Kraj velike prevare u Međugorju

(Politika, 31.07.2009)

Prema saopštenju Vatikana izdatom u nedelju, 26. jula 2009, papa Benedikt Šesnaesti raščinio je katoličkog sveštenika Tomislava Vlašića, odgovornog za uspostavljanje kulta Bogorodice u hercegovačkom Međugorju. To je bilo prvi put da, posle 28 godina od prvog međugorskog prikazanja, Vatikan zvanično reaguje na međugorski slučaj. Zašto je Vatikan tako dugo zanemarivao ovo pitanje,ima li novi papa neka nova saznanja kada je Međugorje u pitanju, pitali smo Majkla DŽonsa, autora dve svetski poznate knjige o ovoj temi: „Međugorska obmana“ (1977) i „Međugorje: neispričana priča“ (1998), obe objavljene u Americi.

– Ne, mislim da već najmanje deset godina nije bilo nikakvih novih informacija o Međugorju. Osnovna razlika je u papama. Kada sam se 1988. godine sreo sa tadašnjim redovnikom mostarsko-duvanjske dijeceze, biskupom Pavlom Zanićem, rekao mi je da se kardinal Racinger, sadašnji papa Benedikt Šesnaesti, potpuno slaže sa tim da su takozvana prikazanja u Međugorju prevara dirigovana od strane odmetničkog reda franjevaca u njegovoj dijecezi. Biskup Zanić mi je rekao i da je iste dokaze predočio papi Jovanu Pavlu Drugom. „I šta je rekao papa?” pitao sam. „Papa nije rekao ništa”, odgovorio je Zanić. Ovo potvrđuje ono što sam saznao kada sam se sretao sa kardinalom Racingerom. Od samog početka je bio uveren da je Međugorje obmana.

Raščinjavanje je najstroža kazna koju crkva izriče za najteže zločine. Da li papina odluka znači da je Vatikan rešen da preseče čitavu međugorsku priču ili samo da kazni jednog od njenih vinovnika, jednog velikog franjevačkog biznismena?

Smatram da je ovo prvi korak u borbi Vatikana da Međugorju vrati zvaničan status koji mu pripada. Svi koji su upoznati sa pričom znaju da su prikazanja bila delo dva franjevačka sveštenika: Tomislava Vlašića i Joze Zovka. Svetski pokreti koji donose prihode vredne na milione dolara godišnje nisu delo dece.

Šta očekujete da će se dalje desiti? 

Kad izađe na videlo istinita priča, biskupi širom sveta će početi da proganjaju „vidovnjake” iz svojih dijeceza. Ovo se već desilo u dijecezi DŽolijet kraj Čikaga. Ivan Dragićević ne može više da se pojavljuje u parohijama i da guli kožu lakovernim katolicima.

A kako očekujete da će reagovati hrvatska biskupija?

Hrvatski biskupi će uglavnom reći da nalazi o Vlašiću potvrđuju njihovu presudu o „nestalnoj natprirodnosti” koju su izrekli 1990. godine. Biskup Ratko Perić će reći da raščinjavanje oca Vlašića potvrđuje ono što su on i pokojni biskup Pavle Zanić neprestano govorili. Međugorje je bio izum otpadničkih i pobunjeničkih grupa franjevačkih sveštenika koje su se bogatile od ove prevare po cenu jedinstva crkve i dobrih odnosa sa pravoslavcima.

U slučaju Međugorja došlo je do zloupotrebe psihološkog i duhovnog stanja ljudi koji su imali probleme, kojima je bilo lako manipulisati.Rečje i o ogromnom novcu koji se slivao u kase mnogih uključenih u rabotu lažnih prikazanja. Mnogo je vernika koji su čak crkvi testamentom zaveštali svoja nasleđa, lišavajući istih svoje potomke. Kako će se ovaj problem rešiti?

Ako govorite o poklonima datim buntovnim franjevcima iz Čapljine, Širokog Brijega, Međugorja itd., oni se nalaze kod franjevaca kojima je poverena uprava crkvom i mogu da dođu u posed mostarskog biskupa. Drugo je pitanje da li se ta sredstva mogu vratiti ljudima koji su ih dali u zabludi. Međutim, ovde se ne radi o crkvenom zakonu. Radi se o primeni zakona od strane policije. Kada je biskup Perić otišao u Čapljinu da razgovara sa buntovnim sveštenicima, bio je fizički napadnut. Ni Vatikan, ni biskup nemaju policijsku moć da sprovedu zakon.

Na osnovu saznanja dobijenih iz privatnih razgovora sa Hrvatima i nekih pisanja moglo bi se zaključiti da je Međugorje masovan pokret koji, na nesvesnom nivou, opravdava krvava nedela počinjena, u prvom redu, prema Srbima, ali i Romima i Jevrejima, nažalost, od strane izvesnog broja Hrvata poznatih kao ustaše. Kakva je Vaš stav o tome?

Fenomen Međugorja ima mnogo nivoa, a jedan od njih može lako biti kolektivna krivica koju je selo osetilo zbog uloge koju je imalo u masakru počinjenom u Šurmancima, upravo sa druge strane brda gde su se javljala prikazanja.
Takođe, postoje brojne veze između međugorskog ogranka franjevaca i ustaša. Lično sam video sliku ustaških vojnika na zidu manastira u Širokom Brijegu koji sam posetio. Jozo Zovko je proračunato ubrizgao politički prizvuk u prikazanja kada je postavio grb na oltar za vreme služenja mise u vreme prvih prikazanja 1981. godine.

Šta biste rekli o tome da su neki visoki zvaničnici hrvatske vlasti zanemarivali pojavu Međugorja ili je čak i podržavali? Kakav je značaj takve političke podrške?

Međugorje je bilo ključno za oživljavanje hrvatskog nacionalizma koji je doveo do raspada Jugoslavije. Kada se Jugoslavija raspala, pokojni Franjo Tuđman je otišao u Međugorje. Sa nacionalističke tačke gledišta, nije bilo od značaja da li su prikazanja bila istinita ili ne. Bitno je bilo da li se njima moglo politički manipulisati.

Šta ćemo sa Međugorjem? Šta ćemo sa prevarom dugom 28 godina?

Sve što možemo je da nastavimo da ukazujemo na istinu. Nadam se da će priznanje istine o Međugorju na najvišem nivou Katoličke crkve voditi pomirenju, posebno između katolika i pravoslavaca na Balkanu, i zaceljivanju rana nastalih usled ove prevare.

Ono što ste tvrdili pre 20 godina i dokazali u svojoj knjizi „Međugorska obmana” dobilo je potvrdu i sa najvišeg mesta – Svete stolice. Kako se osećate zbog toga?

Verujem da je istina velika i da će nadvladati. Međutim, u međuvremenu je 28 godina pasivnosti Rima omogućilo da laž uhvati korena u parohijama širom Amerike (i Evrope). Iskorenjivanje te greške nakon toliko godina nehata biće težak zadatak.

Što se mene lično tiče, živim u dijecezi koja dozvoljava da se hodočašća u Međugorje reklamiraju u biskupskim novinama. Živim u dijecezi koja piše pozitivne članke o konferencijama posvećenim Međugorju koje se u njoj svake godine održavaju.

E. Majkl DŽons (Indijana) je 1979. doktorirao američku književnost na Univerzitetu Templ. Godine 1981. pokreće časopis „Fidelity” (Vernost) koji je uređivaodo 1996. Godine 1995. osniva i uređuje časopis „Culture  Wars”  (Ratovi kultura).  Autor je petnaest knjiga, među kojima su i dve o Međugorju. U septembru ove godine će posetiti Italiju gde će predstaviti italijansko izdanje svoje knjige o muzici „Dionysos Rising”  (Uspon Dionizija), nakon čega planira da u Beogradu održi predavanje o Međugorju

(Razgovarao: Saša Važić)