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Borba protiv korupcije je prioritet Vlade, u koji se ulažu značajni politički i institucionalni napori. Ovi napori biće podržani jačanjem kapaciteta i međunarodne saradnje sa akterima kao što je Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO). U potpunosti će se primeniti nova Strategija usvojena jula 2013. i Akcioni plan za borbu protiv korupcije. Pojačaće se efikasnost institucija za borbu protiv organizovanog kriminala dodatnom obukom i jačanjem kapaciteta. Pojačaće se mere za borbu protiv trgovine ljudima i unaprediće se međunarodna saradnja u ovoj oblasti.

1.2.3. Aktuelni bezbednosni izazovi, borba protiv terorizma, kontrola naoružanja i zaštita od “sajber” kriminala

Republika Srbija je svesna evolutivne prirode bezbednosnog okruženja i izazova sa kojima je suočena.

Terorizam danas predstavlja jednu od najvećih pretnji i Republika Srbija pridaje najveći značaj nacionalnim merama i međunarodnoj saradnji u borbi protiv terorizma. Prioriteti u ovoj oblasti su potpuna posvećenost ispunjavanju međunarodnih obaveza; jačanje i produbljivanje međunarodne saradnje (s naglaskom na regionalnu i prekograničnu saradnju); jačanje nacionalnih tela zaduženih za borbu protiv terorizma i učešće u multinacionalnim operacijama.

Republika Srbija će nastaviti da poštuje i dosledno sprovodi svoje obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora i konvencija u oblasti neširenja oružja za masovno uništenje i kontrole naoružanja, uključujući rezolucije SB UN 1540 i 1810, Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT), Konvenciju o zabrani biološkog/bakteriološkog i toksičnog oružja (BTWC), Konvenciju o zabrani hemijskog oružja (CWC), Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT) itd. Republika Srbija je u procesu ažuriranja propisa u oblasti spoljne trgovine kontrolisane robe radi punopravnog članstva u Vasenarskom aranžmanu. Aprila 2013. Republika Srbija je postala član Grupe nuklearnih snabdevača. Takođe će se nastaviti aktivnosti na potvrđivanju Dopunskog protokola Sporazuma o garancijama koji je potpisan sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA). Republika Srbija pridaje značaj regionalnoj saradnji u oblasti unapređenja strogih pravila i kontrole u vezi sa uvozom i izvozom naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, uključujući i relevantne tehnologije.

Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sajber kriminalu. Republika Srbija želi da poveća svoje kapacitete za zaštitu sistema prenošenja poverljivih podataka i informacija od sajber napada. U tom smislu, planirano je uspostavljanje mehanizama i strukture koordinacije na nivou vlade za odbranu od sajber kriminala.

1.2.4. Ekonomske reforme

Glavni ekonomski prioriteti Republike Srbije su održavanje makroekonomske stabilnosti, unapređenje dinamike privrednog rasta, održavanje stabilnosti cena i povećanje zaposlenosti i životnog standarda u funkciji njene socijalne politike, naročito kroz ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi i privlačenje stranih investicija. Proces privatizacije treba privesti kraju. Pregovori o članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) se nastavljaju, paralelno sa uključivanjem Republike Srbije u EU i globalna tržišta. Nastavljaju se reforme i liberalizacija tržišta roba i usluga, posebno finansijskih usluga.

Republika Srbija je posvećena obezbeđivanju stabilnog i sigurnog snabdevanja energijom, kao i regionalnoj i međunarodnoj saradnji. U tom smislu, Republika Srbija je posebno angažovana sa EU u cilju davanja doprinosa regionalnom energetskom povezivanju. Republika Srbija je regionalni centar na raskrsnici strateških energetskih i saobraćajnih puteva (Koridor 10 i projekat Južni tok) i otvorena je za učešće u projektima i planovima u cilju diversifikacije snabdevanja i jačanja energetske bezbednosti.

1.2.5. Jačanje demokratske kontrole oružanih snaga

Republika Srbija će nastaviti da obezbeđuje i jača demokratsku kontrolu svojih oružanih snaga, u potpunosti koristeći instrumente koji stoje na raspolaganju u okviru Partnerstva za mir, kao i saradnju s drugim međunarodnim organizacijama i partnerima.

DRUGO POGLAVLjE

ODBRAMBENA I VOJNA PITANjA

2.1. Politika odbrane

Republika Srbija je usredsređena na stvaranje uslova za razvoj efikasnog sistema odbrane, održanje mira, povoljne bezbednosne sredine, saradnje sa evropskim i drugim međunarodnim bezbednosnim strukturama i učešću u programu Partnerstva za mir (PzM). Republika Srbija se obavezala da angažuje svoje vojne snage u multinacionalnim operacijama, što zahteva transformaciju sistema odbrane u savremen, efikasan i međunarodno interoperabilan sistem.

2.2. Okviri reforme odbrane

Republika Srbija se obavezala da razvija, kroz proces reforme, jedan efikasan i ekonomski održiv sistem odbrane, savremenu, profesionalnu i efikasnu vojsku, nove sposobnosti u skladu sa misijama i zadacima, transparentnost i otvorenost odbrane i uspostavljanje odgovarajućih civilno-vojnih odnosa.

Republika Srbija će se rukovoditi svojim strateškim i doktrinarnim dokumentima prilikom sprovođenja ovih ciljeva. Republika Srbija će nastaviti sa naporima da optimizuje organizacione strukture MO i Vojske Srbije kako bi se obezbedila usklađenost sa standardima i organizacionim strukturama MO koje omogućavaju optimalan odgovor na bezbednosne izazove. Poseban značaj pridaje se uzajamnoj saradnji pod pokroviteljstvom Grupe Srbija-NATO za reformu odbrane.

2.3. Planiranje odbrane

U oblasti planiranja odbrane, koja obuhvata planiranje razvoja sistema odbrane i planiranje upotrebe odbrambenih snaga, Republika Srbija će usmeriti pažnju na sprovođenje odobrenog Dugoročnog programa razvoja sistema odbrane, Strategijskog pregleda odbrane Republike Srbije, Srednjoročnog plana i programa razvoja sistema odbrane i na realizaciju Ciljeva partnerstva u okviru Procesa planiranja i pregleda (PARP).

2.4. Pitanja interoperabilnosti i učešće u multinacionalnim operacijama

Republika Srbija se obavezala da razvija interoperabilnost i sposobnosti snaga koje su potencijalno raspoložive za učešće u multinacionalnim operacijama pod mandatom UN i operacijama EU za upravljanje krizama.

Republika Srbija će u potpunosti iskoristiti niz sredstava koja su dostupna u okviru PzM da bi povećala interoperabilnost svojih snaga. Republika Srbija će takođe unaprediti obrazovanje, obuku i vežbe koji se obezbeđuju njenom ljudstvu.

Učešće Republike Srbije u operacijama pod mandatom UN i operacijama EU predstavlja jasan pokazatelj njenog opredeljenja da doprinosi unapređenju i održanju mira i bezbednosti. Republika Srbija namerava da osnuje Regionalni centar ABHO za nacionalne i regionalne potrebe i za multinacionalnu saradnju sa PzM, NATO, UN i zemljama članicama Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW).

2.5. Ekonomija odbrane

Modernizacija jedinica Vojske Srbije naročito je značajna za Republiku Srbiju i ona je postavila prioritete i postupke radi njihovog postizanja.

Republika Srbija je zainteresovana da istraži mogućnosti za unapređenje trgovine i međunarodne saradnje u oblasti odbrambene opreme.

TREĆE POGLAVLjE

JAVNA DIPLOMATIJA, NAUČNA SARADNjA, SISTEM UPRAVLjANjA KRIZAMA I PLANIRANjA U VANREDNIM SITUACIJAMA

3.1. Strategija javnog informisanja

S obzirom na geografski položaj Republike Srbije u središtu jugoistočne Evrope i prirodu bezbednosnih izazova u regionu, Republika Srbija će posebnu pažnju posvetiti promociji i podizanju svesti stanovništva o važnosti međunarodne i regionalne saradnje u suočavanju s tim izazovima.

Republika Srbija namerava da sprovede aktivnu i sveobuhvatnu informativnu kampanju o najvažnijim pitanjima u oblasti reforme sektora odbrane kao i o karakteru, obimu i koristima saradnje sa NATO-om u okviru Partnerstva za mir, uključujući i IPAP.

Strategijom javnog informisanja će se obezbediti da informacije o odnosima i saradnji između Srbije i NATO budu objektivno i blagovremeno predstavljene. Predstavnici nadležnih ministarstava i institucija će izraditi nacrt Strategije, a ona će obuhvatiti aktivnosti kojima se obezbeđuje pružanje informacija štampanim i elektronskim medijima, organizacija tribina i okruglih stolova; podrška akademskim i istraživačkim institucijama, kao i saradnja sa nevladinim organizacijama.

Strategija će ohrabriti srpske akademske, istraživačke i naučne institucije da uđu u proces saradnje sa NATO-om i da pristupe zajedničkim projektima. Podrška Odeljenja za javnu diplomatiju NATO će biti važna za uspešno sprovođenje ove strategije, kao i saradnja i podrška kontakt ambasade za saradnju sa NATO, NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, kao i članica i partnera u NATO.

3.2. Doprinos bezbednosti kroz naučnu saradnju

Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja 2010-2015. predviđeno je da Republika Srbija bude zemlja inovacija. U cilju ostvarivanja nacionalnih prioriteta definisanih ovom strategijom, Republika Srbija ostaje opredeljena za sve veće učešće u evropskim i drugim međunarodnim projektima i programima. Srpske institucije su već ostvarile učešće u preko 300 projekata u Sedmom okvirnom programu EU (FP7).

Republika Srbija će raditi na jačanju saradnje sa NATO programom „Nauka za mir i bezbednost“ (SPS) kroz stvaranje povoljnijeg zakonskog i institucionalnog okruženja za aktivnije učešće eksperata i organizacija iz Republike Srbije u projektima, kao i na unapređivanju bilateralne saradnje sa zemljama regiona u oblasti nauke i obrazovanja.

3.3. Sistem upravljanja krizama i planiranje u vanrednim situacijama

Imajući u vidu činjenicu da je region jugoistočne Evrope ugrožen različitim vrstama prirodnih nepogoda, prioritet Republike Srbije je dalje unapređenje službi i jačanje kapaciteta za smanjenje rizika od katastrofa, poboljšanje

brzog prvog reagovanja u slučaju vanrednih situacija i efikasno saniranje posledica katastrofa. Na polju vanrednih situacija i upravljanja krizama, Republika Srbija će nastaviti da unapređuje saradnju sa svim susednim državama i da aktivno učestvuje u regionalnim i međunarodnim inicijativama. Prioriteti su: dalje jačanje kapaciteta institucija i organa koji se bave planiranjem u vanrednim situacijama; izrada Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za vanredne situacije i relevantnih podzakonskih akata, izrada procena ugroženosti i plana zaštite i spašavanja na različitim nivoima, unapređenje međuresorske saradnje, opremanje posebnih jedinica i postizanje njihove pune operabilnosti, kao i saradnja sa Evroatlanskim koordinacionim centrom za reagovanje na katastrofe (EADRCC) i sa zemljama članicama NATO i Partnerstva za mir.

ČETVRTO POGLAVLjE

ZAŠTITA TAJNIH PODATAKA

Zaštita tajnih podataka u Republici Srbiji uređena je Zakonom o tajnosti podataka ("Službeni glasnik RS" broj 104/09) i Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti, kao i Uredbom o osnivanju Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost.

Republika Srbija će nastaviti da jača kapacitete Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka donošenjem potrebnih podzakonskih akata i propisa, ostvarujući svoj puni kapacitet i sprovodeći odgovarajuće standarde u ovoj oblasti. Sistem zaštite stranih tajnih podataka će biti objedinjen, uz posvećivanje posebne pažnje sistemu registara za tajne podatke NATO i EU, a radiće se i na daljem razvoju i modernizaciji sistema zaštite tajnih podataka. Regionalna saradnja će biti proširena zaključivanjem bilateralnih sporazuma.

Republika Srbija prepoznaje sve veći značaj zaštite infrastrukture osetljivih komunikacija i informacionih sistema od mogućih sajber napada i posvetiće posebnu pažnju ovom pitanju. (Videti odeljak 1.2.3) U oblasti bezbednosti informacija (INFOSEC), najveći prioritet će biti dat uspostavljanju pomoćnih tela Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka (NSA): Organa za bezbednosnu akreditaciju (SAA), Nacionalnog organa za bezbednost komunikacija (NCSA), kao i Nacionalnog organa za distribuciju (NDA).

INDIVIDUALNI AKCIONI PLAN PARTNERSTVA (IPAP) - MATRICA AKTIVNOSTI

(Napomena: Matrica je prikazana u JPEG formatu, tako da je možete jasnije videti ako je snimite na svoj kompjuter kao fotografiju)

Okvirni dokument NATO Partnerstva za mir

Aneks dokumenta M-1(94)2 donet od strane šefova država i vlada na zasedanju Severnoatlantskog saveta i Severnoatlantskog saveta za saradnju, Štab NATO, Brisel - 10-11. januar 1994. godine

1. Na osnovu poziva upućenog od strane NATO šefova država i vlada sa sastanka 10-11. januara 1994. godine, države članice Severnoatlantskog saveza i druge države potpisnice ovog dokumenta rešene da prodube svoje političke i vojne veze i da doprinesu daljem jačanju bezbednosti unutar evroatlantskog regiona, ovim uspostavljaju, u okviru Severnoatlantskog saveta za saradnju, Partnerstvo za mir.

2. Ovo partnerstvo je uspostavljeno kao izraz zajedničkog ubeđenja da se stabilnost i bezbednost u evroatlantskom području mogu postići jedino putem saradnje i zajedničke akcije. Zaštita i promocija osnovnih sloboda i ljudskih prava, očuvanje slobode, zakona i mira kroz demokratiju su zajedničke vrednosti elementarne za ovo partnerstvo. 
Pridruživanjem Partnerstvu, države članice NATO i druge države potpisnice ovog dokumenta podsećaju da su privrženi zaštiti demokratskih društava, njihovih sloboda od ugrožavanja i prisile i poštovanja načela međunarodnog prava.

One ponovo potvrđuju svoju privrženost da dosledno ispunjavanju sve obaveze iz Povelje UN i načela Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, posebno da će se uzdržavati od pretnji upotrebom sile protiv teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti bilo koje države, da će poštovati postojeće granice i da će nesuglasice rešavati mirnim sredstvima. Oni takođe ponovo potvrđuju svoju odanost Završnom dokumentu iz Helsinkija, svim narednim dokumentima OEBS-a i ispunjavanju preuzetih obaveza u sferi razoružanja i kontrole naoružanja.

3. Druge države - potpisnice ovog dokumenta - će sarađivati sa Organizacijom severnoatlantskog ugovora u ispunjenju sledećih ciljeva:

a. omogućavanje transparentnosti u nacionalnim procesima planiranja odbrane i budžetiranju;

b. obezbeđenje demokratske kontrole odbrambenih snaga;

c. održavanje sposobnosti i gotovosti za doprinos, u skladu sa ustavnim odredbama, operacijama pod okriljem UN i/ili u odgovornosti OEBS-a;

d. razvoj kooperativnih vojnih odnosa sa NATO, sa svrhom zajedničkih planiranja, obuke i vežbi, da bi ojačali sopstvenu sposobnost da preuzmu misije održavanja mira, traganja i spašavanja, humanitarnih operacija i drugih koje naknadno mogu biti usaglašene.
e. razvoj, na dugoročnoj osnovi, snaga koje bi bile bolje osposobljene za sadejstvo sa snagama država članica Severnoatlantskog saveza.

4. Druge države potpisnice će podneti nadležnim organima NATO prezentacione dokumente, navodeći korake koje će preduzeti radi postizanja političkih ciljeva Partnerstva, kao i vojne i druge resurse, koji bi se mogli koristiti za aktivnosti Partnerstva. NATO će predložiti program vojnih vežbi partnerstva i drugih aktivnosti u skladu sa ciljevima Partnerstva. Na osnovu ovog programa i svog Prezentacionog dokumenta, svaka država potpisnica će razviti sa NATO Individualni program partnerstva.

5. U pripremi i implementaciji individualnih programa partnerstva druge zemlje potpisnice mogu, uz vlastito finansiranje i uz saglasnost Saveza i, ukoliko je potrebno, relevantnih organa Belgije, uspostaviti svoje biroe za vezu sa Štabom NATO u Briselu. Ovo će omogućiti učešće na zasedanjima i u aktivnostima Severnoatlantskog saveta za saradnju, odnosno Partnerstva, kao i određenih drugih po pozivu. Zemlje potpisnice će takođe učiniti dostupnim ljudstvo, resurse, objekte i sposobnosti neophodne i adekvatne za izvođenje usaglašenog Programa Partnerstva. NATO će im pomagati, ukoliko je potrebno, u formulisanju i sprovođenju njihovih individualnih programa partnerstva.

6. Druge zemlje potpisnice prihvataju sledeće izjave:

- oni koji su predvideli učešće u misijama pomenutim u paragrafu 3(d) će učestvovati, gde je potrebno, u takvim vojnim vežbama NATO,

- samostalno će finansirati svoje učešće u aktivnostima Partnerstva ili će učiniti napore na podeli troškova u izvođenju vežbe u kojima učestvuju,

- mogu uputiti, nakon odgovarajućeg sporazuma, stalna lica za vezu u posebno Odeljenje za koordinaciju Partnerstva u Monsu (Belgija), koja će, pod okriljem Severnoatlantskog saveta, vršiti vojno planiranje neophodno za implementaciju programa Partnerstva,

- oni koji učestvuju u planiranju i vojnim vežbama će imati pristup određenim tehničkim podacima NATO, relevantnih za interoperativnost,

- na osnovu mera OEBS-a o planiranju odbrane, druge države potpisnice i države članice NATO će razmenjivati informacije o koracima koje su preduzele ili ih preduzimaju na promovisanju transparentnosti planiranja i budžetiranja odbrane i na osiguranju demokratske kontrole oružanih snaga,

- mogu učestvovati u recipročnoj razmeni informacija o planiranju i budžetiranju odbrane, koje će se razvijati unutar Saveta evroatlantskog partnerstva, odnosno Partnerstva.

7. U održavanju svoje privrženosti ciljevima Partnerstva, članice Severnoatlantskog saveza će:

- razvijati sa drugim zemljama potpisnicama proces planiranja i revizije, kako bi stvorili osnovu za identifikovanje i ocenjivanje snaga i sposobnosti, koje te zemlje mogu staviti na raspolaganje za multinacionalnu obuku, vojne vežbe i operacije zajedno sa snagama Saveza,

- promovisati vojnu i političku koordinaciju u Štabu NATO da bi se obezbedilo usmeravanje relevantno za aktivnosti Partnerstva sa drugim državama potpisnicama, uključujući planiranje, obuku, vojne vežbe i razvoj doktrina.

8. NATO će se konsultovati sa svakim aktivnim učesnikom Partnerstva, ukoliko taj partner predviđa direktnu pretnju svom teritorijalnom integritetu, političkoj nezavisnosti ili bezbednosti.