Документи | |||
Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) Републике Србије и организације Северно-атлантског уговора (НАТО) |
недеља, 15. март 2015. | |
ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА (ИПАП) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ СЕВЕРНО-АТЛАНТСКОГ УГОВОРА (НАТО) Напомена: Цеo документ у PDF формату можете видети овде. САДРЖАЈ: ПРВО ПОГЛАВЉЕ - ПОЛИТИЧКИ И БЕЗБЕДНОСНИ ОКВИР СПОЉНА И БЕЗБЕДНОСНА ПОЛИТИКА Сарадња са НАТО/Партнерство за мир Процес интеграције у ЕУ Регионална сарадња, односи са суседима и остала питања регионалне стабилности Сарадња са међународним организацијама – УН, ОЕБС и Савет Европе 1.2. УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА И ЕКОНОМСКЕ РЕФОРМЕ 1.2.1. Људска права 1.2.2. Владавина права 1.2.3. Актуелни безбедносни изазови, борба против тероризма, контрола наоружања и заштита од “сајбер” криминала 1.2.4. Економске реформе 1.2.5. Јачање демократске контроле оружаних снага ДРУГО ПОГЛАВЉЕ - ОДБРАМБЕНА И ВОЈНА ПИТАЊА 2.1. Политика одбране 2.2. Оквири реформе одбране 2.3. Планирање одбране 2.4. Питања интероперабилности и учешће у мултинационалним операцијама 2.5. Економија одбране ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ - ЈАВНА ДИПЛОМАТИЈА, НАУЧНА САРАДЊА, СИСТЕМ УПРАВЉАЊА КРИЗАМА И ПЛАНИРАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА 3.1. Стратегија јавног информисања 3.2. Допринос безбедности кроз научну сарадњу 3.3. Систем управљања кризама и планирање у ванредним ситуацијама ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ - ЗАШТИТА ТАЈНИХ ПОДАТАКА МАТРИЦА АКТИВНОСТИ
ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА (Individual Partnership Action Plan – ИПАП) РЕПУБЛИКА СРБИЈА – НАТО
ПРВО ПОГЛАВЉЕ ПОЛИТИЧКИ И БЕЗБЕДНОСНИ ОКВИР СПОЉНА И БЕЗБЕДНОСНА ПОЛИТИКА Сарадња са НАТО/Партнерство за мир У оквиру програма Партнерство за мир (ПзМ), Република Србија намерава да развија дугорочну, суштинску и конкретну сарадњу са Организацијом Северно-атлантског уговора (НАТО). Ово партнерство ће допринети остваривању стратешких циљева осигурања безбедности и трајне стабилизације региона Западног Балкана и процеса његове евроинтеграције. Од приступања програму „Партнерство за мир“ 2006. године, Република Србија и НАТО континуирано унапређују међусобну сарадњу и дијалог. Република Србија види Индивидуални акциони план партнерства као оквир за даље јачање те сарадње, без тежње за чланством; и као средство за ангажовање у свеобухватним реформским процесима који ће олакшати и подстаћи пружање подршке НАТО, као и билатералне подршке чланица Алијансе. Основана је Радна група за координацију примене Индивидуалног акционог плана партнерства. Република Србија жели да унапреди политички дијалог са НАТО-ом и партнерима из ПзМ у складу са својим националним интересима. Такође, сматра корисним унапређење практичне сарадње у областима као што су, на пример, питања јавне дипломатије, нови безбедносни изазови, Иницијатива за јачање интегритета, поверилачког фонда ПзМ намењеног лакшем уништавању и складиштењу вишка муниције, као и примене Резолуције СБ УН 1325. Република Србија ће наставити добру сарадњу са контакт амбасадом за сарадњу са НАТО (CPE), као и Војном канцеларијом за везу НАТО у Београду (MLO), ради лакше реализације ових активности. Сарадња Војске Србије и КФОР-а је веома добра и наставља да се развија у позитивном правцу. Република Србија је истакла, а Алијанса примила на знање, забринутост Републике Србије у вези са одлукама НАТО-а о смањивању присуства КФОР-а на терену и наставку процеса тзв. „дефиксације“ историјских, културних и верских споменика. Успостављање безусловне слободе кретања за све остаје заједнички циљ од посебног значаја. Процес интеграције у ЕУ За Републику Србију, приступање Европској унији (ЕУ) представља стратешки спољнополитички циљ. Као модерно демократско друштво, засновано на европским вредностима, Република Србија у потпуности дели вредности на којима почива ЕУ и прихвата „Копенхашке критеријуме”. Демократија, социјална свест, отворена тржишна привреда, ефикасна државна управа, мирно решавање спорова и поштовање других народа и култура, представљају суштинске вредности које Република Србија дели са чланицама Европске уније. Република Србија наставља да напредује ка интеграцији у ЕУ. Република Србија је 2008. године са ЕУ закључила Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), од 2009. године примењује Прелазни трговински споразум са ЕУ, а у марту 2012. остварила је статус кандидата за чланство у ЕУ. ССП је ступио на снагу 1. септембра 2013. године, чиме је Република Србија стекла статус придружене земље ЕУ. У складу са одлуком Европског савета из јуна 2013. да са Републиком Србијом отпочне преговоре о приступању ЕУ, Савет за опште послове је 17. децембра 2013. усвојио Преговарачки оквир. Прва Међувладина конференција између ЕУ и Републике Србије одржана је 21. јануара 2014. у Бриселу, означивши почетак приступних преговора. Ово представља историјски корак и прекретницу у односима између Републике Србије и ЕУ. У складу са својим прокламованим циљевима, Република Србија изражава спремност да у предстојећем периоду усвоји и примени правне тековине ЕУ као и да спроведе ССП. Ојачаће административне и институционалне капацитете у циљу примене стандарда ЕУ, као и способност примене програма и пројеката ЕУ. Без обзира на захтевност и дуготрајност процеса ЕУ интеграције, он и даље представља најважнији процес на унутрашњем и међународном плану за даље напредовање Републике Србије и модернизацију њеног друштва, као и унапређење њеног демократског потенцијала. 1.1.3. Регионална сарадња, односи са суседима и остала питања регионалне стабилности Регионална сарадња је приоритет спољне политике Републике Србије. Република Србија ће наставити да унапређује билатералне односе са суседима и земљама региона кроз јачање политичког дијалога и унапређење економске и културне сарадње, јачање инфраструктурних веза и прекограничне сарадње. Посебна пажња биће посвећена унапређењу сарадње у области безбедности и енергетске безбедности. У реализацији ових активности, водиће се рачуна о препорукама и потребама у вези са процесом евроинтеграција. Република Србија је чланица бројних мултилатералних регионалних организација, иницијатива и споразума и остаје потпуно привржена даљем јачању регионалне сарадње. Република Србија је посебно заинтересована за сарадњу у области регионалних безбедносних иницијатива и форумима, као што су Центар за регионалну безбедносну сарадњу (RACVIAC), Форум министара одбране земаља ЈИЕ (SEDM), Центар за контролу малог и лаког наоружања у југоисточној и источној Европи (SEESAC), Регионална иницијатива о миграцијама, азилу и повратку избеглица (MARRI) и Регионални савет за сарадњу (RCC). Република Србија је показала спремност да на креативан начин омогући свим представницима учешће у регионалним разговорима и наставиће да се ангажује у том погледу. Република Србија је потпуно посвећена доприносу стабилности у региону. Априла 2013. године активно и конструктивно ангажовање Републике Србије у дијалогу уз посредовање ЕУ резултирало је доношењем Првог споразума о принципима за нормализацију односа (Први споразум), након чега је у мају исте године усвојен и План имплементације. Имплементација Првог споразума се наставила и већ је дала неке конкретне и позитивне резултате на терену, с крајњим циљем да се обезбеди достојанствен живот, сигурност и просперитет за све грађане. Министарства, посебне организације и службе Владе предузеће потребне мере и активности ради пуне имплементације споразума и наставиће са применом већ постигнутих договора у процесу техничког дијалога. Обезбеђење безусловне слободе кретања за све остаје питање од посебног значаја и биће предмет континуиране сарадње. Сарадња са међународним организацијама – УН, ОЕБС и Савет Европе Република Србија је у потпуности посвећена вредностима које представљају окосницу Уједињених нација (УН), Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Савета Европе. Она сарађује са сваком од ових организација ради унапређења практичне примене тих вредности и стандарда и кроз учешће у низу реформских иницијатива. Република Србија ће јачати своје капацитете за учешће у међународним мировним операцијама под окриљем и са мандатом УН. Током председавања ОЕБС-ом 2015. године, Република Србија ће пружити пуни допринос циљевима Организације и јачању свеобухватне безбедности. Република Србија је усвојила 79 конвенција и протокола Савета Европе, а у току је потврђивање преосталих седам конвенција чији је Република Србија потписник. Република Србија ће наставити активну сарадњу са сваком од ових међународних организација у оквиру Резолуције СБ УН 1244, у циљу јачања безбедности, стабилности, демократских вредности и људских права за све њене грађане. 1.2. УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА И ЕКОНОМСКЕ РЕФОРМЕ 1.2.1. Људска права Поштовање и заштита људских права дубоко су укорењени у Уставу Републике Србије и њеном законодавству. Важне области укључују унапређење родне равноправности, јачање мултикултуралног дијалога, мере за борбу против дискриминације и унапређење положаја припадника осетљивих група (нарочито деце, жена, особа са инвалидитетом, ЛГБТ особа, старијих), заштита националних мањина и заједница, већа инклузија Рома, као и смањење сиромаштва. 1.2.2. Владавина права Република Србија ће наставити са спровођењем свеобухватних реформи како би се обезбедила владавина права и поштовање међународних стандарда. Примењиваће се мере у циљу јачања независности, транспарентности, одговорности и ефикасности правосуђа. Ове мере обухватају спровођење нове Стратегије о реформи правосуђа, усвојене јула 2013. и њеног пратећег Акционог плана; консолидовање надлежних правосудних институција; професионалну обуку и реформу система извршења кривичних санкција. Закон о јавним бележницима и Закон о извршењу и обезбеђењу су увели у правни систем нове правосудне професије, као што су јавни бележници – нотари и извршитељи. Применом поменутих прописа очекује се смањење броја заосталих предмета и ефикасније поступање у систему правосуђа. Посебно ће се појачати борба против корупције и организованог криминала. Борба против корупције је приоритет Владе, у који се улажу значајни политички и институционални напори. Ови напори биће подржани јачањем капацитета и међународне сарадње са актерима као што је Група држава Савета Европе за борбу против корупције (GRECO). У потпуности ће се применити нова Стратегија усвојена јула 2013. и Акциони план за борбу против корупције. Појачаће се ефикасност институција за борбу против организованог криминала додатном обуком и јачањем капацитета. Појачаће се мере за борбу против трговине људима и унапредиће се међународна сарадња у овој области. 1.2.3. Актуелни безбедносни изазови, борба против тероризма, контрола наоружања и заштита од “сајбер” криминала Република Србија је свесна еволутивне природе безбедносног окружења и изазова са којима је суочена. Тероризам данас представља једну од највећих претњи и Република Србија придаје највећи значај националним мерама и међународној сарадњи у борби против тероризма. Приоритети у овој области су потпуна посвећеност испуњавању међународних обавеза; јачање и продубљивање међународне сарадње (с нагласком на регионалну и прекограничну сарадњу); јачање националних тела задужених за борбу против тероризма и учешће у мултинационалним операцијама. Република Србија ће наставити да поштује и доследно спроводи своје обавезе које произлазе из међународних уговора и конвенција у области неширења оружја за масовно уништење и контроле наоружања, укључујући резолуције СБ УН 1540 и 1810, Споразум о неширењу нуклеарног оружја (NPT), Конвенцију о забрани биолошког/бактериолошког и токсичног оружја (BTWC), Конвенцију о забрани хемијског оружја (CWC), Споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба (CTBT) итд. Република Србија је у процесу ажурирања прописа у области спољне трговине контролисане робе ради пуноправног чланства у Васенарском аранжману. Априла 2013. Република Србија је постала члан Групе нуклеарних снабдевача. Такође ће се наставити активности на потврђивању Допунског протокола Споразума о гаранцијама који је потписан са Међународном агенцијом за атомску енергију (IAEA). Република Србија придаје значај регионалној сарадњи у области унапређења строгих правила и контроле у вези са увозом и извозом наоружања, војне опреме и робе двоструке намене, укључујући и релевантне технологије. Република Србија је ратификовала Конвенцију Савета Европе о сајбер криминалу. Република Србија жели да повећа своје капацитете за заштиту система преношења поверљивих података и информација од сајбер напада. У том смислу, планирано је успостављање механизама и структуре координације на нивоу владе за одбрану од сајбер криминала. 1.2.4. Економске реформе Главни економски приоритети Републике Србије су одржавање макроекономске стабилности, унапређење динамике привредног раста, одржавање стабилности цена и повећање запослености и животног стандарда у функцији њене социјалне политике, нарочито кроз убрзано спровођење економских реформи и привлачење страних инвестиција. Процес приватизације треба привести крају. Преговори о чланству у Светској трговинској организацији (СТО) се настављају, паралелно са укључивањем Републике Србије у ЕУ и глобална тржишта. Настављају се реформе и либерализација тржишта роба и услуга, посебно финансијских услуга. Република Србија је посвећена обезбеђивању стабилног и сигурног снабдевања енергијом, као и регионалној и међународној сарадњи. У том смислу, Република Србија је посебно ангажована са ЕУ у циљу давања доприноса регионалном енергетском повезивању. Република Србија је регионални центар на раскрсници стратешких енергетских и саобраћајних путева (Коридор 10 и пројекат Јужни ток) и отворена је за учешће у пројектима и плановима у циљу диверсификације снабдевања и јачања енергетске безбедности. 1.2.5. Јачање демократске контроле оружаних снага Република Србија ће наставити да обезбеђује и јача демократску контролу својих оружаних снага, у потпуности користећи инструменте који стоје на располагању у оквиру Партнерства за мир, као и сарадњу с другим међународним организацијама и партнерима. ДРУГО ПОГЛАВЉЕ ОДБРАМБЕНА И ВОЈНА ПИТАЊА 2.1. Политика одбране Република Србија је усредсређена на стварање услова за развој ефикасног система одбране, одржање мира, повољне безбедносне средине, сарадње са европским и другим међународним безбедносним структурама и учешћу у програму Партнерства за мир (ПзМ). Република Србија се обавезала да ангажује своје војне снаге у мултинационалним операцијама, што захтева трансформацију система одбране у савремен, ефикасан и међународно интероперабилан систем. 2.2. Оквири реформе одбране Република Србија се обавезала да развија, кроз процес реформе, један ефикасан и економски одржив систем одбране, савремену, професионалну и ефикасну војску, нове способности у складу са мисијама и задацима, транспарентност и отвореност одбране и успостављање одговарајућих цивилно-војних односа. Република Србија ће се руководити својим стратешким и доктринарним документима приликом спровођења ових циљева. Република Србија ће наставити са напорима да оптимизује организационе структуре МО и Војске Србије како би се обезбедила усклађеност са стандардима и организационим структурама МО које омогућавају оптималан одговор на безбедносне изазове. Посебан значај придаје се узајамној сарадњи под покровитељством Групе Србија-НАТО за реформу одбране. 2.3. Планирање одбране У области планирања одбране, која обухвата планирање развоја система одбране и планирање употребе одбрамбених снага, Република Србија ће усмерити пажњу на спровођење одобреног Дугорочног програма развоја система одбране, Стратегијског прегледа одбране Републике Србије, Средњорочног плана и програма развоја система одбране и на реализацију Циљева партнерства у оквиру Процеса планирања и прегледа (ПАРП). 2.4. Питања интероперабилности и учешће у мултинационалним операцијама Република Србија се обавезала да развија интероперабилност и способности снага које су потенцијално расположиве за учешће у мултинационалним операцијама под мандатом УН и операцијама ЕУ за управљање кризама. Република Србија ће у потпуности искористити низ средстава која су доступна у оквиру ПзМ да би повећала интероперабилност својих снага. Република Србија ће такође унапредити образовање, обуку и вежбе који се обезбеђују њеном људству. Учешће Републике Србије у операцијама под мандатом УН и операцијама ЕУ представља јасан показатељ њеног опредељења да доприноси унапређењу и одржању мира и безбедности. Република Србија намерава да оснује Регионални центар АБХО за националне и регионалне потребе и за мултинационалну сарадњу са ПзМ, НАТО, УН и земљама чланицама Организације за забрану хемијског оружја (OPCW). 2.5. Економија одбране Модернизација јединица Војске Србије нарочито је значајна за Републику Србију и она је поставила приоритете и поступке ради њиховог постизања. Република Србија је заинтересована да истражи могућности за унапређење трговине и међународне сарадње у области одбрамбене опреме. ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ ЈАВНА ДИПЛОМАТИЈА, НАУЧНА САРАДЊА, СИСТЕМ УПРАВЉАЊА КРИЗАМА И ПЛАНИРАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА 3.1. Стратегија јавног информисања С обзиром на географски положај Републике Србије у средишту југоисточне Европе и природу безбедносних изазова у региону, Република Србија ће посебну пажњу посветити промоцији и подизању свести становништва о важности међународне и регионалне сарадње у суочавању с тим изазовима. Република Србија намерава да спроведе активну и свеобухватну информативну кампању о најважнијим питањима у области реформе сектора одбране као и о карактеру, обиму и користима сарадње са НАТО-ом у оквиру Партнерства за мир, укључујући и ИПАП. Стратегијом јавног информисања ће се обезбедити да информације о односима и сарадњи између Србије и НАТО буду објективно и благовремено представљене. Представници надлежних министарстава и институција ће израдити нацрт Стратегије, а она ће обухватити активности којима се обезбеђује пружање информација штампаним и електронским медијима, организација трибина и округлих столова; подршка академским и истраживачким институцијама, као и сарадња са невладиним организацијама. Стратегија ће охрабрити српске академске, истраживачке и научне институције да уђу у процес сарадње са НАТО-ом и да приступе заједничким пројектима. Подршка Одељења за јавну дипломатију НАТО ће бити важна за успешно спровођење ове стратегије, као и сарадња и подршка контакт амбасаде за сарадњу са НАТО, НАТО војне канцеларије за везу у Београду, као и чланица и партнера у НАТО. 3.2. Допринос безбедности кроз научну сарадњу Стратегијом научног и технолошког развоја 2010-2015. предвиђено је да Република Србија буде земља иновација. У циљу остваривања националних приоритета дефинисаних овом стратегијом, Република Србија остаје опредељена за све веће учешће у европским и другим међународним пројектима и програмима. Српске институције су већ оствариле учешће у преко 300 пројеката у Седмом оквирном програму ЕУ (ФП7). Република Србија ће радити на јачању сарадње са НАТО програмом „Наука за мир и безбедност“ (SPS) кроз стварање повољнијег законског и институционалног окружења за активније учешће експерата и организација из Републике Србије у пројектима, као и на унапређивању билатералне сарадње са земљама региона у области науке и образовања. 3.3. Систем управљања кризама и планирање у ванредним ситуацијама Имајући у виду чињеницу да је регион југоисточне Европе угрожен различитим врстама природних непогода, приоритет Републике Србије је даље унапређење служби и јачање капацитета за смањење ризика од катастрофа, побољшање брзог првог реаговања у случају ванредних ситуација и ефикасно санирање последица катастрофа. На пољу ванредних ситуација и управљања кризама, Република Србија ће наставити да унапређује сарадњу са свим суседним државама и да активно учествује у регионалним и међународним иницијативама. Приоритети су: даље јачање капацитета институција и органа који се баве планирањем у ванредним ситуацијама; израда Акционог плана за примену Националне стратегије за ванредне ситуације и релевантних подзаконских аката, израда процена угрожености и плана заштите и спашавања на различитим нивоима, унапређење међуресорске сарадње, опремање посебних јединица и постизање њихове пуне операбилности, као и сарадња са Евроатланским координационим центром за реаговање на катастрофе (EADRCC) и са земљама чланицама НАТО и Партнерства за мир. ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ ЗАШТИТА ТАЈНИХ ПОДАТАКА Заштита тајних података у Републици Србији уређена је Законом о тајности података ("Службени гласник РС" број 104/09) и Законом о основама уређења служби безбедности, као и Уредбом о оснивању Канцеларије Савета за националну безбедност. Република Србија ће наставити да јача капацитете Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података доношењем потребних подзаконских аката и прописа, остварујући свој пуни капацитет и спроводећи одговарајуће стандарде у овој области. Систем заштите страних тајних података ће бити обједињен, уз посвећивање посебне пажње систему регистара за тајне податке НАТО и ЕУ, а радиће се и на даљем развоју и модернизацији система заштите тајних података. Регионална сарадња ће бити проширена закључивањем билатералних споразума. Република Србија препознаје све већи значај заштите инфраструктуре осетљивих комуникација и информационих система од могућих сајбер напада и посветиће посебну пажњу овом питању. (Видети одељак 1.2.3) У области безбедности информација (INFOSEC), највећи приоритет ће бити дат успостављању помоћних тела Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података (NSA): Органа за безбедносну акредитацију (SAA), Националног органа за безбедност комуникација (NCSA), као и Националног органа за дистрибуцију (NDA). ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА (ИПАП) - МАТРИЦА АКТИВНОСТИ (Напомена: Матрица је приказана у JPEG формату, тако да је можете јасније видети ако је снимите на свој компјутер као фотографију) Оквирни документ НАТО Партнерства за мир Анекс документа М-1(94)2 донет од стране шефова држава и влада на заседању Северноатлантског савета и Северноатлантског савета за сарадњу, Штаб НАТО, Брисел - 10-11. јануар 1994. године 1. На основу позива упућеног од стране НАТО шефова држава и влада са састанка 10-11. јануара 1994. године, државе чланице Северноатлантског савеза и друге државе потписнице овог документа решене да продубе своје политичке и војне везе и да допринесу даљем јачању безбедности унутар евроатлантског региона, овим успостављају, у оквиру Северноатлантског савета за сарадњу, Партнерство за мир. 2. Ово партнерство је успостављено као израз заједничког убеђења да се стабилност и безбедност у евроатлантском подручју могу постићи једино путем сарадње и заједничке акције. Заштита и промоција основних слобода и људских права, очување слободе, закона и мира кроз демократију су заједничке вредности елементарне за ово партнерство. Оне поново потврђују своју приврженост да доследно испуњавању све обавезе из Повеље УН и начела Универзалне декларације о људским правима, посебно да ће се уздржавати од претњи употребом силе против територијалног интегритета и политичке независности било које државе, да ће поштовати постојеће границе и да ће несугласице решавати мирним средствима. Они такође поново потврђују своју оданост Завршном документу из Хелсинкија, свим наредним документима ОЕБС-а и испуњавању преузетих обавеза у сфери разоружања и контроле наоружања. 3. Друге државе - потписнице овог документа - ће сарађивати са Организацијом северноатлантског уговора у испуњењу следећих циљева: а. омогућавање транспарентности у националним процесима планирања одбране и буџетирању; б. обезбеђење демократске контроле одбрамбених снага; ц. одржавање способности и готовости за допринос, у складу са уставним одредбама, операцијама под окриљем УН и/или у одговорности ОЕБС-а; д. развој кооперативних војних односа са НАТО, са сврхом заједничких планирања, обуке и вежби, да би ојачали сопствену способност да преузму мисије одржавања мира, трагања и спашавања, хуманитарних операција и других које накнадно могу бити усаглашене. 4. Друге државе потписнице ће поднети надлежним органима НАТО презентационе документе, наводећи кораке које ће предузети ради постизања политичких циљева Партнерства, као и војне и друге ресурсе, који би се могли користити за активности Партнерства. НАТО ће предложити програм војних вежби партнерства и других активности у складу са циљевима Партнерства. На основу овог програма и свог Презентационог документа, свака држава потписница ће развити са НАТО Индивидуални програм партнерства. 5. У припреми и имплементацији индивидуалних програма партнерства друге земље потписнице могу, уз властито финансирање и уз сагласност Савеза и, уколико је потребно, релевантних органа Белгије, успоставити своје бирое за везу са Штабом НАТО у Бриселу. Ово ће омогућити учешће на заседањима и у активностима Северноатлантског савета за сарадњу, односно Партнерства, као и одређених других по позиву. Земље потписнице ће такође учинити доступним људство, ресурсе, објекте и способности неопходне и адекватне за извођење усаглашеног Програма Партнерства. НАТО ће им помагати, уколико је потребно, у формулисању и спровођењу њихових индивидуалних програма партнерства. 6. Друге земље потписнице прихватају следеће изјаве: - они који су предвидели учешће у мисијама поменутим у параграфу 3(д) ће учествовати, где је потребно, у таквим војним вежбама НАТО, - самостално ће финансирати своје учешће у активностима Партнерства или ће учинити напоре на подели трошкова у извођењу вежбе у којима учествују, - могу упутити, након одговарајућег споразума, стална лица за везу у посебно Одељење за координацију Партнерства у Монсу (Белгија), која ће, под окриљем Северноатлантског савета, вршити војно планирање неопходно за имплементацију програма Партнерства, - они који учествују у планирању и војним вежбама ће имати приступ одређеним техничким подацима НАТО, релевантних за интероперативност, - на основу мера ОЕБС-а о планирању одбране, друге државе потписнице и државе чланице НАТО ће размењивати информације о корацима које су предузеле или их предузимају на промовисању транспарентности планирања и буџетирања одбране и на осигурању демократске контроле оружаних снага, - могу учествовати у реципрочној размени информација о планирању и буџетирању одбране, које ће се развијати унутар Савета евроатлантског партнерства, односно Партнерства. 7. У одржавању своје привржености циљевима Партнерства, чланице Северноатлантског савеза ће: - развијати са другим земљама потписницама процес планирања и ревизије, како би створили основу за идентификовање и оцењивање снага и способности, које те земље могу ставити на располагање за мултинационалну обуку, војне вежбе и операције заједно са снагама Савеза, - промовисати војну и политичку координацију у Штабу НАТО да би се обезбедило усмеравање релевантно за активности Партнерства са другим државама потписницама, укључујући планирање, обуку, војне вежбе и развој доктрина. 8. НАТО ће се консултовати са сваким активним учесником Партнерства, уколико тај партнер предвиђа директну претњу свом територијалном интегритету, политичкој независности или безбедности. |