Božićna poslanica: Samo je Hristos nov pod suncem

Irinej, milošću Božjom arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve - sveštenstvu, monaštvu i svima sinovima i kćerima naše svete crkve: blagodat, milost i mir od boga oca, i gospoda našeg Isusa Hrista, i duha svetoga, uz radosni božićni pozdrav:

Mir Božji, Hristos se rodi!

U Njemu, Bogočoveku, utemeljuju se i daruju tri osnovne svetinje ljudskog života: svetinja oca i očinstva, svetinja majke i materinstva, svetinja deteta i detinje bezazlenosti i čistote. Upravo zato naš blagočestivi narod posvećuje tim svetinjama tri nedelje uoči Božića pod nazivom Detinci, Materice i Oci....

Tako nam se, s jedne strane, Hristovim rođenjem otkriva i daruje veličanstvena i nadumna tajna Boga kao večne Ljubavi u Ocu, Sinu i Svetome Duhu, a s druge strane, njime se u Crkvi kao bogočovečanskoj zajednici i u porodici kao jezgru ove zajednice ostvaruje nebozemna punoća svetotrojične Tajne ljubavi.

Porodica

Kada se porekne, zaboravi i pomrači ta nebeska svetotrojična Tajna Boga kao Ljubavi, onda se neminovno gubi smisao porodice i dolazi do njenog raspada u ravni zemnog javljanja i ostvarenja božanske ljubavi, kao i do raspada ljudskog zajedništva uopšte.

Što je manje Boga i Božje ljubavi u ljudima, to je manje ljubavi u ljudskim odnosima, to je manje istinske ljubavi u braku, porodici, društvu, između oca, majke i dece, i uopšte među ljudima. Bez Boga kao Ljubavi, čovečja ljubav gubi svoje merilo i svoju meru. Ona se svodi na biološku ravan, na samoživost, na obogotvorenje telesne pohote. Hedonizam postaje vrhovna ljudska vrednost.

Hedonizam

Jedno zlo u društvu prate hiljadu drugih zala i poremećaja. Tako, na primer, stavljanje hedonizma na pijedestal božanstva - a upravo to se događa u naše vreme - postaje uzrok masovnog čedomorstva i njegovog ozakonjenja, nezapamćenog u istoriji čovečanstva.

Ne predstavlja li ozakonjenje abortusa zapravo obogotvorenje samoživosti i egoizma koje, u krajnjoj liniji, vodi raščovečenju čoveka, čovekovom stremljenju smrti i ništavilu? Ko ubija Boga u sebi i dete u majčinoj utrobi, uništava samoga sebe, ugrožava samo najdublje tkanje i neprolazni smisao života.

Šta je drugo sida, ta strašna bolest i pošast našeg vremena, ako ne, u najviše slučajeva, posledica obesvećenja svetinje braka i zloupotreba polnosti i polne ljubavi, a veoma često i posledica njihove protivprirodne upotrebe?

Internet

Mnogi su i divni darovi kojima je Bog obdario čoveka. Čovek je prizvan da te darove upotrebljava na pravi način, ne da ih zloupotrebljava. Plod tih Božjih darova i stvaralačkih sposobnosti datih čoveku jesu i savremeni čovekovi izumi - na primer sredstva masovne komunikacije: elektrika, radio, film, televizija, novine, internet. Ta i mnoga druga moderna sredstva opštenja među ljudima i prenošenja duhovnih, naučnih, životno praktičnih, moralnih, estetskih, kulturnih i drugih vrednosti i svečovečanskih iskustava, pored ne malih dobara koja donose čoveku i čovečanstvu, takođe mogu biti i bivaju zloupotrebljena...

Propagiranje razvrata i bestidnosti, koje preko tih sredstava danas dopire do najskrivenijeg kutka zemljinog šara, ne postaje li uzrok obesmišljenja bračne i porodične ljubavi, izvorište svakakvih perverzija, zločina i nasilja?

Prava i slobode

Zaista, ljudska sloboda i čovekova prava su neograničeni. Sve je čoveku slobodno i sve spada u oblast njegovih prava - tako ga je Bog stvorio. No da li je svaka sloboda istinska sloboda i da li je sve ono na šta čovek misli da ima prirodno pravo - istinsko i čoveka dostojno pravo? Tako, na primer, u dobra svojstva savremenog čoveka i čovečanstva spada istrajna borba za ljudska prava i slobode.

Ono, međutim, što pri tome nije dobro jeste mešanje dobra i zla, svetlosti i tame, greha i vrline, ljubavi i mržnje. Samo oni koji su obasjani svetlošću Hristovog rođenja znaju da razlikuju upotrebu i zloupotrebu, lažnu slobodu od prave slobode, samoubilačko ljudsko pravo od njegovog upražnjavanja na način dostojan čoveka i ljudske zajednice, na graditeljski i životodavni način.

Sektaštvo

Božić je praznik mira i ljubavi, praštanja i mirenja, sloge i jedinstva. U ime tih božićnih, bogočovečanskih duhovnih darova i vrednosti pozivamo sve vas, draga naša deco duhovna, da živite i delate u duhu nepokolebive vernosti svojoj Majci Crkvi, njenom jedinstvu, vekovnom poretku i odlukama njenih najviših i jedino nadležnih jerarhijskih tela.

Nemojte dozvoliti da ikog od vas zbunjuju neistine i zavode grube klevete pojedinaca i grupica koje, vođene svojim sektaškim zabludama, svesno ili nesvesno služeći neprijateljima Crkve i vere Hristove, pokušavaju da ospore duhovni autoritet Crkve i njene zakonite jerarhije i da ga zamene lažnim autoritetom samoproglašenih vođa. U isto vreme, svima nama je sveta dužnost da se molimo Bogodetetu Hristu, Suncu Pravde, za pokajanje i prosvećenje svih zabludelih i za život i spasenje svega sveta.

Na kraju, radujući se Bogu i Božiću i proslavljajući Hrista Bogomladenca kao „jedino novo pod suncem“, zapevajmo svi, jednim srcem i jednom dušom, pesmu pastira i anđela:

„Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja!“