Ko ga je ovlastio da predaje Kosovo Šiptarima?

Vučićevo* „popovanje“ protiv „Nebeske Srbije“ kao maska za urnisanje Zemaljske Srbije

Gospodin Aleksandar Vučić je privatizovao i nebesku i zemaljsku Srbiju, i kao svaki neokomunistički mutant proglasio sebe za samozvanog boga i gospodara neba i zemlje, odreditelja i presuditelja sudbine Srbije i Srpskog naroda u oba sveta i oba veka, u istoriji i metaistoriji. Priznajemo da nismo, ipak, očekivali da taj skorojević bude toliko primitivno preten­ ciozan – mada je svaka pretencioznost uvek primitivna i skorojevićska – da Srpskom narodu u Srbiji i urbi et orbi izvan nje, posle poznatih osiono­komunističkih i infernalno­demonskih pretenzija da „promeni svest Srpskog naroda“ (kao da se radi o zamorčićima iz poznate mu „šuva­ rove“ ili „bolonjske“, ili već neke slične „škole“ njegovih učitelja ili učenika, kao što je Šešelj, ili Premijerka lezbijka, ili neke kreature među ministrima, ili iz neke druge sveznalačke mu oblasti „rekonstruiranja“ ili „dekompoziranja“ svega što nije kao on i njegovi uzori i modeli), ili opetovanih neprikosnovenih sudova o njegovoj svenadležnosti nad zemljom i nebom Srpskog naroda (pamti­ mo, recimo: „Šta će nam Nebo! tamo nema zakona, tamo se ništa ne radi“, itd. itsl.).

Retko je i ovakva, kakva je ova titoistička „i posle Tita Tito – Srbija“, imala na vrhu vlasti takvog diletanta i primitivca kakav je Vučić. Jer da nije tako, zar bi na Novu godinu prvo što je imao da kaže Srbiji i Srbima bilo ovo što im je svojevremeno uputio preko „Ve­černjih novosti“?

Kao Srbin iz zemlje Srbije i njen državljanin od rođenja, na Zemlji i na Nebu njenom, koji u Nebeskoj Srbiji treba „ne samo da umrem i ništa više“, nego i da živim, kao što i živim i živeću u Njoj i za Nju, pitam se: ko tom Srbinu, rugaču Jedinstvene Nebozemne Srbije, dade vlast i pravo da mi skraćuje prostore i granice jedine Bogodane Zemlje­-Otadžbine naše, u sve četiri njene dimenzije uključujući i onu dubinsku i onu bezgraničnu visinsku, koju sam od Boga, a ne od takvog izdajnika, dobio i nasledio u oba i za oba sveta? Osim ako je on samo puž, a ne i orao?

Ko Te je ovlastio, g. AV (kako se potpisuje i reklamira polućirilicom­polulatinicom) da iz svog snobovskog, evroslinavskog, nesmislenog i bezkičmenog provincijalizma (da li samo „bugo­janskog“?) i pustopraznog srljanja u Evropu – kao da Srbija nije Evropa i pre Evrope: „Istok na Zapadu i Zapad na Istoku“? (osim ako mu je Europa samo uski severozapadni polumesec, a ne širokooka Εὐρώπη od Urala do Gibraltra) – izdaješ i predaješ ili prodaješ Srpsko Nebozemno Kosovo i Metohiju? Ima li Aleksandar Vučić dece, i ima li ih Srbija – juče, danas, sutra? I hoće li ih imati doveka – u vremenu i istoriji i eshatonu metaistorije?

Kad sam u Kongresu nesrećne, nekada demokratske republike, a danas okupatorske USA imperije, svedočio ne tako davne (1990.g.), zajedno sa tada Episkopom a potom Patrijarhom Svjat­jejšim Pavlom, o Srpskom Kosovu i Metohiji, pitao sam već tada protežirane od te tiranske „totaldemo/no/kratske“ imperije, gore negoli nekada ogrezle u krvi nevinih Hrišćana Rimske imperije, Šiptare, prisutne tamo g. Rugovu i gđu Pulju: Imaju li Srbi na Kosovu i Metohiji decu? Ili samo Vi, pridošli s tiranskim islamom na tu Svetu Zemlju Srba Hrišćana, zalivenu sopstvenom a ne tuđom krvlju, znojem i suzama, i okićenu sa 1500 Svetih Manastira i Crkava, kad na takvoj i tolikoj mržnji, koju prema Srpskoj deci usađujete u svest i srca svoje dece, zasnivate budućnost te dece?

* Nije prošlo ni tri,četiri dana kako je Aleksandar Vučić dobio Orden od Patrijarha Irineja, i to Krst Svetog Save!, pa je odmah požurio da pokaže kako se on „bori za Kosovo“, jer je javno izjavio: „Neću da lažem Srpski narod: Kosovo nije deo Srbije!“