Ово време, када се буде писала историја српске државе, ће бити уписано црним словима јер овако нешто никада се у историји српског народа није дешавало. Ипак, као што је некада говорио Никола Пашић спаса нам нема али пропасти нећемо

На данашњи дан, пре годину дана, у вили ”Горица” у Подгорици, Његова Светост Патријарх српски г. др Порфирије и председник 43. Владе Црне Горе г. др Дритан Абазовић свечано су закључили Темељни уговор између Црне Горе и Српске Православне Цркве. Тога дана и на том месту, у складу са потврђеним и објављеним међународним уговорима, Уставом и правним поретком Црне Горе, Свештеним канонима Православне Цркве, Уставом и црквено-правним поретком Српске Православне Цркве, после пуних 11 година затворено је питање од великог значаја и за Цркву и за државу (2011.-2022.г.). Нешто касније, Темељни уговор је објављен у ”Службеном листу Црне Горе” (бр. 96/2022) и ”Гласнику” Српске Православне Цркве (бр. 8/2022). Уговор је ступио на снагу даном закључивања и од тада је постао део правног поретка Црне Горе и црквено-правног поретка Српске Православне Цркве.

У поводу 80. годишњице покоља у глинској цркви, Милорад Пуповац пише кронологију негирања злочина на мјесту које се данас зове Хрватски дом

 Стога, на новој политичкој већини у Покрајини (Српска напредна странка и други) је да учини оно што претходна није – да спроведе постојећи Статут и уведе у употребу традиционалне симболе.

Сабина Силајџић, редовна професорица Економског факултета у Сарајеву, објавила је на друштвеним мрежама осврт који је назвала: Обраћање „про-босанским снагама” – пропитивање и свједоџба истини

Иако понекад кратко памтимо, малоумни нијесмо. Влада Здравка Кривокапића је по темељу уништавала свијест Црногораца о њиховом идентитету, чак негирајући да он постоји

Југомазохизам ће постепено нестајати како време буде одмицало, а сећање на Југославију, државу које (на срећу) нема, буде све више бледело. За генерације које долазе Југославија ће бити искључиво историјска категорија. Хрватска и Федерација БиХ за њих ће бити стране земље као и све друге

Уобичајено је да уставотворац у „уводу у устав“ износи мотиве који су довели до његовог доношења, циљеве који се желе постићи, наводи традиционалне и историјске вредности и особености земље, а има и преамбула у којима своје место налазе „горућа“ и још увек отворена полтичка питања од највећег значаја.

Припремајући се за овај историјски скуп наишли смо на разне изговоре, од оних који се бусају у прса глумећи велике патриоте, „борећи се за Косово“ чувајући своје фотеље, уствари симулирајући патриотизам, до оних свилених интелектуалаца чији је изговор „не желим да се бавим политиком“, и ако, и једни и други, добро знају да се ради о отсутној борби за опстанк народа коме припадају

Можемо ли се наших најближих умрлих сјећати само у тренутку њихове смрти? Можемо ли Новомученике Српске Јасеновачке и друге „замрзнути“ у бруталном чину убиства или их се сјећамо као комплетних људских личности живих душа? Како би се преименовање у ,,покољ” одразило на то? Коме је то у интересу?