Beseda na ustoličenju u Pećkoj Patrijaršiji - Kosovo i Metohija je dom srpskog naroda

U ime Oca i Sina i Svetog Duha. Braćo arhijereji, prezviteri, monasi i monahinje, svi po redu i činu dragi gosti, verni narode Božji, mnoštvo razloga sabralo nas je danas u ovo vekovno sedište srpskih arhiepiskopa i patrijaraha, stecište teologa, književnika, umetnika i najumnijih Srba minulih vremena.

Mnoštvo  je povoda i razloga, a samo je jedan najvažniji, jedan jedini, bez kojeg ne bi postojao i ne bi bio moguć niti jedan drugi. Taj glavni razlog je da nas je Presveta Mati Božja ovde sabrala da na praznik Njenog Pokrova, praznik kojim obeležavamo ne jedan događaj iz Njenog života, kao što to obično činimo na druge Bogorodičine praznike, već jedan događaj iz našeg života, iz života naše Crkve, događaj Njenog čudesnog javljanja u Carigradu 911. godine, kada se časnim svojim Pokrovom nadvila nad okupljene vernike, ukazujući im se prekrasna u svom sjaju u lepoti nebeskoga postojanja ka kome nas vodi i za koje se za nas Bogu moli. Taj prekrasni Pokrov čudesnog tkanja, uteha je i radost hrišćanima i svim ljudima dobre volje kroz vekove i znak svedočanstva staranja Bogomatere za one koji je molitveno prizivaju.

Proslavljanje praznika Pokrova Presvete Bogorodice nas pravoslavne Srbe, kao i sve druge hrišćane, uvek iznova raduje naprosto zbog toga jer iznova shvatamo i podsećamo se da smo Narod Božji, da Bogu pripadamo i da Njegov blagoslov spasenja imamo, da smo u zajednici sa svima Svetima, da imamo Dom Očev – Crkvu našu, ali da istovremeno pripadamo i porodici, i našem narodu, i društvu, ali i zajednici svih naroda sveta.

Tako je Presveta Bogomati – Pećka Krasnica, kako je narod ovih krajeva zove po predivnoj čudotvornoj ikoni pred kojom se molimo u ovdašnjem hramu Njoj posvećenom, učinila da  naš današnji Sabor bude sveta Liturgija koju smo služili za spasenje sveta, za spasenje svega stvorenog, za spasenje čoveka, za spasenje čitavog ljudskog roda. Dakle, sveta Liturgija, koja je i ikona i prisustvo Carstva Božjeg među nama, glavni je razlog zbog kojega smo danas ovde. To je glavni razlog zbog kojega je srpski Patrijarh danas ovde: da se zajedno sa vama moli za sve ljude, za zajednicu ljubavi, mir i dobro koje Hristos Gospod želi i Presveta Mati Njegova.

Sve vas ovde sabrane, ali i sve koji su u duhu sa nama, gde god da se nalaze, sa ovoga svetog mesta pozivam da se molimo za sve ljude – i za naše sunarodnike, ali i sve sa kojima živimo ovde na ovim prostorima, uključujući pre svih braću Albance, da gradimo mir. Gradimo zajedno mir kao što su gradile srpske porodice sa albanskim porodicama, koje su i u dobra i u zla vemena čuvale ovu pećku svetinju i svete Dečane. Ti su čestiti Albanci, bez obzira na to što su bili muslimani, ili baš možda zbog zato što su bili muslimani, iskreno verujući ljudi, znali za moć molitve, znali da se u pravoslavnim svetinjama moli i za njih i njihovu decu i da Bog, kao apsolutna ljubav, ne gleda na to ko je ko, već da su svi Božja deca.

Želeo sam da ovo odmah na početku naglasim, podvučem, da snažno istaknem – da svi znaju, da niko naknadno ne pripisuje Srpskoj Crkvi nešto drugo: program ovog Patrijarha, program Srpske Pravoslavne Crkve – dok mnogi čitavom svetu žele da nametnu nemir, kada se povećava opasnost od najpogubnijeg opšteg rata, od svetske kataklizme – jeste mir i samo mir. I to prvo pomirenje, praštanje i mir sa onim koji nam je najbliži, koji nam je prvi sused: mir kao jedina mogućnost opstanka i naše i njihove dece. Treba da bude svima nama na Balkanu jasno da su naša deca najvažnija nama koji ovde živimo, i da šansu, da im omogućimo život u miru, imamo pre svih ostalih – mi. Niko drugi našoj deci ne može pružiti takvu priliku, niti je zainteresovan da im pruži kao mi. Zato danas sa ovoga svetog mesta poručujemo Srbima i Albancima i svima koji žive na ovim prostorima – nađimo u sebi snagu, prepoznajmo Boga i čuvajmo jedni druge, jer želja za mirom saglasna je sa osnovnim načelima naše vere i mir je deo Božjeg promisla za čovečanstvo i celokupan stvoreni svet. Mir koji dolazi kao dar Božji siguran je i nepokolebiv. On je istovremeno i unutrašnji mir sa samim sobom i spoljašnji mir sa svima ljudima i svima stvorenjima.

Od 13. stoleća ovde su ustoličavani srpski arhiepiskopi i patrijarsi, sedeli su na pećkom tronu i nosili slavno i svešteno ime. Pećki tron je najbliži presto Bogu koji je naš narod sagradio i zato je Pećka Patrijaršija naša najvažnija i najsigurnija kuća

 I zbog toga mira na zemlji i Carstva Nebeskog radi, služimo svetu Liturgiju, jer to od nas očekuje Hristos Gospod, Knez Mira. To od nas očekuje Mati Njegova, ali to od nas očekuju i naši prethodnici, sveti srpski arhiepiskopi i patrijarsi koji su od stolovanja Svetog Arsenija Sremca, naslednika Svetog Save, ustanovili osveštanu tradiciju Srpske Pravoslavne Crkve i srpskog naroda da srpski Patrijarh bude ustoličen i uveden u sveti tron prvojerarha srpskih u Pećkoj Patrijaršiji.

Od 13. stoleća ovde su ustoličavani srpski arhiepiskopi i patrijarsi, sedeli su na pećkom tronu i nosili slavno i svešteno ime. Pećki tron je najbliži presto Bogu koji je naš narod sagradio i zato je Pećka Patrijaršija naša najvažnija i najsigurnija kuća. Pećki patrijarsi, čak i kada su usled teških istorijskih okolnosti bili daleko od ovog trona, dušom njihovom i mislima njihovom i čitavim bićem uvek su bili vezani za ovaj tron – za srpski pravoslavni Jerusalim.

Ako zaboravim, tebe Peći, neka me zaboravi desnica  moja. Neka se prilepi jezik moj za grlo moje ako te ne spomenem Pećka Patrijaršijo

Otuda i drugo ime  naše pomesne Crkve jeste Pećka Patrijaršija; otuda i kada smo daleko odavde za nas doslovno važe stihovi kakve su Jevreji pojali na rekama vavilonskim: Ako zaboravim, tebe Peći, neka me zaboravi desnica  moja. Neka se prilepi jezik moj za grlo moje ako te ne spomenem Pećka Patrijaršijo… Jer, odavde celom srpskom narodu dolazio je i dolazi Božji blagoslov Svetog Save i svetih arhiepiskopa: Arsenija, Nikodima i Danila,  i svetih patrijaraha: Joanikija, Jefrema, Spiridona, Makarija, Pajsija, Arsenija. Taj blagoslov Božji čuva sve naše svetinje na Kosovu i Metohiji kojih je kao zvezda na letnjem nebu, čuva tako Crkvu Hristovu i čuva srpski pravoslavni narod da opstane u svom domu, jer su Kosovo i Metohija dom srpskog naroda. Ovde smo se rodili za Hrista, ovde u Pećkoj Patrijaršiji, Dečanima, Gračanici, Svetim Arhangelima i drugim prizrenskim hramovima, smo videli svetlost istinitu, primili Duha Nebesnoga, stekli veru istinitu poklanjajući se Trojici nerazdeljivoj.

I kad god dođemo na Kosovo, vraćamo se kao bludni sin koji se vraća domu očevom iz stranih zemalja

I kad god dođemo na Kosovo, vraćamo se kao bludni sin koji se vraća domu očevom iz stranih zemalja. Niko danas, moramo to znati, ne gradi, ne čuva i ne drži Pećki tron kao što to čine časne monahinje ovde u Pećkoj Patrijaršiji, kao i mnogi monasi i monahinje širom naših svetinja na Kosovu i Metohiji, ai i vi, braćo i sestre, pravoslavni Srbi koji živite ovde na Kosovu i Metohiji. Vi ste ti koji uzdižete Pećki tron najviše što se može uzneti! Vaš život i vera su deo opšteg saveza sa Bogom i sa Kosovskim zavetom. Naša međusobna podrška i naše zajedničke molitve deo su naše neraskidive zajednice koja je izvan svake ideologije.

Stoga, braćo i sestre, kao pedeset i sedmi poglavar Srpske Pravoslavne Crkve, sa ovog svetosavskog trona u koji sam milošću Božjom danas uveden, pozivam vas da zablagodarimo Presvetoj Bogorodici koja Pokrovom svojim svetim zakriljuje, čuva i spasava naš krstonosni rod i svojim molitvama uzvodi nas da vidimo svetlost istinutu koja je  sam Sin Njen ljubljeni, Hristos Gospod i Spasitelj naš, da  hodamo stopama Njegovim na golgotskom putu, na kome smo mnogo puta u istoriji bili raspeti sa Njim na krstu, ali uvek i uvek vaskrsavali, jer su naši sveti preci usadili u nas duh samospoznaje, pokajanja, bogoljublja i čovekoljublja.

Još se molimo da zastupanjem Presvete Bogorodice, Majke Božje, Sin Njen i Gospod naš podari toliko neophodan mir svima i u naše dane: mir u našim srcima, mir u našim porodicama, mir u našem društvu, mir u našem narodu, mir našim susedima, mir u svemu svetu i, iznad svega, mir i nepokolebivost Svetih Božjih Crkava. Amin.

(Beseda Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija održana 14. oktobra 2022. godine, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice,  na ustoličenju u Pećkoj Patrijaršiji)

(SPC)