Božićna poslanica SPC - više ljubavi, manje mržnje i nesloge

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Božiću 2014. godine

IRINEJ,

po milosti Božjoj

Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše Svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni Božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

Zaista, velika je tajna pobožnosti:

Bog se javi u telu, opravda se u Duhu,

pokaza se anđelima, propovedi se neznabošcima,

verova se u svetu, vaznese se u slavi

(1. Tim 3,16)

Proslavljamo, braćo i sestre, i ove godine Gospodnje dan Hristovog Roždestva, dan u koji je Bog sišao na zemlju, u koji se Jedinorodni Sin Božji ovaplotio od Duha Svetoga i Marije Djeve da bi nas ljude, smrtne i prolazne, obdario životom večnim.

Božić je dan u koji je Bog postao čovek, da bi ljudi postali bogovi po blagodati; Božić je dan otkrivanja večne istine o Bogu, čoveku i svetu; Božić je dan u koji se sjedinilo Nebo i Zemlja, u koji je zasijala svetu večna svetlost bogopoznanja; Božić je dan u koji su se ljudi izmirili sa Bogom i poznali da su sinovi Božji – da su svi ljudi braća i večna sabraća, prizvana na uzajamnu ljubav, mirenje i praštanje.

Radosna vest o rođenju Sina Božjeg blagovesti nam najpre dvojednu istinu: istinu o Hristu Bogočoveku, istinitom Bogu i istinitom Čoveku, Sinu čovečjem, jednome i istome Jedinorodnom Sinu Očevom čiji je rod neizraziv i Koji je istovremeno iz carskoga roda Davidova. Tako, po bogonadahnutim rečima Svetog Vladike Žičkog: na Njemu se ispunjavaju obe zapovesti Božje: ko voli Njega, voli savršenog Boga; ko ljubi Njega, ljubi savršenog Čoveka, i u Njemu iskonsku čovečnost, sve ljude i sva stvorenja Božja.

Na Božić nam se javljaju, otkrivaju i daruju tri osnovne svetinje ljudskog i sveukupnog postojanja: svetinja oca i očinstva, svetinja majke i materinstva, svetinja deteta i detinjstva. Upravo zato Crkva, pripremajući se za Hristovo Roždestvo, slavi pred Božić: Detince, Materice i Oce. Tako, u Hristu kao Detetu mladom, Bogomladencu, Predvečnom Bogu – kako Mu na Božić pevamo – svako začeće u utrobi majke i svako rođenje zadobija večni smisao; svako novorođeno dete postaje svetinja. Isto tako je svetinja i materinstvo, osveštano bogomaterinstvom Presvete Bogorodice, jer utroba matere ne rađa više decu za smrt i prolaznost: svako rođenje novog deteta posle Hristovog rođenja postaje rođenje za večnost. Tako je time i zemaljsko očinstvo postalo svetinja, zato što su mu koreni u nebeskom očinstvu Boga Oca, Hristovog i našeg večnog Roditelja.

Roždestvom Hristovim, dakle, javlja nam se i daruje veličanstvena i neizreciva Tajna nebeske Zajednice Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednoga Boga ljubavi u Trojici proslavljanoga. Njime zemni otac, majka i dete postaju ogledalo te nadumne tajne, kao Crkva Božja i kao porodica – Crkva u malome. Jedinstvo sveta i jedinstvo ljudskog roda, jedinstvo i neuništivo zajedništvo utemeljeni su u jedinstvu Božjem i večnoj Zajednici ljubavi Oca i Sina i Duha Svetoga.

Stvarajući vidljivi i nevidljivi svet, Bog ga ispunjuje Svojom ljubavlju i priziva na uzrastanje u toj ljubavi i savršenstvu, po meri Božjeg savršenstva, naročito kada se tiče razumnih bića: „Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski“ (Mt 5, 48). Tako stvarajući svet, Bog već tada počinje da stvara Crkvu kao zajednicu svega postojećeg. A punoću tog stvaranja i sveukupnog dela Božjeg upravo predstavlja Hristovo Roždestvo – dan u koji se Bog očovečio da bi se čovek i tvorevina obožili. Zato je Crkva Božja, kao telo Hristovo, mesto i zajednica ostvarivanja te punoće, mesto uzrastanja i usavršavanja „dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Božjega, u čoveka savršena, u meru rasta punoće Hristove“ (Ef 4,13). Porodica je osnovna ćelija te i takve Crkve Božje, slika Božje trojične ljubavi. Zato Apostol narodâ Pavle, kad govori o svetinji braka, istu upoređuje sa ljubavlju kojom je Hristos zavoleo Crkvu, prinoseći i žrtvujući Sebe za nju, i završava bogonadahnutim rečima: „Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi“ (v. Ef 5,25-32).

Kada ljudi poriču i zaboravljaju Boga ljubavi, raspada se porodica kao njeno zemno ostvarenje i javljanje – to jest, zajednica muškog i ženskog kao Sveta Tajna ljubavi i rađanja za život večni. Što je manje vere u Boga, što je manje Boga i Božje ljubavi u ljudima, to je sve manje ljubavi u ljudskim odnosima; sve je manje istinske ljubavi u braku, porodici, društvu – to sve više među ljudima i u ljudima caruje lažna ljubav i samoljublje.

Ljudsko biće je po prirodi i prizvanju stvoreno za ljubav. A kao što ljudski organizam potrebuje zdravu hranu, to čovek, gubeći pravu ljubav i zdravu hranu, zamenjuje ih surogatima ljubavi i hrane. Takav čovek postaje nesposoban da shvati i prihvati večnu Istinu, Kojoj pevamo na Božić: Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš, obasja svet svetlošću bogopoznanja; još manje može takav čovek da shvati i prihvati reči Boga Koji se javio u telu: „Ja sam hleb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hleba živeće vavek; i hleb koji ću Ja dati Telo je Moje, koje ću Ja dati za život sveta“ (Jn 6, 51).

Nije li naše doba ponovo krenulo putem smrti, putem zamenjivanja istine Božje lažju, putem služenja tvari umesto Tvorcu? Zaista, čovek je danas u opasnosti više nego ikada da zameni Boga satanom, lažnim božanstvom i lažnim znanjem, istinsku ljubav onim što Sveti Jovan Bogovidac naziva „pohot telesna, i pohot očiju i nadmenost življenja“ (1. Jn 2, 16). A kada god je čovečanstvo u istoriji kretalo tim putem, neminovno se nalazilo u predvorju svoje katastrofe i pred propašću svoje civilizacije.

Naše slavljenje Božića, kao slavljenje Boga ljubavi i istinske čovečje ljubavi, kao i svetinje rađanja za večni život, događa se u vremenu čovekove upotrebe ali i zloupotrebe Božjeg davanja i darova. Ta zloupotreba neminovno izaziva poremećaj osnovnog poretka i pravila življenja, uzrok je zla i mnogih bolesti, ugrožava zdravlje kako čoveka tako i prirode, i dovodi do gubljenja smisla života. Odbacivanje i gaženje drevnih hrišćanskih i svečovečanskih moralnih osnova života, i na njima građenog istinskog ljudskog postojanja i dostojanstva, vodi poremećaju same naše prirode i života.

Hristovo Roždestvo poziva na povratak iskonskim moralnim vrednostima, na uzdržanje, na celomudrenost života mladih, na svetinju braka, podvig, post i molitvu.

U ovom, dakle, našem vremenu, u kojem je sve na prodaju – naročito svetinja ljubavi i smisla života, Bogomladenac Svojim Roždestvom poziva sve ljude svih vremena na zadobijanje večne božanske ljubavi, besmrtnog zdravlja i punoće života, u zajednici Boga Oca i Sina i Duha Svetoga, Jednog Boga u Trojici slavljenoga.

I ovoga Božića smo zajedno sa svojom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, i poručujemo im da ostanu i da žive sa svojim svetinjama.

Molitveno se sećamo i našeg brata i saslužitelja, Arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog Jovana, koji u tamnici nepravedno izdržava kaznu samo zato što se opredelio za jedinstvo Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve. Takođe se molitveno sećamo i svih onih koji bilo gde nevino pate i stradaju.

Molimo se novorođenom Hristu da u godini koja dolazi bude manje nemira a više mira, manje mržnje a više ljubavi, manje nesloge a više sloge, i prizivamo blagoslov Božji na vas, deco naša duhovna, ma gde da ste u svetu, da u miru i ljubavi sa Bogom i ljudima proslavite Božić, pozdravljajući jedni druge radosnim i drevnim pozdravom:

Mir Božji – Hristos se rodi!

Vaistinu se rodi!

Blagoslovena nova 2015. godina!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu,

o Božiću 2014. godine.

(SPC-NSPM)