Crkva i politika | |||
Krajnje vreme za susret sa papom |
četvrtak, 28. januar 2010. | |
(Blic, 27.1.2010) Patrijarh srpski Irinej juče je u Nišu izjavio da je susret sa poglavarom Katoličke crkve papom Benediktom XVI neophodan. „Možda je krajnje vreme da dođe do jednog takvog susreta, da jedni drugima kažemo šta imamo da kažemo. I da jedni i drugi posle mogu da razmisle o svemu. Jer svaka deoba nije pozitivna stvar. Ta deoba između istoka i zapada traje vekovima. Možda je vreme došlo da o tom problemu pristupimo na najozbiljniji način. A kako se može pristupiti ako nema razgovora i kontakata. Prema tome, taj događaj i susret je neophodan da bi počeli da se rešavaju problemi koji su se toliko nataložili da smo se mnogo udaljili jedni od drugih - veli srpski patrijarh. Poglavar SPC najavio je da će se njegovo ustoličenje u Pećkoj patrijaršiji obaviti 25. aprila. On je dodao i da će istog dana početi sa radom arhijerejski Sabor, čija će se sednica potom nastaviti u Beogradu. - Nadamo se da će biti stranih gostiju. Da i oni vide stanje na Kosovu i da vide šta znači Peć i Pećka patrijaršija za Srpsku crkvu i srpski narod - izjavio je patrijarh Irinej na prijemu kod gradonačelnika Niša Miloša Simonovića i predsednika Skupštine grada Niša Mileta Ilića. Poruka kosovskim Srbima Upitan šta bi poručio Srbima na Kosovu, patrijarh je kazao da „jedina poruka jeste da se mole Bogu da im da hrabrosti, snage i sile da izdrže u tom stanju u kojem se nalaze, a koje je krajnje nesigurno i teško”. - Oni su postali manjina u sopstvenoj zemlji. A sa druge strane, mi znamo šta je otprilike filozofija i psihologija islama. Oni kada su u manjem broju umeju da se ponašaju i da budu korektni. Kada postanu ravni po broju, onda oni već dižu glavu, a kada postanu nadmoćni i superiorni, čine pritisak ili da se isele ili da se priđe njima. To je filozofija islama. Zato je jako teško tim ljudima koji žive nesigurnim životom - veli srpski patrijarh. Na pitanje reportera „Blica” da li će se nešto promeniti u odnosu SPC prema Makedonskoj crkvi, patrijarh je ocenio da postoji obostrana želja da se problem reši i „rana zaceli”. - Mi smo najbliži jedni drugima. Zajedničke su nam istorija i kultura, jezik je takođe razumljiv i jednima i drugima. To što se do sada dešavalo nije normalno i mi smo uvek činili sve da taj problem prevaziđemo. Oni to nisu dovoljno shvatali. Sada shvataju, ali sada ima jedan novi problem. Postoji zvanična Makedonska crkva koju oni ne priznaju, a koju sve druge crkve priznaju. Trebaće sada napora i sa njihove strane da međusobno reše taj problem. Inače, naša su vrata otvorena. Na moje ustoličenje došao je arhiepiskop makedonski sa jednim mitropolitom. Njihova je želja, a i naša, da nađemo rešenje da tu ranu zacelimo i da se i sa te strane malo približimo. Dakle, želja naša postoji i sa svoje strane ćemo učiniti, i ja kao patrijarh i cela Crkva, da to pitanje bude na najcelishodniji način rešeno - kazao je poglavar SPC. On je ocenio i da je sadašnja Crnogorska crkva „neozbiljna zajednica koju, nažalost, država podržava”, kao i da uvažava „malu podršku naroda”. Nadao se da će ga tron mimoići Patrijarh Irinej priznaje da je „doživeo stres” kada je cedulja sa njegovim imenom izvučena prilikom apostolskog žreba i da nikada nije ni pomišljao da će se jednog dana naći na čelu Srpske pravoslavne crkve. - Ne samo kada sam se zamonašio, nego i dan pre izbora mi nije to padalo na pamet. Kada sam dobio taj broj glasova u Saboru, ustao sam da se zahvalim. Sabor je insistirao na tome da se prihvatim tog prvog izbora, ali sam se nadao da kada bude žrebanje da će me ta čaša mimoići. Mislio sam tako zato što znam obaveze jednog patrijarha. Znam i video sam kako je patrijarh Pavle živeo. Ne znam da li ću ja moći takav način života da živim kao on što je živeo. Kada je on dolazio u Niš da ispovedi Vučka Manojlovića osuđenog na smrt, u Niš je stigao vozom. Uzeo je svoju tašnu, izvadio kartu i došao drugom klasom. I u povratku se opet vratio drugom klasom. To samo može sveti čovek koji se i dušom i telom posvetio svojem pozivu - kaže patrijarh Irinej. Kao najveći crkveni problem koji treba rešavati patrijarh Irinej vidi okupljanje i povezivanje sa Crkvom i narodom u dijaspori. - Problema ima više, ali jedan od čisto crkvenih problema jeste da okupimo i da povežemo našu dijasporu, Crkvu, da je vežemo i da je što više zbližimo. I da se osećaju kao narod koji je usled prilika raseljen, ali pripada narodu srpskom, zemlji Srbiji po svojim korenima i da pripada jednoj jedinstvenoj Crkvi. Ne samo u svetu nego i kod nas, jer imamo crkvu u Crnoj Gori, imamo crkvu u Bosni i Hercegovini, crkvu u Hrvatskoj u Makedoniji... Trudićemo se da to ostane prostor cele naše Crkve, jedinstvene i ujedinjene - napomenuo je patrijarh. Patrijarh je napomenuo da će nastojati da Niš 2013. godine bude centralni grad u proslavi velikog hrišćanskog jubileja - 1.700 godina od Milanskog edikta. Patrijarh, međutim, nije mogao da precizira ko će da ga nasledi na mestu episkopa Eparhije niške, rekavši da će to da odluči arhijerejski Sabor. Poglavar SPC će do maja, kada se održava sednica Sabora, vršiti funkciju administratora Niške eparhije, nakon čega će se odlučiti, kako je napomenuo, „ko će zaslužiti Eparhiju nišku, jednu od najuglednijih eparhija u našoj Crkvi”. Patrijarh Irinej se seća da je puno stvari nesvesno i sam primio od patrijarha Pavla jer je dugo godina bio pored njega. - Znao sam ga još iz civilstva, pre nego što se zamonašio. Svi smo se mi divili njegovom životu. E sada, koliko smo bili spremni da to primenimo u našem životu, to je drugo pitanje. On je živeo skromnim životom, penzija mu je bila vrlo mala jer nije imao dovoljno staža. Živeo je i kao episkop i kao patrijarh od svoje penzije koja nije bila više od 30.000 dinara. Sve ono što je dobijao u Americi, ni dinar za sebe nije iskoristio, već je darivao one kojima je to potrebno. Naravno, kada je davao, umeo je da ceni da li je neko mogao to da zaradi svojim radom. Nije voleo lenjivce, pušače, ljubitelje alkohola i te nije baš mnogo pomagao. To je bio njegov stil života. On kaže da je patrijarh Pavle živeo jednim „jednostavnim, ljudskim i hrišćanskim životom” i da su mu se svi sveštenici divili. - Njegova vrednost, pored mnogih drugih ljudskih vrednosti, bila je to da on ništa nije filozofirao. On je govorio onako kako je živeo, upravo kako je verovao, i svojom verom je opet propovedao. On je uspeo da postigne pun sklad reči i dela. Krasila ga je skromnost kao vrlina. Bio je vrlo skroman čovek. Nije patio od nekih visokoumnih reči. Govorio je onako da bi ga svaki čovek mogao razumeti. I bio je vrlo logičan. Bio je principijelan. Kod njega se nije moglo mešati dobro i zlo. Time je on stvorio mišljenje o sebi u narodu. Dugim rečima, narod je u njemu video sebe - objašnjava Irinej. Odgovarajući na pitanja novinara, patrijarh Irinej je ocenio da se polako oslobađamo duhovne krize, kao i da se nada da će uskoro početi da se smanjuje i ekonomska kriza. „Smatram da se polako oslobađamo te duhovne krize i da se polako vraćamo svojim duhovnim korenima. Tu ima mnogo znakova, pre svega gradnja novih crkava, obnavljanja starih. Hvala Bogu, imamo sve više mladog sveta u crkvama. To je ipak jedan znak duhovne obnove našeg naroda”, kaže on. Patrijarh je rekao da nam vremena nam nisu baš mnogo naklonjena, ali da se nada da ovo stanje neće trajati doveka, da će ta kriza polako početi da se menja i da će „biti boljih dana, više nade i srećnijeg i lepšeg života nego što trenutno jeste”. - Ali moramo biti blagodarni i na ovome jer ta kriza koja je prisutna u svetu nije samo kod nas, a nismo je mnogo ni osetili jer smo dugo u krizama, ali ćemo zato sigurno osetiti svaki napredak u dobru - dodaje patrijarh. Srpski patrijarh je juče pre podne primio i pedesetak sveštenika iz Niša, Leskovca, Pirota i okolnih mesta koji su došli da mu čestitaju na izboru. - Stajali smo zbunjeni pred njim, a onda je on „otoplio” atmosferu rečima: „Ajde, šta ste se ukočili, ja sam onaj stari”. Onda je sa svakim popričao - kaže za „Blic” jedan od sveštenika. (Branko Janačković) |