Deklaracija o pomirenju srpskog i albanskog naroda

Rešeni da napravimo zajednički novi početak za naša dva naroda,

polazeći od  nasleđa mržnje, sukoba, progona, ratova i stradanja, 

opredeljeni da nastavimo dijalog sa predstavnicima vlasti u Prištini i dođemo do zajedničkog rešenja koje će obezbediti trajni mir, saradnju i uvažavanje,

usmereni na potrebu obezbeđivanja pune slobode kretanja i protoka robe, kapitala i usluga, rešavanja imovinskih pitanja, kulturne razmene, zaštite kulturne baštine, saradnje obrazovnih i zdravstvenih sistema, akademske zajednice, sporta i medija, kao i tužilaštava i policije,

donosimo:

PREDLOG DEKLARACIJE O POMIRENjU SRPSKOG I ALBANSKOG NARODA

Stabilizovanje odnosa Srba i Albanaca je najozbiljniji korak u pravcu stvaranja trajnog balkanskog mira. Sadašnji politički i istorijski momenat stoga iziskuje strpljivo i dugoročno rešavanje, a nikako brza rešenja koja prete da izazovu sukobe na Balkanu. Jednostrana rešenja razmene teritorija dovela bi do daljih zahteva za promenama i drugih granica i odvajanja teritorija balkanskih država, uz veliku opasnost da ponovo svedočimo progonu stanovništva, sukobima i ratovima. 

Svedoci smo da vlasti, u Beogradu i u Prištini, do sada,  uprkos međunarodnoj podršci, nisu do sada postigle standarde u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, pune slobode kretanja, ekonomske saradnje, vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao što nisu ni zaustavile etnički motivisano nasilje. Građani Kosova i Metohije svih nacionalnosti i dalje žive u izolaciji, siromaštvu i besperpektivnosti, između uskih ivica teritorije zarobljene kriminalom, političkom korupcijom i govorom mržnje – to je posledica pogrešnih političkih odluka koje su u prošlosti donosili Srbi, Albanci i međunarodna zajednica.

Trenutni “status quo” ne doprinosi poboljšanju situacije i, jednako kao i ideja o etničkom razgraničenju, služi jedino vladajućim političko-kriminalnim strukturama u Prištini i Beogradu da nastave sa podsticanjem etničkih tenzija radi što dužeg ostanka na vlasti. Ne vidimo mogućnost pomirenja dva naroda i rešavanje kosovskog problema bez mirne smene dve otuđene oligarhije sa vlasti, i u Prištini i u Beogradu. 

Umesto pomirenja, krivicom političkih elita, ali i nesmotrenim postupcima dela međunarodne zajednice, dosadašnji proces je doveo samo do povećanja netrpeljivosti i nepoverenja između dva naroda. Nedopustivo je da se proces normalizacije odnosa i pomirenja dva naroda u jugoistočnoj Evropi svodi na tajne pregovore dva predsednika uz podršku dela međunarodne zajednice, njihove političke i finansijske aranžmane, besmislene pres konferencije, izmišljene i dogovorene sukobe, medijska huškanja, podizanje tenzija i jeftine i prizemne populističke poruke protiv pripadnika drugog naroda, sa ciljem sakupljanja političkih poena.

Nasuprot tome, deklaracijom i postupcima koji iz nje proizilaze želimo da iskažemo političku volju u izgradnji poverenja između dva naroda u cilju osiguranja dugoročnog pomirenja srpskog i albanskog naroda, pozvanih da daju odlučujući doprinos stvari mira i saradnje na balkanskom polustrvu.

Trajna normalizacija mora da se postavi na temeljima saradnje srpske, kosovsko-metohijske i međunarodne (EU i UN) administracije. Cilj te saradnje je normalizacija života, rešavanja imovinskih pitanja, zaštita manjinskih naroda, sloboda kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga, kulturne razmene i zaštite kulturne baštine, saradnja zdravstvenih i obrazovnih institucija, kao i puna saradnja tužilaštva i policije  - u svrhu obezbeđivanja trajne stabilnosti u ovom regionu. 

Umesto praznih reči i sporazuma koji danas ne znače ništa, smatramo da treba potpisati dokument koji će obavezati vlasti u Beogradu i Prištini i međunarodnu zajednicu, da rade na pomirenju i poboljšanju stanja u interesu građana svih nacionalnosti na Kosovu i Metohiji. 

Predstavnici Srba i Albanaca se obavezuju da će, uz pomoć UN i EU, raditi na pomirenju dva naroda, uspostavljajući saradnju na svim nivoima. Obavezuju se da će aktivno promovisati svetle istorijske primere ljudskosti predstavnika oba naroda, promovišući pojedince koji su spašavale i štitile pripadnike drugog naroda tokom brojnih ratova na našim prostorima.

Želimo da pronađemo jedinstveno rešenje za sva otvorena pitanja i stvorimo prostor razumevanja, pomirenja i mira, bez daljeg jačanja otrovnog nasleđa mržnje, revanšizma i nepravde. Spremni smo da dođemo do rešenja, poštujući pravo obe strane na sopstveni pogled i razumevanje statusa Kosova i Metohije. 

Zbog svega iznetog, Deklaracija o pomirenju srpskog i albanskog naroda predviđa usvajanje sledećih Protokola:

Protokol o uspostavljanju funkcionalne saradnje bezbednosnih i pravosudnih sistema Srbije i Kosova i Metohije

Uspostaviće se puna saradnja između bezbednosnih i pravosudnih institucija i razmena informacija u vezi sa krivičnim delima i počiniocima, uključujući i one koji pokušavaju da izbegnu pravdu krijući se na teritoriji pod kontrolom Beograda ili Prištine. Na ovaj način želimo ostvarivanje ključnih pomaka u jačanju vladavine prava. Takođe, neophodno je rešiti i slučajeve ratnih zločina, uz rasvetljivanje sudbine nestalih tokom sukoba 1997 – 1999. Radićemo na pronalaženju i utvrđivanju sudbine svih nestalih građana, bez obzira na nacionalnost žrtava. Punom verom ćemo  raditi na razmeni dokaza, svedoka i drugog materijala, koji treba da dovede do efikasnih  optužnica protiv svih za koje se sumnja da su tokom ratnih sukoba počinili ratne zločine i time ukaljali ime svog naroda. Uspostavljajući institucionalnu saradnju pravosuđa i policije mi uklanjamo glavni izvor sistemske korupcije, organizovanog kriminala, kao i finansijske aspekte kao saveznike svakog ekstremizma i nacionalizma. 

Protokol o slobodi kretanja

Puna sloboda kretanja građana Kosova i Metohije je poseban zadatak radi uklanjanja svih postojećih barijera. Sa namerom da to ostvarimo obavezujemo se da ćemo pojednostaviti administrativne procedure za kretanje osoba koje poseduju lična dokumenta kosovskih institucija na čitavoj teritoriji, uključujući i tranzit. Ovakav pristup podrazumeva dobru veru u rešavanju i drugih otvorenih pitanja koja utiču na slobodu kretanja. 

Međunarodna zajednica treba da prekine politiku izolacije građana Kosova i Metohije, dozvoli bezvizni režim i pomogne uspostavljanju stabilne demokratije i tako zaista doprinese rešavanju kosovskog spora.

Protokol o rešavanju imovinskih pitanja

Imovinska pitanja predugo ostaju nerešena, stvarajući tako nepoverenje u sistem i u namere pripadnika drugog naroda. Spremni smo da sistemski, zajednički, rešimo hiljade nerešenih imovinskih slučajeva i uzurpirane privatne, državne, društvene i crkvene imovine. U tom smislu, potrebno je pokrenuti posebnu rundu budućih pregovora kojom bi se rešilo pitanje državne, privatne i crkvene imovine na Kosovu i Metohiji, uz potrebu da se radi brzo i izbegnu nepotrebne administrativne prepreke, kao i jednostrana insistiranja na formatu sukcesije, jer to prejudicira statusno viđenje a ne rešava problem. Uspostavićemo zajednički mehanizam koji bi brzo rešavao pitanja imovine na osnovu pisanih dokaza, ugovora, izvoda iz katastra i vladavine prava. Posebno ćemo rešiti pitanje sistemskog obezbeđivanja budžetske pomoći Kosovu i Metohiji, evidenciju korisnika i jasno definisana polja ulaganja. Izražavamo spremnost da posebnim Protokolom rešimo problem energetike i velikih privrednih sistema na Kosovu, koji su u ovom trenutku u dvojnom statusu ili bez jasne definicije kome pripadaju i ko njima upravlja, ali na osnovu dokaza o ulaganju i vlasništvu. 

Protokol za uspostavljanje ekonomske saradnje

Ovim protokolom će biti obezbeđen sistem mera za slobodan tržišni prostor i protok robe, usluga i kapitala. EU treba da uspostavi mehanizam kontrole i nadzora, i to nad radom inspekcijskih službi, poštovanja tržišnih pravila i sistemom finansijske kontrole.

Posebno bi trebalo uspostaviti sistem upravljanja resursima i mehanizme aktiviranja privrednih kapaciteta na Kosovu i Metohiji. Smatramo važnim da međunarodna zajednica napravi model investicionih ulaganja za privredni oporavak. Na ovaj način bismo dobili jednostavnu i laku mogućnost investiranja, obezbeđivanja posla ljudima, kao i  red na tržištu rada, zdravstvenih usluga, protoka roba i slobodno tržište koje bi svojim zakonitostima u prvi plan stavilo potrebe ljudi i privrednika, a ne interes političkih partija i političko-tajkunskih centara moći. Zajednički interes vidimo kao efikasan način prevazilaženja etničkih animoziteta. Ovaj proces bi morao biti pod nadzorom i kontrolom EU, koristeći iskustva razvijenih zemalja članica i implementaciju stručnih timova.

Protokolom bi se uklonila svaka administrativna, carinska, poreska, prepreka koja je uspostavljena radi tihog trgovinskog rata dva entiteta i uz pomoć međunarodne zajednice, ispravila brojna nerešena pitanja koja opterećuju odnose dva naroda.

Protokol o saradnji akademskih zajednica, ustanova kulture, sporta i medija

Ovaj protokol takođe podrazumeva koordinaciju međunarodne zajednice, uz pomoć nevladinog sektora. Podrazumeva je dugoročni posao uspostavljanja saradnje između školskih sistema, institucija kulture i medija. Podrazumeva zaštitu spomenika kulture i kulturne i religijske baštine, izgradnju jakih obrazovnih institucija i uspostavljanje stabilnog i nezavisnog medijskog prostora, kao i verodostojnog, a ne poslušničkog i etnički odbranaškog novinarstva. Otklonićemo administrativne prepreke koje se pojavljuju pri procesu verifikacije diploma obrazovnih ustanova koje funkcionišu u kosovskom sistemu i podsticati veću mobilnost studenata, a u skladu sa Berlinskim procesom. 

Promovisaće se i pomagati svi vidovi kulturne i sportske razmene, gostovanja i prezentacija kultura. U domenu sporta, uklonićemo sve prepreke i zabrane koje služe pravljenju novih barijera između dva naroda i sprečavaju sportiste da na takmičenjima učestvuju i pobeđuju. 

Dosadašnja praksa izveštavanja većine provladinih medija o međuetničkim odnosima na obe strane, doprinosila je povećanju nepoverenja i netrpreljivosti. Stoga ćemo insistirati na kreiranju mehanizama koji će obezbedniti punu profesionalizaciji i objektivno izveštavanje medija na srpskom i albanskom jeziku. Novinari moraju imati pun pristup izvorima informisanja, bez obzira odakle dolaze. To bi omogućilo i transparentnost procesa normalizacije i pomirenja dva naroda, što je do sada bila njegova najveća boljka. 

Protokol o saradnji u oblasti obrazovanja

Formiranje zajedničke radne grupe sa predstavnicima međunarodne zajednice i vlada u Prištini i Beogradu, sa ciljem lakog i jednostavnog međusobnog priznanja univerzitetskih diploma ukoliko ispunjavaju akademske i zakonske kriterijume, kao i autonomiju univerziteta. Posebno rešavanja problema nepriznavanja diploma Univerziteta koji se danas nalazi u severnoj Kosovskoj Mitrovici od strane organa vlasti u Prištini. Otvoriti put za nesmetano gostovanje profesora, predavača i studenata u oba entiteta. 

Protokol o saradnji na polju zdravstvene zaštite i lečenja stanovništva

Uspostaviće se sporazum između dva fonda za zdravstvenu zaštitu i time omogućiti lečenje pacijenata sa Kosova i Metohije u zdravstvenim centrima u centralnoj Srbiji i obrnuto. Regulisao bi se način refundacije između dva Fonda za pružene zdravstvene usluge građanima i građankama. 

Imajući sve ovo u vidu, smatramo da je došlo vreme za pomirenja dva naroda i sveobuhvatnu normalizacija odnosa.  

Ekstremni stavovi sakriveni iza lažnih nacionalnih interesa, u svojoj suštini su najčešće samo pokriće za pljačku i nelegalno bogaćenje političke mafije. Građani Kosova i Metohije kao najveće probleme vide kriminal, korupciju i nedostatak slobode kretanja. Samim tim postojanje netransparentnog i lažnog dijaloga sa dosadašnjim liderima doprinosi opštem nepoverenju i netrpeljivosti. 

Stoga, pozivamo predstavnike EU i UN da preuzmu odgovornost i omoguće suštinsko pomirenje i normalizaciju odnosa. 

Sprovodićemo dijalog dva društva, ne dijalog nekolicine pojedinca koji sopstvene interese stavljaju iznad opštih i nacionalnih.

Protokoli koji proizlaze iz ove Deklaracije imaće jasne i ispunjive rokove za sprovođenje, sa zaduženjima i odgovornostima svih obavezanih strana, uključujući Beograd, Prištinu i međunarodnu zajednicu. 

Neka ova Deklaracija bude osnova buduće saradnje između srpskog i albanskog naroda, i neka njen duh pomirenja bude nedeljiv sa zajedničkom budućnošću dva naroda na Balkanu i Evropi.