А како стоји ствар са ћирилицом у Србији?

АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ ЋУТА: ИМАМ ИНФОРМАЦИЈЕ ДА ЋЕ ИВАНУ БЈЕЛИЋУ БИТИ ПРОДУЖЕН ПРИТВОР И ДА ГА ЧЕКА СУЂЕЊЕ. ИМАЋЕТЕ НАРОД НА УЛИЦИ, КЉУЧНА РЕЧ ЈЕ ПОБУНА

НА МЕЋАВНИКУ ОТВОРЕН ФЕСТИВАЛ ДОКУМЕНТАРАЦА РТ „ВРЕМЕ НАШИХ ХЕРОЈА“. УЧЕСНИКЕ И ГОСТЕ ПОЗДРАВИЛЕ МАРГАРИТА СИМОЊАН И МИНИСТАРКА КУЛТУРЕ РУСИЈЕ ОЛГА ЉУБИМОВА

РТ: РИЧАРД ГРЕНЕЛ БУДУЋИ СПЕЦИЈАЛНИ ИЗАСЛАНИК ЗА УКРАЈИНУ?

ПОТПРЕДСЕДНИЦА ФИЛИПИНА САРА ДУТЕРТЕ НАРУЧИЛА УБИСТВО ПРЕДСЕДНИКА ФЕРДИНАНДА МАРКОСА МЛАЂЕГ АКО УСПЕ ЗАВЕРА ПРОТИВ ЊЕ

ДМИТРИЈ МЕДВЕДЕВ: МОСКВА УОПШТЕ НЕ ЖЕЛИ ДА НУКЛЕАРНО ОРУЖЈЕ ИКАДА БУДЕ УПОТРЕБЉЕНО. ТО ЈЕ У СКЛАДУ С НАШОМ ДОКТРИНОМ ПОСЛЕДЊА ОПЦИЈА

ВЛАДИМИР ЗЕЛЕНСКИ: УКРАЈИНА РАДИ НА РАЗВОЈУ НОВИХ ТИПОВА ВАЗДУШНЕ ОДБРАНЕ ДА БИ СЕ СУПРОТСТАВИЛА НОВИМ РИЗИЦИМА

ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У НОВОМ САДУ НАКОН САСЛУШАЊА ПОДНЕЛО ПРЕДЛОГ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИТВОРА ЗА 13 ОСУМЊИЧЕНИХ ЗА НЕСРЕЋУ НА ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ

НА ДАНАШЊИ ДАН 1855. РОЂЕН СРПСКИ ПИСАЦ СТЕВАН СРЕМАЦ; 1881. РОЂЕНА СРПСКА КЊИЖЕВНИЦА МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ; 1883. РОЂЕН МЕКСИЧКИ СЛИКАР ХОСЕ КЛЕМЕНТЕ ОРОСКО

"ЊУЈОРК ТАЈМС": САД И ЕВРОПА РАЗМИШЉАЈУ О ВРАЋАЊУ НУКЛЕАРНОГ ОРУЖЈА УКРАЈИНИ

НАСЛОВНЕ СТРАНЕ СРПСКЕ ШТАМПЕ 23. НОВЕМБРА 2024. ГОДИНЕ

РТС: УКИНУТ ПРИТВОР МИШИ БАЧУЛОВУ, СТУДЕНТУ АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ РЕЉИ СТАНОЈЕВИЋУ И ГОРАНУ ЈЕШИЋУ

МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ: ОДЛУКОМ ДА НЕ СТАВИ НА ДНЕВНИ РЕД ПРЕДЛОГ ОПОЗИЦИЈЕ О ГЛАСАЊУ О НЕПОВЕРЕЊУ ВЛАДИ, АНА БРНАБИЋ ЈЕ ПРЕКРШИЛА ПОСЛОВНИК, УСТАВ И ЗАКОНЕ. ДРЖАВА СРБИЈА ЈЕ ОТЕТА И МОРАМО ПРУЖИТИ ОТПОР И У ИНСТИТУЦИЈАМА И НА УЛИЦИ

субота, 23. новембар 2024.

Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)

Претходни бројеви

Пронађите НСПМ на

Твитеру

Нове књиге

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

А како стоји ствар са ћирилицом у Србији?

Kоментари (803) COMMENTS_ARE_CLOSED

Драга моја србијанска и ван-србијанска Србадијо!

Није наша драга ћирлица пала на тако ниске гране у Србији (и ван Србије) због Хрвата, Муслимана, Словенаца и остале дојучерашње браће - већ због нас Срба Србадијо моја! Уреду уреду... Знам да је антићирилични став усађен дубоко у католичку и муслиманску усташију, али ћирилице нема ни тамо гдје те усташије и нема. Зајдите драга Србадијо моја тамо гдје су углавном Срби - у Србији и ван Србије - и шта ћете наћи? Наћи ћете само latinicu latinicu i latinicu...

И немојте се вадити на одлазеће министре, као због њих нема ћирилице по нашој српској земљи. Зашто да се лажемо, ћирилице нема због нас самих јер нам је лијено да дневно сваки од нас напише барем 10 ћириличних реченица. Не смета нам ни што су нам се дјеца olatiničarila... Слободана Милошевића сте отпремили у Хаг без обзира што је писао ћирилицом, данас вас у Јевропу води latinični Dachich.

Мерите дакле испред својих врата, вратите ћирилицу у свој живот и живот своје дјеце.

Препоруке:

Лош смо народ. Несмо за ништа. Србија - депонија без конца и краја, сви наши путеви су потенцијални извор заразе. Свашта поред пута, укључујући мртве свиње и овце. И наравно - латиница. Да бар по нечему будемо kao sav normalan svet. Na latinici smo tako kulturni, tako evropski - nećemo valjda da se prostačkom azbukom identifikujemo sa omraženom Rusijom, onom koja nam je uvalila komunizam?!? A komunisti su krivi za sve...

Препоруке:

Одлично, господине пуковниче!

Само наставите овако.

Препоруке:

Ма, треба отићи у било коју књижару и погледати наслове на књигама... у 95% случајева наслови су на латиници... готово да нема књига штампаних на ћирилици...

Препоруке:

На улазу у Крушевац, град Цара Лазара стоји латинична табла. Пођете према Александровцу Жупском, латинична табла, пођете ка Дренчи, селу у близини, одједном вам ћирилица помилује очи.
Значи овако испада: ћирилица је за сељаке, овце и магарце (и љубитеље српских манастира).
Е сад, пошто нам је у престоном граду 50 година столовао крват ј.б.броз, логично је што смо се проусташили. Оглупавили, покондирили, мењали старо и славно српско име за ново и измишљено, југословенско.
Али да се не лажемо, он је био крват, али су гајтан око српског врата стезали српски и остали комунисти.Док се та истина не изговори гласно, јавно, нема повратка ћирилици.

Препоруке:

Па како стоји?
Погледајте само већину коментара на сајту и биће вам јасно.

Препоруке:

У Уставу Србије пише ћирилица а у животу: латиница. Образложење, "знаш енглески" па, па, знаш да не би ово, оно... Знам, многи који се позивају на енглески језик, не знају га. Кад овом додамо називе домаћих фирми на страним језицима, заборављени краљеви, односно Историја, онда се и не чудим свему овоме. Онај ко је високо образован, доказ диплома, је неписмен ако не употребљава ћирилицу, слова која је прва учио у основној школи. Људи трче за туђом културом, потпунои несвесни да је никад неће стићи. Зато морамо кренути у офанзиву за ћирилицу. Сви дневни листови, ћирилица. Ако неће, бојкот. Ових дана поводом најава хапшења због крађе некада друштвене имовине итд., читам да у тој прљавој работи учествују домаће фирме са страним називима. Изгледа да се лакше краде са латиницом. Типично демократски. Лопови са запада долазе.

Препоруке:

За ове наше Милановић је србенда.

Препоруке:

На улазу у Крушевац, град Цара Лазара стоји латинична табла.

Ма шта Вам је човече?! На магистралном путу путу Златибор-Ужице, коојим дневно пролази на хиљаде путника, и дан данас стоји огромна табла на којој пише Титово Ужице. Јел ми то чекамо Јосиповића да нам је макне?

Препоруке:

Браво за текст Милораде, Србине!

Препоруке:

Ових дана се у Лозници "слави постојање" В. Караџића! Тај аустроугарски плаћеник или ти германско ватикански шпијун, је одговоран за овај хаос (добро планиран и спроведен)код Срба са писмом и језиком. У томе му је помогао и М. Обреновић, човек "историјска личност" која нареди да му се и кум посече. Па какав је то Србин који и кума уби због власти?
Полазна тачка у поновном "посрбљавању" Срба мора бити потпуно раскринкавање прљаве улоге кнеза Милоша и његовог хромог "биографа-реформатора", и то не само око језика него и по питањима која су довела до жалосног и погубног одвајања од Русије. Без овог важног услова није могуће ништа поправити јер је ово основа свих зала које притишћу Србију.
Од ових новаторија је потекло све што је погубно за овај народ. Немаш свој идентитет нико си и ништа!
Треба напред и храбро, знам да има још оних који знају о чему пишем, кренути се мора. Или неће бити више народа србског.

Препоруке:

Поред испоснице Светог Саве пише PLAŽA, заиста постоје Срби и глупи срби.

Препоруке:

"Ствар са ћирилицом у Србији" (М. Ђошић) не стоји никако. Или стоји како свака у Србији лоше решена "ствар". "Стоји" као свака "ствар" која је неприродно "пала" и "омекшала" па постала нефункционална. Ћирилица у Србији, практично, нажалост, више не постоји. Изузеци увек само потврђују правило. Дакле, ћирилице нема, немамо шта да штитимо, него кренимо у борбу за њу. Ако имамо стварне снаге. Удружења за повратак ћирилице још немају довољно снаге за то. Питање је када ће имати. Што више време пролази, ћирилице је сце мање. налог комуниста о "постепеној замени српске ћирилице хрватском латиницо0м" показују све видни9је резултате.

Ђошићу, свакако, хвала за покушај да озбиљно предочи и овога пута како стоји "ствар" са ћирилицом у Србији. Његов покушај да проба да ојача борбз за ћирилицу свакако је покушај вредан хвале. Ето, макар да се види да има још Срба који знају шта Србима значи ћирилица.

Препоруке:

Једини ефикасни начин за поновно увођење ћирилице у јавни живот је (био) овај: Одмах по ослобођењу (1.11.1918) Београда после Великог рата, Управник града Београда, Коста Ј. Туцаковић је издао наредбу: "Управа града Београда. Свим квартовима и комесаријатима: Непријатељ за време окупације натерао је наше трговце и јавне радње те су на радњама истицали фирме латиницом написане. Наређујем да се ове фирме од данас за пет данапромену, а у року од двадесет дана истакну фирме ћирилицом сходно Закону о радњама. Кварт ће се постарати о извршењу мог наређења, исто објавити и са сваким ко по њему не би поступио – казнити по надлежности." Упитајте се: Какве су шансе данас, када се на челу владе и свих релевантних државних и друштвених установа у Србији налазе никоговићи – од зла оца и још горе мајке? Одговор је више него јасан: НИКАКВЕ ШАНСЕ! Кроз 10 година српска ћирилица нестаје. Политичке и културне елите више нема (изгинуло, помрло – а најважније: дегенерација) – и никада је више неће бити..

Препоруке:

1.
"Није наша драга ћирилица пала на тако ниске гране у Србији (и ван Србије) због Хрвата", каже овде сасвим тачно један човек. То је потпуно тачно. Али тој тачности недостаје само то да каже да није "драга наша ћирилица" пала тако ниско "због Срба" (јер би то значило да је пала због целог народа, а то иде на воде некаквог Катане који стално окривљује цео српски народ за све!), него због наопаког рада, понашања и решења питања писма српскога језика у нашим плаћеним институцијама науке и струке и државних институција. Само је у њима проблем, а не код свих Срба, јер не питају се сви Срби (тј. српски народ) за решавање питања писма. Народ је већински у Србији добро изгласао Устав Србије и у њему Члан 10. у коме је питање писма одређено као у целом свету. Али с(е)рбокроатистичке институције у Србији и власт н зарезују ни 15 одсто Устав Србије и његов Члан 10. који је, како стално истичем, строго у складу с општом светском праксом у решавању питања писма за појединачне језике.

Препоруке:

А знате ли како је код нас, у Грчкој? На путоказима (не само на аутопутевима) него уопште, па и на таблама са уличним именима: прво крупнијим словима назив на грчком, а испод тога ситнијим – енглеска транскрипција тог назива (али чак ни те транскрпипције нема баш свуда). А код вас се брину шта ће рећи страни туристи ако нема (хрватске) латинице? Каква глупост! Дајте енглеску транскрипцију тамо где треба - и тачка! То се односи и на регистрације аутомобила: користимо само она грчка слова која се подударају са енглеском (међународном) латиницом. А ви – јадници? Код вас сам видео чак и “W“ и “Y“ –слова која у ни у вашој азбуци не постоје? Чему вам служи толика мајмунијада? Зар вас није стид и срам?

Препоруке:

2.
Основни је, дакле, проблем у вези са затирањем српске ћирилице у томе што је наслеђе комуниста у српским институцијама струке и науке и државним институцијама још несавладива бусија.
Још нико није од институција науке и струке (Матица српска, САНУ, Институт САНУ за српски језик, катедре за српски језик, Одбор за стандардизацију српског језика, Влада Србије и други) ударила по комунистичком наслеђу које је имало чврсту одлуку да, преко злоупотребе свих институција, "постепено замени ћирилицу". И то се и данас остварује. А све док се Ј. Броз сија у "Кући цвећа", а не у нормалном гробу, и све док српске институције науке и струке не кажу да је нормално решење питања писма у једноазбучју, као у целом свету, од српске ћирилице остајаће све мање остатака. То је законитост у лингвистици, у правилима, у животу и смрти ћирилице. То је неизбежно у оваквим околностима.

Препоруке:

Баш ме чуди да Македонци и Бугари не користе латиницу ни за фусноте!
Чујем, да ће се увести обавезно штампање универзитетских уџбеника - ћирилицом; у Србијици. То траже они који их плаћају - порески обвезници. Може да буде нешто, порез је у моди.
Али, ајмо да видимо ко је и кад наредио да се ови уџбеници штампају обавезно латинициом и ко је то спровео.Мало историје културе не би нам штетило. После тога да именујемо називе улица. У Србији и Европи.
Но, свака промена тражи храброст и храбре људе. Нешто не чух да се неко позива на своју/нашу храброст. Можда су интереси сувише јаки.
Ништа не бива по себи у овој ствари.

Препоруке:

3.

Дакле, неизбежно је схватити да Срби (то јест институције) никада неће успети да врате српско писмо Србима све док се буду понашали противно целом свету у решевању питања писма. Ћирилица се никада неће, јер се не може, вратити у "богатству двоазбучја", тј. у "алтернативности писама". А тога се држе све српске институције и данас. То само помаже настављању "постепене" замене српске ћирилице хрватском латиницом и у Србији. А та "постепена" замена, као комунистички налог, мора се претворити у оипшту, тј. целокупну замену српског писма хрватском абецедом. То је само питање времена. Једино опамећивање српских институција може да спасе српску азбуку. Удружења сва имају добру вољу да се стање поправи, али немају снагу за стопостотни преокрет у корист српског писма у српском језику.

Да није велико понижавање Срба у наметању хрватске латинице Србима, ћирилица би се спасла. Али,. много је још оних који уживају у понижавању Срба преко наметања њима хрватске абецеде.

Препоруке:

"Лош смо народ" (Рђосав).

Да, да, да! "Лош смо народе!", једино су нам добре институције! И Хитлер је мислио да су Срби и Јевреји посебно "лоши народи", па их је зато слао у логоре. Куда предлаже Рђосав да данас водомо Србе који су "лош народ"!?

Препоруке:

Ко може да очекује од Ђиласа да донесе "наредбу о ћирилици свуда у Београду". Како да он то уради кад има много посла да сачува тешко стечене своје милионе у Србији?

Препоруке:

Koje zamlacivanje naroda glupostima!Problemi Srbije su zasto je 1989te bilo 2,9 mil. radnih mesta, a danas 1,7 mil. Zasto smo 1989te ucestvovali sa 0,38% u svetskom BDP, a danas sa 0,09%.Zasto Srbija spada medju 10 zemalja sa najnizim natalitetom?Zasto u Srbiji uspeti znaci emigrirati iz zemlje!To su problemi koje treba resavati, a ne baviti se formom, ko da ce nas biti vise ili cemo ziveti bolje ako pisemo cirilicom.

Препоруке:

За миша:
Дуго су Срби били срПски и чекићарски (од српа и чекића) народ, али доћиће време када ће Срби бити само своји, тј. срБски, а то ће се десити кад Србијом буду владали СрБи, а не срПови! Ја се спремам за то време поред осталог и присвојним придевом срБски!
То време мора доћи, као што ће доћи и време победе здравља и здравог разума у читавом белом свету да не кажем читавој васељени, када ће педерастија поново бити враћена на листу озбиљних психичких обољења на којој је и била, све док је недавно на неком конгресу мала већина поткупљених психијатара прегласавањем није са ње скинула!
Наравно да ми Ваша латиница не смета, јер знам да је многим Србима туђе увек драже било него своје! То је још пре два века приметио и Јован Стерија Поповић у својој ”Покондиреној тикви”. И тада је за скоројевиће све туђе, претежно немачко и француско, бивало ”ноблес”, док се данас то по београЏанском зове ”ин”.

Препоруке:

Ово је тачно запажање:

Значи овако испада: ћирилица је за сељаке, овце и магарце (и љубитеље српских манастира).

Докле год се ћирилица буде доживљавала као писмо полуписмених, дотле ће и бити овако како је сад.

Препоруке:

@Misa: „...Koje zamlacivanje naroda glupostima!... To su problemi koje treba resavati, a ne baviti se formom..“. Српска ћирилица је (била,а требало би и да остане) један од најважнијих националних симбола, аникаква “форма“ – него баш суштина. Проблеми које (про форма) помињете у циљу скретања пажње са предмета дискусије јесу од велике важности, али њихово решавање се не коси са проблемом око спасавања ћирилице. А ово: „...Zasto u Srbiji uspeti znaci emigrirati iz zemlje!“ је добро. Ја сам од 1970 г. тако успео и живим у северноевропској држави у којој такви као @Misa на срећу не преовлађују. А Вама нудим да још једном прочитате мој пасус: „...Упитајте се: Какве су шансе данас, када се на челу владе и свих релевантних државних и друштвених установа у Србији налазе никоговићи – од зла оца и још горе мајке? Одговор је више него јасан: НИКАКВЕ ШАНСЕ! ....Политичке и културне елите више нема (изгинуло, помрло – а најважније: дегенерација) – и никада је више неће бити..

Препоруке:

Да, ћирилица се гаси и полако умире. Слажем се да треба да кренемо у отворену борбу, Имам једну замерку удружењу "Ћирилица". Пре неколико година сам послао листу са називима свих улица у Београду (по грчком моделу - транскрипција на енглески језик), најчешћа мушка и женска српска имена, називе планина, језера и река у Србији (све према правилима руским, бугарским и грчким, који су решили питање прилагођавања назива на њиховим језицима енглеском језику). Предлажем да прогласимо 2014. годину српског језика и ћирилице и да сви заједно припремимо предлог закона. Тај предлог закона би изнео један или више посланика или би ишли на прикупљање потписа. Свакако би се ослањали на решења других земаља. Потребна нам је само воља.

Препоруке:

Следећи текст из данашњег НСПМ-а објашњава зашто стоји "ствар са ћирилицом у Србији овако како стоји: Душан Теодоровић: "Евалуација трансформативних херменеутичких хеуристика". Кад је наука оваква како да нам живот буде леп?

Препоруке:

Зато што се борите против латинице а не за ћирилицу.
КО Хрвати у Вукоквару!!

Пишем ћирилицом одувек из принципа и сматрам да нема никавог разумног разлога да се у Србији за натписе на српском језику користи латиница, писмо намењено Србима католицима којих у Србији нема...
Међутим, не пада ми напамет да српску баштину - Вукову латиницу, предајем другим народима или да је се одричем... Јер то повлачи озбиљне последице управо за Србе у Србији..
Да се нисте одрекли богате баштине штампане после ренесансе на чистом српском језику латиницом, католичког порекла, или да сте је "не дај Боже" прочитали, не би били овако незнавени... Толико књига штампаних на народном језику који је готово непромењен до данашњих даан мислим да нема ниједан европски народ.. Брука исрамота што млади не знају за то

Препоруке:

Неки Миса овде написа:

"Koje zamlacivanje naroda glupostima!Problemi Srbije su zasto je 1989te bilo 2,9 mil. radnih mesta, a danas 1,7 mil. Zasto smo 1989te ucestvovali sa 0,38% u svetskom BDP, a danas sa 0,09%.Zasto Srbija spada medju 10 zemalja sa najnizim natalitetom?Zasto u Srbiji uspeti znaci emigrirati iz zemlje!To su problemi koje treba resavati, a ne baviti se formom, ko da ce nas biti vise ili cemo ziveti bolje ako pisemo cirilicom."

Миса не разуме о чему је реч. Зато је њему свеједно пише ли свој језик хрватском латиницом или неком "ошишаном абецедом". Њему језик и писмо уопште нису важни. О)не схвата никакав значај језика и писма у постојању народа. Није ни чудо. Таком је код нас, ваљда, научен у школи. Он не види да се српски језик и писмо "једу", па верује да се само хлебом утољује глад и чува живот. Хлеб је, Миса, биолошки важан, језик и писмо духовно. Биологија без духа и духовности, служи, Миса, за природно избацивање сварене хране. да ли је то довољно за живот!?

Препоруке:

1.
Њ.Петровић замера нешто "Ћирилици". Као председник Скупштине Удружења "Чирилица" и њен први оснивач 2001. године, питам Петровића шта и за шта замера "Ћирилици". Ћирилица је предлагала на десетине4 и десетине пута српским институцијама које су плаћене за бригу о српском језику и писму да се питање писма српскога језика поново реши као што се то чини у сваком језику у свету. Нису хтели још да чују. Упркос светској пракси и нама у "Ћирилици" објавили су најновије издање Правописа српскога језика (Матица српска, Нови Сад, 2010) у коме су рекли да ћирилица још није превише угрожена туђим писмом, па су решили питање писмја како то нигде у свету није учињено. Остављено је неприродно двоазбучје, тј. српска ћирилица и "латиничко писмо из времена српско-хрватског језичког заједништва" (стр. 17. Правописа). Они су признали ту да је ћирилица "маргинализована", али да витално није угрожена. Властима смо предлагали уставни члан и Закон о спасавању српског језика и ћирилице. Нису прихватили.

Препоруке:

2.

Ни из прве "Ћирилице" нисмо нити ћемо предлагати никакав страни језик као службени у Србији јер се тако никако не може спасити свој језик и своје писмо. Ми не предлажемо стране језике и писма за службене у Србији зато што се то увек покаже као колонизација страног језика и писма. То се у пракси већ тако и показало. Србија већ умногоме личи на колонију енглског језика и хрватске абецеде.

Ми знамо да нас и нашу ћирилицу у српском језику може спасити само п0пнашање у складу с пр4аксом у целом свету. А то је враћање српског језика свуда са српским писмом (ћирилицом) свуда. Тамо, наравно, где је то у складу с другим међународним прописима, и у складу с добрим прописима у Србији увести писмо језика мањина испод или иза српског језика и ћирилице. Тако готово сви раде у свету, а неки имају само званичне државне службене језике, а мањине имају права на своје језике, своја писма код своје куће а на њихов трошак.

Препоруке:

3.

Није српски народ једини у свету толико економски моћан да представницоима стотина мањина све обезбеди школовање и остало на њиховим језицима и писмима. То не ради ни (пре)богата Америка и бивше колонизаторске земље које су црпиле вековима туђе богатство. Ми на рачун обезбеђивања свуда мањинама њихових језика и писама запостављамо и затиремо и свој језик и своје писмо. То се на тај начин, као у Србији, не ради нигде у свету.
Мањинама се може обезбедити њихов језик и писмо само тамно где им се у свету обезбеђује. Ми више не можемо јер смо сиромашнији од многих јер нисмо друге земље никада пљачкали. Ми не мо9жемо економнски да обезбеђујемо сваке национално преименоване или изворне мањине свиме као у њиховим земљама, јер ни нашој мањини мало шта обезбеђују изван Србије. Ми не можемо да задуживањима у свету задужујемо наше праунуке па да им за тај дуг ускоро узму отаџбину. Ми не бисмо смели да имамо овакав однос према свом писму у свом, језику. То је идиотско понашање према себи.

Препоруке:

Krajnje je vreme da prihvatimo da i cirilica i latinica spadaju u nasu bastinu. I da nas cine bogatijim od drugih naroda.

Danas cirilicu upotrebljavaju Rusi, Bugari, Makedonci, Srbi, Crnogorci . . .
Ona gubi trku sa latinicom ; ali to nije razlog da je zaboravimo.
Sto se tice javnih tabli u saobracaju, dobro je sto su pisane i latinicom - zbog gostiju i turista koji ne poznaju cirilicu
Budimo tolerantni, siroki

Препоруке:

Миса је ваљда женско? Тако звучи. Будимо кавалири...

Препоруке:

ОДГОВОР БРМУ
1.
"Да се нисте одрекли богате баштине штампане после ренесансе на чистом српском језику латиницом, католичког порекла, или да сте је "не дај Боже" прочитали, не би били овако незнавени... Толико књига штампаних на народном језику који је готово непромењен до данашњих даан мислим да нема ниједан европски народ.. Брука исрамота што млади не знају за то" (брм).

Не знам ко је брм, али ми се прилично допада ово што он каже. Али, брм треба да разуме да се ми у "Ћирилици" не одричемо ничега српског када предлажемо да се Срби у стандардном језику данас врате свом миленијумском писму д се ускоро не бисмо, практично, "одрекли" миленијумског стваралаштва на српској ћирилици. То што је српско вредно на латиници, то је оно што су створили Срби католици који су углавном што милом, што силом отишли у друге нације и исписали се из Српства.

Препоруке:

ОДГОВОР БРМУ

2.
Ми у "Ћирилици" јесмо сигурни да је много већа штета напустити српску ћирилицу, заборавити је, постати неписмен за миленијумско духовно писано добро на ћирилици само зато да бисмо (са)чували "стваралаштво" Срба католика који се одавно не пишу, тј. не изјашњавају као Срби. Ми често претерујемо за "заштитом" Срба католика и њиховог "стваралаштва" које су они углавном, силом или милом, однели у наслеђе Хрватима.

Ако више углавном нема свесних Срба католика, шта ми можемо од њих да данас заштитимо, кад, ево, не можемо да заштитимо Србе православне и њихово миленијумско стваралаштво ни у Србији, него прелазимо на хрватско писмо? То је начин "заштите" који протежира највише проф. др Петар Милосављевић. Ми поштујемно ту заштиту, али смо за то да се најпре заштити ово много старије и богатије наслеђе у стваралашртву на ћирилици, јер је оно много угроженије од србокатоличког наслеђа.

Препоруке:

Ситуација са ћирилицом је тешка али није све изгубљено. Потребно је да ми који који смо свесни последица некоришћења ћирилице будемо активни, да будемо посвећени промени постојећег стања. Упорност се пре или касније крунише успехом: променом у жељеном правцу. Није време за малодушност и ја је (без обзира на тежину ситуације)не видим што нас може радовати. Радује ме и да су људи све спремнији да учествују у јавном дијалогу о овим важним питањима за очување идентитета Србије и српског народа.
Појединачно не можемо много али свака појединачна акција може да буде корисна. Ако је милион појединачних акција онда то ни српска власт (која је традиционално имуна на мишљење народа и учених људи) не може да игнорише. НСПМ серијом текстова отвара простор да се промишља један важан аспект друштвеног живота Србије и српског народа односно да се сагледа из различитих углова. Такође су ту и бројна удружења која се залажу за коришћење ћирилице. А ни други портали нису имуни од теме ћирилице у Србији.

Препоруке:

3.
То стварлаштво на србокатоличкој латиници добро "чувају" Хрвати данас тако што њихови екстремисти не дају ни слово ћирилице тамо где то Србима припада по хрватском Уставу у Чланку 12.

Немамо разлога да се одручемо латиничког наслеђа, али је оно по вредности неупоредиво с овим на српској ћирилици. Срби неће заштитити ниједно наслеђе ни ово мање на срвбокатоличлкој латиници, ни ово много обимније и вредније на српској (православној) ћирилици ако насавцимно с латиничењем свих Срба напуштањем српске ћирилице.

Препоруке:

Најчешће је буђење последица снажног притиска који је постао неиздржљив. У тексту и коментарима можемо констатовати да су противници српског идентитета изузетно добро организовани, да су капиларно присутни у свим порама српског друштва и на свим нивоима и да располажу ресурсима да у тишини а богме и јавно спроведу оно што им је наређено. Да би се противник поразио нужно је упознати га.
Када смо ово констатовали поставимо питање зашто је то тако? Због чега се улажу не мала средства у латинизацију Србије?
Па одговор је прост. Док нас не сломе духовно, економски, политички, културно. Тек када будемо сломљени моћи ће непријатељи Србије да мирно спавају. А док год Срби негују своју духовност, свој пркос, своју културу и своје писмо нису сломљени.
Спољна манифестација отпора је коришћење ћирилице и непријатељи Србије се неће смирити док год она не буде нестала из употребе и буде завршила у музеју неуспелих и пропалих писама.

Препоруке:

САЧУВАЈ НАС И САКЛОНИ, БОЖЕ, ОД "БОГАТСТВА" КОЈЕ НАМ НУДИ ДЕДА ЂОЛЕ НА ЛАТИНИЦИ!

"Krajnje je vreme da prihvatimo da i cirilica i latinica spadaju u nasu bastinu. I da nas cine bogatijim od drugih naroda" (сбака част деда Ђоле, који све ово написа на хрватској латиници).

Ако ово није хумористичко-сатирична примедба, јер би само тако имала вредност, ево примера како је нама наметнута латиница. Србе су једине убеђивали да смо најбогатији на свету јер "имамо два писма". Боже нас саклони и сачувај од таквог српског "богатства". Ми смо данас богати само у задужењима у свету, а не у писму. Ту смо га скроз осиротели и уфитиљили!

Препоруке:

"Budimo tolerantni, siroki" (ДЕДА ЂОЛЕ).

Деда Ђоле истиче "толерантност" у употреби туђе латинице у српском језику. Каже да због странаца пишемо путне правце на латиници. А који то странци због нас кад смо ми код њих странци пишу путне табле нашом ћирилицом?
Наше на ћирилици разбијају ин у суседству, а камоли да нам странци (Американци, Енглези, Немци исписују "толерантно" путне правце на нашем писму! Не можемо ми Срби једини у свету свакоме удовољити странцу на њиховим писмима. Прескупо је то и непрегледно. Замислите Американце, Немце и друге да у својим земљама исписују табле на ћирилици да би удовољили Србима "странцима". То, деда Ђоле, нико није у свету "толерантан" како Ви предлажете.
Ви на тај начин потцењујете и "странце". Мислите да они не могу да науче 30 српских слова. Нису они баш толико глупљи од нас да то не могу да науче.
Није свака глупост, деда Ђоле, за толеранцију! Нама у свету ништа, баш ништа не толеришу. Спремни су само да нам отму. Зар ми то да "толеришемо"?

Препоруке:

брм:

Да се нисте одрекли богате баштине штампане после ренесансе на чистом српском језику латиницом, католичког порекла,...

Тотална будалаштина. Ничег се ми не одричемо ако заговарамо ћирилицу као једино писмо у савременом српском. Нико се ничег не одриче. Зар су се Турци одрекли империјалне прошлости - која им је сва записана арапским писмом - кад су под Ататурком преведени на латиницу? Зар су се Румуни одрекли ћириличних икона и црквених списа? Зар су се Хрвати одрекли глагољице коју су фратри у Босни рабили до прекјуче?

Бедан аргумент `двоазбучних`, одавно побијен, али и даље у оптицају. Иначе: не постоји `Вукова латиница`. То је фалсификат. Да је Вук икада радио на унапређењу Гајеве латинице - сигурно би им оставио бар један графем. Радио је Ђорђе Поповић (Ђ.Д.) и `нацртао` Đ. Дакле: јесу Хрвати радили по угледу на Вука, али тај посао никад нису ни завршили, и Вук не сноси никакву кривицу за стање у хрватској латиници.

Препоруке:

Потребно је да се супротставимо даљој латинизацији Србије а да би то било могуће отпор треба мало целовитије сагледати. Сагледајмо проблем по фазама.
У првој (бенигној) фази о проблему се дискутује, сагледава се из разних углова, налазе аргументи за и против, једноставно изграђује се мотивациона структура за другу фазу. У другу фазу се улази са изграђеним консензусом око неопходности да се нешто промени. Остаје питање како? Ту је већ размишљање учесника у дијалогу КАКО о опцијама/алтернативама (стратегија и тактика пружања отпора) пружања отпора. Отпор треба да буде ефикасан, видљив и да мотивише припаднике шире заједнице да се придруже. Ми се налазимо у другој фази када треба да размотримо инструменте пружања отпора латинизацији Србије, стратегијама и тактикама борбе, стратегијама и тактикама мобилизације нових присталица ћирилизације Србије и очувања српске културе и духовности. Једном речју потребне су нам идеје.

Препоруке:

Па да кренемо редом.
Проблем латинизације учинити што видљивијим, непријатеље и њихове мреже утицаја, њихове агенте утицаја раскринкати и учинити видљивим. Ова фаза није ни толико тешка. Лако је препознати медије који неће да чују за ћирилицу (телевизије, дневне новине, недељна штампа, магазини, периодичне публикације), издавачке куће у којима седе непријатељи Србије (никад нису издали ни један наслов на ћирилици), државне институције које су инфицирали агенти утицаја латинизације Србије (прихватају да им натписи институције буду на латиници, сајтови су им само на латиници, итд.), фирме које сматрају да ће им латиница омогућити бољи кредит или бољу продају (и то је делимично тачно јер непријатељи Србије неће тако лако дати кредит фирми која поштује српску културу а богме неће ни купити њену робу), јавне раднике који желе да се додворе непријатељима Србије и због тога пишу латиницом, промовишу латиницу, итд.
Али видети проблем није довољно. Потребно је стање променити. Како?

Препоруке:

Па свим расположивим мерама које нису занемарљиве: не куповати штампу на латиници (ионако је безвредна и у функцији продаја латиничне „мудрости“(неки би рекли и усташке мудрости)), не куповати књиге аутора који су дозволили да им се књига штампа латиницом (и аутор и издавач нису Срби већ Срби у покушају са тужним исходом а вероватно нема ничег вредног да се прочита), не улагати свој новац у банке које немају барем уговор на латиници, од сваког продавца тражити декларацију на српском на ћирилици, јавно протестовати због тога што нека институција културе нема натпис на ћирилици, јавно критиковати јавног радника који се залаже латиницу и рећи да је његово залагање лагање јер није искрен (пише латиницом). Ту су и акције показивања мишића у форми смотри српске културе (параде/дефилеи/поворке ћирилице).

Препоруке:

Неки би рекли да треба дописати на латиничне називе фирми/реклама/плаката пригодне натписе (усташка фирма, непријатељ Србије, страни агент, итд.) али је то на граници легалног и на граници доброг укуса.
Ефикасан може да буде позив на бојкот издавача који штампају публикације на латиници, позив на бојкот јавних радника који промовишу латиницу. Пред нама је период са бројним сајамским манифестацијама и било би интересантно видети како ће се одразити позив на бојкот штандова на Сајму на којима су називи фирми на латиници, плакати на латиници, визит карте на латиници, итд. А да не причамо о томе који је ефекат питање раднику на штанду“Зашто је ваша фирма декларисани непријатељ Србије?“. На контра питање „Зашто то мислите?“. Одговор „Омаловажавате државу Србију својим латиничним натписима а у Србији је службено писмо ћирилица и ако желите да укажете поштовање Србији морали би да пишете на ћирилици“.

Препоруке:

Посебно је интересантан 58. београдски сајма књига јер се ту троши повелик новац у промоцију латинице. Замислите ситуације из претходног примера када масовно грађани „латиничаре“ пропитају „Зашто су декларисани непријатељи Србије?“.
Замислите како ће се одразити на пословни резултат протести пред неком банком због тога што клијенти не могу да добију уговор и информације на ћирилици.Пропитивање службеника „Зашто су декларисани непријатељи Србије?“ се подразумева.
Замислите и коментар купца у књизи утисака „Стекао сам утисак да је ваша фирма/банка/институција декларисани непријатељ Србије јер нема ни једног натписа, флајера или другог документа на ћирилици.“. Хаос у управи.
Нека се власници фирме/банке после правдају деоничарима зашто је менаџмент дозволио да се не користи службено писмо и да их због тога бојкотују клијенти и да их још декларишу као непријатеље Србије.
Исто важи и за трговинске ланце, продавнице, и све остале који користе латиницу у земљи Србији противно Уставу.

Препоруке:

Видим да има овде много паметних људи., Имају мноштво идеја како да се врати ћирилица Србима и српском језику. Али, али, трећи пут али... Постоји само један ефикасан начин. Убедити српске институције да се врате решењу питања писма српског језика на начин познат пракси целога света. То је просто, неписано, али опште примењиво правило: з један језик/народ -- једно писмо. Без таквог институционалног решења питања писма (какво је постојало у Србији све до 1954. године и којега су се држале српске научно-стручне и државне институције) може да се уложи силна енергија у поново враћање ћирилице српском језику и ћирилици, али у коначном ћирилица не може бити на добитку. Она ће бити увек само више или мање маргинална појава. Појава у изузецима који морају бити све ређи до коначног нестанка ћирилице.

Дакле, спас ћирилици у Србији може донети само нормално, а то значи природно решење питања писма у ћириличком једноазбучју. А то могу решити само они који су за то решење плаћени од народа.

Препоруке:

Купих јуче "Црногорску лозову ракију".
Већ неколико месеци у реду пред касом у "Идеи" гледам раф са алкохолним пићима. Четири нивоа и на њему пића свакојака. Један ред страна, један ред вина црна и бела, један ред ракије, вињаци... И сва исписана латиницом. Сва. Разумем страна, али наша српска, па и македонска. Једино "Црногорска лозова ракија" ћирилицом. Јес да је 1100 динара литар ракије, али сам је купио. И могу вам рећи, одлична је.

Препоруке:

ЉУДИ ТРЕБА ДА ЗНАЈУ ДА ЈЕ ЋИРИЛИЦА У СРБИЈИ ЗАБРАЊЕНА НА "ПРЕФРИГАН" НАЧИН ОД КО9МУНИСТА -- "БОГАТСТВОМ ДВОАЗБУЧЈА"!

Нећу ни ја на латиници српски језик, али каква вајда од тога што ја нећу кад хоће тако наопако српске плаћене институције науке и државе. Ми појединци можемо колико хоћемо да нећемо на латиници. Бива оно што хоће речене институције! А те институције, како Збиљић исправно објашњава, и даље спроводе налог комуниста из 1954. године, спроводе латиничење Срба без формалне забране ћирилице. Оне су је забраниле на "префриган" начин -- "богатством двоазбучја".

Препоруке:

Зоране, одлична реклама за ракију и ћирилицу.

Препоруке:

Слажем са вама у вези значаја убеђивања институција.
Али проблем је у томе што институције Србије не функционишу. Србија чак није више ни држава. То је провизоријум.
Да институције Србије функционишу не би смо ни водили ове разговоре. Утопија је да ће институције Србије у којима су агенти утицаја разних фела а пре свега заклети непријатељи Србије и свега српског тек тако пристати да њихов уложени напор буде крунисан неуспехом.
Па имате да неки судови прихватају латиницу као службено писмо, имате да министар Србије каже да није битно којим писмом се пише јер се разумемо (човек нема појма да ниједан акт државе написан латиницом нема снагу службености - није званичан и безвредан је). Примера је много. Ако посматрате генезу латиничарења у последњих неколико година напори су интензивирани. Колико је то узело маха треба видети на законе у просвети где је супротно уставу уведено да исправе и евиденције могу бити на ћирилици и латиници.

Препоруке:

Ма по кратком поступку као отпораши.
Преко латиничних натписа паролаадекватног садржаја (Није по закону, пише латиницом = непријатељ Србије, Доле латиница, Нећемо латиницу, итд.).
Па перфоманси "Потопимо латиницу", "Овде не станује Србија" (испред фирми/банки, итд. које имају натписе на латиници), "Готова је латиница", "Ово је земља ћирилице", итд.
Идеја има много.

Препоруке:

Ма маните се тих комунистичких мантри. Као да су за све криви комунисти. Комунизма нема већ више од две деценије (ако га је икад било). Та прича о комунизму и сличном може да буде у домену историје/метафизике да би се разумели многи процеси.
Питање је шта учинити да се штета отклони?
А може много. Једино је проблем је што смо научили да много "паметујемо" (испирамо уста) а мало да радимо (понекад осим прича ништа конкретно).
Ајде нека нам неко каже шта је лично конкретно урадио да се врати ћирилица у употребу. Удружења су нешто урадила на плећима пар ентузијаста. Али већина људи је само изразила негодовање на овим форумима а у пракси ван тога ништа. А може пуно тога: Да се постави питање одборнику/посланику заступнику латинице, да се упути допис медију који користи латиницу, да се упути допис институцији која користи латиницу, да се постави питање раднику на шалтеру зашто нема натписа на ћирилици, да се у књигу утисака трговине постави питање зашто се не користи ћирилица, итд.

Препоруке:

Замислите ефекте масовног обраћања институцијама, масовног уписивања у књиге утисака банака, трговина и других инститиција где их сматрамо да су непријатељи Србије, да нећемо да користимо њихове услуге и купујемо робу зато што нас не поштују као грађане јер нема натписа на ћирилици, декларација није на ћирилици, итд.
У управама би настао хаос тим пре што је за сваку позицију неколико кандидата и тражи се слабост у менаџменту. А једна од слабости можа да буде и подсећање чланова управе, деоничара и запослених да је некоришћење ћирилице одбило важне купце или кориснике услуга.
Удри латиничаре где их боли а то је по џепу.

Препоруке:

Mislim da se vi Srbi zamajavate pogrešnim stvarima. Ne jača se srpstvo ćiriličnim tablama već se to radi u školama, u porodicama i u glavama ljudi.

Table i natpisi na latinici su naprosto praktične jer ipak u ovom dijelu svijeta prevladavaju ljudi koji čitaju latinicu. Od turista do biznismena. Jednako tako svak u evropi treba da zna engleski radi vlastite koristi to ne znači da je manji patriota. Naprotiv, onaj koji inzistira samo na svojem lokanom jeziku rizikuje da ostane izoliran i ekonomski slab, a i pokazuje patriotzam na pogršnom mjestu.

Ja osobno mislim da je velika greška što u Hrvatskoj table i pojašnjenja nisu na hrvatskom i engleskom, kao što su pojašnjenja na autocestama. Zato jer engleski je stvar praktičnosti a ne znak pomanjkanja patriotizma.

Ali sve mislim da vi sami niste sigurni u svoj patriotizam pa evo želite da ga sebi dokazujete na vanjski način, više radi vas samih. Ne vidim kome to trebate dokazivati srpski patriotizam, sem vama samima. Bez zamjere

Препоруке:

Сматрам да Миро прича којешта. О његовој причи овде неме потребе било шта више рећи.

Препоруке:

Неко овде написа: "Ма маните се тих комунистичких мантри. Као да су за све криви комунисти." Још како су криви готово за све. Систем владавине у Србији и даље је комунистички.

А за ћирилицу су директни кривци, јер су они измислили једино на свету "богатство двоазбучја" једино за Србе. Какво је то богатство, видимо колико смо јаки економски данас и колико нам је преостало ћирилице данас.

Па, ако и даље тврдите да нису криви за све комунисти, кажите ко су кривци. Или кажите макар ко је наложио замену српске ћирилице хрватском латиницом. Еро, само ово последње кажите!

Препоруке:

"Али проблем је у томе што институције Србије не функционишу. Србија чак није више ни држава. То је провизоријум", лепо неко рече. О томе и ја "лепо и дуго" говорим. Али је проблем што без институција не може ни бити ћирилице. Ново се писмо (као што је било с увођењем латинице за Србе у Србији) не уводи спонтано, нити је уведено, него је уведено по изричитом налогу комуниста. А кад је већ народ св8икнут присилно на латиницу, пон се не може сада сам од себе, спонтано вратити на ћирилицу. То могу учинити само институције.

Препоруке:

Грга Мирић:

Па, ако и даље тврдите да нису криви за све комунисти, кажите ко су кривци. Или кажите макар ко је наложио замену српске ћирилице хрватском латиницом...

Нико. Не постоји такав налог, таква наредба. То су измислили српски кафански националисти. А само таквих тренутно има. Кафанских.

Срби су прешли на латиницу из комплекса инфериорности. Поистоветили су ћирилицу са својим сељачким пореклом од којег су бесомучно бежали. То наклапање о `комунистичкој забрани ћирилице` личи на причу о `забрани слављења слава`. Лажу и перу биографије. Сами су себи забранили. Како то да мени никад нико није забранио - припретио - наводио - вршио притисак да пишем латиницом? Како то да се у мојој кући увек славила слава? А ми - сви убеђени атеисти. Славимо, па шта? Леп обичај, лепе успомене из детињства...

Препоруке:

Другим речима треба ојачати институције државе Србије. А да би се ојачале потребна је политичка воља. Нажалост политичка воља не постоји за јаким институцијама. Пример је поигравање Уставним судом који треба да контролише законодавну и извршну власт а управо то не ради на примеру уставних иницијатива око КиМ.
И ту можда долазимо до кључа решења. Србија мора да добије политичку елиту код које постоји искрена воља да се изграде институције. То не може ова политичка елита која је потрошена, која је корумпирана и која је објективно неспособна. Мада и таква каква је она зна да је инсистирање на ћирилици у суштини вапај за јаким институцијама државе Србије а то директно значи за кривичним процесуирањем многих припадника садашње политичке елите. Тако да од садашње власти можемо очекивати све само не подршку за очувањем ћирилице јер је то за њу политичко самоубиство. Обећаће све што пожелимо али ништа неће урадити. Не зато што не могу већ зато што не смеју.

Препоруке:

Па немојмо мислити да су комунисти били толико зли. Ако погледате контекст свега што се дешавало у току прошлог века видећете невидљиву руку разних служби УК које су врло веште у сплеткарењу и инсталирању својих мрежа агената утицаја. Од како су се агенти утицаја УК учврстили на овим просторима после Првог светског рата стално су тражили и успевали да створе простор за размирице/поделе као погодан инструмент за утицај у погодном тренутку када им је то потребно. Када је после сукоба са Стаљином ојачао утицај Запада на овим просторима створен је простор за активније деловање агената УК. Чувено богатство двоазбучја и сличне небулозе су из кухиње УК агентуре на Балакну. Не заборавите да у свим институцијама културе, науке, просвете и другим областима друштвеног живота имамо активне агенте (а то је богме и породичан бизнис многи јавних радника) УК. Тешко је наћи било који документ УК на српском језику на ћирилици док то код САД није случај. Латиничарење је пројекција моћи сплеткарења УК.

Препоруке:

"Нико. Не постоји такав налог, таква наредба" (тврди Рђосав).

Како не постоји, човече. Него како се догодила замена писма? Спонтано!?

Смешни сте превише у одбрани комуниста и забашуривања њиховог доказаног налога за латиничење Срба.

Препоруке:

Kad odemo u Egipat, Japan, Indiju, Maroko itd, ako nema natpisa na engleskom (latinicom) mi smo potpuno izgubljeni. Isto tako se osecaju i stranci pred cirilicnim natpisima.

Cirilicu moramo negovati i cuvati ali,
treba prihvatiti realnost : engleski i latinica sve brze, sve vise, osvajaju svet

I izvuci pouku : pored cirilice, sva nasa deca treba da znaju engleski i latinicu

Препоруке:

"Па немојмо мислити да су комунисти били толико зли" (тврди неко).

Још није испитано довољно баш колико су били зли комунисти. Али је испитано и доказано да је њихова "акција" за латиничење Срба (и) у Србији била јасна и апсолутно успешна. резултати њихове акције су ту пред нама.

Наравно, комунисти нису кривци за данашњи наставак и убрзавање латиничења Срба. Али је то убрзавање сасвим природно с обзиромн на цесру налога за латиничење. А, уз то, на власти су и даље синови, унуци и друга родбина комуниста и(ли) пресвучених комуниста. СПС, на пример, су директно пресвучени комунисти. Принцип владавине комуниста био је специјалан: "После Тита -- Тито", тј. "после комуниста -- комунисти".

Препоруке:

С последњим својим саговорником који је говорио у вези с институцијама у Србији -- сагласан сам у потпуности.

Препоруке:

Шта мислите који је матерњи језик најзаступљенији у Европи? Већина помисли да је то енглески а то није тачно. Највећем броју европљана матерњи језик је руски. Нама се намећа ЕУ мантра а занемарују неке елементарне чињенице.
Поставите питање зашт?
Шта мислите где свој хлеб зарађује поприличан број Срба и где су изузетно добро примљени ако радници.
Па у Русији. Време Немачке је углавном прошло за Србе. Стасала је трећа генерација која је чула за Србију и која је можда и била у Србији. Али они култоролошки и на сваки други начин припадају Немачкој и они су у суштини немци. Србија је за њих само егзорична дестинација где су њихови преци живели.
Итд.

Препоруке:

Грга Мирић:

"Нико. Не постоји такав налог, таква наредба" (тврди Рђосав).
Како не постоји, човече. Него како се догодила замена писма? Спонтано!?

Зашто га не наведете, ако постоји? Зашто нас држите у незнању? Документ на сунце!

Наравно - нема документа. Чиста лаж кафанских Срба - `националних интелектуалаца`. Лаж од које не одустају. Да има таквог документа - мислим да би сви морали да га научимо напамет. Као веронаук. Нова српска религија: комунисти су криви за све!

Препоруке:

Када погледамо активности у вези борбе за ћирилицу видећемо да је то фино контролисана прича. Механизми контроле су слојевити али веома ефикасни. Разноразни агенти утицаја су инсталирани код водећих удружења не да потпуно блокирају рад (јер би потпуна блокада била контрапродуктивна) већ да отупе оштрицу и да акције које могу да имају ефекта буду контролисане. Углавном то нису челни људи већ људи блиски врху у пријатељским односима са покретачем приче. Нормално је да имају утицаја. И они су за циљеве удружења али по задатку. А задаци су им разноразни: да се одржи тензија између удружења (а то није тешко имајући у виду сујету наших људи), да се добро осмишљене акције отупе или да се постигне супротан ефекат. Да видљивост рада удружења буде на контролисаном нивоу (ту су али их не видимо већ само назиремо), да се спречи подмлађивање удружења односно да са старењем руководства не буде формиран ефикасан подмладак (сваки млад и енергичан заступник ћирилице бива у тишини најурен). ИТД.

Препоруке:

@Рђосав за Гргу Мирића, на питање: “Па, ако и даље тврдите да нису криви за све комунисти, кажите ко су кривци. Или кажите макар ко је наложио замену српске ћирилице хрватском латиницом.. “., одговара одлучно: “ Нико. Не постоји такав налог, таква наредба. То су измислили српски кафански националисти. А само таквих тренутно има. Кафанских“. Е, па @Рђосаве, да одговорим. Директних писмених наредби комунистичких главешина можда и нема - или још нису нађене, јер њихови синови и унуци који су на власти их добро чувају, али из једне америчке магистарске тезе: Mehta, Coleman Armstrong: “A Rat Hole to be Watched”? CIA Analyses of the Tito-Stalin Split, 1948-1950. (Under the direction of Dr. Nancy Mitchell.), (http://repository.lib.ncsu.edu/ir/bitstream/1840.16/1006/1/etd.pdf) рађене на основу докумената ЦИЈЕ са којих је скинута ознака тајне, на ту тему стоји ово:(наставак следи):

Препоруке:

Деловање ових заступника ћирилице по задатку је разарајуће. Пошто су борце за ћирилицу изоловали од подмладка који би новим идејама унео свежу крв у целу причу имамо да су борци углавном усамљени, без јасне организације, без способности да организују комплекснију акцију за ћирилицу, без средстава (чак и када се обезбеде ћириличари по задатку су ту да се та средства страће), итд.
Практично идентичан модел деловања као код опозиционих партија и у другим видовима друштвеног ангажмана.
Последица је да је борба за ћирилицу индивидуализована, без развијене мреже организација и група (са часним изузецима), имамо борбу за лидерство ћириличара која је контрапродуктивна (на радост латиничара), нема нових идеја које ће добити критичну масу подршке, итд.
Мада се ситуација постепено мења. Треба бити свестан да када иступите са свежом идејом први ће притрчати да вам помогну људи који то раде по задатку да би вас ставили под контролу.
Али ако то знате можете да избегнете бројне замке.

Препоруке:

Питање за размишљање: зашто преопширни Збиљић не цитира инкриминисани Новосадски договор из 1954-те? Било је логично да Он, стручан у области, то учини. Данас је лако доћи до информација (технологија, бато!)

Ако неће Збиљић - ево ја ћу: Закључци новосадског договора из 1954-те (у 10 тачака) - у неколико делова, због ограничења од 1000 карактера. Према српској Википедији:

Препоруке:

НАСТАВАК - „[Непознатог датума 1950. године], у сусрету са америчким амбасадором Џорџом Аленом, југословенски министар просвете [Родољуб Чолаковић?], на амбасадорово питање: `Па, ако толико желите да се одвојите [од Стаљина/СССР], зашто не кажете да ће се школовање обављати ћирилицом и латиницом, и да ћете постепено елиминисати ћирилицу, како бисте показали да сте раскинули са Русијом?`, одговорио је: `Ми обезбеђујемо да сва деца у Југославији науче латиницу, и то ће постепено, на дуже стазе, само од себе довести до тога.`[елиминације ћирилице] што је доказивало да је то његова политика на дуже стазе у односу на овај проблем».... Новосадски договор је уследио после 4 године И, ето, @Рђосаве, данас – шездесет година касније, тај проблем (српске ћирилице) је, на радост српских властодржаца, скоро сасвим елиминисан. Иначе, та теза је пуна пикантних детаља из оног времена, и онима који говоре енглески је препоручујем.

Препоруке:

Део 1: првих 5 тачака

1.Народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један је језик. Стога је и књижевни језик који се развио на његовој основи око два главна средишта, Београда и Загреба, јединствен, са два изговора, ијекавским и екавским.
2.У називу језика нужно је увек у службеној употреби истаћи оба његова саставна дела (и хрватски и српски).
3.Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма, што ће се постићи у првом реду школском наставом.
4.Оба изговора, екавски и ијекавски, такође су у свему равноправна.
5.Ради искоришћавања целокупног речничког блага нашег језика неопходно је потребна израда приручног речника савременог српскохрватског књижевног језика. Стога треба поздравити иницијативу Матице српске која је у заједници са Матицом хрватском приступила његовој изради.

Препоруке:

6.Питање израде заједничке терминологије такође је проблем који захтева неодложно решење. Потребно је израдити терминологију за све области економског, научног и уопште културног живота.
7.Заједнички језик треба да има и заједнички правопис. Израда тога правописа данас је најбитнија културна и друштвена потреба. Нацрт правописа израдиће споразумно комисија српских и хрватских стручњака. Пре коначног прихватања нацрт ће бити поднет на дискусију удружењима књижевника, новинара, просветних и других јавних радника.
8.Треба одлучно стати на пут постављању вештачких препрека природном и нормалном развитку хрватскосрпског књижевног језика. Треба спречити штетну појаву самовољног »превођења« текстова и поштовати оригиналне текстове писаца.

Препоруке:

9.Комисију за израду правописа и терминологије одредиће наша три универзитета (у Београду, Загребу и Сарајеву), две академије (у Загребу и Београду) и Матица српска у Новом Саду и Матица хрватска у Загребу. За израду терминологије потребно је ступити у сарадњу са савезним установама за законодавство и стандардизацију, као и са стручним установама у друштвима.
10.Ове закључке Матица српска ће доставити Савезном извршном већу и извршним већима: НР Србије, НР Хрватске, НР Босне и Херцеговине, НР Црне Горе, универзитетима у Београду, Загребу и Сарајеву, академијама у Загребу и Београду и Матици хрватској у Загребу, те ће их објавити у дневним листовима и часописима.

Препоруке:

1.
"Питање за размишљање: зашто преопширни Збиљић не цитира инкриминисани Новосадски договор из 1954-те? Било је логично да Он, стручан у области, то учини. Данас је лако доћи до информација (технологија, бато!) (Наравно, Рђосав,. тј. Грујић који као инжењер познаје Википедију и из тога "учи" лингвистику.

Прво, онај ко се ослања само на Википедију може да буде гарантовано само представник Грујићеве/Катанине враџбинске лингвистике.

Друго, много пута сам Вам цитирао књигу ("Срби на руђем писму", нема је у Википедији) која јасно доказује да је постојао налог комуниста на Новосадском договору да се изврши "постепено" латиничење Срба. И немамо бољи доказ од стварности да је то тачно тако наложено, јер је тачно тако и спроведено. Када су комунисти хтели, били су изузетно ефикасни да спроведу договор у пракси.

Треће, много пута сам цитирао званичну трећу тачку Закључака Новосадског договора (1954) по којој су "писма латиница и ћирилица равноправна".

Препоруке:

КАТАНИ -- ГРУЈИЋУ

2.

Треће, наводио сам више пура да су комунисти показали праву "мудрост" које се лингвисти никада не би сетили. Они су званично навели да су "писма латиница и ћирилица равноправна" (а сваки лингвиста зна да су писма међусобно не равноправна, него искључујућа. Јер ако пишете латиницом, не можете писати истовремено ћирилицом, или ако пишете ћирилицом, не можете писати истовремено српски језик латиницом. И чињеница на милионе потврђују да се деценијама објашњавало кад је текст само на латиници (без ћирилице) да су писма "равноправна". У супротном, када је текст био само на ћирилици, никада се није сматрало да су тада "писма равноправна". За Србе је у пракси била друкчија "равноправност" у писмима од оне "равноправности" у писмима за Хрвате. За ХРВАТЕ ЈЕ У ПРАКСИ УВЕК БИЛО РАВНОПРАВНО САМО КАД ЈЕ ЛАТИНИЦОМ НАПИСАН ТЕКСТ.
Катана, тј. Грујић стално маше Википедијом, а Закључке Новосадског договора имате у сваком од стотина издања Правописа српскохрватскога језика.

Препоруке:

3.

И последње, Ти Закључци које цитира Рђосав (Катана, Грујић и др.) билои су сачињени 1954. године, Хрвати су их се одрекли већ 1967. године, а Срби (тј. српске институције) ноису их се одрекли до дан данас. Ти су Закључци спровођени само међу Себима до данас, и то, углавном погрешно на штету Срба, њиховог језика и писма, а не како у њима пише. И наравно да су и морали бити спровођени погрешно јер је то била форма у којој је увијен смрдљиви "бурек", тј. чисто насиље и налог за латиничење Срба преко злоупотребљених српских институција за језик и писмо и преко злоупотребљених појединаца.

Дакле, само тешке незналице и наивчине могу да цитирају коминистичке "договоре" и да их сматрају аутентичним, тј. да сматрају да се по тим договорима стварно и радило.

Ту своју комуњарску пропаганду причајте онима који Вам у њу на "часну комунистичку реч" верују, а не Збиљићу и другим стварним стручњацима за српски језик и писмо који су преживели комуњарску владавину.

Препоруке:

Иоанн Дубињин 1:

Е, па @Рђосаве, да одговорим. Директних писмених наредби комунистичких главешина можда и нема

Аааа, значи - нема? Па што не ка`еш?!

- или још нису нађене, јер њихови синови и унуци који су на власти их добро чувају, али из једне америчке магистарске тезе: Mehta, Coleman Armstrong: “A Rat Hole to be Watched”? CIA Analyses of the Tito-Stalin Split, 1948-1950. (Under the direction of Dr. Nancy Mitchell.)

Е сад. Ко сме против Цијине магистарске тезе?! Ја се предајем. Ти си интелектуалац пар екселанс, не могу ја сас тебе... Него, ајде просветли нас - о, интелектуални - који су то `синови и унуци` проклетих комуниста који још увек владају? Јел` онај четнички војвода из Бајчетине? Или онај балавац са Новог Београда, Други-а-Први? Нисам паметан. Све четник до четника, а опет - комунисти?! Опасно се маскирали, Божју им мајку (што би рекао Друг Маршал.)

Препоруке:

Из навођене књиге "Срби на туђем писму" цитираћу за друге читаоце (за Грујића, Катану, Рђосава и сл. не вреди ништа ни цитирати што није Википедија)шта је и како речено у вези с Новосадским договором пре Договора и у току договарања. Из свега проистичле налог о латиничењу Срба.

Ево шта пише у "Србима на туђем писму" (Ћирилица, Нови Сад, 2010, стр. 106-149). Пропратите неколико наредних наставака и доказа из те књиге.

Препоруке:

1.

Кад су консолидовали власт, комунисти у складу са својом идеолошком борбом против великосрпског шовинизма крећу у обарање уставне одредбе о службености српског језика и ћириличког писма у Уставу Србије из 1947. године.
Да би ово урадили, употребили су српске лингвисте и њихове ставове о српскохрватском језику и језичком јединству са Хрватима. Интервенисао је Централни комитет КП Југославије и дао одговарајуће директиве а Матици српској је додељена улога реализатора.

Препоруке:

2.

На основу иницијативе Летописа матице српске расписана је анкета „о питањима српскохрватског језика и правописа“ у септембру 1953. (у даљем тексту: Анкета) и позвани су књижевници, научници, политички и јавни радници да се изјасне. После завршене анкете одржан је у Новом Саду од 8. до 10. децембра 1954. састанак двадесет и пет учесника анкете који је резултирао чувеним Закључцима Новосадског договора (у даљем тексту: Новосадски договор). У писму Редакције и позиву на учешће у Анкети дат је оквир расправе. “Ми сматрамо да је у центру проблема баш питање језика као таквог, питање његовог јединства и перспективе даљег развоја, али не поричемо важност ни других питања. Шта више, сматрамо да су она у чврстој вези са питањима која смо истакли, а то су: питање правописа, питање писма (ћирилица –латиница), питање – ако хоћете – и наречја, затим питање стварања речника књижевног језика (српског и хрватског, или српскохрватског) итд. итд.“

Препоруке:

3.

Дискретне назнаке о комунистичким припремама Новосадског договора даје већ Александар Белић, тадашњи председник САНУ, у свом јављању поводом Анкете када каже: „Свако ће данас разумети да се до јединственог правописа за све који се служе српскохрватским језиком може доћи једино добром вољом и споразумом. Свако друго решење било би краткотрајно. Али, с друге стране, сви добро знамо како су правописна питања, на први поглед врло проста и врло лака, и сложена и тешка кад се приђе споразумном решавању. Јер не зависи од научне стране њихове, да ли ће окупити око себе све чланове општега скупа, него од увиђавности оних који се споразумевају. А њихова увиђавност врло је условна ствар. Она не зависи ни од њихова разумевања самих питања ни од њихова расположења, већ од „мандата“ који им је дао колектив у чије име говоре. А ту и почињу тешкоће: колективи бирајући своје делегате, обично их везују оваквим или онаквим решењем извесних питања.“ А нешто касније много отвореније:

Препоруке:

4.

„Све нас то упућује на то да се основни услови за рад на дефинитивном правописном уједначавању морају створити у појединим републикама пре сазивања општег скупа.
За питање српскохрватског језика долазе у обзир ове републике: Хрватске, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија. У њима, у свакој понаособ, има да се претходни посао сврши: да се види до које се мере могу дати овлашћења делегатима за споразумни рад на уједначавању нашег правописа.“

Препоруке:

5.

Да су комунисти вршили припеме и у „бази“, види се из дискусије студента књижевности Јордана М. Моловића. Нисмо успели разјаснити да ли је он самоиницијативно учествовао у Анкети или је на то био наговорен, али је он изрекао неколико истина које разоткривају праве намере организатора Новосадског договора и његову комунистичку идеолошку подлогу. „Тешко је за све народе створити једну азбуку јер сваки језик има своје специфичности. Азбука је спољња, визуелна, рељефна слика унутрашње, гласовне и звучне стране језика. Азбука је лице, а фонеме су наличје језика, ако се тако може рећи. Нема сумње да су графије, тј. обележавање гласова словима у појединим азбукама и језицима огледало њиховог унутрашњег, духовног садржаја. Латиница би, напр. у руском била вештачка творевина....“

Препоруке:

6.

Затим наводи да „Код нас ћирилицом пише преко 60% становништва (три и по републике), а обе азбуке умеју читати скоро сви без обзира којом се од њих обично служе у писању, па је, према томе, бар за сада, питање укидања ћирилице сасвим незгодно, није ничиме нарочито условљено ни оправдано, пре свега није нужно и у најмању руку је преурањено (курзив аутора Захтева). То исто вреди и за латиницу. Како ће бити у будућности, не знамо.“
Па затим изговара једну и политичку и лингвистичку утопију, али у том моменту врло корисну идеолошку манипулацију за притисак на оне који су устали у одбрану ћирилице: „Југословенски језик је језик будућности. Њега ће сачињавати данашњи српскохрватски, словеначки, македонски и бугаски језик, као што ће и данашња Југославија с Бугарском чинити једну недељиву и компактну територијалну, етничку и културну целину.“

Препоруке:

7-

Па зар не би било логично да је студент после очекивања будућег укључења бугарског и македонског језика, с обзиром на број будућих говорника овог језика, изнео став да ћирилица треба да буде једино писмо тог „југословенског језика“? Излагање завршава типичном комунистичком демагогијом – „Ја сам овде бранио ћирилицу, јер је на њу повика, али то не значи да латиницу не ценим.“ (курзив аутора Захтева). Овим на крају открива да је један од почетних циљева организатора Анкете и Новосадског договора уклањање ћирилице, односно увођење само једног писма латинице.
Циљ ове расправе није анализа утицаја југословенских комуниста на Закључке Новосадског договора, нити њиховог преплитања са ставовима српских лингвиста па се детаљније нећемо бавити идеолошком основом овог догађаја.

Препоруке:

8.

Због значаја и кобних последица Новосадског договора по српску културу уопште, не улазећи у друга питања, осврнућемо се само на ставове појединих учесника анкете по питању писама (ћирилице и латинице), третман писама у Новосадском договору и последице у лингвистици и језичкој пракси Срба и Хрвата.
Увидом у Анкету и дискусију на Састанку 1954. утврдили смо да је свим учесницима у расправама и са српске и са хрватске стране било јасно да је латиница хрватско, а ћирилица српско писмо те се на томе нећемо задржавати већ да прво размотримо ставове учесника у анкети,

Препоруке:

~~Хвајла пријатељима.

Препоруке:

77.

Српска култура припада оном ареалу где су Грчка, Бугарска, Украјина и Русија, односно културама православља и ћириличких писама а насиље над идентитетом је, у ствари, сваки покушај да се Срби из овог културног корпуса истргну. Увођењем хрватске латинице баш то је и учињено, по нашем чврстом мишљењу – смишљено и баш с том намером.
Из Закључака Новосадског договора видимо да је циљ комуниста, његових главних организатора, да се обори дотадашња пракса у Србији о ћирилици као једином писму српског језика и промена назива српског језика у „српскохрватски“.

Препоруке:

80.

ПОСЛЕ НОВОСАДСКОГ ДОГОВОРА ПОЧИЊЕ ОБРАЧУН С ЋИРИЛИЦОМ УЗ, НАРАВНО, ОШТИ ОБРАЧУН „С ВЕЛИКОСРПСКИМ НАЦИОНАЛИСТИМА И РАНКОВИЋЕВЦИМА“, КАО И ОГЛАШАВАЊЕ СВАКОГ ЗА „СРПСКИОГ ШОВИНИСТУ“ И „СРПСКОГ НАЦИОНАЛИСТУ“ КОЈИ ЈЕ МИСЛИО ДА СУ ПИСМА ПО 3. ТАЧКИ ЗАКЉУЧАКА НОВОСААДСКОГ ДОГОВОРА СТЦАРНО И У ПРАКСИ „РАВНОПРАВНА“

Неколико година после Новосадског договора у другој Југославији Тито почиње обрачун с „великосрпским националистима и ранковићевцима“ који је искоришћен за појачавање прогона ћирилице из администрације, књижевности, медија и других области употребе. Дају се партијске препоруке да се књиге, часописи и новине не штампају више на ћирилици, него на латиници.

Препоруке:

Понављано ово што рече човек потписан са "Ах да": "Последица је да је борба за ћирилицу индивидуализована, без развијене мреже организација и група (са часним изузецима), имамо борбу за лидерство ћириличара која је контрапродуктивна (на радост латиничара), нема нових идеја које ће добити критичну масу подршке, итд."

Каква, човече, "борба за лидерство" у вези с удружењима за ћирилицу? Коме је и зашто потребно то лидерство и шта би радио с неко с таквим лидерством? Има мало личних сујета и ничег више. У удружењима ове врсте не можете стећи никакавц ни углед ни новца, а коме треба лидерство у таквом случају*
А ово тек с "новим идејама" и њиховом недостатку тек ми изазива чуђење. На какве "нове идеје" ми9слите? На оне у начину враћања ћирилице или у начину убеђивања оних од којих враћање ћирилице једино зависи?

Препоруке:

ЖИВЕЛА ĆIRILICA!

Препоруке:

Много ме је обрадовао човек који пише под шифром "Нећу латиницу".Ово што пише, већ је радио.Сигуран сам да сам га упознао на прошлогидишњем сајму књига у Београду.Два читава дана сам пописивао заступљеност ћирилице и латинице на штандовима и у књигама, а он је пропитивао издаваче зашто нема ћирилице. Тако смо се и срели на једном штанду. То је млад елегентан господин који више времена проводи у иностранству. Веома је умешан , о чему сведочи и чињеница да му је поклоњен знатан број књига.
Сви његови предлози су одлични. Ништа друго се не може ни чинити у условима када су сви медији против ћирилице, и када држава не одговора на дописе удружења за њену одбрану.
И он је приметио да се однос НСПМ према ћирилици променио на боље. Права је ствар кад се НСПМ и народ међусобно охрабрују дајући јој велики значај.Данас се отпор растакању српског националног бића и српске државе може пружити управо само ћирилицом, јер је смао у овом домену могућ масован индивидуални отпор.

Препоруке:

Ах да:

Када погледамо активности у вези борбе за ћирилицу видећемо да је то фино контролисана прича.
...
Деловање ових заступника ћирилице по задатку је разарајуће. Пошто су борце за ћирилицу изоловали од подмладка...

Јасна ствар. Вечити функционери свуда, па и у удружењима. Па шта би они радили да се ствар којим чудом позитивно реши, и то брзо?

Него - ево и вама - и свима нама - предлога за деловање: `ватајте овог Тасовца, он је ресорни министар и - кол`ко сам приметио - ћириличар. Симпатично луд. Оне његове кампање за Филхармонију су феноменалне и - ћириличне. Треба да се обратимо човеку. Само да некако заобиђемо оне Збиљиће који би да се боре против Тита. Нека им неко обавезно јави да је Тиле умро 1980-те.

Препоруке:

@ Нећу ћирилицу
Ово што је господин предложио одавно практикујем,али признајем да сам веома касно схватио да не треба губити енергију на одржавање трибина. Тамо дођу углавном старији људи, и то зато што су већ опредељени за ћирилицу . А нама требају нови људи, и то млади.
Ако неко има снагу и вољу да и мимо удружења за одбрану ћирилице учини нешто на будућем сајму књига, ево мог искуства са сајма из 2005. ( или 2006.г.).
Имао сам 40.000 плакатица са порукама ОСТАНИ СРБИН - ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ ;ДАНАС ГУБИТАК ЋИРИЛИЦЕ - СУТРА ГУБИТАК ЈЕЗИКА И СРПСКОГ ИМЕНА ; МОЈА ЋИРИЛИЦА - ДАНАС И ЗАУВЕК . На овој последњој је била девојчица са кикицама, која гледа горе на поруку. Она је изазвала такво одушевљење код деце , да се догодило и ово. Дошли организовано на сајам ученици нижих разреда из Шапца, а кад су на моме штанду на улазу на сајам видели плакатице,питали су ме да ли их они могу делити у халама.Требало је видети како су се као пчелице растрчали по сајму и обрадовали посетиоце.

Препоруке:

Ћирилица на сајму

Касније сам плакатицу девојчице са кикицама видео чак и на вратима једне канцеларије у Министарству културе.
Место за штанд на отвореном добио сам бесплатно јер је сајм био под ингеренцијом СПО, а министар културе Којадиновић био је под утицајем касније почившег лингвисте Бранислава Брборића. Послушали су ме па су у хали 14 написали на зиду ДОБРО ДОШЛИ У ЗЕМЉУ ЋИРИЛИЦЕ. Платио сам три таква огромна транспарента и поставио их на пешачким мостовима изнад аутопута. Само што је прошао сајам, БЕОПУТ их је покупио и негде сакрио, а лагао је да није.
Осам дана је радник моје фирме дежурао поред штанда, а последњег дана и ја. Кад сам делио плакатице видео сам озарена лица примаоца, па сам се осећао као сељак који из руке сеје пшеницу, надајући се да ће никнути плод. Наставник са севера Црне Горе се одмакао неколико метара, па се врати и стидљиво пита да ли би могао добити још једну плакатицу. Даднем му 20 ком. Био сам много срећан.

Препоруке:

Postoje i drugi primeri, recimo na severu Backe, u opstinama gde su Madjari ili vecina, ili cine znacajan udeo u stanovnistvu. Pa su tako u Subotici, Backoj Topoli, Malom Idjosu i Srbobranu postavljene TABLE NA KOJIMA JE NAZIV MESTA ISPISAN PRVO CIRILICOM, pa tek onda latinicom i na madjarskom jeziku. U kontekstu onoga sto je izreceno u spisu "A kako stoji stvar sa cirilicom u Srbiji?" imam legitimno pravo da pitam: Zasto nama Madjarima namecete cirilicu, ako je vi Srbi sami ne koristite?

Препоруке:

A sto moja braca na terenu ne precrtaju te natpise i ne napisu ih cirilicom.Mozda bi to bila najbolja poruka.
Nisam protiv znanja,ali ovo sa cirilicom treba da bude politika drzave.Kada bih se ja pitao ,potrudio bih se da deca uce od prvog osnovne jos dva strana jezika ,ali bi mi poznavanje naseg maternjeg jezika - srpskog kao i cirilicno pismo bilo zvanicno ,a svako odstupanje od istog razlog za prekrsajnu prijavu.

Препоруке:

Ових дана сам поново ишао за Трстеник. Видим да су табле у Грабовцу, Угљареву и Стублу нове и на ЋИРИЛИЦИ, а биле су латиничне какве су остале у Лозни и Витановцу. То је пут који води левом обалом Западне Мораве. Свака част месним заједницама којима ћемо се и личмо захвалити.

Препоруке:

За све учеснике: верујем да смо се овде окупили првенствено ради предлога и идеја како да ћирилицу устоличимо као једино писмо. Два су приступа: Законом, то јест државном присилом, што је - по мени - једини учинковит начин. Тако показују и позитивни примери успешног и тренутног враћања ћирилице (неко је навео пример вароши београдске из 1918-те, а ја наводим пример Војске Југославије из деведесетих.) Други приступ је - к`о да га је Коштуница смислио: да организујемо ми конгресе - симпозијуме - округле столове еминентних лингвиста, од којих је барем половина тврдокорних двоалфабета, па кад (после неодређеног времена) у Струци превлада став о једноазбучју - ето нама решења проблема.

Нажалост, уместо изношења конкретних предлога, учесници дискусије су испољили неутољиву жељу да се истакну као непоколебљиви антикомунисти. На чему могу само да им завидим. Како су недостижно паметни и елоквентни! Мораћу и ја да пробам: комунисти су криви за све!

Препоруке:

@ Драгољуб Збиљић

Да није основана ЋИРИЛИЦА верујем да не би постојала ни друга удружења , и да би питање писма у Србији било коначно затворено у корист латинице.Твој допринос држању питања писма отвореним је највећи.
Али мислим да данас грешиш када улазиш у клинч са разним провокаторима, који су овде писали да ћирилица није никакав српски национални симбол, него да је само скуп знакова којима се записује језик.
Господин који је дао много предлога за индивидуално деловање није изричито поменуо ћирилицу као национални симбол, али се то из предлога подразумева.А уче нас и Хрвати разбијањем табли на којима је и ћирилица.Сутра ће тамо разбијати и српске главе, а прекосутра у Републици Српској и Србији. Ако останемо пасивни посматрачи.
Уважимо дате предлоге,смишљајмо нове и идимо у акције. Неки већ раде најбољу ствар : у центру Београда стављају налепнице на латиницу нових Ђиласових ознака улица, па остаје само ћирилица.И ја бих то радио, али нисам довољно висок.

Препоруке:

""Erdei Iván Márk

Тако је и правилно и Српско Удружење Ћирилица БГ се за то и бори. Међутим, у Србији где је већинско српско становништво на путевима другог и нижег реда је правилно да буде само ћирилица како по Уставу, тако и по Закону и по правилницима о саобраћају.
Драго ми је што сам мало узбуркао страсти.
Одох на дане Ћирилице у Робној Кући БГ на Теразијама. Данас мало дежурам.

Препоруке:

А зашто би твој проблем био којим ћемо ми писмом да пишемо и какве везе с тим имају Мађари или било ко други?

Препоруке:

Рђосаве, ево Збиљић опет прeписује у нади да ће километерским преписима анестезирати читаоце док не удави тему и онда ће да прогласи "победу."

Не би му пало на памет да само наведе један доказ за тај фамозни налог о латиничењу Срба, јер га нема.

Та његова књига (Збиљић ју је реценирао како би све у њој било тално!) је већ раскирнака на другом форуму јер почиње са фалсификатом да је у Уставу Србије 1947. ћирилица проглашена службеним писмом. На сву срећу данас се може цео Устав прочитати у оригиналу и уверити се да је то лаж.

Међутим, баш као што је Милсављевић насео на фалсикфикат о "Вуковој латиници", тако је и Збиљић насео на овај, али ни један ни дурги се не извињава, него настављају са фалсикфикатима како би очували образ, ваљда у нади да ако се лаж понови доста пута онда постзаје "истина".

Успут, онај магистарски рад, од пре пар година, у Северној Каролини, од извесног Мехте, је рекла-казала и извучена ван контекста

Препоруке:

Можемо сто година водити борбу пропагандом за ћирилицу и преко старих и преко младих Срба, али ваља знати да ћемо ћирилицу свуда стварно у Србији добити тек када придобијемо званичне плаћене институције за српски језик и плаће4не државне институције сто одсто за ћирилицу. А то значи да ћирилицу можемо добити само када у Правопису за школе, како то Збиљић стално истиче, буде записано и у српске школе за учење прослеђено: "Српски језик се пише српском ћирилицом." И када с Правописом буду усаглашени цела дотична наука и струка, Устав Србије и Закон о употреби српског језика и писма, без икаквог навођења о каквој је употреби реч. Јер, свака употреба српског језика мора да повлачи за собом ћирилицу. Тако је у целом вету. А ако се раздвоји тзв. службена и тзв. јавна употреба, од ћирилице нема ништа јер ће победити у тзв. јавној употреби хрватска латиница, јер је она под присилом и протежирањем већ наметнута Србима, победила је и Срби су на њу већински навикнути као на "своје писмо".

Препоруке:

Овде, али и на другим сајтовима, сеје се толико глупости о српском језику, српском писму и његовом нестајању да је то превише отужно читати. Осим Збиљића, не јавља се ниједан стварни стручњак за српски језик. Људи углавном пишу под псеидонимима, па лупају свашта и показују своју високу некултуру и међусобну нетолератност и суревњивост. Пишу лаици и добронамерни који воле Српство и своје писмо, али и антићириличари. Писмо се тиче, пре свега, језика и првенствено је питање стандрда и науке и струке.

Оваква писања ничему не воде, ништа практично не доносе, јер се питање писма готово никада није решавало појединачно, него институционално у складу с потребама језика. Чињеница је, коју увек истиче Збиљић, да је латиница Србима насилно наметана. Некад је то насиље било голо, уз угрожавање живота Срба (као у НДХ па и у данашњој Хрватској од екстремиста).

Срби су смишљено политички и антисрпски већински полатиничени после 1954. Научници сербокроатисти су то примили и, за сада, неће назад.

Препоруке:

Додатак

Запањује понашање појеинаца који мисле да се битка за ћирилицу може добити без научних и стручних институција, научника, школе, без ђака и њихових професора. Нека удружења немају, како ми се чини, ни једног јединог познатијег стручњака за српски језик и писмо, а, тобож, воде борбу за ћирилицу. Добро је што воде ту борбу, јер је ћирилица у много чему више и од лингвистике и од стручњака (она је у темељу културолошког и цивилизацијског бића српског народа), али без стручњака и правих интелектуалаца нема ништа у борби за ћирилицу. Види се да се неки оглашавају као генерали, пуковници итд. али борба з ћирилицу не може се буквално ратнички водити. А овде неки људи воде готово буквално некакав међусобни "рат".
Србе убија међусобна сујета, омраженост у свему па и у борби за ћирилицу.

Рат за српски језик и правопис, тј. за писмо буквално је изгубљен и нови Вук Караџић није могућ.

Много је "прљавог" у овој овде борби за ћирилицу. А научника овде немате ниједног, осим Збиљића.

Препоруке:

Доказа, Грујићу, тј. Катана, Рђосаве и сл.псеудоними) да је хравтско писмо наложено да замењује "постепено" имате на хиљаде из расправа учесника Новосадског договора (1954) о том налогу. Комубнисти нису хтели, наравно, да запишу као у НДХ да је "ћирилица забрањена", него су наложили "иза врата". То открицају наступи у расправи свих учесника и Анкете из 1953. и договарања 1954.

1. Маријан Јурковић; „Latinica će, ja u to ne sumnjam, biti jednoga dana zajedničko pismo Srba i Hrvata. Ali mislim da nije potrebno da se to ostvari prekonoć jer bismo to morali platiti ogromnom materijalnom cijenom“.

Још додаје Јурковић: Било би „dobro pomalo davati prvenstvo latinici“ (Данас се у Србији види резултат тога да је „добро помало давати првенство латиници" -- Д. З.).

Препоруке:

2. Марко Марковић, учесник расправе о Н. договору жали штои латиничење није изведено одмах по завршетку НОВ-а. Каже:

„A mi, još u našim političkim prilikama koje idu svakom pa bi išle i jezičkom progresu na ruku, nismo preduzeli ništa, pa smo čak propustili i najprikladnije vrijeme za ovako važnu reformu – prvo naše savremeno revolucionarno doba, ono poslije 1945. godine."

Препоруке:

Писмо се тиче, пре свега, језика и првенствено је питање стандрда и науке и струке.

Ово није питање струке - ово је чисто политичко питање. Уосталом, струка се распала, са распадом Југославије. Није ваљда струка одлучила да постоје нови језици, `босански` и `црногорски`? Каква је то струка кад ће данас сваки стручњак који се национално декларише као `Бошњак` или `Црногорац` да се залаже за `босански` или `црногорски`? Нема ту струке. Струка слуша политику. Свуда. Не само на Балкану (упореди: раздвајање шведског и норвешког, који су били један језик док им је држава била једна...)

Дакле - строго политичко питање. У које се сви разумемо. А лингвистика, нарочито савремена? Па као и историја, савремена, и сличне дисциплине. Тзв. soft sciences, или - cargo cult sciences, што би рекао колега Ричард Фејман...

Препоруке:

Вљда је министар латиниче путоказе сматрао примереним европском путу Србије. Ћирилица је сувише национална, а то није европски, а што није европски то је аут, националистички, клерофашистички, заостало,губаво, гураво, прљаво, геноцидно, удруженозлочиначкиподухватно итд. итд.

Еј Србијо међу шљивама, међу њивама и међу латиницом, пробуди се!

Препоруке:

"Ово није питање струке - ово је чисто политичко питање. Уосталом, струка се распала, са распадом Југославије. Није ваљда струка одлучила да постоје нови језици, `босански` и `црногорски`? Каква је то струка кад ће данас сваки стручњак који се национално декларише као `Бошњак` или `Црногорац` да се залаже за `босански` или `црногорски`? Нема ту струке. Струка слуша политику. Свуда. Не само на Балкану (упореди: раздвајање шведског и норвешког, који су били један језик док им је држава била једна... (Грујић, тј. његови заменици псеудоними Рђосав, Катана и сл.)

Па о томе и ја говорим. Него Ви нећете да читате. Па мислите да може нормално да се реши питање језика и писма без науке и струке. И стално Вам, говорим да ми данас немамо нормалну ни политику ни струку. И зато имамо довршавање латиничења Срба. Кад био наука и струка примениле светско правило праксе, проблем ћирилице у српском језику и међу Србима не би више никада ни постојао.

Препоруке:

@Рђосав: Иоанн Дубињин 1: « ...Е сад. Ко сме против Цијине магистарске тезе?! Ја се предајем. Ти си интелектуалац пар екселанс, не могу ја сас тебе...».
По реду: 1. Ко сме против Цијине магистарске тезе?!: То уопште није Цијина магистарска теза, него теза писана на основу докумената ЦИЈЕ са којих је скинута ознака тајности.
2. Ја се предајем... не могу ја сас тебе....: Прочитајте и други део (Иоанн Дубињин 2) и навод дела разговора амбасадора Џорџа Алена са југословенским министром културе о ћирилици, па ће Вам можда нешто постати јасније... али, сумњам.
Исто тако, дајем Вам превод наслова (“A Rat Hole to be Watched”?): “Пацовска рупа коју треба (п)осматрати? [на коју треба пазити?]“ – тако су (с правом) у оном времену гледали на Титову деспотију.

Препоруке:

"Писмо се тиче, пре свега, језика и првенствено је питање стандрда и науке и струке" Збиљић тврди тако, Рђосав, тј. Грујић каже да то решава политика).

Премудри Грујићу, тј. Рђосаве и Катана, то је професионално питање науке и струке о српском језику. А то што су наука и струка злоупотребљене од политике, то не значи да то није првенствено питање науке и струке о српском језику. То је "изведено" политичко питање, па зато и имамо резултат у затирању ћирилице зато што је то питање измештено из науке у политику. А Ви сте за то да то питање и даље остане "политичко питање"? Оно може и не смета да буде и питање здраве политике, али мора да остане то што природно јесте -- питање здраве науке и струке.

Препоруке:

У београду се одржава први сајам ћириличне књиге.
Погледајте на адреси http://www.konras.rs/
Помозите да издавачи који штампају књиге ћирилицом опстану.

Препоруке:

ДОКАЗА ЈЕ НА ХИЉАДЕ (13)
9.

После расправе која је била само о замени ћирилице латиницом, а не обратно (то говори какав је био политички налог комуниста и у корист којег писма) формална тачка 3. Закључака у вези с писмом гласила је:

"3) Oba pisma, latinica i ćirilica, ravnopravna su; zato treba nastojati da i Srbi i Hrvati podjednako nauče oba pisma, što će se postići u prvom redu školskom nastavom.“

Свако здрав с нормалним мисаоним апаратом може да закључи да ли се са српском ћирилицом догодило овако "равноправно", како пише у 3. Закључку који се односи на писма, или је било тачно тако како се у расправи говорило и јасно наговештавало.
Ако ово нису докази, ако ми дозволи ималац овог сајта могућност, допунићу доказе до бројке од хиљаду о смишљеном и изведеном по налогу латиничења свих Срба, па и ових у Србији.
Да ли је онда случајно што ни Матица српска ни САНУ још нису оцениле званично погубност Новосадског договора из 1954. и зашто га и данас примењују?

Препоруке:

Иоанн Дубињин:

То уопште није Цијина магистарска теза, него теза писана на основу докумената ЦИЈЕ са којих је скинута ознака тајности.

Ма јел` то из исте оне Цијине библиотеке одакле ономад и онај стручни налаз да Тито није био Хрват, него Рус или Пољак?

Добро - `оћемо да верујемо Цијиној науци или нећемо? Ајде да верујемо. Значи, Тиле био Рус? Одлично. Па видим ја да је био жешћи србофил, мувао се углавном са Српкињама и Рускињама, са изузетком Херте Хас, словеначке швабице. Пелагија - прва жена - Рускиња; Даворјанка и Јока - Српкиње. А и венчао се у православној цркви у Русији. Дакле - наш човек, сто посто...

Препоруке:

Око теоријских питања нека дискусију воде стручни људи.
Мене неће мрзети да по ко зна који пут поменем лично искуство да комунисти јесу гушили ћирилицу.
1. `81. сам мењао личну карту. У формулару није било опције "ћирилица", па сам назначио између редова; онда ми је службеница рекла да то не може, па сам ја њој рекао да и те како може, па је она рекла да мора да пита начелника, па се вратила и рекла да начелник каже да може, али да је ћирилична писаћа машина у квару, па сам ја рекао да је изволе поправити а мени неће бити тешко да чекам. Тако сам постао једини власник ЛК на ћирилици у општини, а од општинске комитеје сам проглашен за нацоналисту, јер је случај пријављен.
2. Неколико година потом, директор фирме у којој сам радио Анна Мајор је наредила да морам, под претњом отказа, (и у интерној администрацији) да користим латиницу "јер је то пословно писмо". Отказа ме спасла "јогурт револуција".
Мислим, како је ћирилица протеривана, слично може бити враћена. Нема друго.

Препоруке:

НЕМАЊА ВИДИЋ КАЖЕ:
"Твој допринос држању питања писма отвореним је највећи.Али мислим да данас грешиш када улазиш у клинч са разним провокаторима, који су овде писали да ћирилица није никакав српски национални симбол, него да је само скуп знакова којима се записује језик."

У једној од својих 15. књига -- "Латиничење Срба" (Ћирилица, Нови Сад, 2011) цитирао сам Немању Видића објаснивши да то чиним зато што га сматрам мудрим човеком у борби за ћирилицу.
И овим саветом које сад цитирах он потврђује да је сачувао мудрост. Јер, тачно је да са В. Грујићем и с његовим псеудонимима (Катана, Рђосав и сл.) нема никакве користи разговарати јер имају фаличну мисао и тежњу -- да се не саглашавају ни с ким (осим међусобно у вези с псеудонимима). Ја често заборавим да с људима фаличног ума треба да разговарају одговарајући доктори, а не стручњаци друге врсте.

Препоруке:

За нормално мислећи Нимбус из праксе лепо истину написа и, очигледно, није сигуран да сме и данс да се потпише због те истине у вези с ћирилицом:

"Отказа ме спасла ,јогурт револуција,."

Има таквих на хиљаде објављених доказа и сведочлења. А кад би неко посветио томе десетак година рада, нашао би доказа како се поступало према ћирилици -- мали милион доказа. Наравно да то неће многи признати, поготово они који су шиканирали људе који су тражили документа и исписе на свом ћириличком писму. У комунизму је била озваничена углавном латиница за "српско писмо". И то није никако било случајно.

Стање је данас нешто блаже и боље, али је проблем што је српски народ већински већ у комунизму полатиничен и данас се то одржава и даље тако и, у пракси, све горе по српско писмо.

Разлика између Нимбуса и многих других је у томе што многи други нису смели ни помислити на ћирилицу јавно, а камоли још да је траже.

Препоруке:

Драгољуб Збиљић -- ДОКАЗА ЈЕ НА ХИЉАДЕ...

Збиљићеви "докази" не само да нису "хиљаде" него нису никакви "докази". То вам Zбиљић опет нуди ствари ван контекста како би сачувао образ. Оно што вам он не говори је да је 1953. почела Анкета о језику и писму која је завршила Новосадским договорм 1954. Та Анкета се може наћи у Летопису Матице српске и мишења која су у тим наставцима штампана су управо то -- мишљења позваних поједнинаца, од сутдената до професора и академика, а не налози како тврди Збиљић & Co.

До латинизације је дошло током времена политиком а не Новосадским договором. Држава је, заправо, прекршила Новосадски договор тиме што је фаворизовала латиницу и еkваски изговор у служној употреби на савезном нивоу. Овде није питање језика, грaмтике, синтаксе, падежа, итд. него политике и канфанских конспиративних теорија.

Препоруке:

Прочитајте и други део (Иоанн Дубињин 2) и навод дела разговора амбасадора Џорџа Алена са југословенским министром културе о ћирилици...

Прочитао сам тај магистарски рад и то није никаква навод него обична прича без трунке доказа. Другим релчима рекла-казала (hearsay). То није грађа ма осову којке се могу доносити чињенични закључци.

Препоруке:

Збиљић цитира Из Новосадсског договора: 3) Oba pisma, latinica i ćirilica, ravnopravna su; zato treba nastojati da i Srbi i Hrvati podjednako nauče oba pisma, što će se postići u prvom redu školskom nastavom.“

наводно као "доказ налога" о постепеној лаитницзаији Срба. Наравно, овде нема ништа о томе сем у Збиљићевој бујној машти. Лепо пише да оба народа треба да науче (а не да пишу!!!!) оба писма како би се лакше споразумевали ако једна пише једним а дурги другим. Тако је и опасака о рванорпавсности писама. Све што то значи је се може писати и једним и другим писмом.

На концу, иако је држава фаоворизивала ћирлицу и екавси изговор на федералном ниову, Хрвати нису прешли на екавски, али су Срби у приватном животу напуситли ћилрициу и били највећи Југослвоени -- и то данас више него у комунизму! Ко вас је у последњих 20-так година терао, силовао, мучио, итд. да пишете латиницом? Нико!

Препоруке:

Неколико година потом, директор фирме у којој сам радио Анна Мајор је наредила да морам, под претњом отказа, (и у интерној администрацији) да користим латиницу "јер је то пословно писмо". Отказа ме спасла "јогурт револуција" (Нимбус)

У реду, и да је такао и да је могла да вам отпсути (сумњам) само због ћирилице, запшто онда дана пишете ћирилицом? Је ли зато што тако хоћете или вас на то неко пиморава? Па ако ви пишете ћирилицом зато што ткао желите онда се мора предпоставити да они који пишу латиницом то лине такође слободном вољом! Према томе, народ се ето у сред соободе и дмеократије одрекао ћирлице -- и сваким даном све више! Тачка. И какве ту сад везе имамју државне установе ("институције") са тиме? Држава не приморава никога да пише латинциом па зашто онд народ пирватно пише латиницоом? Мислите да неки полуписмени клипан уопште зна шта је Матица?

Препоруке:

Збиљић је заглавио. Тврдио је да има доказ, па се испоставило да га нема. Заплео се к`о пиле у кучине.

Оно - за добро ћирилице спреман сам да се удружим и са Црним Ђаволом (макијавелистички, само тако се постиже циљ) - али ипак не верујем у `корисну лаж`. Збиљић очигледно раби корисну лаж да су комунисти декретом забранили ћирилицу (ко сме данас да брани комунисте?) - али ја сам мало професионално деформисан те много полажем на Истину. Лаж је лаж, и онда кад је корисна. Дугорочно - нема корисне лажи, свака на крају направи већу штету него `корист`.

Препоруке:

@Катана Ако сами кажете да је "Држава, заправо, прекршила Новосадски договор тиме што је фаворизовала латиницу и еkваски изговор у служној употреби на савезном нивоу" који други доказ вам је потребан о односу комуниста према ћирилици?(Тоша-Збиљић)

Ја никад нисам негирао да је у Југославији фаворизована латиница. То и није била само комунситилка идеја. Краљ Александар је имало после Шестојануарске диктатуре здао указ да се уведе "југославенски" језик писан латиницом и екавским извором, али није примењен јер Србима ни данас не би било лако забранаити ћирилицу, а комоли 1929. -- 11 година после оклупације!

Према томе, нигде нећете наћи да тврдим да није било латиничења. Моја пирмедба је да се за то криви текст Новосадксог договора, који нема везе са политкком режима. Напротив, режим је језичком политиком порекршио основне Закључке тог Договора.

Препоруке:

@Тоша

А Ви сте, Тошо, били функционер на савезном нивоу па Вас та пракса погађала?

Препоруке:

И још нешто за Тошу-Збиљића: сама чињеница да је режим фавориузиовао латиницу и екавски изговор, као и краљ Александар) не оправдава да се Срби данас масовно ордичу ћирилице и не знау зашто би писмо било толико важно! за то нису догвоорне само те ваше "инситутиције" него и домови и родитељи, деца комунизма који совју децу нису оплеменили и образовали код куће у дудх Српства јер су и сувише дуго били "Југосововени" и продане душе.

А зашто данас Срби не знају чему ћирлилца -- то је питање мног старије од комнист, а почиње са Вуком и њеогивм неделом. Нароавно, то је не само табу тема него и тотална табула раза са 99% Срба.

Препоруке:

Мала корекција:

Драгољуб Збиљић
За нормално мислећи Нимбус из праксе лепо истину написа и, очигледно, није сигуран да сме и данс да се потпише због те истине у вези с ћирилицом

А, није сасвим тако, г. Збиљићу. Има мојих писанија нпр на СКК потписаних пуним именом и презименом, него ово "Нимбус" ми нешто слатко.
Уз то, неко време сам писао и коментаре под именом и презименом, па су дошла два господина службеника да се интересују за моје активности. Ја сам их том приликом питао што се више не интересују за писања г. Динка Грухоњића, на пример. Објаснише да је то због духа слободе мишљења, који, дух, је у случају ДГ врло благонаклон, али, изгледа, није стигао још до мене. Тако сам поново прешао у илегалу и конспиративу, да се Власи не досете који сам.

Препоруке:

катана:

иако је држава фаоворизивала ћирлицу и екавси изговор на федералном ниову, ...

Оно што је било најдиректније државно на савезном нивоу - као дневни лист Борба - није фаворизовало латиницу. Него било доследно двоазбучно. Насловна страна Борбе - сваки други дан ћирилична. И свака друга страна, у сваком броју - сваки дан - ћирилична.

По истом принципу штампало се и сарајевско Ослобођење. Двоазбучно. То је републички ниво, где су Срби конститутивни народ. Остали републички нивои - дневне новине: Политика, Вечерње Новости, Политика Експрес (Београд), Вечер (Скопље), Побједа (Титоград), Јединство (Приштина) и Дневник (Нови Сад) - све на ћирилици.

Једини савезни ниво за који могу да се опсетим да је примењивао `екавску латиницу` (по рецепту Јована Скерлића, умро 1914.) јесте ЈНА. Због команди (на-ле-во, на-пред) које су краће и јасније у екавском изговору. Латиница је очигледно била за равнотежу, да не буде баш све по српски...

Препоруке:

"Оно што је било најдиректније државно на савезном нивоу - као дневни лист Борба - није фаворизовало латиницу. Него било доследно двоазбучно. Насловна страна Борбе - сваки други дан ћирилична. И свака друга страна, у сваком броју - сваки дан - ћирилична" (Рђосав).

Са Рђосавом, по добром Немањином савету, не разговарам јер је најобичнији провокатор. А што се тиче новина које су излазиле на оба писма, морам рећи истину због других. Чак и у таквим новинама, то је детаљно истраживано, увек је био велики мањак страна на ћирилици. На пример, Борба је обично имала по десет до 15 страна на латиници, а до највише пет или шест на ћирилици. И тако је било све док Борба није прешла к0мнплетно на латиницу. То је учинила посебно када је била тзв. антирежимски лист. Када је постала "антирежимска", одмах је постала и антићириличка. То све доказује да су новине на двописму, углавном имале много већи број страна на латиници. Сарајевско Ослобођење и друге новине. То је такође детаљно истраживано.

Препоруке:

2.

Нормално да је Политика излазила и излази још на ћирилици, јер када је она у Србији основана од Словенца Рибникара, морала је бити на ћирилици јер 1904. године у Београду готово нико од православних Срба није писао српски језик хрватском абецедом.

А да нико од православних Срба није писао српски језик ни изван Србије, доказ су и листови на српском језику који су излазили у време Аустроугарске. Свака новина на српском језику за Србе у Срему, Бачкој и Банату, ало и у Мађарској, на пример, Аустрији објављиване су од 18. века, када су основане, само на ћирилици. Тако су само на ћирилици били: Застава, Србски дневник, Новине сербске, Сербске народне новине, Вестник, Вестник Војводства Сербије,Напредак, Граничар, Народ, Српство, Српски глас,Змај, Садашњост,Ново време, Српски глас,Народност и још многа гласила била су, наравно само на ћирилици.

Препоруке:

3.

А данас у самој Србији, осим неколико новина на ћирилици, све је на латиници. Погледајмо на киосцима. То није никава спонтност у преласку Срба на хрватско писмо, него је сасвим видна последица малога комуниста о "постепеној" замени српске ћирилице хрватском латиницом на Новосадском договору (1954).

А што се споменуте предности екавице над (и)јекавицом, то је чиста лаж. Па чињеница је да у Хрватској, БиХ и Црној Гори није званично била забрањена екавица некаквим законом о забрани екавице, али је у школству постојала обавеза фс професори предају градиво само на (и)јекавици, а од новина ниједне новине изван Србије нису излазиле на екавици, нити је било која телевизија допуштала екавицу. Екавица је била дозвољена и изабрана за средства обавештавања тек деведесетих година 20. века у време прве владе републике Српске. Зато је смешно говорити о "равноправности" писама и изговора у време комунистичке Југославије, а и данас, наравно.

Препоруке:

Збиљићу, што би се рекло - пукли сте. Ништа страшно, са мном се још нико није прославио у директној полемици.

Него - прогутајте кнедлу пораза и учините нешто конструктивно. Дајте да заједно размонтирамо мит латиничара и двоалфабета о `Вуковој латиници`. Употребите своју стручност. Ја сам само лаик.

Ево - даћу Вам само почетну идеју: треба једном за свагда растурити `последње прибежиште` двоалфабета који - кад не знају шта ће - почињу да кмече: `и латиница је Вукова!` Ја, колико сам могао да се обавестим - тврдим да је то подла лаж. Опасна подметачина које се ни Комунисти (велики су били, треба велико К) не би досетили. Врло опасна лаж, са погубнијим последицама од сваке комунистичке тајне директиве. Које није ни било, али - верујте Ви, шта је човек без Вере?

Дакле: `Вукова латиница?` - опасна лаж. Наставите, Збиљићу...

Препоруке:

4.

Равноправност ћирилице и латинице у време комунистичке Југославије била је једино у Србији формално, а у пракси је после 1954. ћирилица била све више замењивана латинјицом а екавице и (и)јекавица као изговори биле си и данас су само у Србији.

За то има доказа на стотине тона матероијала.

Све док је био, на пример, заједнички програм ЈРТ на телевизији, после 1954. све је морало да иде на латиници, титловање, преводи филмова на (и)јекавски, а на екавски врло ретко, али латиница је морала увек бити. А данас у Србији, осим РТС-а, локалног ТВ Моста и можда још једне до две ТВ, све су друге само на латиници, уз изузетке нечега на ћирилици.

Ћирилица је данас у Србији готово затрта. Наравно, традиционално ћириличка Политика, трн је у оку данас латиничарима, па зато она више готово да не посвећује никакву пажњу раду удружења за ћирилицу јер им је незгодно да после више од сто година на ћирилици пређу на латиницу, јер би то било фрапантно у наставку латиничења Срба.

Препоруке:

Тачно Нимбусе, није баш све како ја рекох, него је нешто још горе по ћирилицу, што Ви потврдисте.

Препоруке:

ЈЕДНО "ПУЦАЊЕ" ОД СМЕХА И ЈЕДНА ЛАТИНИЧКА ПОДВАЛА ВУКУ

"Збиљићу, што би се рекло - пукли сте" (Гријићеб Рђосав).

Е, то је једино потпуно тачо: ПУКАО САМ, Вас што се риче и Ваше истине о ћирилици, ОД СМЕХА.

А за лажну тобожљу Вукову латиницу, много сам пре Вас написао да је то фалсификат. измишљена ствар. Вук је само обећао некакав састав латинице, али не за све Србе, него само за кориснике српскога језика "католичког верозакона". За Србе је Вук регормисаоп само латиницу. Никакав састав латинице Вук није предочпио. А да јесте, она сигурно не би имала четири, касније све до данас три двознака.

Вукова латиница је подвала исто као онба подвала да је Вук био сербокроатиста. не, Вук је увек у својим лингвистичким делима говорио само о српском језику. О "српскохрватском језику" никада.

Препоруке:

КАД СЕ ИСПРАВЉАМ, ЕВО ОДМАХ:

Махинално замених писма. Уместо: "За Србе је Вук реформисао само латиницу", треба да стоји у мом тексту, без икакве сумње, само: "За Србе је Вук реформисао само ЋИРИЛИЦУ."

Препоруке:

Zasto se zainteresovani ljudi i udruzenja ne organizuju,skupe pare,sami naprave iste table kakve su postavljene(ispisane latinicom)samo ispisane cirilicom,pored/umesto ovih latinicnih?

Препоруке:

Ма маните се провокација већ окупите сараднике који ће предстојећи период искористити да наметну питање ћирилице. Од дискусија нема много вајде. Данас људи имају потребу да се око нечега окупе у ситуацији када су бомбардовани вестима о благостању са свих страна а џепови им поприлично празни.
Али празни џепови нису разлог да сачувамо присебност духа и да размишљамо куда и како даље. А даље ићи без идентитета је тумарање у мраку са извесним падом у провалију. Идентитет једног народа је оно што га окупља, оно што негује солидарност која је у тешким временима тако потребна.
Е када рекох солидарност то је болно за господаре јер солидарност може да буде и солидарност у отпору безакоњу и другим аморалностима.
А корен идентитета Срба је у ћирилици која је опстала и у тежим околностима него што су данашње.
Ипак су ово модерна времена.
Само је проблем како привести памети наше владаре да више мисле о интересима свог народа а не туђих. Ко не чува своју културу негује туђу.

Препоруке:

Невероватна је заслепљеност неких којима је за све крив ЈБТ и комунисти, док год је тако спаса нам нема. Комунисти немају везе са нестајањем ћирилице, отиђите у неку библиотеку (а старији се можда и сећају) и погледајте шта је и колико штампано на ћирилици за време комуниста и упоредите то са овим када су антикомунисти на власти. Ја купујем антикварне књиге деци да имају шта да читају на ћирилици, објављене баш за време комуниста. На послу где радим има нас много и ја једини пишем ћирилицом. И искрено речено ако нешто бележим руком све чешће пишем латиницом јер нисам сигуран да ће колеге умети да прочитају ћирилични рукопис. И ко је за то крив? Тито? Е моји Срби...

Препоруке:

""Сеје се много глупости о ћирилици уз надгорњавање, мржњу и сујету

Лингвисти се не јављају јер не смеју да писну осим пар часних појединаца.
Српско Удружење Ћирилица БГ је у своје време прикупљало потписе у Кнез Михајловој улици. Скупили смо много пута више на нашем сточићу него Ђилас под свим чадорима. Такође смо анимирали пар посланика, али време за посланичка питања никако да дођу.
Значи боримо се.
Да има острашћених коментара има, али шта да се ради. НСПМ је један од ретких електронских часописа на коме су коментари одмерени, мада се понекад провуче нешто у том стилу.
Неко рече што се не објединимо. Доћи ће и то време јер радимо на истом задатку и не противуречимо једни другима. Тако то ми гледамо заједно са нашим председником Добрицом Ерићем.

Препоруке:

Одговор Супер Ступиду

"... отиђите у неку библиотеку (а старији се можда и сећају) и погледајте шта је и колико штампано на ћирилици за време комуниста и упоредите то са овим када су антикомунисти на власти" (Супер Ступид).

Апсолутно је тачно да је више ћирилице вило у врем очигледне владавине комуниста. А зашто? Па зато што њихов налог није био забрана ћирилице, него њено "постепено" замењивање. То је учињено врло смишљено -- да се ћирилици у српском језику одузме суверенитет, да јој се нађе замена у хрватској латиници. А онда је све деловало по језичкој законитости. А он значи да у језику нестаје све што је у значењу непотребно, нефункционално и штетно. Два писма су непотребна, нефункционална и вишеструко штетна за један језик, а како је латиница имала сваковрсну подршку, ћирилица је све више и све брже бацана "под лед".

Препоруке:

Одговопр Супер Ступиду
2.

И уверићете се да комунистички начин затирања ћирилице из 1954. све ће више давати резултата, па ће у свакој следећој владавини бити све мање ћирилице, па ће у будућности бити и ово време у коме је било "више ћирилице" него што ће је бити касније.

Од комунистичког начина затирања ћирилице није било за хиљаду година боље и успешније смртне пресуде ћирилици. Јер су се сви претходни начини кроз краткотрајне забране ћирилице обијале о српски отпор насилном латиничењу. Јер православни Срби за хиљаду година нису нимали друго, алтернативно уведено писмо. Ово је био унутрашњи политички начин насиља против ћирилице и зато јер за свих хиљаду претходних година баш тај начин био најефектнији. До 1954. православни Срби нсу имнали то једно (ћириличко) писмо, па када им је оно било забрањено, Срби нису имали чиме да пишу свој језик.

Препоруке:

Одговор Супер Ступиду

3.

Смишљено је, даклке, Србима уведено после 1954. године друго хрватско писмо које је чак преименовано у последње време у "српско", па кад им укинеш ћирилицу, недовољно упућени Срби (а таквих је обично више) једноставно се не осећају оштећеним, него кажу: "Ништа, ако нам нестане ћирилица, ми имамо своју латиницу."

И тако је ослабљен отпор латиничењу. А то су смислили ипак паметни људи међу комунистима који су злоупотребили за тај посао све српске научне институције за српски језик и писмо које и дан-данас спроводе комунистички налог и тако све брже довршавају налог комуниста о "постепеној" замени ћирилице латиницом.

Некада је у двоазбучју глагољице и ћирилице напуштена глагољица и остала је само ћирилица. Онда је убачена хрватска абецеда и данас све брже нестаје ћирилица.

Нису наивни стручњаци за стране језике што нигде не уводе конкуренцију писама у њиховим језицима. Ту су такву подвалу смислили комунисти само за Србе.

Препоруке:

Е драги моји ћириличари. Још увек сте на небу а време је да се спустите на земљу.
А спуштање на земљу може да буде болно јер треба осмислити ефективну и ефикасну стратегију и тактику како да се циљ постигне. На овом форуму чусмо много мудрих речи али само неколико конкретних предлога.
Можда ћу бити груб али желим да нагласим неке моменте.
Неко рече да планирамо да се ујединимо. То је (уједињење) превазиђен концепт из комунистичких времена. Данас није суштина у уједињавању (да постанемо једно) већ да развијемо способност да сарађујемо и са организацијама и људима са којима се у нечему (или чак у много) чему не слажемо. Када кажем сарадња (модерно партнерство) мислим да се заједно ради на заједничком циљу. Суштина је у формирању коалиције за доследно службену и неслужбено коришћење ћирилице.
Уједињавање је јалова работа и унапред осуђена на неуспех.
Знања како да се то уради нису недоступна (чак напротив). Једино је проблем да ли то и хоћемо.

Препоруке:

Одговор Супер Ступиду

4.

По Новосадском договору званично је био договор да и Хрвати "имају два писма", али то никада није заживело у пракси, јер је таква одлука за Хрвате била блефирање на планирану штету Срба у вези с наложеним латиничењем. Зато се то код "Хрвата није примило", јер је такав договор био само маска, да се "Власи не сете" и да наседну на латиничење. И нису представници хрватског нарида били мудрији па су избехли ћириличење, него је било предвиђено и наложено само латиничење Срба.

То многи не схватају јер још има много комуниста, а неки не могу у то да верују јер мисле да су комунисти "били глупи". А тп уопште није тачно. Комунисти су у својим намерама и делима били врло ефектни јер су своје намере спроводили на много успешних начина. А да је њихов циљ био ћириличење Хрвата, то би се, готово сасвим сигурно, лако обавило. Вероватно још брже него код Срба јер су Хрвати, на неки начин, сложнији, па би се брже оћириличили -- да су то хтели комунисти.

Препоруке:

Уједињење је промашен концепт али сарадња и међусобно уважавање у одређеној групи није. Уједињење значи да имамо хијерархијску, монолитну организациону структуру са главним дасом и доглавницима. Али то је концепт који је застарео. Данас је време мрежних организационих технологија где имате слабе међусобне везе али тако да споља посматрано та структура делује монолитно и снажно.
Преведено на данашње окружење сви чворови (појединици, организације, институције) делују самостално али имају заједничку мисију/циљ и дају мали допринос појединачно али у маси промена може да буде повелика. Срби чекају главног дасу који ће да их организује а у модерним временима је суштина да се самоорганизујемо и да не ЧЕКАМО.
Оно што је важно у мрежној структири је да свако са сваким комуницира и да је "лидерство" флуидна категорија и реално свако може да буде лидер али краткотрајно јер нико не може да трајно генерише идеје/активности којима ће се координирати рад групе/мреже.

Препоруке:

Пример реченог је наше повезивање преко друштвених мрежа. Један ниво повезивања је у оквиру форума/група где размењујемо идеје и једни други дајемо инструкције како да делујемо на постизању циља који може (али не мора) да буде заједнички. Ми одлучујемо да ли ћемо нешто урадити зато што нам то одговара а не да нам неко то нареди.
Не наређивање већ убеђивање.
Па и овај форум НСПМ око теме из текста који је предмет нашег окупљања даје нам идеје/инструкције шта урадити. Свидело ми се неколико идеја и већ сам неке спровео (тако то функционише - не чекамо да нас неко организује већ деламо одмах или у кратком року). Већ сам писао неким фирмама (етно село са сајтом на латиници) да их упозорим на штетност непримене ћирилице. Већ сутра ћу посетити неке трговинске мегамаркете где ћу тражити књигу утисака да им напишем шта мислим о њиховом латиничарењу, итд. Сложеније ствари као појединац не могу (да организујем, параду српске културе/ћирилице) али ћу се придружити.

Препоруке:

Тачно је, Ђошићу, лингвисти избегавају ове расправе не само због ниског нивоа учесника ове дебате него и зато што немају аргумненте за наставак заторања српске азбуке. Зато они и неће овде да се јаве. Али, они су добро плаћемни за свој посао, имају инстируционалну велику моћ, имају хиљаде и хиљасде "поданика" који у школској настави, али и у наици и стгруци морају да их слушају и они су зато моћни. И њима ова расправа и не треба, јер у њој не би могли да образложе разлоге зашто су решили питање писма како то пирање не решава нико на велом свету. Апи због своје моћи они су "тврд орах" и не може им још ништа ваша борба за ћирилицу. Једноставно много су јачи и зато они ћуте. Неће о томе да разговарају. Они су научно-стручно, у ствари, побеђени, али нема ко да им наметне санкције за "пораз", па су и даље у институцијама и практично су они победници. Примају новац, а ћирилице је све мање. Ви дајете свој новац за борбу за ћирилицу, а ћирилице је, у глобалу, све мање.

Препоруке:

Преведено на нашу тему. Мање приче а више акције. Акција може да буде разрада идеје како да капиларно (појединачно на нивоу на ком можемо деловати) нешто урадимо (пошаљемо допис на друштвену мрежу/форум, да пошаљемо протестно писмо латиничарској фирми/институцији, да критикујемо јавног радника због коришћења латинице у Србији, да упишемо протестну поруку у књигу утисака трговине у којој купујемо, да проследимо добар прилог на друштвену мрежу, или да га пошаљемо мејлом пријатељима, да се придружимо манифестацији која промовише ћирилицу (ево прилике у виду "Дана ћириличне књиге", итд.)
Битно је да комуницирамо, размењујемо идеје и да индивидуално делујемо. Ако смо у могућности и да се придружимо некој иницијативи/коалицији у њеним активностима.
На први погледа мало али милион мало је много.
Моја процена је да је овај форум пратило стотинак људи при чему се активно укључило двадесетак. За почетак проследимо својим пријатељима линк ка овом чланку са пригодним коментаром.

Препоруке:

"Већ сутра ћу посетити неке трговинске мегамаркете где ћу тражити књигу утисака да им напишем шта мислим о њиховом латиничарењу, итд. Сложеније ствари као појединац не могу (да организујем, параду српске културе/ћирилице) али ћу се придружити" (Спустимо се на земљу).

Добро говори овај Спустимо се на земљу. Али видите с чиме ми Срби морамо све у Србији да се боримо. За ово (писмо) што се ми боримо -- нико се више у свету не бори. Замислите када би Хрвати или било који други народ били доведени у позицију да се, због својих наопаких а плаћених институција, морају борити за своје писмо и тако просипати улудо своју слну радну енергину. У Хрватској је то све решио Устав, његова примена и, пре свега, Правопис хрватскога језика у коме пише баш оно што овде често наводи Збиљић. У хрватском Правопису пише у првој тачки о решењу питања писма овако: "Хрватски језик данас се пише латиницом."

Препоруке:

5.

У осмој тачки о писму у њиховом Правопису стоји: "У прошлости хрватски језик је писан и ћирилицом, па све оно што је објављено на ћирилици такође припада хрватској културној баштини."

Због нормалних језичких институција и школа у вези с решењем питања писма у Хрватској и(ли) другде део хрватског и(ли) другог народа не баца време и новац за овакву бесмислену борбу, него се бави другим корисним пословима. Ми смо принуђени да се боримо за оно што су сви други нормално решили пре стотину, па и више година.

Тако се ми Срби бавимо апсурдима. И није то једина апсурдна борба у Србији зато што не раде или погрешно раде институције српског народа. Србија је у овоме, а биће и у много чему још, прилично правно и научно примитивна држава која касни стотинак година у многим важним националним пословима. А онда се неко чуди што нам ништа не иде како би требало да иде.

Ми у Србији расипамо новац, време и своје животе на бесмислице.

Препоруке:

А што се тиче лингвиста од већине њих не треба очекивати да буду делатни. Они су већином у својим лингвистичким облацима осим пар изузетака овде присутних који би да нешто и промене али им недостају нелингвитстичка знања и вештине које неки од овде присутних поделише ако да их могу искористити (тако мреже функционишу - имате разне таленте/знања који комуницирају и покушавају да помогну другима у групи). Данас је мрежа у којој је остварена координација између чланова мреже на бази међусобног уважавања и схватања да је свако важан и да свако може да да свој допринос заједничком циљу кључ успеха.
Што се тиче борбе за ћирилицу има их неколико. Оквирни потенцијал ових мрежа је збирно од 10 до 20 хиљада људи и неколико десетина организација.
Неко ће рећи да није много ја ћу рећи да није ни мало. Замислите да ових 20 хиљада људи уради једну акцију истог дана или истог сата. Паника система.
Па држава се тресе када се 1000 људи окупи а камоли ако 20 хиљада људи организује неку акцију.

Препоруке:

Поштовани Збиљићу.
Није то узалуд. Да није ћирилице непријатељи Србије би смислили већ нешто друго. И немојмо мислити да су непријатељи са ових простора. Неко рече да је тројански коњ писма убачен од стране агентурне мреже Уједињеног краљевства. Сигурно су они уплетени јер су мајстори у акцијама завади па владај. А ми простодушни и наивни упецали се на њихове мућке.
Борба за ћирилицу је распетљавање нечега што је пре много деценија закувао мајстор сплеткарења. И то не треба никада да заборавимо. Знајући да су педантни они ово прате и смеју се али овде изречене идеје и ставови могу врло брзо да допринесу да им смех преседне и да им се цела шема сруши као кула од карата. Само стрпљиво, упорно и посвећено. Знања стечена у борби за ћирилицу могу да се одлично искористе у другим контекстима.
Сматрајмо борбу за ћирилицу као тренинг за нешто много важније. Рећи ћете: За шта? Па казаће нам се само односно може се наћи и у овим коментарима.

Препоруке:

"" Ј.Цар.

Ја лично овде њих и не очекујем, али нек зараде своје плате, али и то је џабе, ако неко у Држави не пресече. Онда би било оно, "а причао сам ја то...".

Препоруке:

На безвезно објашњење Катанино да Срби пишу "по вољи" латиницом, ево мојих јасних питања Катани:

Прво, зашто је само Србима дато да могу по вољи писати или ћирилицом или латиницом?

Друго, зашто није допуштено и ко није допустио Хрватима да и они могу по својој вољи да пишу једним или другим писмом?

Треће, зашто није Србима дато на вољу да могу писати још неким од три хиљаде писама у свету, него им је дозвољено да "по вашој вољи" замењују баш ћирилицу и баш латиницом? Зашто није Србима "на вашу вољу" допуштено да пишу свој језик, на пример, руском латиницом?

Само немојте рећи да је то због Вука, јер Вук је реформисао само ћирилицу и никада у животу није рекао да православни Срби треба да пишу хрватском латиницом. дакле, само у одговору немојте лешинарити по Вуку кад Вук с комунистичким латиничењем Срба православаца нема никакве везе јер су Срби католици и пре Вука били полатиниченби!

Препоруке:

"Сигурно су они уплетени јер су мајстори у акцијама завади па владај. А ми простодушни и наивни упецали се на њихове мућке.
Борба за ћирилицу је распетљавање нечега што је пре много деценија закувао мајстор сплеткарења. И то не треба никада да заборавимо" (Спустимо се на земљу).

У томе смо потпуно сагласни. Нису се први сетили комунисти да латиниче Србе. То су се сетили други још пре хиљаду година. Али стоји убедљиво чињеница да је комунистички налог за "постепену" замену српске ћирилице латиницом дао највеће ефекте у хиљаду година борбе против ћирилице у српском језику. И та истина се види и из оних авиона који су нас бомбардовали са десет хиљада километара. Не знам, нисам видео својим очима, али ми је неко рекао да су бомбардери тада испшуштали неке плакате на ћирилици. То потврђује оно да су непријатељи српске ћирилице увек одлично знали, чак боље и од неких Срба које је српско писмо.

Препоруке:

Наставак

2.

Е, сада, непобитна је истина да су комунисти и сербокроатисти (у заједници, друкчије не би могло, јер то без злоупотребљених стручњака ипак не би успело) једини до сада успели да за хиљаду година већински полатиниче српски православни народ. дакле, у латиничењу Срба комунисти су изнутра успели оно што није за хиљаду година успело неколико царевина ненаклоњених српској ћирилици.

Ту истину не може, јер нема чиме, нико никада да побије.

Препоруке:

Ма манте се комуниста. Латиница је службено уведена у Србију 1915. А после Првог светског рата прозападна краљевска породица (српска) је прихватила то. Имали су проблем што народ то није прихватио а није било згодно на силу подсећати људе да Краљ хоће писмо окупационих власти.
Комунисти су после рата прихватили ћирилицу али су страни агенти блиски прозападним "пријатељима" вештим маневрима (подметањаима, лажним интерпретацијама записаног и изреченог и другим техникама) успели да прогурају чувени Новосадски договор (после разлаза са Русијом). А учесници те приче су у незанемарљивом делу страни агенти (УК). А њихови наследници и даље жаре и пале у друштвеном животу Србије. Погледајте ко се од јавних личности данас залаже за латиницу па поставите питање ко му је био отац/деда или мајка/баба и све ће вам бити јасно.
Агенти утицаја су породичан бизнис јер је то уносно.

Препоруке:

"Па држава се тресе када се 1000 људи окупи а камоли ако 20 хиљада људи организује неку акцију" (Спустимно се на земљу).

Потпуно и одувек подржавам акцију која подразумева сваку врсту уличног и сваког другог протеста за ћирилицу. То је од мене било подстицано увек, неке сам протесте и организовао у склопу рада "Ћирилице", али народ није оспособљен да схвати потребу таквих протеста, јер је сасвим успешно смишљено у институцијама већински полатиничен, па су ти протести многима чак смешни, а од антисрба исмејани и оштро осуђени. А они који су за (о)чување ћирилице по институцијама добро плаћени због тих протеста не хају, јер су малобвројни учлесници, Кад би се за ћирилицу у Србији скупило 80.000 људи, као што се у Загребу скупило против ћирилице, тек тада би се наше институције и власти озбиљније замислиле.
За слаб одзив није крив српски народ у целини, него они који су учесници у добро осмишљеном латиничењу Срба после 1954. године.

Препоруке:

АКО БИ ОВИ ИЛИ НЕКИ НОВИ СРБИ СХВАТИЛИ ДА ЋИРИЛИЦА МОЖЕ ДА БУДЕ СРПСКА "АТОМСКА БОМБА", СРБИ БИ ТАДА БРЖЕ И ЛАКШЕ НАПРЕДОВАТИ НА СВИМ ПОЉИМА

"Само стрпљиво, упорно и посвећено. Знања стечена у борби за ћирилицу могу да се одлично искористе у другим контекстима.
Сматрајмо борбу за ћирилицу као тренинг за нешто много важније. Рећи ћете: За шта? Па казаће нам се само односно може се наћи и у овим коментарима" (Спустимо се на земљу).

Велики сте ми истомишљеник. Открили сте нешто што сам својевремено тајио. Када је моја маленкост радила на оснивању Удружења "Ћирилица", мислио сам и радио за ћирилицу, али много више сам мислио на нешто и више од ћирилице.

Ћирилица је, па то нам је открио и генерал Саркотић у Првом светском рату када је рекао: "Србима је ћирилица борбено средство које треба учинити неупотребљивим." Томе сам додао да враћена у живот и корисно употребљена ћирилица Србима може да буде нека врста "атомске бомбе" ако то ови или неки нови Срби буду умели да схвате.

Препоруке:

Једини савезни ниво за који могу да се опсетим да је примењивао `екавску латиницу` (по рецепту Јована Скерлића, умро 1914.) јесте ЈНА. (Рђосав)

Државни документи, конзуларне депеше и томе слично, су писанe екавски и обаезно латиницом. А што се тиче "Борбе", она је после извесног времена престала да излази двоазбучно, па је прешла на латиницу пре него што се угасила.

Власт је недвосмислено давала предност латиници. То је необитно, али је лаж да је то наложено у тексту Новосадског договора, као што је лаж тврдња у Збиљићењвој књизи из које цитира, и за коју је био рецензент, да је Устав републике Србије 1947. декларисао ћирилицу као једино српско писмо.

Такве неистине не би требало да буду тврдње једног стручњака.

Препоруке:

Прво, зашто је само Србима дато да могу по вољи писати или ћирилицом или латиницом? (Грга Мирић)

Где то пише? Има маса једна докумената који показују да су Срби у приоватном и пословном животу употребавали хрватску латиницу 30-их година прошлог века. Али ако би се Грга мало потрудио да изучи чињенице онда не би питао овакве глупости.

Друго, зашто није допуштено и ко није допустио Хрватима да и они могу по својој вољи да пишу једним или другим писмом?

Овај Грга је игнорант. Није му познато да је Крлежа писао ћирилициом у Књижевном југу, да су неки далматински листови излазили двоазбучно после 1918, итд. Књигу у руке па учи да се овде не брукаш!

Треће, зашто није Србима дато на вољу да могу писати још неким од три хиљаде писама у свету, него им је дозвољено да "по вашој вољи" замењују баш ћирилицу и баш латиницом?

Зато што су лингвисти одлучили да су Вукова ћирилица и Гајева латиница два писма истог језика.

Препоруке:

...
Након предходног ламента над ћирилицом (ко зна којег по реду) долази се поновно на исту тачку - са једне стране оивичену критиком предходног периода и прозивањем одговорних, а са друге стране прозивањем институција које треба убудуће нешто и да ураде! Кратко речено: ЈАЛОВО!

Реанимацији ћирилице може помоћи највише ЛИЧНИ допринос сваког Србина, Српкиње и Српчета, а тек онда одзив институција. Јер и сада је ћирилица релативно нормативно ЗАШТИЋЕНА али се правне норме не проводе због инерције државе (институција), и још више због инерције појединца тј. грађана.

Запамтимо Србадијо ћирилици неће помоћи:

кукњава на тему Југославија
кукњава на тему Јосип Броз "Крват" (и усташа)
кукњава на тему (руског) комунизма
кукњава на тему (србијанских)институција

Нашој ћирилици сада може помоћи само ваша национална освјешћеност и дисциплина,те грађански однос према Уставу и законима. Све остало завршиће у сјенци, мраку и нечињењу... Као и до сада.

Пљуни у шаке Србадијо моја!

Препоруке:

Србин Обични истинито оцењује да је борба са српским институцијама -- јалова. Он је у праву. Оцена му је тачна. Али она не сме да се задржи на песимизму и на подстицању на неактивност и нерад нас који тачно разумемо зашто је ћирилица Србима, на неки начин, будућа "атомска бомба" за њихово очување и очување њиховог културолошког, цивилизацијског, верског и националног идентитета. Зато тај реални песимизам не сме да се претвори у коначну малодушност у борби за враћање српске ћирилице у живот.

Треба се само подсетити: Србија и Срби су били пет векова у турском ропству и крајњем понижавању, Ко би очекивао да ће Срби који су и 1690. морали колективно да побегну с Косова да ће Срби икада васкрснути и вратити Косово. Ко је очекивао да ће Српска Војска која је морала у избеглиштво и која је више него десеткована због умирња на обалама Албаније и у Грчкој успети да се опорави и да тријумфује, као што су Срби први пут после пет векова робовања тријумфовали у отпору Турцима?

Препоруке:

1.

Дакле, пораз у души Србина и песимизам су опасни. Није ова борба с неразумним Србима за ћирилицу неизвеснија од борбе за ослобођење од Турака или за васкрс Србије 1918. Истина улетели смо у загрљај своме новом поразу -- овога пута поразу и ћирилице -- у загрљај браће која су нас издала (нека им је просто!) и која нам и данас чекићима разбијају табле с ћирилицом испод латинице тамо гд има Ѕрба и имају право на своје писмо и по њиховом Уставу.
Да скратим. Шта сам хтео рећи:

Србине Обични, будите заиста обичан Србин и учините највише за ћирилицу тиме што ћете сачувати у себи наду у успех. А рај успех није превише неизвестан. Довољно је сутра да се појави неки "Обичан Србин" на врху власти, да се сети које је вековима било српско писмо и зашто, па да нареди спровођење Устава и да нареди струци и науци о српском језику да не сме да у решењу питања писма у целом свети измишља "топлу воду". Само је један такав Србин на власти довољан и да ћирилица за месец дана доживи прави ВАСКРС!

Препоруке:

""Манте се комуниста
Мож` да бидне, ал` не мора да значи што би рекао српски сељак. Уз борбу за ћирилицу иде и борба за Гацрила Принципа и све што је српско. Дакле у питању је затирање свести. Ето га Вук Драшковић познати Микошпиљачки кадар каже да нас је Гаврило много коштао. То што су онда тражили Аустоугари није ништа у односу на ово. Дакле напали би нас свакако. Он то каже јавно и ником ништа. Избрисати срп(Б)ство, а ћирилица је ту темељ, је њихова (ватиканска) света ствар. Са брисањем срп(Б)ства бришу, односно ревидирају тотално историју, која је сигурно негде записана и чува се. Лично не верујем да је запаљена александријска библиотека. Јесте зграда и књиге неког тадашњег Вука. Оне главне сигурно нису.
Дакле, комунисти су једна организована екипа коју никад не треба потцењивати. Не заборавите да их је шачица кренула и гинула за идеју. Да су све који им се супротстављају на крају потрпали на о.Голи ломећи кичму правим победницима, а то смо опет били ми Срби.
Нису скроз успели.

Препоруке:

Време масовних окупљања није прошло али су начини организовања сложенији јер су се људи уморили од масовних манифестација изражавања ставова који ће одмах да промене све. Та времена су иза нас. Сада је другачије време које захтева више мањих акција које привлаче пажњу јавности на проблем који је тема окупљања. Када маса мањих (по броју учесника) манифестација постане уобичајена у већем броју градова (а не мора само по градовима може и по општинама чак и месним заједницама (Београд има општине које имају десетине хиљада становника)) онда се стварају претпоставке за масовно окупљање са великим очекивањима. Појединачне акције су исто тако важне јер оне стварају претпоставке за већу акцију. Замислите хиљаде обраћања разним фирмама/институцијама (упис у књигу утисака са протестом због латинице, слање писама исто са протестом због коришћења латинице, прозивке службеника коришћења латинице, итд.) недељно уз јавно публиковање садржаја и стављање фирми на стуб срама латиничарења.

Препоруке:

2.

Довољан је један јаки научник и интелекруалац а тСрбин Обичан на челу једне од научнихг институција (нпр. Матице српске или САНУ, тј. Института за српски језик. да покрене решење питања писма Срба поново у складуз са целим светом, он би лако придобио чланове своје институције (јер мислите да међу њима нема мноштво "обичних" зналаца језика и писма који би одмах гласали за поновно нормално решење питања писма српскога језика и Срба, па да опет за месец дана српска ћирилица поново буде суверена у свом језику и народу, како је то код свих других народа и њихових језика.

Само један јак, разуман, а Обичан Србин могао би Србима у српском језику и писму да врати ПОНОС који смо имали десетак векова.

Не педјмо се НИКАДА!

Препоруке:

"Пљуни у шаке Србадијо моја" (Србин Обичанб)!

Е, у томе сте јаки. Оно што Ви зовете "кукњава", тако сте схватили. Али то није лоша "куклњава", јер се мора најпре објаснити и сазнати узрок и последица трагичне појаве у вези са српском ћирилицом. И не кривите само "народ" српски. Није он кривац. Можете окривити и српски народ што није одмах сатро фашизам или турско ропство. Јака сила (па и она против ћирилице) може дуго да влада, јер она ни Бога не моли, ал "тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска (српска) дужност увек била најсветиоја. Па -- када-тада. Вреди да се то догоди било када.

Препоруке:

Велики број "мањих" акција је за противника веома опасан јер држи пажњу јавности на проблем константно. Данас путем друштвених мрежа можемо и појединачну акцију да учинимо доступном великом броју људи.
Ако неко каже да је ово герилски начин рада он је у праву. Герилске акције су ефикасне када једна страна нема масивна средства за борбу (фронтовску). Парламентарне политичке организације су опремљене за фронтовску законодавну и политичку борбу али удружења и појединци нису.
Герилска политичка борба може да доведе до исцрпљивања противника (присталице латинице у Србији) јер намеће тему ћирилице у свим контекстима. Замислите политичког лидерчића који желе да почне нешто о светлој будућности Србије а неко из публике постави питање "На примени ћирилице у Србији као власт демонстрирате да сте лажов. Не поштујете ни постојеће најједноставније законе а овамо хоћете да уведете десетине нових". Пропало јавно обраћање представника режима. Обрукани потпуно. Остају без речи.

Препоруке:

Они који разумеју речено могу своје знање и идеје да поделе са другима и да на тај начин обуче друге. Многи би да се придруже борби за очување ћирилице али не знају како. Зато им покажимо како свако у тој борби може да буде користан.
Упорношћу изградићемо и потребну организациону инфраструктуру за борбу са непријатељема ћирилице.

Препоруке:

СРАМОТА НАИВНА!

"Где то пише? Има маса једна докумената који показују да су Срби у приватном и пословном животу употребавали хрватску латиницу 30-их година прошлог века. Али ако би се Грга мало потрудио да изучи чињенице онда не би питао овакве глупости" (Катана).

Хвала, видео сам по глупим одговорима и лажним да сте прави провокатопр да заустављате борбу за ћирилицу.

Срамото наивна, ако сте мислили да ћете овде својим провокацијама збунити Србе који знају истину о ћирилицу и насиљу над српском ћирилицом. Ваши одговори су крај ваше провокације за разумне Србе. идите на свој Запад, где кажете да живите "дуго". Очигледно је -- тамо сте усавршили обмане и лажи.

Препоруке:

У последње време текстови о ћирилици привлаче све већу пажњу.
Ствари се мењају.Пре пар година скоро да није било реакције а сада све врви од коментара. Поајвљују се и нови коментатори а редакција НСПМ вуче праве потезе.
Свака част.
Само напред.
П.С.
Искористићу неке од овде изнетих идеја. Викенд је па ћу приликом посете неких мегамаркета да им кажем шта мислим о њиховој латиници.

Препоруке:

КАТАНИНА ГЕБЛСОВСКА ФИЛОЗОФИЈА ЛАЖИ

"Такве неистине не би требало да буду тврдње једног стручњака" (КАТАНА илити ГРУЈИЋ).

Па, наравно. Како би друкчије Катана у својој "западњачкој филозофији (човек сам каже да "дуго живи на Западу") окривио "цео српски народе" јер, тврди Западњак Катана, Срби су вољно напустили своје писмо, па су они кривци за затирање ћирилице. То што се напуштање писма никада не дешава у "народу", него се то чини по одлуци јаког појединца или неке политичке секте на власти, или кроз злоупотребу институција науке и струке -- што се догодило по очигледном налогу комуниста 1954. године ради латиничења и Срба православаца попут полатиничених раније Срба католика -- Катани не одговара.

Лаж, лаж, лаж о Србима по стотитине пута -- то је западњачка гебелсовска филозофија ЛАЖИ!

Препоруке:

С обзиром на првенац у НСПМ захваљујем се свим добронамерним коментаторима, који као прави Срби знају да упадну у ватру па испада да су неки на супротним линијама, а уствари нису.
Шта нам је чинити? Сабијати или како физичари кажу фузионирати мала удружења одакле ће се после доброг набоја кренути квалитет који може да доведе де повлачења масе. При фузији треба пазити на Кулона који је код нас Срба веома присутан. Кад њега савладамо завршили смо посао. Према томе дараги пријатељи покреите се, немојте да Вам печат стоји у фиоци. Носите га са собом и дигните се са миндерлука понеки пут. Попијте кафу и на посао. Дебело смо на дну.

Препоруке:

Срамото наивна, ако сте мислили да ћете овде својим провокацијама збунити Србе који знају истину о ћирилицу и насиљу над српском ћирилицом. (Грга Мирић)

Срби знају истину о ћирилици? Предопостављам из препричавања и фалсификата ткз. стручњака ала Збиљић и његових навијача као Грга. Ја за своје тврдње имам ДОКАЗЕ а они немају ништа сем фалсификата, лажи и јефтиних увреда.

Ево, црно и бело истине да је латиница била у Србији 1925, 1939. итд.

http://forum.vidovdan.org/download/file.php?id=5885

http://forum.vidovdan.org/download/file.php?id=5880

http://forum.vidovdan.org/download/file.php?id=5878

http://forum.vidovdan.org/download/file.php?id=5882

Препоруке:

"Срби знају истину о ћирилици? Предопостављам из препричавања и фалсификата ткз. стручњака ала Збиљић и његових навијача као Грга" (Катана). ПОКРИЈ СРАМОТУ --ПРОВОКАТОРЕ КАТАНА!

Препоруке:

Онај ко говои иситну не мора да вређа. Вређају само они који се ухвате у лажи. Зато Збииљћ пише: КАТАНИНА ГЕБЛСОВСКА ФИЛОЗОФИЈА ЛАЖИ (Збиљић)

С обзиром да нема ништа чиме би бранио своје фалсификате и образ користи се ниским увредама и примтивизмом.

Они који ми не верују, молим да погледају овај документ који је рецензирао Драгољуб Збиљић:

"У првом комунистичком уставу Србије (17. јануар 1947), Статуту АП Војводине, Статуту Аутономне Косовско-метохијске области, као и у Уставу Црне Горе (22. новембра 1946) утврђено је да је службени језик српски а писмо ћириличко"

( извор: http://www.cirilica-beograd.rs/%D0%94%D0%9E%D0%9A%D0%A3%D0%9C%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90/2009-12-17-16-16-58.html )

Факсимил српског Устава из 1947. каже другачије

http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=32643#page/0/mode/1up

Оцените сами ко лаже а ко говори истину.

Препоруке:

СРПСКОМ СЕЉАКУ:

НАЛОГ КОМУНИСТА ПРОТИВ ЋИРИЛИЦЕ И "КАТАНИСАЊЕ" О ТОМ НАЛОГУ

Пазите се да Вас из тих "мегамаркета" не избаце ако им споменете да је ћирилица српско писмо! Сви мегамаркети у Србији су на хрватском писму, јер Србе већ 70-ак година уче у свим српским школама да су то "оба наша писма". Замериће Вам што то не знате и рећи ће Вам да идете у "школу" да се образујете. Није основа проблема у "мегамаркетима" и у народу. Проблем је у смишљено раширеним заблудама преко заједничког деловња комуниста и лажних, а плаћених стручњака који су те заблуде раширили после овде спомињаног налога комуниста. Све што је у вези с пропашћу ћирилице у последњих седам деценија потиче од времена владавине комуниста. Они су, све до сада, зацементирали смрт ћирилици преко "богатства двоазбучја"

То је једина истина коју овде настоји да "забашури" некакав катана! Он је задужен да "катанише" о српској азбуци.

Препоруке:

ПОКРИЈ СРАМОТУ --ПРОВОКАТОРЕ КАТАНА!

И то је све шти имаш, примитивцу један? Да слепо и глупо лепиш еиткете а да не понудиш ни једно зрно доказа за твоје недоказиве трвдње? Упецао си се у лажи сад се вадиш вређањем. За тебе су докуметовани докази "провокација".

Препоруке:

Реанимацији ћирилице може помоћи највише ЛИЧНИ допринос сваког Србина, Српкиње и Српчета, а тек онда одзив институција(Србин Обични)

Чуди ме да сте Збиљићу прихватљиви, кад он тврди да Срби лично не сносе никакву одгвоорност за нестанак ћирилице. Данас се ћирлилца гаси јер Срби индивидуално из многих разлога, оправданих и неоправданих, прелазе на латиницу.

Да би Срби могли да се врате ћирилици морају да се врате својимм коренима а не из ћефа или ината. А да би се вратили својим коренима, морају да се врате тамо где више не могу да иду јер нису у стању ни да читају нити да доживањвају српски језик писан пре Вука. Реформом је прекинут кутуролошки конитнуитет у српској подсвести.

Али слажем се да се култура не чува у установама, на пијаци или улици, него у дому, на личчном ниову, и да је зато за нестајање или враћање ћирилице способан и одговоран само народ, а не држава и њене установе.

Препоруке:

Хтео сам, да истакнем велику истину коју је умешно и тачно изрекао званично на једном Симпозијуму о ћирилици у организацији изворног Удружења "Ћирилица" (од 2001) 2007. године када је поднео излагање насловљено: "СРПСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ ГРОБАРИ СРПСКОГ ПИСМА".

То је потпуно тачно, за разлику од грубе провокације Катане, тј. В. Грујића који истиче да је сам српски народ (зато што "је лош народ", оцена Грујића, тј. његових синонима и псеудонима Катана, Рђосав и остали сл. псеудоними) "изгубио вољу за ћирилицу и сам ју је напустио".

Препоруке:

2.

Наравно, само је један од ове двојице дипл. инжењера у праву, а то је Немања Видић.
Српску ћирилицу је до овога понижавајућег положаја заиста довела српска злоупотребљена интелектуална елита (умногоме фалична), а пре свега српска сербокроатистичка језичка елита која је за народни новац спроводила затирање српске ћирилице "постепено".

И док не добијемо нову стварну интелектуалну елиту,посебно језичку, остаје нам да се овако и на друге све могуће начине боримо за враћање српског писма. Јер, само од себе, спонтано -- оно се никада не може вратити у живот. Много зависи од нас који се за њега боримо. Али се ваља спремити (и) на дугу, упорну и неодустајну борбу. Ни бисмо много погрешили ако кажемо да би тешко данас било и оволико српске ћирилице у Србији да се нисмо покренули у бици за њу.

Препоруке:

То је једина истина коју овде настоји да "забашури" некакав катана! Он је задужен да "катанише" о српској азбуци. (Ј. Цар)

Очигледно факсимили доказа нису довољни да омекшају бетонире мозгове, да схавте да је лаитнизација почела давно пре комуниста. И зато беотнирнаи мозгови настављају да пишу о недоказаним и невидиљивим "налозима" о лаитничењу као чињеницама.

У СФРЈ нико није говорио да је лаитница "српско" писмо. То је изјавио М. Пижурица 2000. године. Нико нијеговорио о "богатству" двоазбучја у поселдњих 70. година, већ неких 20 година. Очигледно Цар је једна он оних који очигледно само прпеирчавају фалсификате које је чуо од неког другог.

Препоруке:

"У првом комунистичком уставу Србије (17. јануар 1947) каже Катана, тј. Грујић

То сам много пута истакао. Два аутора су радила тај прилог књизи "Срби на туђем писму". Ја нисам проверавао наводе мр Ђорђа Јањатовића у вези с уставним одредбама. Рекао сам, моја улога у том заједничком прилогу била је лингвистичка страна Новосадског договора (1954). И ја гарантујем на основу свих наступа учесника Новосадског договора 1954. и на основу објављених цитата да је највише учесника расправе говорило9 о томе како да се замени српска ћирилица хрватском латиницом. Готово сви учесници су говорили да је незгодно да се то замењивање нареди декретом и да то треба спровести "постепено", уз "давање првенства латиници", уз "бацање писаћих машина с ћириличким тастатурама на ђубриште када се истроше, а куповати нове машине само на латиници", "омиљавање и једног и другог писма све док се не изгуби национални осећај према писмима" и на многе друге начине у школи.

Препоруке:

2.

Пошто се тај процес замене ћирилице латиницом ("постепено") показао споријим него што се било замислило, прилазило се насилном уклањању ћирилице. Познат је случај у Новом Саду (преко ноћи су сви исписи улица на ћирилици замењени латиничким). Срби су бивали шиканирани на разноврсне политичке начине, све до губљења посла ако би постављали питања нестајања ћирилице.

Наравно, комунисти нису били нимало наивни политиканти. Зато они нису буквално записали да "треба насилно уклањати ћирилицу и малтретирати оне који су ћирилицу тражили). Нису ни у НДХ записивали да треба (и) због ћирилице убијати Србе. Злочинци и комунисти нису увек остављали своје видне трагове да би били тек тако лако откривени. Записана је "равноправност писама", што је бесмислица, јер писма никада не могу међусобно да буду равноправна, а усмени налог је био: сеци, линчуј ћирилицу на све начине! Сербокропатости су злоупшптребљени да оизмисле само за Србе "богатство двоазбучја".

Препоруке:

3.

А конунисти су измислили да је српоска ћирилица "буржујско писмо", па онда "сељачко писмо", "просто и простачко писмо", "застарело писмо". Па смо и у наше време имали пред нашим очима да су неки скривени, тј. пресвучени комунисти у "глобалисте" недавно у новом саду окарактерисали ћирилицу кјао "силоватељско писмо" (рекли су да се њиме "силују грађани" у Новом Саду и другде), па "фашистичко писмо" ио још је било много других "епитета" за српску ћирилицу у српском језику.

Катани је важан гебелсовски начин ширења лажи о роме да се српски народ заситио ћирилице па је напустио по својој вољи и да ту није било никаквог насиља и смишљене комунистичке акције. А сва расправа која је у реченој књизи цитирана и која је објављена у више бројева Летописа Матице српске 1953. и 1954. буквално доказује да је постојао налог комуниста да се замени српска ћирилица хрватском латиницом.

Препоруке:

4.

То и није неки наш успех не знам какав што смо открили. Ми смо само пронашли у Матици српској више бројева Летописа Матице српске који су, у ствари, то открили. Ми смо само то обелоданили изван Матице, јер њихови стручњаци о томе нису хтели да пишу. О томе су овиг дана слично говорили и познати стручњаци и научници проф. др Драгољуб Петровић и др Милош Ковачевић. Ми смо о роме, само, пре њих детаљније говорили и написали као прилог у једној од мојих књига.

Мр Ђ. Јањатовић који је навео Устав неће да се расправља на сајтовима (каже да се ту јављају разни "неиспуњени људи", што и видимо сви да је истина). Мени у том случају Устав из 1947. године није битан за нашу тему -- наложено латиничење Срба.

Препоруке:

5.
Мени, стручњаку за језик и писмо,битно је да је Александар Белић 14 година пре Новосадског договора објавио за школе Граматику (1940) у којој пише да се Срби не служе латиницом, него српском азбуком -- ћирилицом. После налога комуниста о латиничењу Срба увек је писало у правопписима и граматикама да "Срби имају два писма". Писало је то у тзв. заједничком језику и за Хрвате, али комунисти нису наложили да они имају два писма да би заменили своје писмо. То је у пракси важило наложено од комуниста само за Србе. Они су упућени на замену свога миленијумског писма. Хрвати не. Они су и пре тога и после тога углавном писали хрватски српски само латиницом.

Препоруке:

6.
Катана (Грујнић, наравно) користи неки могући превид првог аутора мр Ђ. Јањатовића у вези с Уставом из 1947. (могуће је да је помешао годину дотичног устава или је неки други превид у питању), али се тиме не може никако, никада и ничим оспорити да су комунисти наложили латиничење Срба, да се то спроводило на разне начине, најчешће насилно (буквално, или ширењем заблуда међу Србима, што је такође вид насиља), да су сербокроатисти то помогли и практично остварили школским путем.

Катана је провидан до скинутих "гаћа" ако мисли да му је једини доказ да комунисти нису наложили латиничење Срба само тиме што је Јањатовић превидео нешто у Уставу из 1947. Рекао сам хиљаду пута. У уставу мо9же да пише шта хоће. Све је џабе јер је превише познато законоиправило комуниста (Ј. Броза) да се "закона и устава не треба држати као пијан плота", него применити држање за свој "ћеф". Умногоме је с Уставом у Србији и данас тако у примени Члана 10.

Препоруке:

6.

За српско и свако писмо првенствено је битно шта пише наука -- чиме се пише српски језик. А у најновијем издању званичног Правописа српскога језика (Матица српска, Нови Сад, 2010, стр. 17) пише да се српски језик стандардно пише: "српском ћирилицом и латиничким писмом из времена српско-хрватског језичког заједништва". Јер, за српске научне институције за српски језик важи и даље Новосадски договор из 1954. у коме је била тачка о "равноправности писама". А то је као када би у уставу писало: "Србија се чува двема војскама: војском државе и народа Србије и војском неке стране земље". А та страна земља хоће цепање Србије. Па неко каже да -- нема више комуниста. Они не схватаку да није било тек тако речено: "После Тита -- Тито" и после "комуниста -- комунисти", додуше пресвучени у "еуропејце" и "глобалисте". И где су то из Србије отишли комунисти, кад их има још живих? Они имају (и)данас јаке заступнике.

Препоруке:

7.

У Србији се у последње време шири правац у науци о језику који се зове "враџбинска лингвистика" која има задатак да "испегла" још отворени налог комуниста за замену српске ћирилице хрватском абецедом и у Србији и међу свим Србима.

В. Грујић, Катана и сл. само су се декларисали настављачима комуниста негирањем налога комуниста о замени српске ћирилице хрватском латиницом. А колико је тек мудријих комуниста који се не откривају на тако прост начин као В. Грујић и његови разни псеудоним који раде у Академији за враџбинску (комунистичку) лингвистику.

Знају они да немају шанси више, па се зато крију иза разних псеудонима да ублаже своју очигледну бруку јер су огољени и остали без "гаћа", кад је реч о њиховој "враџбинској лингвистици".

Препоруке:

Није било проблема јер је књига утисака у МАКСИЈУ била одмах поред каса. Мислим да је то и законска обавеза.
Расписах се ја али видим да су и многи пре мене свашта писали.
Препоручујем ово искуство. Изгледа да то и неко чита (али нисам сигуран да и уважава).
За почетак ново искуство које не шкоди. Настављам даље када год зађем у нови супермаркет. Видећу како ће бити у мањим радњицама.
Питах их да ли се неко жалио на употребу латинице. Рекоше ми да сам ја први.Можда се и нешто промени. Ускоро идем у ИДЕУ. Да видим како ће они да одреагују.можда неко са правним знањем може да предложи коментар у књизи утисака. Хвала.
Ја сам то сељачки.

Незадовољан сам што у вашој трговини нема ниједног назива производа, ниједне декларације, ниједног упутства на ћирилици чиме сте ме као грађанина Србије понизили. Тражим од управе да у најкраћем року почне да ради у складу са законима Србије.
Хвала.

Препоруке:

1.

Пошто видим да ме неки овде прозивају, ево и са моје стране мало чињеница:

врбаске новине из Бања Луке, службени лист врбаске бановине, где су текстови и на ћирилици и на латиници:

http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=30410#page/0/mode/1up

Дакле, и пре Броза и Брозове Југославије било је латинице међу Србима, додуше много мање, тачније процес је започет са Вуком и бечким договором, и латиница је полако освајала простор све до стања које имамо данас.

A ево и неких сликa из бивше Југослaвије:

Београдска разгледница (1936):

http://s86.photobucket.com/user/zexland/media/Slike%20starog%20Beograda/Stare%20knjige%20razglednice%20romani/bgd_kalemegdan.jpg.html

Београд, 1939, обратите пажњу на пратећи натпис:

http://s86.photobucket.com/user/zexland/media/Slike%20starog%20Beograda/Terazije/Terazije1939-2.jpg.html

И опет пратећи натпис:

http://s105.photobucket.com/user/Vlastimir/media/proveramosta.jpg.html

Препоруке:

2.

Зграда старог аеродрома и натписи на њој:

http://s105.photobucket.com/user/Vlastimir/media/stariaerodrom.jpg.html

Кнеза Милоша некад, Бата и Bata:

http://s105.photobucket.com/user/Vlastimir/media/Cbbapture.jpg.html

1934, крст, krst и križ, на поштанској маркици:

http://www.oldstratforduponavon.com/images/belgradeknezmilos1934.jpg

Коме је намењено ово krst? Јасно је за крст, и за križ, али ако има krst, зашто нема криж?

Да поновим, говоримо о краљевини Југославији, дакле деценијама пре Новосадског договора и комунистичке владавине..

Препоруке:

ЗАБЕТОНИРАН У БЕСЛОВЕСНОСТИ"Али слажем се да се култура не чува у установама, на пијаци или улици, него у дому, на личном ниову, и да је зато за нестајање или враћање ћирилице способан и одговоран само народ, а не држава и њене установе".Наравно да све извире из народа. Али када народу не би требале институције за било шта па и за неговање културе, језика и писма, па који би то био "луд народ" да плаћа толике институције науке и државе"!? Човек је неупућен у основношколско опште градиво. Народ је, човече, маса која нема своје особно одређење, јер је народ увек скуп оваквих и онаквих појединаца. Зато се цео народ може насилно бомбардовати, али нема никакве силе, осим Бога, која може да осуди и учини одговорним цео народ! То могу да ураде само мрзитељи народа.

Препоруке:

Катана је провидан до скинутих "гаћа" ако мисли да му је једини доказ да комунисти нису наложили латиничење Срба само тиме што је Јањатовић превидео нешто у Уставу из 1947. (Збиљић)

Ја сам вам Збиљићу вишеструко казао да у Новосадском договору није било таквог налога. А ви сада скрећете са Договора на Анкету која се водила годину дана пре Договора, и бркате мишљења учесника Анкете са некаквим фантомским "налогом" за постоепено лаитничење Срба који није у Довогору!

Ако такав налог постоји, молим да наведете извор где се тај документ може видети. У супротном, престаните да ширите дезинформације!

Препоруке:

ЗАБЕТОНИРАН У БЕСЛОВЕСНОСТИ (2)

Дакле, народ јесте стваралац језика као сировине (дијалекта), а само су институције творци стандардног језика. Народ није стваралац писма нити може бити одговоран и осуђен за напуштање писма, јер колективно народ није ни стваралац ни чувар писма. Народ се на (једно) писмо навикава и прихвата га. А само институције одлучују о томе којим и каквим ће се писмом писати језик једног народа и да ли ће и када тај народ заменити писмо.

Катанина (тј. в. Грујићева) комика у покушају наметања "кривице" и колективне "одговорности" за замену ћирилице српском народу толико ЈЕ бесмислена да прераста у гротеску његове "враџбинске лингвистике", правца који се овде први пут у свету појављује.

Препоруке:

ЗАБЕТОНИРАН У БЕСЛОВЕСНОСТИ (3)

Такву "лингвистику" о језику и писму чак ни комунисти нису хтели да "склепљу", па нису ни они бацили колективну "кривицу" на српски народ бар не у замени писма. Комунисти су, ипак, били мудрији од ових представнике враџбинске лингвистике, па нису чекали да писмо у српском народу нестане само од себе, тј, од "кривице народа" и спонтано, него су наложили стручњацима за то да изврше "постепену зтамену ћирилице" међу Србима.

Погубио се човек. Може му се, јер му јавно образ од бруке спасава псеудоним.

Препоруке:

А сва расправа која је у реченој књизи цитирана и која је објављена у више бројева Летописа Матице српске 1953. и 1954. буквално доказује да је постојао налог комуниста да се замени српска ћирилица хрватском латиницом (Збиљић)

Не доказује ништа "буквално"! Нико се не позива на неки "налог". Само се дају мишљења извесних учесника Анкете који су фаворизовали латиницу.

Главно је да Збиљић и његови следбеници лажно тврде да је у Новосадском договору неки "налог" за постепено латиничење Срба. Такав "налог" не постоји у том документу. Такав "налог" не сптооји ни у расправи која се водила о језику и писму у Анкети годину дана пре Договора. Али постоје лична мишљења неких да би требало прећи на латиницу.

И онда се Збииљћ жали што нико у САНУ и у Матици неће с њим да дискутје!

Препоруке:

УКОПАН У ШАНАЦ

Катана (Грујић, зна се) укопава себе све дубље. Он, као један огроман ЦДР, снимио је Новосадски договор са десет Закључака, погубних за српски језик и писмо" тражи да му се цитира место на коме пише да треба Србима заменити писмо. Па нису комунисти били шашави баш колико представници "враџбинске лингвистике". Они су знали шта се памти, а шта се у политици и насиљу пише. Он стално гусла о Анкери, а није само у анкети стално спомињана замена ћирилице латини0ом, него, још више, у расправи на догоцарању. Човек неће ништа да чита изван својих коментара из враџбинске лингвистике и из Википедије, па мисли да је лингвиста.

Препоруке:

УКОПАН У ШАНАЦ (2)

Човече, и у расправи током Анкете 1953. и у расправи за време договарања о језику и писму НА САМОМ НОВОСАДСКОМ ДОГОВОРУ (1954) стално се истиче готово од свих учесника да Србима писмо "не треба забранити декретом, јер би то било контрапродуктивно", него треба радити на томе да се Србима "омиле" оба писмо, са треба радити да Срби изгубе национални осећај за своје писмо, па тек онда заменити ћирилицу латиницом. И сва пракса у вези с ћирилицом после Новосадског договора текла је строго по тим саветима на Новосадском договору. То, наравно, не пише у званичним Закључцима који треба деци да се предају у школи. Али то тако пише у објављеним дикскусијама (боље расправама)пред Договор и у току Договора, рекао сам, у Летопису Матице српске у више бројева 1953. и 1954.

Препоруке:

Катанина (тј. в. Грујићева) комика у покушају наметања "кривице" и колективне "одговорности" за замену ћирилице српском народу толико ЈЕ бесмислена да прераста у гротеску његове "враџбинске лингвистике", правца који се овде први пут у свету појављује(Збиљић, то јест Грга Мирић & al)

Како би било уместо "описа" и приповетки да нешто докажете црно на бело? Питајте Србе зашто пишиу латиницом. Милисте да је просећном Србину стало до тога шта Матица каже? Данас нема комунсита који раде по "налогу". Данас се Срби масовно ратосиљају ћирилице, на своју руку, без претњи и притисака. Смешни сте, Збиљићу, озбиљно. Ваши арументи су као аргументи неког детета -- емоције и бајке.

Препоруке:

Он стално гусла о Анкери, а није само у анкети стално спомињана замена ћирилице латини0ом, него, још више, у расправи на догоцарању. Човек неће ништа да чита изван својих коментара из враџбинске лингвистике и из Википедије, па мисли да је лингвиста. (вишеглави Збиљић, Мирић, Цареви, и остали)

Збииљћу, оставите се накпалања. Не одуговлачите више и не брукајте се овде пред светом. Дајте, покажите тај службени "налог" о постепеном латиничењу Срба.

Препоруке:

УКОПАН У ШАНАЦ (3)

Овај човек или се прави шашав или мисли да може нешто да зна без икаквог читања осим читања својих "коментара" и ИНТЕРНЕТСКЕ Википедије. Тога има у Летопису. Отиђите, поручите у Библиотеци Летописе из ИЗ 1953. и 1954. и све што Вам овде од речи из тих Летописа наводим и још гомиле сличних речи, реченица и идеја како да се "постепено" код Срба замени ћирилица да се то не би учинило декретом.

Доказ је томе сва пракса и однос према ћирилици после Новосадског договора (1954) показује непогрешиво да се нису спроводиле званичне смушене тачке Закључака, него оно што се говорило у расправама.

Идите у библиотеке и читајте нешто, човече! Интернет још не може да замени библиотеке. Не потцењујте књиге само зато што Вам се ништа озбиљно и изворно не чита, па зато врачате о језичким питањима и узроку нестајања ћирилице.

Препоруке:

УКОПАН У ШАНАЦ (4)

Чујте, каже човек да је "српски народ по својој вољи напустио своје писмо". Где тога има у свету, човече!? Знате ли какве небулозе пишете овде да бисте бацили камење у точак борбе за ћирилицу који се све брже и боље окреће. Не може више нико да сакрије узроке затирања српске ћирилице, који је покушаван још од 1060. године, али је највећи егекат у замени ћирилице постигнут комунистичким налогом и насиљем према ћирилици после 1954. године, што траје све до овога часа.

Препоруке:

"Ако такав налог постоји, молим да наведете извор где се тај документ може видети. У супротном, престаните да ширите дезинформације" (Катана)!

Стално му наводим да то пише у Летописима Матице српске у више бројева из 1953. и 1954. а он стално пита где то пише!

Човек, изгледа, не може да схвати ако то не пише у његовој глави. Па како да Вам пише у глави оно што нећете да читате!?

Препоруке:

"Како би било уместо "описа" и приповетки да нешто докажете црно на бело" (Катана)?

Стално му доказујем својом књигом (из ње је нешто овде објављено, тек делић), узмите књигу "Срби на туђем писму", прочитајте прилог у тој књизи на 106- до 149. стране. А до воље Вам је. Ако баш нећете мени да верујете, отиђите у неку бољу библиотеку, узмите Летописе Матице српске за 1953. и 1954. и ру ћете наћи то из моје књиге, само још више. Ако мозак имате, нећете се више јављати овде на исти начин. Ваљда ћете нешто схватити.

Препоруке:

За Рђосава, Катану, Збиљића.
Колико видим сви ви се залажете за ћирилицу али некако успевате да се међусобно љуто закрвите. Па тако уместо неког конструктивног резултата расправа се завршава у личним препуцавањима и надгорњавањима. Аман заман, није ствар у томе ко је паметнији, обавештенији, чак ни који су све узроци запостављености ћирилице, него у томе шта учинити да се њен положај поправи.

Препоруке:

"Милисте да је просећном Србину стало до тога шта Матица каже" (Катана)?

Овај човек је стварно белики комичар или јогунасто недозрело дете. Нисам Вам предложио да (про)читате шта каже Матица српска и њени стручњаци, него да (про)читате објављене ауторизоване расправе тадашњих учесника Новосадског договора (1954). И да видите шта су и како о "постепеној замени ћирилице" говорили тада врхунски лингвисти из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе (јер свуда је тамо о данас лингвистички тумачено српски језик у варијантама стандарда тих република). Реч је о великим лингвистима. Међу њима је било заиста великих стручњака и научника из Хрватске од који су се неколицина негативно изјаснила у вези са заменом ћирилице латиницом код Срба. Знате, ниједан народ није зао. И у сваком народу има часних људи. Нормалан човек може и мора да буде ганут како су неки тадашњи хрватски лингвисти осуђивали наметање латинице Србима. Увек има, срећом. часних људи и научника.

Препоруке:

МЕТАНИСАЊЕ И КАТАНИСАЊЕ

Из тада изговорених речи неких Хрвата боље се види да је заиста био налог за латиничење Срба, јер су српски лингвисти били заплашени да о томе све говоре. Хрватски лингвисти (не сви, неколицина) били су храбрији и отворенији у опирању да се Србима замени писмо.

Отиђуте у библиотеку, па мало више књиге, књиге, а не само "метанисање" и "катанисање"!

Препоруке:

САМО ПРОМАШАЈИ И КАТАНИСАЊЕ

"Не доказује ништа "буквално"! Нико се не позива на неки "налог". Само се дају мишљења извесних учесника Анкете који су фаворизовали латиницу" (КАТАНА).

Ви само бацате прљаву своју воду од речи.

Како би неко смео да спомене налог. кад је налог био усмени. Зато није нико спомињао налог. Али је готово свако од њих објашњавао да је незгодно декретом заменити ћирилицу, него су предлагани начини како да се то учини. Тај налог извире и сваке изговорене речи, јер је једна од најважнијих тема била замена ћирилице. А чак и од Срба и било кога нико није ни споменуо, рецимо, замену латинице иако је тада у Југославији још било већинско ћириличко писмо. Да није био свима налог, не би хрватски лингвисти тек тако поставили ту тему и не би се могло догодити д баш ниједан српски лингвиста не предложи замену латинице.

Из тога је ментално здравом кориснику језика и писма било јасно је за линч била предвиђена и наложена само ћирилица.

Препоруке:

2.

Не каже, човече, ни данас Европа и Америка и други да хоће "да нам отму Косово и Метохију", него кажу да је Независност Косова "корисна за Србе и Србију".

Исто тако, нису комунисти били глупљи од Европе и Америке, па да запишу да им је циљ у коначном латиничење Срба, него су записали да је равноправно писмо једно с другим, као да је то могуће, а у пракси се наметало то "равноправно" кроз замењивање српског писма. Све, баш све како је говореено у расправама на Нов. договору било је тако у пракси, само још мало горе по српску азбуку. Наравно да неће Америка, Европа, са Енглеском и другима да нам кажу да су нас бомбардовали да би нам поцепали државу, него су рекли да су нас бомбардовали због једног човека -- Слободана Милошевића. Па су због Милошевића убијали људе на РТС-у зато што је РТС слала "ружне слике о бомбардовању".

Све је, човече, исто иако њега данас нема, баш као што је још све исто с ћирилицом иако, тобож, комуниста нема. И кад њих нема има њихових наследника.

Препоруке:

2.

Поштени и часни Срби (а чак је и поч. Ђинђић то и говорио) сви су мислили -- "кад скинемо Милошевића и уведемо демо(н)кратију, проћи ће нешто мало времена, па ће нам вратити отето Косово и Метохију". Тако може неко помислити -- ласко ћемо вратити ћирилицу кад опишемо сву истину о ћирилици. Врага, неће. Ефекат навике на туђе писмо велики је. Требаће сада силна борба с Катанама и осталима из враџбинске лингвистике да схвате како то други народи чувају своје писмо. Исправно институционално решење питања писма у складу са светом једини је лек. Али, како стићи до тог лека. Да би се стигло до таквог једино спасавајућег лека, мора се ићи свим путевима борбе за ћирилицу, па и овим путем који је отворио ових дана НСПМ. Мало је њих који су до сада, овако били отворени за питање ћирилице. И НСПМ не може бити кривац што се неки забораве па злоупотребљава овај простор за сејање лажи и заблуда. Незгодно је забранити им приступ.

Препоруке:

ИАКО ЈЕ И МЕНИ НЕШТО УЉУДНО И КОРИСНО ПРИГОВОРИО, ТОША ЈЕ У ПРАВУ!

Иако је и мени приговорио, када је реч о одређивању онога што је у свему овоме најважније, Тоша је поптуно у праву! Најважнији је заиста начин у поправљању стања у вези са српском ћирилицом и шта учинити да стигнемо до бољег.

Ипак, зарад других многих учесника ове расправе и њених читалаца важна је истина у свему. Истина је увек најсигурнији пут до успеха. А чињеница је да има провокатора. То су најчешће они који мисле да знају баш све. Такви су и најупорнији. Моја је срећа лична што никад нисам ни помислио не само да знам све него знам да не знам све ни из језика и писма (што је моје маленкости основна струка). А све док знамо да све не знамо, бићемо спремни да учимо. Не само овде превише је очигледно да неки мисле да знају све не само из своје него и из туђе струке.
И тада је разговор с таквима не само напоран него и немогућ. Они ће увек наћи разлог да се ни с ким и ни са чим "не слажу".

Препоруке:

Ozvinjavam se na koriscenju latinice,ali ovo je sluzbeni komp,nemam cirilicu i ne mogu da je montiram.Zelela bih samo da neko od komentatora da podatak:koliko kosta izrada jedne table,(kao ove na kojoj pise Ljubostinja,cirilicom)i njenog postavljanja.Zelim da dam prilog,i takodje skupljam priloge od kojih bi smo izradjivali takve table,i onda bi ih dobrovoljci kacili,pored ovih latinicnih,Veoma sam zahvalna za takvu informaciju,vec sam i razgovatala sa nekim ljudima.

Препоруке:

"Дакле, и пре Броза и Брозове Југославије било је латинице међу Србима" (В. Грујић, извучен из својих псеудонима).

Какав је и чему такав доказ из Академије за враџбинску лингвистику.

Па свако основношколски описмењен зна да су Срби католици писали латиницом и пре Броза, и пре комуниста, и пре Вука, и пре Гаја, и пре Немање... Срби католици су први Срби који су полатиничени истовремено с католичењем.

Не знам да ли и "враџбинска лингвистика" признаје да је било раније доста Срба латолика који су полатиничени много пре комуниста!?

Какав је ро "доказ" из враџбинске лингвистике што су Срби католици били латиничари или што су многи Срби знали оба писма. То ништа не квари истину да су Срби православни масовно прешли на латиницу и многи више и не знају да пишу ћирилицом после спроведеног у пракси налога комуниста за латиничење и Срба православаца?

Препоруке:

У коментарима имамо нешто готово сасвим ново и охрабрујуће : појавили су се људи под шифрама "Нећу латиницу" и "Спустимо се на земљу", који уопште не помињу да је само ћирилица српско писмо. Из њихових речи видимо да се подразумева да је она као таква српска идентитетска вредност, и да се за њу требамо борити.И нуде сасвим логичне и прихватљиве предлоге шта да се ради. Дакле, сматра се да је пређена та прва фаза у одбрани ћирилице : идентификација понижавајуће мале заступљености ћирилице у јавном животу , узроци који су до тога довели, и закључак да она може опстати и трајати само као једино српско национално писмо. Искључива заслуга за реализацију те прве фазе одбране ћирилице припада веома малом броју људи из удружења која су се тиме бавила.
Друга карактеристика коментара је та да се, као и после објављивања других текстова о ћирилици, јављају исти људи који бескрајним понављањем раније реченог одвраћају пажњу од суштине : како да се реализује друга фаза одбране ћирилице .

Препоруке:

"Кнеза Милоша некад, Бата и Bata (В. Грујић).

Свакако. Београд је увек био отворен град и Срби у њему ни било где у Србији нису никада јуришали с чекићима ни на чије писмо. Нормално је да су Хрвати у Београду увек слободно писали латиницом. Нико није никада католичким корисницима српског језика забрањивао латиницу у Београду. Поготово у време Краља Александра. Тада је у Београду било буквално равноправно коришћење оба писма. Наравно на одређеним местима и на радњама оних који су писали латиницом. То само гфовори о српској широкогрудости. Али такве приросдно ретке појаве коришћења латинјице у СЅрбији никако и нимало не значи да су Срби православци писали час једним час другим писмом. Нема никаквих доказа да су православни Срби у Србији и било где имали овакво "двоаубучје" и служби зарирања ћирилице какво постоји после 1954. године до данас. То је у Србији тај "црни" -- затирачки период за српску азбуку. То би Вам тако детаљно са сликама изложио Жељко Филиповић из Ниша.

Препоруке:

У свом коментару сугерисао сам Збиљићу да прекине да се сукобљава са провокаторима , јер то штети одбрани ћирилице.
Иако није уважио мој став ( а назива ме мудрим),овом приликом му сугеришем да је штетно и његово упорно понављање да се ништа не може учинити док лингвисти не одустану од двоазбучја.Увек сам га одвраћао од тога сматрајући да онај ко је издао неће да призна издају, па је прозивање лингвистичких ауторитета исто што и прозивање дебелих зидова САНУ и Матице српске.И није проблем само у оним професорима који су или пред пензијом , или у том статусу настављају да руше последње трагове ћирилице, него исту сербокроатистику негују и млади професори. Тако је недавно у медијима слављена као хероина проф. др Рајна Драгићевић због свог обраћања будућим средњошколским професорима , у коме није приметила да вене ћирилица, што значи да ће будући професори наставити са одгајањем нових латиничких јањичара (Жељко Филиповић) у средњим школама.

Препоруке:

Немања Видић је у праву што се тиче непотребног расправљања Збиљића са неким коментаторима. Ово су модерна времена која захтевају сажето излагање и осећај када је непотребно коментарисати односно доказивати. Најчешће је довољно навести референце на радове где се налази аргументација и то је то. Суштина ових форума је у новим идејама, у дефинисању акционог плана за деловање, у изградњи мрежа утицаја (методолошки, стратешки и тактички ниво). Они који посећују форуме ове врсте су углавном преломили и желе да се нешто уради. Овако имамо ситуацију да је поента изгубљена у расправи (да не кажемо свађи појединаца). Не кажем да то (расправа) није корисно али мислим да није економично. Уредништво НСПМ је обзирно што је за похвалу и даје простор за дијалог али и коментатори треба да науче како да дискусију каналишу и да буде економична.
Ако смо преломили око ћирилице, а јесмо, онда шта да радимо, како, којим средствима, када и где. Мало практичности не шкоди. Ја сељачки а ви како хоћете.

Препоруке:

Други пример је проф. др Душка Кликовац, која је написала средњошколски уџбеник српског језика, а у њему се изучава српскохрватски језик.
Дакле, ништа добро не треба очекивати од лингвиста, него их само у свакој згодној прилици треба стављати на стуб срама.
Ништа добро по ћирилицу не треба очекивати ни од државе, ако нема народног отпора. Јован Анастасијевић је у свом коментару правилно написао да проблем писма у Србији може да реши само држава.Још 2001.г. Политика је објавила мој текст под насловом "Писмо је државно питање", које је поменуо и сам Збиљић у једној својој књизи. Чини ми се да је разлика између мог и Анастасијевићевог става само у томе што, по њему, држава може да ради како се ћефне политичарима, а ја мислим исто као и људи под шифрама "Нећу латиницу" и "Спустимо се на земљу" :да народ треба да пружи отпор латинизацији, и да тим отпором подстакне државу на спровођење уставне норме о ћирилици као једином службеном писму српског језика.

Препоруке:

Оно што мене брине је то да се људи са новом енергијом оглашавају под шифрама.То би имало смисла само онда ако су запослени у Министарству просвете, или слично, па би могли остати без посла , јер је ова власт за похрваћивање Срба њиховим латиничењем.
На овом сајту јавно сам похвалио Рајка Буквића зато што је није крио своје име кад је слао коментаре. Овом приликом желим да обрадујем ћириличаре чињеницом да је он универзитетски професор. Ово нарочито истичем због тога што се такви примери могу набројати на прсте једне руке. У толикој мери су српски универзитетски професори и изван лингвистиче струке издали ћирилицу.Заправо, издали су је српски факултети и универзитети у целини.

Препоруке:

"Иако није уважио мој став ( а назива ме мудрим),овом приликом му сугеришем да је штетно и његово упорно понављање да се ништа не може учинити док лингвисти не одустану од двоазбучја" (Немања Видић).

Корисно би биоло да Немања Видић, као велики борац за ћирилицу схвати Збиљића како треба. Није Звбиљић никада рекао да не можемо ништа да учинумо "док лингвисти не схвате". Лингвисти нису још схватили па баш зато је Збиљић много радио и напиао десет књига о ћирилици. Збиљић само каже да се лингвисти (не ови и овакви) не могу заобићи у враћању ћирилице у живот. Можемо ми и лингвисти (сртручњаци) и нелингвисти (нестручњаци) шта хоћемо да радимо за ћирилицу, можемо ми и вратити нешто ћирилице у живот, али коначно враћање ћирилице у живот не може се босигурати без институција и стучњака у њима. О, па кад би могло, ми бисмо укинули те институције, избацили с посла лингвисте и радили бисмо0 на језику и писму без њих.

Препоруке:

2.

То би било као да кажемо: Не требају нам више инжењери, сами ћемо правити мостове! То би било превише неозбиљно.

Дакле, нема спор између мене и Видића у томе да морамо радити и борити се и без лингвиста зас ћирилицу. И то углавном ичинимо. Али треба знати ни без употребе ни без злоупотребе институиција науке о српском језику и писму, једноставно нема нормалног решења питања писма и ћирилици се не можемо трајно надати. Ми смо до сада углавном сви9 радили готово без икакве помоћи под научних институција и институционални8х стручњака. И шта смо урадили без њих за 13 година преко удружења "Ћирилица". Успели смо да се усвоји какав таква нормална одредба о језику и писму у Члану 10. Устава Србије и успели смо да ћирилица буде свуда тема. Али у пракси --- ћирилице је све мање. Само лаици занемарују потребу за институцијама и стручњацима.

Препоруке:

3.

Удружења "Ћирилица", ма колико да их има, сасвим сигурно, неће моћи у коначном да замене све институције и све стручњаке у институцијама. То што још нема "нормалних" српских научних институција и стручњака за језик и писмо никако не зннчи да ће се, у коначном, моћи без њих, баш као што се не може без инжењера. Ми сигурно не можемо да заменимо све институције за лингвистику и све стручњаке у тим институцима.

Ово, сигуран сам, није велико противуречје с Немањом Видићем, само је међусобна допуна у нашим за нијансу понекада различитим мишљењима. Нас двојица имамо своје главе, а не псеудонимске да бисмо били у главама истоветни. Мислим да смо нас двојица увек до сада један другоме у борби за ћирилицу били корисна допуна.

Препоруке:

Уз дужно поштовање свих нас "гуслара" ""др. Јела Бисић је предложила конкретну ствар, али и на њену добру вољу неко би се бунио, а то је Држава јер једино она има право, тј. Путеви Србије да поставља табле, а да им ми пишемо дајемо паре у прилозима нема смисла. Иначе табле су скупе(сазнаћу цену) и производи их нека фирма из Сомбора и још једна којој не знам име.

""Тоша.

Покуша и моја маленкост да спусти лопту, али ми Срби волимо да је дуваришемо (израз из Трстеника кад смо били клинци).

Препоруке:

"Уз дужно поштовање свих нас "гуслара" ""др. Јела Бисић је предложила конкретну ствар, али и на њену добру вољу неко би се бунио, а то је Држава јер једино она има право, тј. Путеви Србије да поставља табле, а да им ми пишемо дајемо паре у прилозима нема смисла" (М. Ђошић).

Сасвим тачно и добро каже ово М. Ђошић. То је само још једна потврда да наша удружења могу много да раде и ураде, али у коначном све решавају плаћене институције за тај посао у вези с враћањем ћирилице у живот.

Ми једино можемо да подстичемо борбу за ћирилицу, да освешћујемо народ у вези с ћирилицом или оне који желе да се освесте, да указујемо истину о ћирилици и њеном замењивању и штети од тог замењивања, да предочавамо проблем тамо где нам се отвори простор за то, можемо да изводимо протестне акције на разноврсне начине и то смо све радили и радимо.

Препоруке:

2.

И, уз то, врло важно -- да предлажемо институцијама плаћеним и задуженим за језик и писмо да ураде све оно што све друге институције раде у другим државама у вези с писмом. Друго без деловања институција не можемо ми да урадимо оно што оне неће да (у)раде.

Неко приговара што понеко од нас спомиње пример из Хрватске у вези с писмом. Сматрам да је јако корисно да спомињемо тај пример јер нам је лингвистички један/исти језик, а ми у Србији имамо велики проблем у вези са својим писмом. Они немају никакав, оси једног јединог -- како да сузбију насиље својих екстремиста који се немају потребе борити за своје (латиничко) писмо јер га имају свуда сто посто, а једини им је проблем да спроведу своје прописе у вези са српским (ћириличким) писмом.

Препоруке:

3.

За разлику од Хрватске, код нас је у вез с рим све супротно и наопако, па и то да ми, односно наше мањине немају овде никакав проблем с њиховим писмима, па ни Хрвати, а једино ми Срби имамо проблем у нашој држави Србији са српским писмом!

То су такве супротности да је то једно од светских великих "чуда".

А о узроцима свега и начинима превазилажења тога великог српског проблема у вези с писмом толико сам се већ написао (и) овде да више, мене што се тиче, за једно време могу да се мало одморим иако нисам уморан.

Мени се често чини да се овде показује једна од наших заједничких особина да не читамо пажљиво једни друге и да више тражимо разлике да бисмо се нагваждали, него да бисмо се међусобно испомагали и подржавали.

Препоруке:

На форумима ове врсте није битно ко пише него шта се пише, како се пише, какав је допринос коментара артикулацији теме. Не треба да се много бавимо људима него идејама. Сви смо склони да се поведемо за ауторитетом човека који је нешто изговорио уместо да размислимо о ауторитету (смислености) изговореног.
У тој ситуацији псеудоними су згодни јер онда публика размишља о ономе што је изговорено а не ко је изговорио. Знамо да има и служби које размишљају ко је то изговорио али ако обелодане то онда су обелоданили кривично дело које починише (неовлашћено прислушкивање и праћене). Пошто наш дијалог није у домену државне безбедности дежурни безбедњак ће можда то регистровати али неће реаговати и сачуваће нашу анонимност (да не би себе угрозио).
Уместо да госпођа Бисић плаћа путоказе (што је посао државе) на ћирилици боље је да помогне конкретну акцију неког од друштава за очување ћирилице а има их 8. На сајту АПР се налазе њихови називи а у следећем посту ето и њихове листе.

Препоруке:

Удружења која у називу имају реч ћирилица:
-Удружење грађана "КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ"
-Српско удружење "Ћирилица" Београд
-Удружење за заштиту ћирилице српског језика
-"Удружење Свесловенске писмености и заштите ћириличног писма"
-Удружење грађана за заштиту српског писма "Српска ћирилица"
-Дани ћирилице Баваниште
-Удружење за очување ћириличног писма "Живословље"
-"Српска Ћирилица"

Препоруке:

„Па свако основношколски описмењен зна да су Срби католици писали латиницом и пре Броза, и пре комуниста, и пре Вука, и пре Гаја, и пре Немање... Срби католици су први Срби који су полатиничени истовремено с католичењем. “ (Збиљић)

„Свакако. Београд је увек био отворен град и Срби у њему ни било где у Србији нису никада јуришали с чекићима ни на чије писмо. Нормално је да су Хрвати у Београду увек слободно писали латиницом. Нико није никада католичким корисницима српског језика забрањивао латиницу у Београду. Поготово у време Краља Александра. “ (Збиљић)

Ма да, Срби католици су писали Гајевом латиницом много пре него што се Гај уопште родио, а Београд је у време краља Александра просто врвио од католика, што Срба, што Хрвата, и овај Бата-Bata је наравно био католик, и ове разгледнице су биле католичке, и она зграда аеродрома је била католичка, и она поштанска марка је била католичка, какво забадање главе у песак, невероватно.

Препоруке:

Значи: Збиљићу се много допала измишљена теза о некаквом комунистичком `налогу` (којег није било - иначе би га Збиљић сигурно цитирао) за латиничење Срба. Нема никаквог налога.

Е сад - чему прозивање Збиљића, који је у очигледној замци сопствене тврдоглавости? Ево зашто: залагање за ћирилицу као једино писмо савременог српског језика захтеван је посао, много је отпора и међу грађанством (које у огромној већини преферира латиницу - ко каже да народ никад није крив?!) и међу националним интелектуалцима (ако има таквих?) и међу политичарима. Зато не смемо да допустимо да наш став заступају некакве замлате - острашћени антикомунисти - теоретичари завере. Безначајан смо ми народ да би се против нас смишљале завере - ми нестајемо, овако или онако, наша демографска слика је поразна...

Дакле: наступати тако да нам нико не може оборити аргуменмтацију. А овакви као Збиљић, што измишљају непостојеће `налоге` - могу да направе већу штету него корист. Дакле - зато. И само зато.

Препоруке:

Изузетно ценим српског сељака, па и овог потписаног под именом Српски сељак. Он је дао овакав редослед удружења за ћирилицу

Српски Сељак наводи:

Удружења која у називу имају реч ћирилица:
-Удружење грађана "КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ"
-Српско удружење "Ћирилица" Београд
-Удружење за заштиту ћирилице српског језика
-"Удружење Свесловенске писмености и заштите ћириличног писма"
-Удружење грађана за заштиту српског писма "Српска ћирилица"
-Дани ћирилице Баваниште
-Удружење за очување ћириличног писма "Живословље"
-"Српска Ћирилица"

* То је погрешан редослед, а у једном случају и назив удружења, ово наведено под три.

Ја ћу дази, зарад истине увек, прави редослед (наравно по времену када су основана, али неће стати овде, па у следећем јављању.

Препоруке:

Српски сељак је требало да да тачан редослед по имену и времену оснивања овако:

1. Удружење за заштиту ћирилице српског језика "Ћирилица" (прво удружење, основано 15. фебруара 2001; Нови Сад)
2. Удружење грађана за заштиту српског писма "Српска ћирилица" (Београд)
3. "Српска Ћирилица" (Београд)
4. Удружење грађана "КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ" (Београд)
5. Српско удружење "Ћирилица" (Београд)
6. Дани ћирилице (Баваниште)
7. Удружење за очување ћириличног писма "Живословље"
8. "Удружење Свесловенске писмености и заштите ћириличног писма" (Вршац).

Нисам сигуран, па нека ме неко исправи, ако тачно зна, а ја знам да је прво основано Удружење "Ћирилица" у Новом Саду, које је овде стављено на прво место.

Напомене. (Нема овде места, па у следећем наставку)

Препоруке:

НАПОМЕНЕ
а) Ово Удружење "Култура ћирилице" практично се не бави заштитом ћирилице, него њеном ликовном пропагандом, али не спомиње затирање српске ћирилице. То је нека врста "Путујуће изложбе ликовних радова на тему "Ћирилица".
б)Удружење "Ћирилица" (Београд) поновило је исти назив у скраћеном називу "Ћирилица" новосадске "Ћирилице", што је противно Члану 26. Закона о удружењима, јер скраћени назив најчешће и за саме чланове оба удружења ствара недоумицу о којем и чијем је удружењу реч. Зато то споменути Закон не допушта. Али, неко га је родио, па се мора љуљати.
в) Удружење из Вршца је најстарије удружење, али је тешко то подвести под удружења за ћирилицу, јер се бави заштитом словенске културе, а ћирилица му је под два, дакле узгредно.

Препоруке:

Српски Сељак је предложио да др Јела Бисић, уместо да помогне постављање неке ћириличке табле у неком граду, помогне рад неког од малопре наведених удружења за ћирилицу.

Да би се др Јела Бисић лакше одлучила (вероватно не познаје како раде удружења) да помогне најмлађе Удружење "Српска азбука" у коме је један од оснивача дипл. инж. Немања Видић. То је најмлађе удружење за заштиту ћирилице, па нека њега помкогне, јер, како се каже, "на (нај)млађима свет остаје".

У име Удружења "Ћирилица",
Драгољуб Збиљић,
оснивач (2001. године)
и председник Скупштине
најстаријег удружења за ћирилицу

Препоруке:

"Београд је у време краља Александра просто врвио од католика, што Срба, што Хрвата, и овај Бата-Bata је наравно био католик" (В. Грујић и његова непристојна иронија с католицима).

Колико је Београд "врвио од католика" (В. Грујић) да је врвио у време краља Александра, толико је у београду било латинице. Нико ни тада ни сада, хвала Богу, није у Београду никада забрањивао латиницу никоме па ни католичким корисницима српског језика.

Препоруке:

Дођосмо на крају до циганчења.

Препоруке:

НАЛОГ О ЛАТИНИЧЕЊУ СРБА И ЋОРАВ МО9ЖЕ ДА ВИДИ

"Значи: Збиљићу се много допала измишљена теза о некаквом комунистичком `налогу` (којег није било - иначе би га Збиљић сигурно цитирао) за латиничење Срба. Нема никаквог налога" (Рђосав, Грујићев псеудоним).

Напротив,наравно да ми се није допао налог и за латиничење Срба,м али ми се допада што су то изговарали сви учесници Договра, него Ви ништа не читате озбиљно. Тај налог је спомињао свако од учесника Новосадског договора, само га је звао "постепена замена српске ћирилице хрватском латиницом, али не декретом и одмах, него постепено" (Видети ако нећете моју књигу "Срби на туђем писму", онда узмите све Летописе Матице српске из 1953. и 1954. То све тамо пише).

И тачно тако како је говорено и планирано, тако се и догодило. Па то и ћорав видио да је тако.

Препоруке:

"Дођосмо на крају до циганчења" (Милорад Николић).

Није уљудно вређати и српски Цигане. Јер, то је двоструко увредљиво, пошто и нас Србе зову "Цигани"

Препоруке:

Извињавам се због неприцизности у набрајању удружења јер сам списак узео из регистра.
Тако имамо 9 удружења и то (сортирана по датуму оснивања)
Удружење за заштиту ћирилице српског језика 15.1.2001
Удружење грађана "КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ" 11.1.2008
Српско удружење "Ћирилица" Београд 15.6.2009
"Удружење Свесловенске писмености и заштите ћириличног писма" 8.11.2011
Удружење грађана за заштиту српског писма "Српска ћирилица" 6.4.2012
Српско национално удружење "Српска азбука" 28.6.2012
Дани ћирилице Баваниште 16.12.2012
Удружење за очување ћириличног писма "Живословље" 22.12.2012
"Српска Ћирилица" 15.7.2013
Предлажем да др Јела Бисић новац да за заједничку акцију наведених удружења и то за израду заједничког плаката и флајера који би се делио на штандовима у току сајма књига у месецу књиге. Услов треба да буде и да свако удружење дотада обезбеди сајт/блог на свом домену и евентуално Фејсбук страну јер немају сва удружења сајт односно домен. Мислим да је ово фер.

Препоруке:

„Колико је Београд "врвио од католика" (В. Грујић) да је врвио у време краља Александра, толико је у београду било латинице. Нико ни тада ни сада, хвала Богу, није у Београду никада забрањивао латиницу никоме па ни католичким корисницима српског језика.“ (Збиљић)

1.

Види се да баратате веома прецизним подацима, како о броју католика у Београду, тако и о количини латинице, уосталом, као и увек.

Овај поштански аутомобил у Прокупљу је вероватно био овако исписан због великог броја католичких корисника српског језика тамо:

http://img269.imageshack.us/img269/1133/prokuplje.jpg

А и ова пошта у Доњем Милановцу:

http://img576.imageshack.us/img576/1416/donjimilanovac.jpg

Исти натпис и на пошти у Медвеђи, препуној католичких корисника српског језика:

http://img714.imageshack.us/img714/2237/medvedja.jpg

Исто и у Црној Трави:

http://img546.imageshack.us/img546/2634/crnatrava.jpg

Препоруке:

2.

А ево и панораме Крушевца, и латиницом, због великог броја католичких корисника српског језика у тим крајевима:

http://i303.photobucket.com/albums/nn125/mjevrosima/krusevac336342cf1024x.jpg

А и овај натпис на згради алексиначке жел. Станице је вероватно због великог броја католичких корисника српског језика тамо:

http://www.aleksinac.net/files/stari/stari_00013.jpg

А ево и у Власотинцу затичемо римокатолике:

http://i528.photobucket.com/albums/dd329/vvoodland/srbija/156892.jpg

Ја заиста нисам имао појма да су римокатолици између два светска рата били оволико раширени по земљи Србији...

Препоруке:

Такође бих предложио да наведена удружења у току сајма књига одрже заједничку конференцију за новинаре (може и трибина) са издавачима ћириличних књига и истакнутим јавним радницима који користе ћирилицу и залажу се за њено коришћење. Потребно је наћи и неког правника/адвоката који се залаже за примену ћирилице и који би презентирао правне последице њеног некоришћења. Са правне стране сваки документ који није на службеном писму није службен односно нема снагу званичности.
Можда је згодно пре почетка сајма одржати једну конференцију у функцији најаве догађаја.

Препоруке:

"Ма да, Срби католици су писали Гајевом латиницом много пре него што се Гај уопште родио" (В. Грујић).

Наравно да су Срби католици имали своју наметнуту им латиницу по верској линији пре Гаја. Бољег доказа за ро не можете наћи од онога који је посведочио Вук и то никад нико није оспорио. Вука је у аутентичности готово немогуће оспорити. Узмите Вуков Српски рјечник (Беч, 1818. стр. LХIХ, друга колона). Ако Вам се смучи на Вука због Вашег враџбинског погледа на Вука, Вук није кривац. А ако Вам се не смучи, уверићете се да су Срби католици имали своју латиницу, а Хрвати сво9ју. И оне су биле различите, јер су имали и различите језике пре него што су Хрвати усвојили Вуков стандардни (штокавски, српски) језик. Знам из ранијих Ваших погледа из Академије за враџбинску лингвистику и Вука имате обрнуто мишљење, али то је Ваше право да у Србији мислите и да кажете шта хоћете, али оспорити не можете србокатоличку латиницу пре него што су се Хрвати и Срби лингвистички сјединили.

Препоруке:

Nisam anarhista i ne negiram da je potrebno da postoji drzava,naprotiv.Medjutim Srpsku drzavu,odnosno njene institucije ne vidim.Valjda moram da odem kod ocnog,da mi da nove naocare,ili,jos verovatnije treba da kupim mikroskop.Toliko je ta drzava mala i slaba.Ni protiv udruzenja(svih nabrojanih,pojedinacno),nemam nista,naprotiv,ali sam daleko,i nije mi lako da ucestvujem u njihovom radu.Ali-Boze zdravlja,bice,valjda,i toga.Od kada sam poslednji put komentarisala telefonirala sam,i moram se pohvaliti:bila sam uspesna.Zovem coveka,ciji mobilni nisam ni imala(vec mi covek B dao,posto ga je zajednicki poznanik(A)zvao da mi ga da.Iz trece ruke,sto se kaze).Pita me(Arapin,inzinjer,studirao u Nis(nije greska-on kaze u Nis))sta mi treba a ja ga pitam"Jel znas nekog kovaca ili limara u Srbiji?"Pobogu,Jelo,sta ce ti limar u Srbiji?"Kazem:"Hocu da mi pravi neke table,znas onakve kakve stoje pored puteva sa Welcome to jordan.""A sta ce ti table?"...Posle 1-2 sata,javlja mi se i kaze:Ahmed zna ...

Препоруке:

...Dzihada,cija zena ima brata u Srbiji,koji ima kuma koji je limar".I tako,sa Bozjom pomoci,mogu reci da nadjoh limara,pa cu se,tokom ove nedelje,ako Bog da,dogovoriti za cenu i materijal,i u toku iste nedelje,nacicu,sigurna sam,sa Bozjom pomoci,mlade ljude(a i one koji bas nisu mladi)koji ce ici po Srbiji,beleziti gde se nalaze iskljucivo latinicne table,i,kasnije,napravljene cirilicne table kaciti.Ne verujem da ce drzavne institucije protestvovati zbog toga.Ne verujem ni da ce uopste neko primetiti da su table
"Made from baba-Jela"a ne drzavne.Ne verujem da ce ih iko skidati-bas nekoga briga,u zemlji Srbiji.Mozda je sve ovo malo necivilizovano,takoreci hajducki,ali sta cu-takva sam.A vama svima predlazem da predlozite da se izdavaci oslobode poreza u onom procentu u kome stampaju knjige na cirilici.Da vidite kako ce da se pociriliche.

Препоруке:

@Владислав Грујић
Као потомак Срба католика из Дубровника нешто бих рекао о њиховом односу према ћирилици. У личној, међусобној преписци користили су ћирилицу, у својим часописима, календарима и слично и латиницу и ћирилицу.

Препоруке:

@Драгољуб Збиљић.

Неки дан рекосте да нећете да се бавите тамо неком Јелом Бисић, а сад јој тражите паре? Реците ми како се то зове.
Иначе имам доста пријатеља Цигана, а ниједног Рома. Чудно.
Даље не полемишем. Тачка.

Препоруке:

„Наравно да су Срби католици имали своју наметнуту им латиницу по верској линији пре Гаја. Наравно да су Срби католици имали своју наметнуту им латиницу по верској линији пре Гаја.“ (Збиљић)

Замислите, своја, а наметнута им, интересантно...
Ја лепо написах о Гајевој латиници, постављам овде доказе о Гајевој латиници и писанија на Гајевој латиници све до бугарске границе, и не знам само где сте ви то на овим сликама видели ортографију из Вукове табеле из 1818, где сте видели да је ж=х, ћ=ch итд?

Препоруке:

„Знам из ранијих Ваших погледа из Академије за враџбинску лингвистику и Вука имате обрнуто мишљење, али то је Ваше право да у Србији мислите и да кажете шта хоћете, али оспорити не можете србокатоличку латиницу пре него што су се Хрвати и Срби лингвистички сјединили.“ (Збиљић)

А ваше је право Збиљићу да пишете овде напамет, без икаквог осврта на чињенице, документе и списе који вам се овде предочавају, ваше је право да износите све и свашта без иједног доказа, али је право сваког разумног човека да вам не поверује тек тако.
По стоти пут вас већ овде зачикавам да поставите на пример те „србокатоличке“ букваре из којих су се мали Срби католици описмењавали, дајте коначно да видимо те конкретне доказе, у западним крајевима је систем био много уређенији и постоји веома добро сачувана културна баштина, докажите те ваше смешне тврдње уместо што се стално позивате на причу типа рекао овај, казао онај, а ја верујем томе или овоме...

Препоруке:

Evo ovako.. sve navedeno u tekstu je istina i velika sramota, drzavni organi bi bar morali da imena drzavnih ustanova, ulica, tabli budu napisani prvo na cirilici.
Ali da podjemo od nas samih.. Ja sam pre par meseci morao da popunim neki formular, i rekoh sebi ajde da napisem cirilicom. Onda sam se osetio posramljeno da kod nekih slova sam morao da se podsetim kako se ona pisu.. Prelazak sa cirilice na latinicu u Srbiji - iako oba pisma smatram svojim, se desio onako podsvesno, jednostavno veliki uticaj zapadne kulture i razvoj imformaticke tehnologije je cirilicu stavio u drugi plan. Kompjuteri kao osnovno radno sredstvo svakog coveka, smart telefoni, sa hartijom i olovkom se danas retko ko susrece; Koliko god je ovo sve opravdano da se cirilica zanemari, tu su i sve ove "slucajno" postavljene table i svi natpisi na latinici umesto na cirlici da nam "pomognu".Jednim delom je nasa krivica, jednim verovatno sugestija zapada za "integraciju" a najveci deo po meni je razvoj tehnologije

Препоруке:

@DrJelaBisic
Не само издавачи - него и сви произвођачи. Пледирам за Зајечарско пиво, доследно ћирилично, и на етикети и у реклами...

Што се телевизија тиче - применити принцип: национална фреквенца на националном писму. За почетак - макар централне информативне емисије, које су лична карта сваке телевизије. Ено љуто-жути Студио Б сада емитује све Вести доследно ћирилично, сасве телопом испод - иако је у питању градска Бг телевизија. Наоборот - Пинк емитује `Nacionalni Dnevnik` (?!) - као да нам се подсмева у лице. И Б92 и Прва, љути латиничари, а имају националну фреквенцу?!

Препоруке:

@DrJelaBisic

А Ви, драга докторко, можете мало да се подрудите и да нађете себи неки онлајн ћирилизатор, ево једног на овој адреси: http://www.srpskinacionalisti.com/cirilica/ - а можда има и бољих. Немојте да се правдате да не можете да користите ћирилицу - него се мало информатички описмените. Да побијемо још један `аргумент` латиничара, о техничким проблемима коришћења ћирилице. Нема више техничких проблема - то је било пре 20 година.

Поука: нема нерешивог проблема. Само је питање - хоће ли се? А у расправама с двоалфабетама обавезно користити следећу паролу: језик са два писма - као теле са две главе. Деси се теле са две главе, али то није никаква срећа - никакво `богатство` за домаћина.

Препоруке:

Црни @Marko,

развој технологије је шанса за ћирилицу, а не хендикеп! Ако је Вама хендикеп - то је само зато што сте информатички функционално неписмени. Сви данашњи ИТ-уређаји користе Уникод, кодну шему у којој има места за све светске азбуке, од Грчке до Тајланда и назад...

Поука: за информатички писменог корисника - ћирилица никад лакша! И сваким даном све лакша.

Препоруке:

и све што Вам овде од речи из тих Летописа наводим и још гомиле сличних речи, реченица и идеја како да се "постепено" код Срба замени ћирилица да се то не би учинило декретом (Неозбиљић)

Е, сад није више "налог" и није више у Новосадском договору, него су само идеје, речи и реченице... Мењате ствари по ползи.

Наравно, нбије било никаквог "налога" (то јест -- наређења) како тврди Неозбиљић, него сад испада да је схватио да су (неки) комунсити који су се питали за језик и правопис сматрали латиницу пожељнијом (и то из различитих разлога).

У међувремену, Неозбиљић је створио масу једну обожаватеља који као папагаји понављају негове фалсификате. И зато, као што рекох, Матица и САНУ неће да дискутју ништа са њим.

Препоруке:

Стално му наводим да то пише у Летописима Матице српске у више бројева из 1953. и 1954. а он стално пита где то пише! (Збииљћ)

Па да видимо тај "налог" Збиљићу! Који део мог питања не разумете да нисте у стању да покажете, црно на бело, тескт и аутора тог "налога".

Препоруке:

Аман заман, није ствар у томе ко је паметнији, обавештенији, чак ни који су све узроци запостављености ћирилице, него у томе шта учинити да се њен положај поправи(Тоша)

У праву сте, Тошо, али није допустиво да неко шири неистине и да се служи фалсификатима и тврдњама које не може да поткрепи доказима. То срозава борбу за ћирилицу на обичну пропаганду и руши јој кредибилитет. Извор ових трвења су Збиљићеви фалсификати прек који се не може и не сме прећи.

Препоруке:

Др Јела Бисић је показала како се грађански активизам у модерним временима манифестује. Обично се каже да се делује капиларно (свако ради у складу са својим могућностима и интересовањима на постизању заједничког циља). Она је препознала своје интересовање ћирилични натписи/путокази у Србији, мож да обезбеди одређена средства за промену стања на одређеном броју локалитета и одмах је предузела активност (контактирала је људе који то могу да ураде). Овде присутни на форуму се нису баш прославили својом оперативношћу. Ниједно удружење није се потрудило да указану прилику (конкретну акцију) оперативно реализује (да се распита за цене и услове постављања ћириличних табли).
Када погледамо стање на терену борбе за ћирилицу ситуација је иста. Колико је удружења у последњих година организовало конкретну акцију осим учешћа у дискусијама о ћирилици или на некој манифестацији? Мислим да су резултати незадовољавајући

Препоруке:

""Катана.
Неоспорно је да професор Збиљић има много заслуга у борби за ћирилицу, али ту постоји један чини ми се за њега нерешив проблем. Такорећи квадратура круга, а то је и после Тита Тито.Други проблем је што не оставља иза себе омладину већ је практично сам у Удружењу.Треће је што тешко може да се прикључи (мада се сад помало изоколе, што би рекли у БиХ, поздравља са својим бившим подпредседником,што није лоше) и да заједнички допринос у свему,јер га опет боли она чињеница да је стварно први оснивач једног од Удружења која у себи имају реч ћирилица. На овај трећи проблем надовезује се и то што не може да отрпи опонирање, које често не поткрепљује контра чињеницама већ пада у ватру иако не би требао с обзиром на године.
То ти је драги мој пријатељу кога сам читао у Видовдану и где сте се и тамо мало препуцавали, а оно Неозбиљић није твоја кованица, јел тако?
П.С.
Могли би мало да закопамо секире у земљу.

Препоруке:

Нисам Вам предложио да (про)читате шта каже Матица српска и њени стручњаци, него да (про)читате објављене ауторизоване расправе тадашњих учесника Новосадског договора (1954)(Збиљић)

Читао сами их и пре вашпег предлога. Јасно је да нису сви били са увођење латинице и да Новосадски договор, кад је потписан, није у с еби имао ништа о налогу о постепеној лаитнизацији српског језика.

Препоруке:

Како стање променити? Покушаћу да направим компилацију неких идеја које су овде и на неким другим местима изнете. Нисам оригиналан али вреди се подсетити.
Прво питање је да поставимо шта ми сами можемо да урадимо оним средствима којима располажемо?
А можемо поприлично:
-да сами у свим приликама користимо ћирилицу. није аутентична борба за ћирилицу ако је на латиници. Често је то знак да је реч о фолирању.
-да пишемо институцији која не користи ћирилицу и да их опоменемо а ако се ништа не деси да искористимо институцију Повереника да их опомене (обично повереник реагује) и углавном институцијама није свеједно. Модели писама могу да се нађу на интернету тако да је напор минималан
-да у књигу утисака у трговинама и трговинским ланцима упишемо свој став у вези писма које користе
-да искористимо сваки јавни скуп да опоменемо организатора да користи ћирилицу (из личног искуства неки излагачи су променили писмо на коме се плакати и каталози изложби јер им је стало до публике)
...

Препоруке:

Како би неко смео да спомене налог. кад је налог био усмени. Зато није нико спомињао налогГосподе! И ви сте тамо били и својим ушима сте то чул(Збиљић)

Усмемни? И ви то "знате" -- како? Неко вам је то одашуно кад сте тмао били?!?

Препоруке:

271 недеља, 15 септембар 2013 11:00

Не каже, човече, ни данас Европа и Америка и други да хоће "да нам отму Косово и Метохију", него кажу да је Независност Косова "корисна за Србе и Србију". (Збиљић) Кога то цитирате? Још једна навод без доказа? Шта је стало Амеирци и Ебропи д али је нешто

Дакле: наступати тако да нам нико не може оборити аргуменмтацију. А овакви као Збиљић, што измишљају непостојеће `налоге` - могу да направе већу штету него корист. Дакле - зато (Рђосав)

Пун погодак!

Препоруке:

...
-да поделите интересантан прилог на свом фејсбук профилу или да га бар лајкујете. Још је боље ако додате свој коментар.
-да осмислите прилог (текст, фотографија, видео) који афирмише коришћење ћирилице и да га поделите са другима преко друштвених мрежа односно свог блога/сајта. На мобилним телефонима имамо фотоапарат па када наиђемо на интересантан ћирилични натпис фотографишите и поделите са другима (направите албум Ћирилица). Подразумева се да вам је име и презиме на друштвеним мрежама већ на ћирилици иначе о чему причамо. Није тешко.
Има ту још идеја које можете дописати сами.

Препоруке:

Наведени су примери грађанског активизма појединца који не захтевају посебан напор и посебна средстава. Неко ће рећи да је то грађански отпор и биће у праву. Други ће рећи да је то грађанска герила и биће у праву. Али је све наведено легитимно и легално. А богме није ни тешко. А нема ни исцрпљивања око јалових дијалога по моделу да љубитеља добре капљице убеђујемо да је добро попити чашу пића јер ће је он свакако попити и без убеђивања.
Ако постоје грађани који хоће индивидуално да делују у правцу постизања заједничког циља онда има простора и за деловање удружења. Удруживање захтева виши степен мотивације и виши степен издвајања (ако ништа друго да се плате таксе од око 6-7 хиљада динара). У нашим приликама то није ни тако једноставно.
Е сада та удружења могу да носе у свом називу реч ћирилица али и не морају. Сва удружења која негују српску културу и доследно користе ћирилицу су на истом задатку. А њих има на хиљаде.

Препоруке:

Борци за ћирилицу су у одређеној мери злоупотребили јавни простор занемаривањем удружења која доследно користе ћирилицу у свом раду и тиме је промовишу и чувају од заборава. Нека од њих постоје и читав век.
Сва та удружења су борци за ћирилицу па макар били риболовци, ловци, фудбалери, извиђачи, итд. Да не причамо о књижевним удружењима, културно-уметничким друштвима и другима.
Тек када се тај потенцијал покрене (а није занемарљив јер су у рад тих удружења укључене стотине хиљада људи а можда и милиони) државни службеници ће да се забрину и почеће брже боље да спроводе законе. Због неадекватне организације и невидљивости проблема нека од традиционално ћириличарских удружења (оних који у раду доследно користе ћирилицу) полако уводе латиницу. Е ту је простор да се делује да се они који експериментишу врате ћирилици а да они који је користе охрабре да и даље користе. А изазови су велики. Неки донатори дирктно а неки индиректно траже да комуникација буде на латиници.

Препоруке:

Конкретан предлог: да овај сајт уведе мало техничко помагало - посебно прозорче, ћирилизатор - у коме посетиоци могу да куцају енглеским алфабетом од 24 слова (не би се користила X и W) - подржаним на сваком уређају - и онда кликом на дугменце конвертују текст у ћирилицу.

На жалост, код нас не постоји ни општеприхваћена шема транслитерације - транскрипције на англески алфабет (још један грех наших лингвиста, као резултат њихове фаталне заблуде о `српској латиници`) - па нама лаицима не преостаје ништа друго него да је сами направимо. Мој давнашњи предлог (добро осмишљен, о детаљима можемо овде) је следећа шема:

A B V G D DJ E ZH Z I Y K L LL M N NN O P R S T CH U F H TS TCH DZH SH `

Онај апостроф на крају је део шеме - да се избегне неправилно превођење као у: ishrana, обавезно писати is`hrana па на крају побрисати апострофе (којих ће бити мало, и ретко...)

Препоруке:

Не сећам се да је неко удружење извршило истраживање у којој се мери користи ћирилица у раду других удружења. А били би смо пријатно изненађени. Ситуација и није тако лоша. И простор за деловање постоји само се нико није сетио (осим странаца) да га искористи. Странци својим донацијама и условљавањима капиларно уводе латиницу а ми бахато не предузимамо контрамере.
Ред је да се каже доста латиничарењу на један фин начин. Држава Србија је ту флуидна категорија и како Др Бисић рече треба је тражити микроскопом (не само у овој области).
Место и улога удружења је да окупе људе сличних интересовања и интереса за један проблем и да им помогне да проблем постане видљив, да мобилише ширу заједницу да ради на његовом решавању. Користе се разни алати а неки од њих су:
Изјава (писмо) о намерама (најчешће у статуту удружења
Комуникациона стратегија удружења (са инструментима: писма јавним личностима, конференције за новинаре, блог/сајт, смотре/дефилеи/параде, протести, итд.)
...

Препоруке:

Комуникациона стратегија је кључ у раду било ког удружења јер је у бити удружења комуникација (унутар удружења и са општом јавношћу/циљним групама ван удружења)
Колико удружења има документ под називом КОМУНИКАЦИОНА СТРАТЕГИЈА?
Бојим се ниједно. Све се своди на нејасне формулације које су методолошки прилично застареле.
Документ Комуникациона стратегија дефинише:
-КОМУНИКАЦИОНУ ВИЗИЈУ (циљ коме тежимо)
-КОМУНИКАЦИОНУ МИСИЈУ (зашто комуницирамо односно зашто удружење постоји)
-СТРАТЕШКЕ КОМУНИКАЦИОНЕ ЦИЉЕВЕ (циљеви који директно доприносе остварењу визије и који не могу да се достигну одмах већ у дужем периоду)
-ПРИОРИТЕТНЕ КОМУНИКАЦИОНЕ ЦИЉЕВЕ (циљеве које можемо краткорочно постићи и доприносе постизању стратешких)
-КОМУНИКАЦИОНЕ МЕРЕ(списак конкретних активност које доприносе постизању приоритетних циљева) Комуникационе мере су конкретни задаци који су оствариви у релативно кратком року расположивим комуникационим алатима
-СРЕДСТВА МОНИТОРИНГА И ЕВАЛУАЦИЈЕ(како пратимо рад)

Препоруке:

Нећу се задржавати на свим деловима Комуникационе стратегије већ ћу идентификовати ком. средства која су бројна:
-саопштење за јавност
-конференција,
-трибина
-семинар
-координациони састанак
-коалиција удружења
-плакат
-флајер
-брошура
-књига
-сајт
-блог
-албум са фотографијама
-стикер
-билборд
-дефиле удружења
-протестни скуп
-отворено писмо/протест посланику
-отворено писмо/протест одборнику
-протестно писмо/протест институцији
-протесно писмо/протест комерцијалној организацији
-отворено писмо/протест председнику државе
-отворено писмо/протест председнику владе
-отворено писмо/протест министрима
-отворено писмо/протест политичкој странци
-отворено писмо/протест медијима
итд.
Које од ових средстава смо користили у последње време? Колико често (јер ако у року од 2-3 месеца не добијемо реакцију/одговор стварају се услови да поновимо причу али на вишем нивоу.
А садржај ових алата се обликује на бази других делова (визије и циљева стратегије)

Препоруке:

Зашто све ово пишем?
Потребна је модернизација рада удружења у Србији у смислу унапређења њихових комуникационих стратегија и оспособљавања да користе богатсво комуникационих алата који су данас присутни, методолошки је разрађена њихова примена, нису претерано скупи у примени, и не захтевају значајно време за њихову примену.
Тек када се смислено користе разни комуникациони алати од старне бројних удружења могу да се постигну резултати - наметање теме у јавни простор. Овај текст НСПМ је један од искоришћењних комуникационих алта који је привукао значајну пажњу и самим тим је прилика да се презентирају и додатне опције да се цела прича ојача
Пред нама је по налогу колонијалне управе Србијом период припреме за уставне промене којима ће се латиница увести као службено писмо. Битка за ћирилицу би била изгубљена да у последњем Уставу Србије није уведена као једино службено писмо. Ту грешку непријатељи неће поновити. Време је за одлучујућу борбу за ћирилицу јер друге прилике неће бити.

Препоруке:

""Српски Сељак.

Пишите нам на Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Препоруке:

Za Rdjoslava:Prihvatam kritiku,ali imam opravdanje.Moj komp je u kvaru,nema kontakt zica za bateriju,i sad moram:1.ili da kupim novu zicu,2.kupim zicu sa baterijom,oko 50E,kazu ili 3.nadjem nekog Pakistanca koji to popravlja tako sto otvori i popravi zicu.Komp koji sada koristim nije moj,to je cerkin sluzbeni,a ja se u slobodnim trenutcima"kesham"i tu ne mogu jos i da trazim od njenog shefa da mi programira da imam cirilicu.Dakle cirilica ceka pare i popravku mog kompa.U zdravlje,braco.

Препоруке:

A B V G D DJ E ZH Z I Y K L LL M N NN O P R S T CH U F H TS TCH DZH SH `

Онај апостроф на крају је део шеме - да се избегне неправилно превођење као у: ishrana, обавезно писати is`hrana па на крају побрисати апострофе (којих ће бити мало, и ретко...)(Рђосав)

Није лоше. Доста стандардна транслитерација са ћирилице на енглески. Само LL за Љ и NN Њ не би ништа помогли. У руском се самостални Љ и Њ једнставно игноришу јер их је немогуће изговорити на енглеском. Тако би ражањ razhan и razhann били исте звучне врендости. Транскрипција се не бави правописом (као пресловљаваљње) него изговором.

Апостроф је непотребна у руском јер се руско Х на енглеском пише као KH (кх), н.п. Khruschev, али у српском би апсотроф добро послужио у речима кaо is'hrana да не испадне ишрана. Ипам мислим да би руска трансцирпција била сасвим довољна, iskhrana.

Препоруке:

"Дакле: наступати тако да нам нико не може оборити аргуменмтацију. А овакви као Збиљић, што измишљају непостојеће `налоге` - могу да направе већу штету него корист. Дакле - зато (Грујићев Рђосав).

Свима сам Вам рекао. Доказе имате у изјавама и расправама сви9х учесника Новосадског договора. Они су објављени у књизи Д. Збиљића "Срби на туђем писму" (Ћирилица, Нови Сад, 2010, стр. 106-149). Ту су цитирани изводи из расправе. А целовита расправа у којој су сви учесници о томе говорили имате обајвљене у Летопису Матице српске (часопис излази непрекидно дуже од сто година)у бројевима за 1953. и 1954. годину. Ја не могу да надоместим чињеницу да Ви, како се и овде види, ништа не читате, осим својих коментара на сајтовима. Наука о језику и писму много је шира од текстова на сајтовима. Потрудите се да нешто читате ви из Академије за "враџбинску лингвистику" да бисте нешто знали из научне лингвистике.

Препоруке:

Неоспорно је да професор Збиљић има много заслуга у борби за ћирилицу, али ту постоји један чини ми се за њега нерешив проблем...(Милорад Ђошић)

Ја сам последњи који би, и кад би могао, да Збииљћу одузимам признања која је он заслужио. Али, по истом пирнципу, пошто нико овде није безгрешан, оспоравам му да неиситне нуди као истине.

Што се "Неозбиљића" тиче, нисам сигуран да ли сам то чуо или не. У саком случају не би ми никада пало а памет да то својатам као мој изум. Имамо ми једну енглексу послoвицу која је игра речи (pun)-- mind over matter; I don't mind and you don't matter. Тако је и са тим "изумом".

Препоруке:

ОД СВЕГА ШТО ЈЕ ОВДЕ НАВЕО ДЕТАЉНИЈЕ СРПСКИ СЕЉАК НАЈВРЕДНИЈЕ И НАЈТАЧНИЈЕ му је, ПО НАШЕМ МИШЉЕЊУ, ОВО:

1.

"Пред нама је по налогу колонијалне управе Србијом период припреме за уставне промене којима ће се латиница увести као службено писмо. Битка за ћирилицу би била изгубљена да у последњем Уставу Србије није уведена као једино службено писмо. Ту грешку непријатељи неће поновити. Време је за одлучујућу борбу за ћирилицу јер друге прилике неће бити."

Ово је у сваком погледу тачно. А треба знати, непријатељ ћирилице је јачи него икад у Србији. Он је најјачи у српским институцијама за науку о српском језику, а ре институције за новац из пореза грађана Србије решавају питање писма у српском језику и, наравно, српском народу.

Препоруке:

2.

Тај непријатељ ћирилице који је у Србији веома јак успео је, попут налога комуниста о латиничењу Срба 1954. године, само још мало "скривеније" од комуниста, али, ипак, довољно отворено и успешно да, практично, изигра и уставну одредбу у Члану 10. о ћириличком једноазбучју, све досадашње напоре удружења које се баве заштитом ћирилице и све напоре дела српског народа у корист ћирилице једном једином реченицом у најновијем издању Правописа српскога језика (Матица српска, Нови Сад, 2010, стр. 17) која гласи: "Такав, истина редак, суживот двају писама, за нас с једино прихватљивим редоследом савладавања и приоритетом употребе -- ћирилица па латиница (дато курзивом -- напомена Д. З.), верујемо, не може бити штетан по српску културу све дотле док ћирилица не ви заиста била егзистенцијално угрожена."

Препоруке:

Одличне идеје, свака част!!!
Нема ништа без масовне демонстрације да Срби хоће да користе ћирилицу за свој језик.
А кад се каже користе, то значи и да читају и да пишу, и не желе ћирилицу само као украс или као писмо државних канцеларија, већ желе ћирилицу као писмо, једино писмо српског језика.
Али да нас ту не би "заврнули" и скренули с правог пута, треба бити јасан, нема разлога да се ћирилица у крајњој инстанци чува и штити (а многи се лицемерно слажу да ћирилицу треба штитити), ћирилицом треба да се пише, ћирилица у српском језику не треба и не сме да има алтернативу какву је добила пре 160 година.
Да би се у овоме успело, и овај Гордијев чвор коначно размрсио, мора да се уради ревизија и право сагледавање историје од пре век и по.

Препоруке:

"Доказе имате у изјавама и расправама сви9х учесника Новосадског договора. Они су објављени у књизи Д. Збиљића "Срби на туђем писму" (Ћирилица, Нови Сад, 2010, стр. 106-149). Ту су цитирани изводи из расправе. " (Збиљић)
Збиљићу, наводи и изјаве у расправама и анкетама не значе ништа, јер је ту свако слободан да изложи своје идеје и замисли.
Те идеје могу, али не морају да буду усвојене.
А оно што је усвојено, то је формулисано у оних 10 тачака Новосадског договора.
Ја уопште не знам који ви проблем имате?

Препоруке:

3.

3,

Исправка: цитирана реченица која је поништила готово све наше напоре у борби за живот ћирилкице је на 15, а не 17. стран. Са 16. и 17. стране ћу цитирати нешто друго из споменутог Правописа. А сада још ово.

Споменуто веровање (као да је реч о религији, а не о писму, језику, науци – примедба Д. З) у цитираној реченици практично хоће да каже, јер то произилази из њихове одлуке о двоазбучју у Правопису, да: 1. двоазбучје бније штетно за српсклу културу иако га и свету више на тај начин нема нигде у језицима, 2. српска ћирилица није заиста угрожена, него су то наша трабуњања, тј. причања и писања којештарија, да ми то не знамо довољно јер немамо њихове титуле (истина, они имају више и највише „титуле“ у бауци), 3. одредба из Члана 10. Устава Србије о ћириличком једноазбучју у српском језику као и у сви8м другим језицима на свету, једино за лингвисте у Србији не значи ништа па су је само, чак, и цитирали да би практично показали да су они изузетак у примени уставних одредаба.

Препоруке:

Ма маните се комуниста. Ситуација је ту прилично јасна. Агенти страних обавештајних служби у Србији за време комуниста нису били у политичким и војним службама (јер су их ту прво из безбедносних структура тражили и приводили памети) већ у меким областима као што су: психологија, здравство, лингвистика, филозофија, култура, просвета, итд.
Почетком 50их година најјача експозитура британске обавештајне заједнице у Србији је била у областима везаним за језичка питања и гледајући да учине шта је могуће прогурали су чувени Договор који је по највишим стандардима дугорочног сплеткарења и производње подела и свађа направљен. Нису радили да се тада нешто деси већ за педесет година.
Тај круг страних агената је у међувремену ојачао (не може да агент делује на некога кога не познаје) тако да је међу српским лингвистима већ поприлично њих и вредно раде и даље.
Такође су вредни у просвети, а о психолозима не вреди ни причати јер је ту већина истакнутих на платном списку УК.

Препоруке:

4.

Тиме су још штошта рекли, али ово у трима овде наведеним нашим тачкама најважније је. И да за њих Устав ништа не значи показују практично мало даље, већ на 16. страни где одређују као стандардна писма српског језика (или језика Срба, у посесивном генитиву речено):
„Српску ћириличку азбуку“ у наводе 30 српских слова иу Вукове реформе.
А већ на почетку 17. стране наводе друго стандардно писмо (цитирамо):

„Латиничко писмо из времена српско-хрватског језичког заједништва, чији се статус утврђује Уставом, законом и упутствима и препорукама надлежних државних, просветних, стручно-научних и културних органа и институција“ (ту додају тридесер слова хрватске ларинице регистроване у свету као писмо „хрватског језика“.

Препоруке:

5.

Ово је једно такво замешатељство да је у потпуности на линији Новосадског договора из 1954. године, на линији налога комуниста о "постепеном" латиничењу Срба, на линији науке и струке каква не постоји на овај начин нигде више у свету.

Хрвати (никад их не цитирамо без разлога) и њихови научници и стручњаци за језик и писмо показали су се као нормалнији у у складу са светом. Они су једноставно у Правопису хрватскога језика (2005, нали не само тада) записали:
1. "Хрватски језик данас се пише латиницом" и одредили су Гајеву латиницу (тако је и они зову) са 27. латиничка једнознака и три двознака, дакле исто оно писмо које у Правопису у Србији наводе као "латиничко писмо из времена српско-хрватског језичког заједништва".
Увек им кажемо да се у решењу писма треба угледати најпре на Хрвате, па на цео свет. Српски научници неће. И, највише зато, имамо ово што с ћирилицом имамо, тј. имамо да је у пракси готово више немамо.

Препоруке:

6.

Појединци у нашим удружењима за ћирилицу, недовољно упућени у то да су само лингвисти свуда у свету професионално плаћени и оспособљени за решавања питања језика и писма, сматрају да „од српских институција за језик и писмо и од лингвиста треба дићи руке и радити без обзира на њих“. И ми готово сви и радимо без њих, али неки од нас не разумеју да нико у држави неће пре институција за језик и писмо послушати нас у решењу питања језика и писма. Увек ће прве и последње њих консултовати. Држава њих плаћа и њих слуша. Свуда је тако у свету. И џабе нам је да мислимо да, у коначном, ми можемо у удружењима решити питање ћирилице без њих.

Препоруке:

7.

Нама је прошла уставна одредба о ћириличком једноазбучју једино зато што је један од наших познатијих лингвиста (мр Вранислав Брборић, тада помоћник министра у Министарству културе, данас нажалоист почиувши) пристао, на наговор и министра рада Драгана Којадиновића, пристао и позвао нас на консултацију и он преломио да у Устав уђе предлог за ћириличко једноазбучје. И То је изгласано. Али, више нема ни Брборића ни Којадиновића као министра и лингвисти (правописци) убрзо су погазили то што су и сами тада одобрили за Устав и у школство и општу употребу српског језика вратили двоазбучје у складу с Новосадским договором и налогом комуниста о латиничењу Срба, јер су двоазбучје, алтернативно писмо (хрватска латиница) и „богатстрво двоазбучја“ одиграли одличну „заобилазну“ и „префгригану“, „лукаву“ улогу да се настави извршавање налога комуниста из 1954. године за латиничење Срба.

Препоруке:

8.

Наравно, "катанисања" по овом сајту и другде из "враџбинске лингвистике" настоје да оснаже себе у мишљењу да "то латиничење нигде не пише“, а неће да читају остављену записану расправу у којој сви говоре стручњаци – учесници Новосадског договора о томе. И записују готово смешну трећу тачку Закључака о немогућој "равноправности писама", а у пракси, наравно, примењује се у језику свих Срба оно из расправе. Па то је доказани манир комуниста и других недемократских владавина. Једно пише у званичном документу, а друго је у пракси ради. Па зар није тако и данас, зат данас не владају исти владари из времена комуниста. То доказује и наш Устав. У Члану 10. пише за српски језик ћириличко једноазбучје, јер је изричито наведено "српски језик и ћириличко писмо", а у пракси је хрватска латиница у Србији у општој употреби око 90 процената.

Препоруке:

9.

И, најзад, за ово јављање још ово, кратко, да додам.

Ево, јавиће се, сигуран сам, "катанисти" и рећи да "то није тачно". Можда ће рећи да у Србији није 90 одсто хрватска латиница, него је има "само" 89 одсто у српском језику Срба.

Препоруке:

"Збиљићу, наводи и изјаве у расправама и анкетама не значе ништа, јер је ту свако слободан да изложи своје идеје и замисли" (игнорант истине В. Грујић).

Овај човек игнорише сваку истину могућу. Он каже да је једно расправа, а друго званични Закључци. Па само ментално ретардиран човек неће да верује ово. Ако сви учесници расправе говоре о замени српске ћирилице латиницом и ако сви кажу да није добро декретом заменити ћирилицу, него то треба учинити "постепено", сви говоре о начину како прећи на латиницу и ако изричито каже онај ко закључује расправу: Није згодно да се декретом замени српска ћирилица јер ће то народ лоше примити јер је недавно у Хрватској била званично забрањена ћирилица и да у закључку кажемо да остану оба писма у употреби, а да се у пракси настоји да се Србима "омили" латиница до мере да се ћирилици неће придавати национални значај, па да се на тај начин постепено замени писмо, шта је то него очигледан налог о замени ћирилице?

Препоруке:

"Збиљићу, наводи и изјаве у расправама и анкетама не значе ништа, јер је ту свако слободан да изложи своје идеје и замисли" (чудо од изјаве В. Груијића за комунистички период владавине).

Има ли још неког ментално здравог човека данас који би се усудио да тврди ово што тврди В. Грујић за време владавине комуниста: "јер је ту свако слободан да изложи своје идеје и замисли".

Да је Ј. Броз жив, гарантујем да би за ову изјаву Владиславу Грујићу доделио највише државно одликовање у СФРЈ и добио би новчану награду да се обезбеди хлебом за цео живот и могао би да напусти свој инжењерски и из хобија враџбински лингвистички рад.

Овај човек стварно је или велики хумориста или му нешто "кврцнуло".

Препоруке:

"Неки дан рекосте да нећете да се бавите тамо неком Јелом Бисић, а сад јој тражите паре? Реците ми како се то зове" (Милорад Николић, који, каже, да "неће даље да полемише".

А шта бисмо и полемисали. Никад нисам лошу реч упутио др Јели, а још је сигурније да јој никад нисам тражио паре. А једино сам предложио, пошто је неко њој рекао да је боље да помогне рад неког удружења, него да поставља табле по Србији, да помогне рад најмлађег Удружења "Српска азбука" јер је најмлађе удружење и у њему одлично ради Немања Видић.

Држимо се истине! А ако истину не знамо, питајмо оне који знају, аљ ако им не верујемо, озбиљно сами испитујмо изворе!

Препоруке:

1.

ПОШТО, СТВАРНО, НИСАМ РАЗУМЕО ЂОШИЋА ШТА ЈЕ ХТЕО ОВИМ ДА МИ КАЖЕ:
"Неоспорно је да професор Збиљић има много заслуга у борби за ћирилицу, али ту постоји један чини ми се за њега нерешив проблем. Такорећи квадратура круга, а то је и после Тита Тито.Други проблем је што не оставља иза себе омладину већ је практично сам у Удружењу.Треће је што тешко може да се прикључи (мада се сад помало изоколе, што би рекли у БиХ, поздравља са својим бившим подпредседником,што није лоше) и да заједнички допринос у свему,јер га опет боли она чињеница да је стварно први оснивач једног од Удружења која у себи имају реч ћирилица. На овај трећи проблем надовезује се и то што не може да отрпи опонирање, које често не поткрепљује контра чињеницама већ пада у ватру иако не би требао с обзиром на године.
То ти је драги мој пријатељу кога сам читао у Видовдану и где сте се и тамо мало препуцавали, а оно Неозбиљић није твоја кованица, јел тако?"
-- МОЛИМ ДА БУДЕ ЈАСАН. И КО МИ ЈЕ БИО ПОТПРЕДСЕДНИК?

Препоруке:

"Што се "Неозбиљића" тиче, нисам сигуран да ли сам то чуо или не. У саком случају не би ми никада пало а памет да то својатам као мој изум" (КАТАНА, ЈЕДАН ОД ГРИЈИЋЕВИХ ПСЕУДОНИМА).

ШТА сам "својатао као мој изум"? Који је то "мој изум"? На шта, на који и какав "мој изум" мисли овај представник "враџбинске лингвистике"?

Препоруке:

У сваком случају питање писма је и питање лингвистике и питање политике. Увек је тако било и тако ће бити. Политика има једне критеријуме а лингвистика друге. Лингвистика може да предложи шта хоће али ће бити како политика (парламент) каже.
А политичари морају да слушају своје бираче (углавном). Ако је политичка цена одлуке да службено писмо буде латиница онда ће гледати да буде ћирилица (да не би платили политички цех неизбором на следећим изборима)
Значи битка треба да буде на више фронтова. Лингвистика је један али у целој причи не и одлучујући фронт.
Борба за мобилизацију јавног мњења за коришћење ћирилице треба да буде главни фронт - да политичка цена залагања за латиницу буде неприхватљиво висока за лобисте (и стране агенте).
Значи да треба ударати по свим латиничарима жестоко и константно у границама легалног и легитимног.
Без грешке можемо користити констатације "Пишеш латиницом противник си државе Србије", "Латиницом у Србији пишу само страни агенти", итд.
Допишите сами.

Препоруке:

ОПШТА НАПОМЕНА О УДРУЖЕЊИМА

Има појединаца који овде, али и другде, "критикују" рад удружења за ћирилицу и "предлажу" им шта и како да раде.

У слободи мишљења чак је и то могуће да неко чини. Не може му се ро забранити. Ово је данас систем у Србији у коме смеш да кажеш шта хоћеш и коме хоћеш, али не можеш да радиш шта хоћеш.

Дакле, ови људи који "критикују" рад удружења и имају за њих "предлоге", то није забрањено, али је неувиђавни и без покрића.
Критика рада удружења и предлагање акција резервисани су за чланове удружења, А они који нису чланови могу морално с правом да критикују понашање у удружењима само ако су њихове акције антидржавне, антинародне и неморалне.

Сва удружења за ћирилицу рд не штету свог новца, на штету свог времена и бесплатног рад.
Зато критизери рада удружења за ћирилицу који неће да се учлане у неко удружење --неуљудно је да се понашају као "паметњаковићи" без покрића попут ових из "враџбинске лингвистике" треба да имају мало више мере.

Препоруке:

Има ли још неког ментално здравог човека данас који би се усудио да тврди ово што тврди В. Грујић за време владавине комуниста: "јер је ту свако слободан да изложи своје идеје и замисли". (Збиљић)

Значи због страховладе комуниста људи нису смели да се изјашњавају у анкети??
Али ето у тој истој страховлади се не усваја никакав декрет, јер, како сами пишете
„Није згодно да се декретом замени српска ћирилица јер ће то народ лоше примити “.

Докле ћете више сами себи да ускачете у уста?

Лепо неко рече горе, ћирилица нестаје због наших комплекса ниже вредности, због тога што нам је све туђе увек било драже. И кад се понуди алтернатива, која је понуђена оним што се код нас зове Вукова реформа, процес се могао одвијати само у једном смеру, дакле не због комуниста који су одавно сјахали, па у време Слободана Милошевића који је изникао из тог миљеа било је много више ћирилице него после њега. Чак и у време Тита и комуниста је било више ћирилице него данас.

Препоруке:

Дакле, ако ћемо о узроцима нестајања ћирилице, основни узрок је постојање алтернативе ћириличком писму (што је почело са Вуком), а онда и карактерне црте које нас красе као народ.
Даље, неки узроци су и објективне природе, нпр. надмоћ латиничког писма у међународним стварима, нпр. мерним јединицама и робним маркама (брендовима), као и новија транслитерација појмова као што су лична имена и географски називи.
Све ово последње наведено не би наравно представљало никакав проблем и лако би се решавало да није прва два узрока, поготово да није првог, постојања јасне алтернативе за ћириличко писмо у српском језику.
Други нелатинички језици то немају, и ми бисмо за све могли да изналазимо решења по угледу на друге ћириличке језике, па и удружени с њима да бранимо своју културу и традицију, само да нисмо правили решења која су нас потпуно одсекла од великог ћириличког залеђа...

Препоруке:

2.
А ПОСЕБНО ЈЕ НЕУМЕСНО ДА ЈА ИЛИ БИЛО КО ОЦЕЊУЈЕМО РАД НЕКОГ ДРУГОГ УДРУЖЕЊА ЗА ЋИРИЛИЦУ И ЊИХОВ ДОПРИНОС БОРНИ ЗА ЋИРИЛИЦУ. ТО СЕ ДЕСИЛО САМО ДА СЕ ЧИНИ НАШЕМ УДРУЖЕЊУ "ЋИРИЛИЦА" (ПРВОМ НА ПОДРУЧЈУ СРПОСКОГ ЈЕЗИКА, ОСНОВАНОМ 2001. У НОВОМ САДУ

То сам приметио да је чинио овде малопре Ђошић. Ако сам га добро разумео, али сам рекао да ми је био нејасан. Па ако није нас у Удружењу "Ћирилица" критиковао, могу да се извиним. Али ми је личило на некакву "критику" мене и "Ћирилице". Нећу другу реч рећи, него само ову: НЕПРИСТОЈНО.

Чини ми се да је мени приговорио да "не остављам за собом омладину".

Прво, ја још живим, прилично сам млад, волим омладину посебно и омладина ће сигурнбо остати после мене, јер се не бавим прогоном никога, па ни омладине.

Препоруке:

"Борба за мобилизацију јавног мњења за коришћење ћирилице треба да буде главни фронт - да политичка цена залагања за латиницу буде неприхватљиво висока за лобисте (и стране агенте)." (Спустимо се на земљу)

Браво!!
Ово је кључ, стално се вајкамо да нам неко нешто брани, не да, а нико живи да се побуни и да нешто тражи.
Моја маленкост је тражила ћирилицу у пасошу, добила само лично име на жалост, изашао сам у јавност с тиме, очекивао да ће десетине хиљада људи да се побуни после тога, и да ћемо на крају добити пасош где су сви подаци уписани ћирилицом, баш као у Бугарској или Русији.
Али авај, када сам после годину дана отишао да вадим пасош за дете, опет су ми правили проблеме да добијем и оно што сам имао у свом пасошу, лично име ћирилицом.
И онда ће нам опет бити крива диктатура, и ко зна шта још, нема ништа без народа, без критичне масе.

Препоруке:

DrJelaBisic:

Za Rdjoslava:Prihvatam kritiku,ali imam opravdanje.Moj komp je u kvaru,...

Драга Јело, ништа нисте схватили. Нема везе како вам је наштелован `комп`, и не треба Вам српска ћирилична тастатура - треба Вам само Интернет, а Ви га очигледно користите. Постоје разноразни online сервиси, па и они за конверзију у кирилицу. Дакле: Ви куцате на енглеском алфабету - а онлајн-сервис Вам то преведе у кирилицу. Као на пример:

A B V G D DJ E ZH Z I Y K L LL M N NN O P R S T CH U F H TS TCH DZH SH `

Само треба да се мало информатички описмените. А без писмености смо угасили, на ћирилици или латиници - свеједно...

Препоруке:

1.

катана:
A B V G D DJ E ZH Z I Y K L LL M N NN O P R S T CH U F H TS TCH DZH SH `

Није лоше. Доста стандардна транслитерација са ћирилице на енглески. Само LL за Љ и NN Њ не би ништа помогли.

Фала лепо. Није ми ни циљ да измишљам топлу воду - руска решења су проверена решења, и ми имамо Богом дану предност да су Руси све то смислили давно пре нас. А ми - захваљујући нашим лингвистима, робовима заблуде о `Вуковој латиници` - тек сада. Као - шта ће нама транслитерација кад имамо `српску латиницу`?!

Ви сте, срећом, од оних најбољих саговорника за разматрање овог проблема - не треба Вам много образлагати. С вама не морам да се бакћем са игнорантима који питају: зашто Ц није Ц, зашто Ј није Ј, зашто...

Препоруке:

Приговори да нова информатичка средства не погодују ћирилици, апсолутно су неосновани.

ЗА КОМПЈУРЕТСКУ ТЕХНИКУ треба рећи да је у Србији -- ако не највећи -- сасвим сигурно један од највећих и најзначајнијих доприноса борби Срба за враћање српске азбуке у живот. Један "клик" и -- имамо ћирилицу. А док је било комуниста спомињан је налог и савет н Новосадском договору да се ћириличке машине, кад остаре, бацају на ђубриште и замењују машине с латиничком тастатуром. У Србији после 1954. године ћириличке машине за Србе углавном нису произвођене. И то је био један од озбиљних начина навикавања Срба на туђе писмо -- латиничко.

Препоруке:

2.

Дакле - Љ и Њ. наравно да немамо амбиције да странце учимо разликама Л - Љ, Н - Њ (као и Ћ -Ђ. Ч - Џ - образложићемо и то ако треба.) То је њима мање-више свеједно. Међутим, у овом предлогу руководио сам се принцип једнозначности. Сваки ћирилични графем треба да има јединствену транслитерацију, састављену од једног-два-три латинична слова. Дакле - мора разлика Л - Љ, Н - Њ.

На први поглед, то би била јотована слова, као: LY, NY. Међутим - из специфично српског разлога: много је наших презимена која се завршавају овим словима (Антељ, Кешељ, Шешељ, ... - Калањ, Тртањ, ...) - па би на крају неизбежно `звучало` као - ЛИ, НИ. Значи: мислим да је ипак боље ( а и број слогова је очуван) ако странац прочита Антел, него Антели.

Препоруке:

Наравно, појединачне борбе за добијање докумената у Србији на ћирилици велики је доприноис борби за ћирилицу и за њен нови пуни живот. Кад би сваки грађанин Србије (Србин пре свега) тражио да му се изда сваки документ на његовом писму, то би био један од најефикаснијих начина да "убедимо" власт да се примењује Члан 10. Устава Србије. Сваки Србин то треба свуда у Србији да тражи. И сваки Србин када би био освешћен па да стигне Матици српској и САНУ и Институту за српски језик САНУ захтев да се питање писма реши по принципу праксе у решавању питања писма у целом свету (једноазбучје), врло брзо би се донео исправан правопис. И убрзо после тога, институцијама државе -- што се писма тиче -- не би нико морао ништа да тражи, јер би се аутоматски све издавало на ћирилици и Срби убрзо не би били ни у каквој недоумици којим, писмом да пише. А док је двоазбучја, увек ће бити људи који неће ћирилицу, него ће латиницу и обратно. Кључ за ћириличку браву држе још у институцијама.

Препоруке:

@Д. Збиљић.

Немам намеру да полемишем. Само послушајте Човека ""спустимо се мало на земљу и биће Вам све јасно.
Свако добро Вам желим.

Препоруке:

1.

"Дакле, ако ћемо о узроцима нестајања ћирилице, основни узрок је постојање алтернативе ћириличком писму (што је почело са Вуком)" (представник враџбинске лингвистике).

Представници "враџбинске лингвистике" овде пишу као комунисти раније. Пола су тачни пола лажни.

1. Тачно је да је "основни узрок нестајања ћирилице лоше решено питање писма, тј. дбоазбучје, односно одузет суверенитет ћирилици у српском језику. (То сам истицао од пре много година и постоји у свакој мојој књизи.

2. Лично острвљени на Вука, представници "враџбинске лингвистике" виде само Вукове грешке, а не грешке свих сербокроатиста у институцијама после Вука који је умногоме фалсификовано тумачен. И није Вук увео двоазбучје мећу Србима, побогу! Срби православни су све до 1954. углавном српски језик писали ћирилицом, а латиница је, по верској линији) најпре наметнута Србима католицима, али много пре Вука.

Препоруке:

2.

Вок само није имао спремности и слободе, али ни реалне шансе, да поново Србе католике врати ћирилици, па је рекао да они могу да пишу српски језик и латиницом, као и Хрвати, наравно. Вук није био мудар као комунисти и није никада ни предлагао ни тражио да Срби православни имају два писма и да могу алтернативно да та писма користе. То се види у свим Вуковим делима. Он није ништа од својих дела објавио на латиници.

Вук има довољно кривице, по многима и заслуга, али није његова ни кривица ни заслуга што су Срби присиљени на разне начине да после 1954. прелазе на латиницу. ЛАТИНИЦА КОД СРБА ПРАВОСЛАВАЦА, ОСИМ РЕТКИХ ИЗУЗЕТАКА, НИЈЕ БИЛА У УПОТРЕБИ СВЕ ДО 1954. Наравно, по оснивању Југославије (918), комунисти Срби су први почели да пишу латиницом српски језик, јер су били, познато је, безверници/безбожници, па њима чињеница да ћирилица има дубоке везе с православљем -- ништа није значила.

Препоруке:

2.

Вук само није имао спремности и слободе, али ни реалне шансе, да поново Србе католике врати ћирилици, па је рекао да они могу да пишу српски језик и латиницом, као и Хрвати, наравно. Вук није био мудар као комунисти и није никада ни предлагао ни тражио да Срби православни имају два писма и да могу алтернативно да та писма користе. То се види у свим Вуковим делима. Он није ништа од својих дела објавио на латиници.

Вук има довољно кривице, по многима и заслуга, али није његова ни кривица ни заслуга што су Срби присиљени на разне начине да после 1954. прелазе на латиницу. ЛАТИНИЦА КОД СРБА ПРАВОСЛАВАЦА, ОСИМ РЕТКИХ ИЗУЗЕТАКА, НИЈЕ БИЛА У УПОТРЕБИ СВЕ ДО 1954. Наравно, по оснивању Југославије (918), комунисти Срби су први почели да пишу латиницом српски језик, јер су били, познато је, безверници/безбожници, па њима чињеница да ћирилица има дубоке везе с православљем -- ништа није значила.

Препоруке:

"Значи због страховладе комуниста људи нису смели да се изјашњавају у анкети" (познати представник "враџбинске лингвистике"?

Наравно да су смели да се изјашњавају, али нико није смео од Срба да каже да не долазим у обзир да се напушта ћирилица. И нико није од Срба смео да пита -- зашто се не би заменила латиница ћирилицом, поготово што је ћирилица тада у српском језику била већинска.

Нико то није смео да пита од Срба. Сви су само рекли да не би ваљало декретом забранити ћирилицу и није било декрета, него очигледног усменог налога у виду декрета.

Само је један Хрват (иначе велики лингвиста) смео да каж+е да се не слаже да Срби замењују своје писмо због њене хиљадугодишње традиције међу Србима.

Очигледан налог види се у свим наступима лингвиста поводом Новосадског договора и на њему. Све то пише У Летопису Матице српске за 1953. и 1954. Нисам ја ту ништа измислио. Све пише.

Препоруке:

Српски сељак

И ја бих почео оним истим цитатом којег је навео Збиљић , али ме је он предухитрио.
Тај став је требао бити на почетку оглашавања.Оно да би битка за ћирилицу била изгубљена да у последњем Уставу Србије није уведена као једино службено писмо, су лансирали људи из удружења за одбрану ћирилице.
Ставу се нема шта приговорити, али му се има шта додати :
1. Одвијање процеса замене српске ћирилице хрватском латиницом у српском језику је резултат спровођења старог необјављеног титоистичког државног програма латиничења српског народа, који је данас императиван вољом колонијалне управе Србијом.
2. Главно средство латиничења српског народа је државном политиком наметнута равноправност латинице и ћирилице у српском језику, чиме је ћирилица у свести народа изгубила карактер темељног националног симбола. Зато се она не може ни вратити српском народу,ако му се не предочава као сушаствена национална и идентитетска вредност.

Препоруке:

"Немам намеру да полемишем" (каже од мене поштовани М. Ђошић).

Улазак у полемику код пристојних људи оправдан је, често и корисан, када се нешто пита да се разјасни. Ја сам Вас само нешто питао, јер сте ми били нејасни. Прво, не знам на ког сте мог потпредседника мислили. И сличне непознанице.

Но, не замерам. Ако мислите да не треба разглабати. У реду је. Али онда не треба ни започињари полемику. А чини ми се да сте је били започели, али нејасно. А јад је нејасно, не може се човеку замерити. Зато Вам ја нисам замерио. Нисам знао на шта сте џиљали. Да сам знао био бих друкчији. Овако, свако Вам добро желим. Овај сам Вам текст похвалио, наравно, као врло користан.

Препоруке:

Драгољуб Збиљић:

...али нико није смео од Срба да каже да не долазим у обзир да се напушта ћирилица. И нико није од Срба смео да пита ...

Значи - Срби су толике кукавице? Па кажем ја. Ено и дан-данас се плаше Тита па пишу латиницом.

Кукавичлук плус комплекс инфериорности - главни узрочник латинизације Срба. Сложили смо се.

Препоруке:

1. "Одвијање процеса замене српске ћирилице хрватском латиницом у српском језику је резултат спровођења старог необјављеног титоистичког државног програма латиничења српског народа, који је данас императиван вољом колонијалне управе Србијом.
2. Главно средство латиничења српског народа је државном политиком наметнута равноправност латинице и ћирилице у српском језику, чиме је ћирилица у свести народа изгубила карактер темељног националног симбола. Зато се она не може ни вратити српском народу,ако му се не предочава као сушаствена национална и идентитетска вредност" (Немања Видић).

ЧАСТ -- СВАКА за ова прецизна објашњења у двема тачкама.

У другој тачки на крају само мали додатак: "... и ако се српској азбуци одузима суверенитет у српском језику противно целокупној пракси у свету у којој је правило праксе: за један језик/народ -- једно писмо, јер су два писма непотребна, нефункционална и штетна. И друго писмо се увек уводи само кад се жели замена претходног писма.

Препоруке:

Веома ценим труд "српског сељака" у вези помоћи коју нуди удружењима за одбрану ћирилице, али да сам на његовом месту прво бих се информисао о томе шта она заправо раде.Да не би дошло до мешања баба и жаба. Ево и зашто.

На данашњи дан ,пре десетак година, велика екипа ЋИРИЛИЦЕ отишла је у Тршић на манифестацију посвећену Вуку, а у организацији "Вукове задужбине". Као члан екипе ја сам довезао своје "реквизите", а организатор није дозволио да они буду виђени на РТС-у, јер су поруке са њих указивале да је српско писмо само ћирилица.
Кад сам касније био председник ЋИРИЛИЦЕ Београд, назвао ме је председник "Вукове задужбине" проф. др Миленко Матицки и понудио да дођем на разговор . Рекао сам му да ћу прво послати платформу на којој је могућа сарадња, па ако је прихвата долазим на разговор. Није се јавио , јер је он за одбрану ћирилице у двоазбучју.Али је онда основао истурено одељење "Вукове задужбине" у Баваништу, а држава тамо финансира одбрану ћирилице у двоазбучју.

Препоруке:

"Значи - Срби су толике кукавице? Па кажем ја. Ено и дан-данас се плаше Тита па пишу латиницом" (представник "враџбинске лингвистике".

Има једна лепа изрека људи у годинама: "Волим секс и радо га се сећам!"

У складу с рим поводом ових цитираних речи представника "враџбинске лингвиситке" могао бих рећи, пошто нисам стар толико само ово: "Волим полемику и радо у њу улазим! Али оваква примедба (наведена на почетку) толико је једноставна простота у размишљању, да чак и ја ништа друго не бих одговарао на ово!"

Препоруке:

Пратио сам ова инспиративна излагања и захвалан сам и аутору који је дао повод и коментаторима који су се потрудили да се доста тога научи и да се цела проблематика сагледа из једне друге перспективе богате детаљима који су мање познати. Мој утисак је да наде има и да треба деловати.
Пошто велик значај има наука налетео сам на интернету и на сајт Центра за евалуацију у образовању и науци (ЦЕОН) http://ceon.rs која се бави проблемима евалуације у науци и високом образовању. На жалост цео сајт и садржаји су на латиници. Лично сматрам да је неозбиљно од научника да свој рад на српском презентирају на незваничном/неслужбеном писму и да не говори позитивно о њима као научницима.
Сматрам да удружења која се залажу за ћирилицу треба да им скрену пажњу на значај ћирилице јер верујем да и у овој групи има оних који су у дилеми и да им треба помоћи.
Треба деловати на разним фронтовима а на првом месту код предводника јавног мњења у појединим областима.
Рецимо на научнике.

Препоруке:

„И није Вук увео двоазбучје мећу Србима, побогу! Срби православни су све до 1954. углавном српски језик писали ћирилицом, а латиница је, по верској линији) најпре наметнута Србима католицима, али много пре Вука.“ (Збиљић)

Углавном јесу, неки и нису, а у службеној употреби су била обавезна оба писма на целој територији краљевине. Шта је то ако није двоалфабетизам?

То је прекинула тек Хитлерова инвазија, па смо добили ситуацију да је то II св. ратом пресечено, па је у НДХ била у употреби само латиница, а у Недићевој Србији само ћирилица.

Препоруке:

"У сваком случају питање писма је и питање лингвистике и питање политике. Увек је тако било и тако ће бити" (Спустимо се на замљу).

И овим речима и потпуно тачној оцени част свака припада! То је најкраћа и најтачија истина. Зато питање писма моћни су да реше или лингвистика или политика. Брозова политика га је наопако решила, а српска лингвистика је залегла на то наопако решење 1954. и то траје до данас. Српска данашња полоитика још ћути и тако ћутњом иде наруку даљем затирању ћирилице.

Препоруке:

"На данашњи дан ,пре десетак година, велика екипа ЋИРИЛИЦЕ отишла је у Тршић на манифестацију посвећену Вуку, а у организацији "Вукове задужбине". Као члан екипе ја сам довезао своје "реквизите", а организатор није дозволио да они буду виђени на РТС-у, јер су поруке са њих указивале да је српско писмо само ћирилица.
Кад сам касније био председник ЋИРИЛИЦЕ Београд, назвао ме је председник "Вукове задужбине" проф. др Миленко Матицки и понудио да дођем на разговор . Рекао сам му да ћу прво послати платформу на којој је могућа сарадња, па ако је прихвата долазим на разговор. Није се јавио , јер је он за одбрану ћирилице у двоазбучју.Али је онда основао истурено одељење "Вукове задужбине" у Баваништу, а држава тамо финансира одбрану ћирилице у двоазбучју" /Немања Видић).

Потврђујем да је ово све тачно, највише зато што сам био један од чланова "Ћирилице" на том Вуковом сабору.
Зато сам и предложио да се помогне Немањино Удружење "Српска азбука", а не заштиту двоазбучја у Баваништу.

Препоруке:

Или удружење "Култура ћирилице", које помаже држава. И лепо се зарађује, а и види се свет . После изложбе у пријатељској Хрватској, у којој се нарочито воли српска ћирилица, питао амерички председник председника удружења како успева. Овај одговорио :"Љубав". Па наравно, свугде где је Америка је и љубав према српском. Само,нешто ниједан не приметише да се негде затурила српска ћирилиџа у Србији.
Вероватно "српски сељак" није питао шта ради СРПСКА АЗБУКА зато што је на НСПМ могао прочитати ругање из једног удружења како она има два члана и печат . Ово удружење и јесте основано да би патриотски опредељени Срби могли у службеној форми нападати власт због неспровођења уставне правне норме о писму, и због кршења Устава од стране исте.А основано је тек онда кад је проф. др Зоран Милошевић пристао да буде његов председник.
Ово удружење је само од 08.10.2012.г. до 26.12.2012. упутило 16 дописа на разне адресе, међу којима су и студије које имају карактер научног рада.

Препоруке:

"Углавном јесу, неки и нису, а у службеној употреби су била обавезна оба писма на целој територији краљевине. Шта је то ако није двоалфабетизам" (представник "враџбинске лингвисрике")?

Опет је представник "враџбинске лингвистике" полутачан.

Тачно је да су оба писма била заиста у Краљевини Југославији у равноправној употреби. Рецимо, писало је на Жел. станици у Београду на оба писма, а у Загребу рецимо, писало је Колодвор на оба писма. Али није у народу био "двоалфабетизам", зато, то сведочи научно на најбољи чувени и Александар Белић у Граматици (1940) у којој каже да се "Срби служе ћирилицом, а Хрвати и Словенци латиницом. А у граматикама су навођена оба писма, али се знало које је чије писмо. Изузеци, који увек постоје, небитни су. Срби су све до 1954. у огромној већини српски језик писали само латиницом, Хрвати, наравно латиницом. Код Хрвата је тако и данас, а код Срба после 1954. наопако је.

Препоруке:

Међу тим радовима је и студија упућена Министарству просвете о пресеку стања са ћирилицом, којом приликом је коришћен и материјал из књиге од националног значаја Ђорђа Јањатовића "Борба за ћирилицу".
У овој години упућено је већ 57 дописа. Ту су и отворена писма председницима српских земаља.Кад Новости нису хтеле да објаве отворено писмо председнику Србије,тражили смо да платимо објављивање. Али није било пристанка.
Пита "српски сељак" да ли имамо адвоката. Ово удружење је два пута писмено тражило од Адвокатских комора Србије и Београда да пређу на ћирилицу, уз доказ да адвокати масовно крше Устав достављајући судовима поднеске на латиници.Нема одговора.
Писали смо Министарству правде и државне управе, доказујући необориво како су прекршени Устав и закон у конкретном случају моје фирме. Министарство врлуда, али ћемо на њему поентирати.
Показао сам проф. др Рајку Буквићу шта нам је одговорила пошта, који је одмах приметио да уопште није одговорилаа на оно што је питано.

Препоруке:

Негде сам коментарисао да сам касно схватио да нема користи од трибина, које "српски сељак" ипак препоручује. Али зато он не спомиње транспаренте, од којих нема моћнијег средства у борби за ћирилицу. Као да на НСПМ није видео баш мој транспарент ЋИРИЛИЦА = СРБИЈА. Могао га је видети и у Новостима, али као нешто негативно , када се писало о захтеву да Уставни суд забрани рад "екстремним националним организацијама". Хеј,ћирилица екстремни национализам! Показан је само три пута на стадиону Маракана и после тога у Београду више нема латиничких графита навијача Партизана.Народу се треба транспарентима кратко поручити да је српска само ћирилица. Као што је ово удружење показало већ неколико пута у Србији , а таква порука стално стоји изнад регионалног пута Брод-Бања Лука.
Конкретан предлог : прва акција да буде окупљање испред Културног центра Београда, онолико дана док се латиничко име не замени ћириличким. Морамо поентирати концентрисаним ударима.

Препоруке:

ИСПРАВКА: "Срби су све до 1954. у огромној већини српски језик писали само латиницом", треба ИСПРАВНО да пише, наравно: "Срби су све до 1954. у огромној већини српски језик писали само ЋИРИЛИЦОМ."

Препоруке:

„Тачно је да су оба писма била заиста у Краљевини Југославији у равноправној употреби. Рецимо, писало је на Жел. станици у Београду на оба писма, а у Загребу рецимо, писало је Колодвор на оба писма. Али није у народу био "двоалфабетизам", зато, то сведочи научно на најбољи чувени и Александар Белић у Граматици (1940) у којој каже да се "Срби служе ћирилицом, а Хрвати и Словенци латиницом.“ (Збиљић)

1.

Збиљићу, ако усред Београда имате јавне натписе на латиници, ако од Суботице до Власотинца и од Зајечара до Ријеке имате то исто, о чему ви то онда причате?

Хоћете да нас убедите да Срби све те латиничке натписе на институцијама, на разгледницама, на новчаницама и по новинама нису читали, да су жмурили и игнорисали их? Јел се то по вама онај који чита не служи писмом, па нас опет убеђујете у будалаштине некаквим цитатима извученим из контекста и опет очекујете да верујемо, уместо да мислимо својим главама?

Препоруке:

@Горан.
1. Није проблем у писању,већ је проблем у неодговарању.Писали смо Министру саобраћаја и Националној служби за запошљавање,првом у вези овог проблема, а другима у вези њиховог сајта. "Нормално" да ми први није одговорио,а други су културно рекли да ће да раде и сајт на ћирилици, наравно у фазону кад се стекну услови.Зашто би било добро да Удружења Ћирилица између себе комуницирају.Па замислите када би седам-осам организација послали на исте адресе исти проблем. Вероватно би се нашао неко ко би почео да размишља, међутим опет долази до онога ко је највећи калиф.Кад један велики песник не бежи ни од чега шта онда други треба да кажу
Неки дан сам писао о Кулоновој сили која је како међу атомима проблем и међу Србима, али лично се надам да ће и то да се превазиђе.
Ми смо пружили руку и горе сам навео наш инфо сајт на који свако може да се јави.Ми одговарамо сваком, јер је такав ред.Тако смо некад учили и тако радимо.Ако Вас интересује шта смо писали горе наведенима јавите се.

Препоруке:

""Горан
2.
Зато молимо све Ћирилице и Азбуке да нам се јаве у циљу заједничког деловања, а у истом правцу. Можемо да направимо до пролећа један заједнички скуп...
Не знам колико колосека има који долазе на Ж. Станицу БГ, али сви долазе на исто место. Хвала.

Препоруке:

"Хеј,ћирилица екстремни национализам" (НЕМАЊА ВИДИЋ)!

Наравно, Пуна је истина да је српска ћирилица, нарочито у "златном добу" комунизму била прокужено писмо на све начине. Многи Срби су се буквално плашили да пишу својом азбуком. Многи су се бојали да је спомену у позитивном контексту, Само негативно говорење о њој није било опасно. Ћирилица је и данас нешто српско пшто изазива код многих бес и спремни су да оног ко тражи ћирилицу гледају као Србина који не заслужује ниједну лепу реч. Последице тога постоје и данас и врло мало се однос према ћирилици променио тек у време Милошевића јер се мислило да је он "српски националиста", а он то, у ствари, није био, па и није био баш претерано наклоњен ћирилици иако је сам ћирилицом писао, као и Ђинђић, на пример иако је дуже био и радио у Немачкој, није заборавио да српски језик пише ћирилицом. Многи други политичари у Србији данас су само латиничари.

Препоруке:

2.

И какве уопште везе код коришћења језика и језичких правила има верска и национална припадност корисника, како може за језик да буде важно да ли је онај који се њиме служи католик, атеиста, или будиста, да ли је из Чумића или можда са Мадагаскара па је решио да овлада језиком?
Српскохрватски језик у старој Југославији је имао два писма. То је чињеница. Тачка.

Двоалфабетизам почиње заједничким радом српских и хрватских представника у Бечу, ортографске измене у ћирилици које је Вук (а уствари Копитар) направио су биле у функцији приближавања латиници, а Ђура Даничић и коначно избацује Ъ које није имало латинички еквивалент.
Текст бечког договора (латинички), Вуков и Ђурин потпис испод њега (исто латинички), као и Даничићев рад на речнику хрватског или српског језика су јасна демонстрација да ћириличко писмо добија алтернативу и да креће латинизација језика која се ето данас приводи крају.

Препоруке:

"Збиљићу, ако усред Београда имате јавне натписе на латиници, ако од Суботице до Власотинца и од Зајечара до Ријеке имате то исто, о чему ви то онда причате" (представник "враџбинске лингвистике")?

Једно су јавни натписи Установа, а сасвим је друго којим писмом пише већински маса народа. Дво писмо на зградама је било и у Загребу тада, јер је то нормално кад је био "српскохрватски језик" и када је Краљ био наклоњен демократији за Хрвате и друге. А Ви не верујете Белићу и мислите да он није знао 1940. и пре тога којим писмом пишу Срби, наравно православни (већински, наравно, изузеци су правило)?

Баш сте претерано занимљив човек по свом "знању" чиме су писали Срби и зашто су, како Ви тврдите, "по вољи напустили писмо ћирилицу"! Кад ће представници Ваше "враџбинске лингвистике" схватити да народ на бира писмо, него се навика народа на писмо стиче преко избора писма институционално или када га наметне неки јак на власти појединац (Ататурк, на пример, Турцима латиницу или Броз Србима).

Препоруке:

"Хоћете да нас убедите" (представник "враџбинске лингвистике"...

Вас, Грујићу, лично одавно сам изгубио наду да могу било у шта да Вас убедим. Вам да за бео зид кажем да је бео, Ви бисте морали рећи да је црн. Ја се јављам не Вама него другима да их не увучете у заблуду. На неки начин, осећам личну професионалну обавезу из обавезе према својој струци да предочим читаоцима ових коментара да их можете, као инжењер преварити да Вам верују на реч и у лингвистици. Ви имате неко лингвистичко образовање, рецимо -- одлично разумете да су два писма -- практично смрт ћирилици, али много шта друго не знате и можете одвести недовољно упућене на погрешан пут. Јављам се у реаговањима по својој професионалној обавези.

Истина је веома, веома важна у свему, па и у враћању ћирилице Србима.А ја сам ракав да, и кад би нам каж вратила ћирилицу, ја не бих пристао да је вратимо лажима..

Препоруке:

Поштовани господине Видићу. Моји коментари нису били исцрпни јер нисам ни имао намеру да пишем стручни а камоли научни рад а богме има и других обавеза.
Намера ми је била да подстакнем једну интересантну дискусију да се цео проблем сагледа из другог угла.
Удружења има разних са различитим начинима деловања и различитим мотивима (јавним и нејавним). Није то само случај код удружења која се баве ћирилицом. Тако је и у другим областима.
Као и увек написано треба узети са резервом ако ништа друго зато што је простор ограничен бројем карактера и не може баш све да се каже. А богме нема ни потребе јер је битна основна идеја .
У суштини ствари се померају са мртве тачке. Темпо промена треба убрзати мада неће бити лако. Што се тиче неких удружења која се боре за ћирилицу двоазбучјем и имају новац то није чудно. Суштина деловања противника је да тему треба разводнити, а таква удружења су најпогоднија, а онда наметнути оно друго решење (британска кухиња је ту ненадмашна).

Препоруке:

"И какве уопште везе код коришћења језика и језичких правила има верска и национална припадност корисника, како може за језик да буде важно да ли је онај који се њиме служи католик, атеиста, или будиста, да ли је из Чумића или можда са Мадагаскара па је решио да овлада језиком" (представник "враџбинске лингвистике")?

То сам Вам негде, на неком сајту, нашироко објашњавао и дао сам Вам литературу да видите зашти и какве везе има верско осећање с писмом. не бих Вам поново сада давао литературу, јер Ви изгледа, прочитате само делић из мог коментара па се хватате за понешто.

Ви сте рекли једном да сте "неопредељен у вери", тј. да сте неверник и(ли) безбожник и Ви тешко можете схватити и зашто се ћирилица сматра "светим писмом". Узмите литературу коју сам Вам раније навео, па то научите. Немам времена да Вам баш све о језику и писму натенане објашњава, Досадићу онима који то знају а читају овде. Зато не могу превише да Вам објашњавам,м а Ви то целовито и не читате.

Препоруке:

2.

Прилично је велики проблем код Вас у "враџбинској лингвистици" што сматрате писмо само "техничким знацима за бележење језика". А нисте једини који тако мислите. Рецимо, познати лингвиста (англиста) академик Ранко Бугатски мисли да су то, також+е, само техничку знаци. Алчи то не каже Енглезима, него Србима. А одузимање ћирилици симболичке вредности и националног осећање према ћирилици више пута је истицано и у расправи на Новосадском договору да би то био један од начина за лакше "постепено" латиничење Срба.

Препоруке:

3.

Понављам оно што сам раније за Вас рекао. Ви сте доста паметан човек и, као нестручњак за лингвистику, много шта у лингвистици разумете, а природно је што имате много за Вас непознартих ствари у лингвистици, па је штетно за Вас што више не читате лингвисте да бисте били инжењер који зна и доста из лингвистике. Овако имате много шупљина у разумевању. Истина је да ја мање знам о инжењерству од Вас, али никада се нисам ни петљао у оно што Ви боље знате. Лингвистику још, ипак, не знате довољно. А ако читате само овде коментаре и само Википедију,м тешко ћете икада озбиљно познавати језичке законитости и појаве, као и улогу писма у народу, у језику, у култури и сл.

Препоруке:

„То сам Вам негде, на неком сајту, нашироко објашњавао и дао сам Вам литературу да видите зашти и какве везе има верско осећање с писмом. не бих Вам поново сада давао литературу, јер Ви изгледа, прочитате само делић из мог коментара па се хватате за понешто. “ (Збиљић)

Збиљићу, ја не говорим о томе него о језичким правилима која се не могу разликовати у зависности од нечије верске или националне припадности. Језичка правила једног језика важе за све оне који користе тај језик, не знам шта вам је ту нејасно, и какве везе с тим има да ли сам ја неверник, сатаниста, и да ли се овде неко представио као Владислав Грујић и написао да је неопредељен у вери или шта већ?

Препоруке:

"Овако имате много шупљина у разумевању. Истина је да ја мање знам о инжењерству од Вас, али никада се нисам ни петљао у оно што Ви боље знате. Лингвистику још, ипак, не знате довољно. А ако читате само овде коментаре и само Википедију,м тешко ћете икада озбиљно познавати језичке законитости и појаве, као и улогу писма у народу, у језику, у култури и сл."

И оставите се својих квалификација о мом школовању и образовању, откуд ви уопште знате да сам ја заиста тај који се потписао?
Пошто очигледно немате ништа смислено да ми одговорите јер немате никакве аргументе, срозавате се веома ниско на овај начин.
Морате да схватите да овде није важно ко пише, већ шта пише, што је наравно веома добро јер обесмишљава етикетирање на личном нивоу за којим тако често посежете, а и лако се могу раскринкати многи медиокритети и довести у питање многе тобожње истине.

Препоруке:

М. Ђошић каже овако:

"Зато молимо све Ћирилице и Азбуке да нам се јаве у циљу заједничког деловања, а у истом правцу. Можемо да направимо до пролећа један заједнички скуп..."

Идеја је одлична. За сваку похвалу. Само има један једини проблем. То сам Вам, пажљиво, и раније једино замнериои. А ро је шпто нбисте за скраћени назив нашли неко име које неће бити понављање нашег имена. То је противно и Члану 26. Закона о удружењима због стварања зануне о ком се, чијем удружењу ради. Ми се од 2001. године (када смо као прво удружење за ћирилицу основани од нас, наравно, не од некога другога) зовемо готово увек и у средствима обавештравања и међу нама Удружење "Ћирилица". У пуном називу имамо више речи, али готово увек користимо краће само "Ћирилица" и Удружење "Ћирилица". И у Аустралији је писан тако наш назив још 2001. године. Ви се оснујете 2007. или 2009. и дате исти скраћени назив "Ћирилица" или Удружење "Ћирилица". Тако се и ових дана на сајтовима бележите.

Препоруке:

2.

И у томе је једини проблем међу нама био и остао. Ево, да будем најблажи могућ. Једноставно због истог скраћеног назива дешава нам се често да нам неко каже: "Видим да сте урадили оно у Београду..." И спомену шта "смо урадили". Тек када нам објасне шта "смо урадили", тек тада схватимо да сте то Ви, а не ми урадили, па то приписују нама због имена које сте поновили. Ја нећу сада да кажем намерно да ли јесте или није Ваш циљ био да "преотмете удружење", али је чињеница да су Ваши најбољи чланови били код нас, па су морали да оду из разних разлога.

Значи, нама смета што сте узели наше скраћено име и тако сте створили збрку и себи и нама и људима који о нама и Вама читају.

Зато би било добро да промените само скраћени назив "Ћирилица" за Ваше и за наш+е добро. А имате хиљаду имена које можете дати у скраћеном имену. Рецимо: "Народна ћирилица".

Препоруке:

3.

Видите како је Н. Видић лепо дао свом новом удружењу назив "Српска азбука" и ништа и никоме није у називу "преотео".
Кад бисте то урадили -- ми бисмо се први са више познатих учесника јавили да говоримо на том "заједничком скупу". Овако бисмо тешко могли доћи, јер бисмо били два удружења са истим скраћеним именом. И како би људи могли знати ко је ко. Нас би замењивали Вама, а Вас нама. То нам се свакодневно дешава да чујемо да нас замењују.
Не знам можемо ли се разумети. Можда бисте Ви то боље схватили о чему говорим да сте се Ви основали 2001. године, а да смо се ми основали 2009. па дамо себи Ваше скраћено име "Ћирилица".
Ви сте раније одговарали да смо ми из прве "Ћирилице" тобож ситничари и да је важно да радимо, а нема везе под којим називом. Ипак има везе. Да нема, не би то у Закону о удружењима било недопустиво. Друга је ствар зашто је Агенција с Вама прекришила Закон, па прихватили поново исто скраћено име Удружења.

Био сам намерно најблажи могуће у бирању речи.

Препоруке:

"Морате да схватите да овде није важно ко пише, већ шта пише, што је наравно веома добро јер обесмишљава етикетирање на личном нивоу за којим тако често посежете, а и лако се могу раскринкати многи медиокритети и довести у питање многе тобожње истине" (представник "враџбинске лингвисрике" В. Грујић).

Ви на сваком кораку показујете колико из лингвистике знате, али и из општекултурног понашања. Ви кажете за мене да се "срозавам" и кажете да не дајем доказе. И ја вам цитирам где имате доказе колико хоћете, јер немам времена и места да их овде наведем, а Ви ништа не (про)читате од тих доказа, него једнако кажете: "Немате доказе". Ја Вам наведем да су сви учесници говорили само о замени ћирилице латиницом "постепено", и наведем Вам где то пише, Ви опет кажете, без читања, "немате доказе". А има мноштво доказа, а најбољи доказ је да се у пракси после Нов. договора све догодило у вези с ћирилицом како је речено у расправама.

Препоруке:

3.

Када бисте имали основно образовање у разгоцору, не не бисте користили непримерене речи ви инжењер за мене лингвисту из лингвистике.
Ви кажете, ево овде, сада, на почетку: "Ви морате да схватите..."
Како и зашто "морам", човече, било шта да схватим, а посебно како "морам" да схватим нешто за шта има много доказа из расправа и из стварности и последица није могуће схватити, јер, једноставно, није истина.

Стално Вам истичем да сам ја Збиљић (синонимски Истинић од збиља = истина и моје животно вјерују јесте истина и само истина. Кад на нешто реагујем, реагујем када стварно није истина то што сте рекли. Имам ја доста позитивног да кажем за вас, али Ви искажете и много нетачности и погрешних лингвистичких појава чињеница, па исправка тих неистина има предност. Зато ми просто не дате да Вас и хвалим, јер има много шта у Вашим речима што личи да сте ме цитирали.

Препоруке:

4.

Верујем да ме не преписујете, јер, изгледа, ни једну једину књигу од 15 мојих књига нисте прочитали. Што само значи да сте својим умом дошли сами на оно што сам одавно тако или сасвим слично писао. И мени је често драго кад видим да у много чему Ви инжењер и ја лингвиста мислимо исто или готово исто о неким питањима. Али, Ви баш претерујете. Хтели бисте да сте лингвиста већи од сваког лингвисте, а камоли од мене који нисам врх у лингвистици. Непристојно је да Ви себе сматрате лингвистом над свим лингвистима и да се Ви "подсмехујете" свим српским лингвистима и Вуку и свима после Вука. Ми имамо доста великих лингвиста. Други је проблем што су они доведени до тога да не разумеју (или неће да разумеју из неког разлога) проблем писма у нсрп0ском језику. Али, многи од њих су велики лингвисти, па не иде да се Ви и ја "подсмехујемо тим лингвистима.

Препоруке:

@Драгољуб Збиљић
Професоре, мој пријатељ """Сељачина" како га ја понекад тако зовем од миља, а он зна ко га тако зове, Вам је у коментару од, недеља 15 септембар 2013 01:13, навео сва друштва са именом ћирилице у себи. Ваше Удружење и наше нису конкурентска Удружења, јер нисмо профитабилни, а чак и да јесмо нема никакве потребе за љутњом јер се налазимо око 100 км удаљени једни од других па по неком правилу можемо да имамо и потпуно иста имена као на пример фирма "Слобода " на пр. Значи не знам у чему је проблем. Замислите кад би сви горе наведени морали да мењамо имена. Због свега овог наше повереништво у НС има назив "Српска Атина" да не би било забуне. То су они момци који су директни кривци за увођење ћирилице на аутобусима и још на многим местима. Као што видите, ја сам још блажи од Вас.
Рекао сам већ горе возови долазе паралелним колосецима у станицу Београд.
П.С.
Иначе сам у нашој екипи познат као највећи демократа, али док се не договоримо, зато нам пишите. Имате инфо.

Препоруке:

4.

Ако не иде да им се ја поодсмехујем као (некакав) лингвиста, па, ваљда, још мање је укусно да се Ви, као инжењер, подсмехујете српским највећим лингвистима. Не ваља да им не признајемо велико знање само зато што не разумеју или због нечега неће да разумеју питање писма за српски језик. Ипак се у једном смислу мора одвојити језик и писмо. Писмо јесте део, боље речено саставни део језика, али језик мо9ж+е некако без писма, а писмо не може да постоји никако без језика. И писмо чине "технички знаци", како Ви то зовете, али не у језику, него, рецимо, у физици, математици или хемији, јер су тада то само формуле. Ви, као инжењер, вероватно зато осећате писмо само као "технику", јер у инжењерству то може да буде и тако. У језику не може. /Ро, на пример, инж. Видић одлично разуме.)

Не мора се знати, али треба знати, добро је и корисно знати да се најчешће у животу показује да се велики нерадо подсмехују другоме. Најчешће, највише потцењују друге они који не знају.

Препоруке:

"Збиљићу, ја не говорим о томе него о језичким правилима која се не могу разликовати у зависности од нечије верске или националне припадности" (представник "враџбинске лингвистике").

Стално скачете у празно и зато не дате, јер нећете, да се споразумевамо. Овде и уопште говоримо и говорили смо о писму. Ја о језику с Вама не могу, јер нисте лингвиста, да превише разговарам. Јер нисте Вук, па треба да студирате језик, да бисмо Ви и ја о томе разговарали с покрићем. Друга ствар што Ви понешто и добро схватате. Али то није довољно да ја с Вама само о језику разговарам оволико. Ми смо говорили о писму и писмо ћирилица има дубоке везе с православљем и има епитет, с разлогом, "свето писмо". Дакле, има и српски језик и сваки језик везе с вером, а писмо ћирилица посебно. Ако не верујете мени8, читајте из литературе коју сам Вам предложио, а она је многобројн9ија него што сам Вам споменуо раније.

Препоруке:

""Драгољуб Збиљић.

Заборавих. Ми уопште немамо скраћено име, погледајте АПР и да не би било забуне представљамо се пуним именом и презименом као Српско Удружење Ћирилица Београд. Када нас питају за Ваше Удружење кажемо све најлепше, али да нисмо исто.
Толико. Ако хоћете још нешто молим Вас пишите на инфо да не досађујемо и редакцији и читаоцима који су упорни.

Препоруке:

"Ваше Удружење и наше нису конкурентска Удружења, јер нисмо профитабилни, а чак и да јесмо нема никакве потребе за љутњом" (Милорад Ђошић).

Много ми се допада ово што сте рекли. Нити смо нити можемо бити конкуренција, јер конкуренција је када је уплетен новац и углед. Дакле, сасвим сигурно, бар како сам ја убеђен, нити су новац нити углед разлог за "свађу". Да јесу, кош како бисмо се, вероватно, жестоко "свађали". То је самјо још већи разлог да испоштујете Закон о удружењима у Члану 26. да се не подударају ни пуно ни скраћено име. Зашто?

Једино зато што ми смета да постоји забуна коју спомиње и Закон. мени је уистину непријатно кад се мени приписују Ваше активности. А то ми се често дешава. Ви сте као млађу имали неких лепих активности које су се и мени допадале и хвалио сам их (покуду никада не бих износио, јер немам тај задатак нити је пристојно да га имам у покуди).

Препоруке:

Алал ти дивит, Орле!

Препоруке:

2.

Кад смо већ пристојно вечерас разговарали (ето, могућ је уљудан разговор с људима), само још ово.

Како хоћете Ви у Вашем истоименом удружењу. А што се мене лично тиче, поштовани господине Ђошићу, готово да сам убеђен да мора бити да је Вама непријатније него мени. Јер, да сам ја био на Вашем месту, било би ми непријатно због несврховито "посуђеног" имена удружења, јер би ми се чинило да би многи рекли да нисам умео смислити своје име, па сам посудио туђе. Знао бих да је неко изгубио време да смисли свој скраћени назив и ако га ја посудим, то би могло да значи да се нисам снашао, тј. нисам, умео да нађем своје пристојно име удружења, па сам морао посегнути за туђим. Ако Ви мислите да себи нисте ништа учинили тим посуђивањем нашег назива, онда радите како мислите да треба и ваља.

Препоруке:

3.

Још само ово, поштовани гдине Ђошићу, на крају нашег ноћашњег пристојног ратговора. Моје је чврсто убеђење да би нама на „заједничком скупу“ који сте одлично замислили било мање непријатно него Вама због од Вас посуђеног имена. Мислим да би било Вама непријанбрије јер ће многи рећи, кад чују исти назив, зашто се нисте само мало потрудили па смислили своје лепо скраћено име, него да морате да посуђујете „туђе“.
Но, ма како јесте и ма како да буде, сигуран сам да ни ми ни Ви нећемо одустати у борби за ћирилицу под својим или под посуђеним скраћеним именом „Ћирилица“. Већина ће, вероватно рећи, да је то важније.

Препоруке:

М. Ђошић

Кажете да се представљате као "Српско Удружење Ћирилица Београд". И да то увек тако пишете. Ми се увек, осим у изузецима, већ 13 година представљамо и сви нас тако зову, као Удружење "Ћирилица" или само "Ћирилица". А из Агенције су нам Вас представили са скраћеним именом "Ћирилица". Тако пише у њиховом послатом нам документу. А у средствима обавештавања, па и на Вашем сајту, готово увек читамо "Удружење "Ћирилица" што је исто. Да ли онда новинари сами наводе наш назив за Вас? А и на Вашем сајту често видимо, најчешће, да пише Удружење "Ћирилица". Неће нико да Вас пуно пише како сте навели јер је гломазно и неупотребљиво. Заро је било боље за Вас "Народна ћирилица", јер би Вас тада сви морали тако наводити. А овако сви ће Вас скратити као и нас на Удружење "Ћирилица" и,,често, само "Ћирилица". Ове који су "Српска ћирилица" у Бгду нико не скраћује у "Ћирилица". Значи, они су били инвентиивнији и стекли у имену свој идентитет. Ви, ипак, нисте у називу са својим идентитетом.

Препоруке:

"Замислите кад би сви горе наведени морали да мењамо имена" (М. Ђошић)

Зашто сви да мењају имена кад сте само Ви преузели скраћено име "Ћирилица". Други немају тако скраћено име. Ко се још скраћено зове "Ћирилица". Колико ја знам нико није посудио ро скраћено име осим Вас.

Препоруке:

Што се тиче назива удружења постоји нешто што се зове пун правни назив. То је назив под којим се неко удружење региструје. Правилно коришћење назива подразумева да се у правном промету користи тај назив или скраћени под условом да је наведен у статуту. Све остало је неправилно и подлеже санкцијама..
Рецимо имамо два удружења која у називу имају "Српска Ћирилица" и то:
- Удружење грађана за заштиту српског писма "Српска ћирилица" основано 6.4.2012
- "Српска Ћирилица" основано 15.7.2013
Лично мислим да је регистратор погрешио али пошто се дете родило треба га љуљати.
А како? Па доследном применом пуног правног назива а где год је примерно истаћи и разлику.
О томе треба да се договоре челни људи ових удружења.
Треба да воде рачуна о широј слици и општем друштвеном интересу и да не троше непотребно енергију. Решење је и спајање ова два удружења али то нека реше управе.

Препоруке:

"Конкретан предлог : прва акција да буде окупљање испред Културног центра Београда, онолико дана док се латиничко име не замени ћириличким. Морамо поентирати концентрисаним ударима" (Н. Видић).

Предлог је за уистину за медаљу. Проблем је само у томе што ће мало људи моћи да дође и да не одлази с протеста јер су ћириличари углавном поштени људи и материјално сироти, па неће моћи због наметнуте им трке за зарадом ради преживљавања да дуго остану пред Културним центром. Било би много брже, лакше и ефектније да смо ми Хрвати. Они би дошли са неколико хиљада, подигли би некога на рамена и разбили би натпис на туђем писму. Они не дају ћирилицу ни испод латинице, а камоли да дозволе само на ћирилици. Срби су доведени у заблуду преко школе и наших институција и они не осећају више своје писмо, него су упућени на "богатство двоазвбучја". Наш стручњаци и наша шкјо9ла у вези с учењем о писму далеко су као небо и земља. Они су у томе темељно на земљи, а ми ни на земљи ни на небу. Лебдимо.

Препоруке:

"Пита "српски сељак" да ли имамо адвоката. Ово удружење је два пута писмено тражило од Адвокатских комора Србије и Београда да пређу на ћирилицу, уз доказ да адвокати масовно крше Устав достављајући судовима поднеске на латиници.Нема одговора.
Писали смо Министарству правде и државне управе, доказујући необориво како су прекршени Устав и закон у конкретном случају моје фирме. Министарство врлуда, али ћемо на њему поентирати" (Н. Видић).

Само да додам једну реченицу. За 14 година званичне борбе за ћирилицу написали смо на хиљаде предлога, захтева, опомена, молби и сл. докумената, а највише стручних објашњења многима, свим институцијама државе и науке и и струке и -- одзив је готово никакав. Резултат је тек нешто бољи од нуле. О)ма понегде ћири9лице где је није било. Али има и латинице где је доскора није било.

Све у свему мршаво. Моћне су инсртируци9је наши "непријатељи". Једна реченица иу Правописа Матице српске хиљадуструко је јача и она поништава све наше напоре.

Препоруке:

2. Али, свакако, то нас не виду у апатичност им колебљивост. Баш зато наше је да повећамо напоре и да јачамо борбу за ћирилицу. Нису ни наши "непријатељи" сигурни да ће њихово победити. Знају они да је свака истинба у вези с ћирилицом код Срба на нашој страни. Они знбају да смо сто посто у праву. Зато само ћите. А сутра да им нареди неки јак просвећени нсрпски владар, за трен би, као под Брозом, савили шипке и одмах би сачинили Правоипис у коме би писало: "Српски језик се пише ћирилицом." Избрисали би оно бесмисленбо да се поише и "латиничћким писмом из времена српоско-хрватске језичке заједнице", јер и манит види да та језичка заједница нбити постојуи нити ће је икада више бвити. Никад не реци никад, али -- по свој прилици -- први Хрвати ни8када више неће хтети да са Србима решавају заједно пиатње јези8ка, свеједно што то јерсте лингвистички ипак исти језик. неће никада бити више у стандарду исти. Они ће имати свој, Срби свој. Они су за сада јединсрвенбији у језику, Срби су разтбијен.

Препоруке:

Јован Анастасијевић ме одушевио тачном оценом:
Једини ефикасни начин за поновно увођење ћирилице у јавни живот је (био) овај: Одмах по ослобођењу (1.11.1918) Београда после Великог рата, Управник града Београда, Коста Ј. Туцаковић је издао наредбу: "Управа града Београда. Свим квартовима и комесаријатима: Непријатељ за време окупације натерао је наше трговце и јавне радње те су на радњама истицали фирме латиницом написане. Наређујем да се ове фирме од данас за пет данапромену, а у року од двадесет дана истакну фирме ћирилицом сходно Закону о радњама. Кварт ће се постарати о извршењу мог наређења, исто објавити и са сваким ко по њему не би поступио – казнити по надлежности." Упитајте се: Какве су шансе данас, када се на челу владе и свих релевантних државних и друштвених установа у Србији налазе никоговићи – од зла оца и још горе мајке? Одговор је више него јасан: НИКАКВЕ ШАНСЕ! Кроз 10 година српска ћирилица нестаје. Политичке и културне елите више нема (изгинуло, помрло – а н

Препоруке:

2.

Политичке и културне елите више нема (изгинуло, помрло – а најважније: дегенерација) – и никада је више неће бити..

Поновио сам Настасијевићеву оцену. Многи би је могли назвати "песимистичком" и неприхватљивом. Међутим, баш зато што је оцена реална, тачна и природна, ја је не сматрам песимистичком. Она је за мене, верујем и за многе друге, покретачка, инспиративна и мо0ж+е у нама да пробуди нову снагу да се боримо на све начине да не дозволимо да се оствари. А, богами, ако се предамо и наше данашње генерације не учине нешто налик чуду та српску ћирилицу, ово би се време могло претворити у "последње доба ћирилице у Србији".

Морам да се упитам(о): ШТА БИ ХРВАТИ УРАДИЛИ ДА ПОЧНЕ ЊИМА НЕКО ДА ИЗ ЊИХОВИХ ИСНТИРУЦИ8ЈА ПОЧНЕ ДА ИСПИСУЈЕ СВЕ САМО СРПСКОМ ЋИРИЛИЦОМ. ДОГОВОР ИЗ РАСПРАВЕ У НОВОМ САДУ НА НОВОСАДСКОМ ДОГОВОРУ 1954. ПО НАЛОГУ КОМУНИСТА ПРЕДВИЂАО ЈЕ У ПРЕДЛОЗИМА БАШ ОВАКВО ВРЕМЕ ЗА СРПСКУ ЋИРИЛИЦУ КОЈА ЈЕ ПЛАНИРАНА ТАДА ЗА ОДСТРЕЛ У КОРИСТ ХРВАТСКЕ ЛАТИНИЦЕ.

Препоруке:

3.

ПО НАЛОГУ КОМУНИСТА 1954. ВЕКОВНА ЈАКА ВЕЗА СРБА С ЋИРИЛИЦОМ -- ПОКИДАНА ЈЕ ЗА ПЕТНАЕСТАК ГОДИНА ЊИХОВОГ НАСИЉА НАД ЋИРИЛИЦО9М

Видите како ке један "конспиративан" налог комуниста 1954. преко злоупотребе српских с(е)рбокроатиста мож да доведе до промене српске свести, па да у Вуковару, као одавно, имамо и данас да у Хрватској јуришају чекићима на српску ћирилицу, а договор из расправе на Новосадском договору доведе Србе "постепено" до тога да они сада глчедају на хрватску латиницу као на "српско писмо".

Видимо шта су институције за писмо учиниле у Србији. Није хрватски народ "родољубивији" толико од српског, него су Србима институције (ту спадају оне на државном, научном и школском нивоу) једноставно "испрале" мозак и "охладиле" срца, па Срби више не осећају ћирилицу као своју иако је српска ћирилица пролазила кроз историју баш као и српски народ. Јака је веза српског народа са ћирилицом. Српске институције су смишљено, без сумње не никако случајно, ту везу покидале.

Препоруке:

Видим да је дискусија жива па да се и ја укључим једним предлогом.
Зашто удружења и појединци који се залажу за коришћење ћирилице (не увођење јер се она већ вековима користи) у Србији не би направили један портал са презентацијом свих иницијатива који би заједнички уређивали. Не мора да буде ни компликовано а ни скупо. Битно је да је на смислен начин организовано са ознакама за лакше налажење документа. Документи могу да буду текстуални, скенирани прилози, фотографије, мултимедијални прикази, итд. Ови документи могу да буду организовани у колекције уређене по годинама, категоријама, ауторима, прилагачима, итд.
Такође би ту требало да се нађу шаблони иницијатива (шаблон дописа институцији/органу/организацији, итд.), колекције линкова, итд.
нека удружења то већ раде али то није довољно. Нека свако задржи ауторска права над својим прилозима али нека све то буде на једном месту - барем нека линкови буду на једном месту. Неки библиотекар би могао да помогне а верујем и да хоће.

Препоруке:

Знам да је људима понекад тешко да се договоре али ово је чисто техничко питање да свај тај рад и све те иницијативе не прогута тама заборава. Па и архива ове дискусије заслужује да буде предмет јавног увида и на другим местима. НСПМ систематски архивира и прилоге и дискусије али има и других локација које обрађују сличну тему. Има више менаџера за управљање садржајима (CMS) тако да технологија није компликована а и доступна је.
За почетак је довољно да се постигне договор о блогу иницијатива за коришћење ћирилице са информацијама где могу да се нађу додатне информације. Блогер (Google Blogger) је ту погодан јер дозвољава до 100 коаутора. Треба се договорити о рубрикама (иницијатива институцији, конференција за новинаре, манифестација, јавно писмо, итд.), ко ће бити администратори пројекта и слично.
Организационо би се то решило тако што би удружења именовала по једног члана у уређивачки одбор а одлуке би се доносиле консензусом. Значи радило би се само оно око чега се сви сложе.

Препоруке:

Постоје и два удружења са скраћеним називом "Ћирилица". Једно је, прво, старије, у Новом Саду из 2001. и друго, млађе, из 2009. године. Тп не допушта Закон о удружењима у Члану 26. али је Агенција допустила.
Србија је позната земља у којој се и даље прилично поштује Брозово законоправило које је гласило: "Не држати се закона као пијан плота", додајем:"него се држати нечијег ћефа".

Српски сељак је одлично навео фа је незаконито основно једно удружење са скраћеним називом "Српска ћирилица". Ово друго, по Члану 26. Закона о удружењима, није могло бити регистровано под истим називом, било скраћеним било пуним.

Исто тако, по уверењу које смо ми из "Ћирилице" добили од Агенције за привредне регистре, основана су два удружења под истим скраћеним називом "Ћирилица". Закон изричито то не допушта, али је Агенција допустила. Зашто, то би се могло само на суђењу у суду утврдити.

Нису то нимало неважне као незаконите појаве.

Препоруке:

Збиљићу, зашто би неко веорвао једном безкичмењаку Белићу, ђаку Ђорђа Поповића (ткз. "Ђуре Даничића"), сербокоратисти, који је 1921. написао двоазбучни речник "срскохрватског" језика, кад такав језик у Краљевини није посотојао, и који је после доласка комунста на власт променио став из 1940. и заложио се да Срби пишу латиницом у Анкети 1953?

Препоруке:

Кад ће представници Ваше "враџбинске лингвистике" схватити да народ на бира писмо, (Збиљић)

А којим декретом су Срби прешли на Вукову ћирилицу? Покажите нам указ који их тера на то!

Препоруке:

"Хеј,ћирилица екстремни национализам" (НЕМАЊА ВИДИЋ)!

Наравно, Пуна је истина да је српска ћирилица, нарочито у "златном добу" комунизму била прокужено писмо на све начине.(Збиљић)

Зато је ваљда било више ћирлице онда неог данас! Ви опет у празно.

Препоруке:

Цела Збиљићева "теорија" о латинизацији Срба се своди на непсотојећи "налог" комуниста у Новомсадском договору 1954, и страховладе.

Као што Рђосав кепо каже, по Збиљићу -- "и после Тита, Тито"! Колико су се Срби "бојали" да пишу кирлициом сведочи и чињеница да је кирилице било неупоредиво више него данас кад је Тито још био жив.

По Збииљћу, испада да, како време од Брозове бива све дуже и дуже, Срби све више и више зазиру од њега! Озбиљно, Збиљићу?

Препоруке:

Није проблем у писању,већ је проблем у неодговарању (Милорад Ђошић)

Тако је! Свако има право да пише, али свако има и право да не чита, или да не одговора. И нико не види шта је писано. Да би се нешто чуло и видело, потребна је критична маса, а тога међу Србима нема -- бар не за ћирилицу. Срби се лако окупљају кад је реч о педерчичћима или паради "поноса", или кад се појави нека Мадона или Бјонсе у Београду, али не о кирилици. Напрптив, у Новом Саду неки увођење кирилице на аутобусима називају "силовањем"!

Препоруке:

Значи - Срби су толике кукавице? Па кажем ја. Ено и дан-данас се плаше Тита па пишу латиницом. Кукавичлук плус комплекс инфериорности - главни узрочник латинизације Срба (Рђосав)

Нажалост, још једна пун погодак!

Препоруке:

Међутим, у овом предлогу руководио сам се принцип једнозначности...дакле - мора разлика Л - Љ, Н - Њ. (Рђосав)

Мислим да би апсотроф после L и N био много јендоставнији. Апсотроф би се такође могао применити и у оним речима где је обавено раздвојити два сугласника (надживети или Танјуг).

Препоруке:

@катана:

Мислим да би апсотроф после L и N био много јендоставнији. Апсотроф би се такође могао применити и у оним речима где је обавено раздвојити два сугласника (надживети или Танјуг)

Може и тако. Мада се мени више свиђа да функција апострофа буде јединствена, само за раздвајање незгодних случајева (is`hrana, is`hitren,...) а не и за грађење транслитерације Љ, Њ - L`, N`. Обратите пажњу да случајеви непотребног јотовања (Танјуг, виндјакна, инјекција) више нису проблем - јер се ћирилично Ј (та несрећна латинска Јота, грех Вука Караџића) транскрибује латиничним Y: Tanyug, vindyakna, inyektsiya. Ту више нема потребе за апострофом.

Препоруке:

Мада се мени више свиђа да функција апострофа буде јединствена, само за раздвајање незгодних случајева (is`hrana, is`hitren,...) а не и за грађење транслитерације Љ, Њ - L`, N...(Рђосав)

Апсотроф је прикладан за платализацију Н и Л јер није слово, то јест фонем у дослвном смилу речи, као ни мали јер (ь), јер је безвучан (nil sonat).

У транскрипцији руских речи као исхкитрен сачуван је изговор јер се руско Х транскрибује као лаитничко kh a не као h. Ако на пример трансцрибујете спрску реч страх као strah то ће се у енглеском читати као "сра" а руско strakh као "страх". Иста ставр и са iskhistren

С обзирома да руско Х није много друкчије од спрског руски систем романизације био би сасвим задовољавајући -- али проблем је у томе да се у српској подсевсти сваки препис на лаитницу може замислити на хрватској лаитници, сем, разуме се за реч Yugoslavia, јер су на то навикли.

Препоруке:

Обратите пажњу да случајеви непотребног јотовања (Танјуг, виндјакна, инјекција) више нису проблем - јер се ћирилично Ј (та несрећна латинска Јота, грех Вука Караџића) транскрибује латиничним Y: Tanyug, vindyakna, inyektsiya. Ту више нема потребе за апострофом. (Рђосав)

Счажем се да нема потребе, али нема ни за Љ и Њ на крају речи или иозмеђу сугласника, јер су неизговорљви за англофоне. Транскрипсција као Tanyug не разликује се од nyegov по једнозвучности иако је један Нј а други Њ.

Транскрипција је само једна апроксимација изговора, а никако праопвисни преслов. Зато, ако се Љ и Њ не чују онда их не трбеа ни писати, то јест онда не игра улогу да ли се пипе LJ, LL, LL' или L, као Yeltsyn уместо Yel'tsyn.

На концу ни у српском се руска имена не преписују како треба. На пример Путин није Путин, него Пућин (као Распућин). Дакле, у неким речима смо недоследни а у другима нисмо. Без везе.

Препоруке:

"Као што Рђосав кепо каже, по Збиљићу -- "и после Тита, Тито"! Колико су се Срби "бојали" да пишу кирлициом сведочи и чињеница да је кирилице било неупоредиво више него данас кад је Тито још био жив" (представник "враџбинске лингвистике").

Свакако да је било више ћирилице за време Броза јер је такав налог и био. Да не би био уочљив декрет о забрани ћирилице, треба радити свим средствима политике и науке да ћирилице буде "постепено" све мање и мање.

Али представници "враџбинске лингвистике" како би имаоли моћи и хтења да разумеју да је такав циљ и истицан у расправи на Новосадском договору. И то из расправе се показује оствареним у пракси, јер је званичан закључак да су писма "равноправна", природно је што у пракси нису била могућа. Писма су међусобно искључујућа. И тако се спрободило оно што је саветовано у расправама. Дакле постепено нестајање ћирилице, а не одмах. Уосталом, зар није било тачно како је речено: "после Броза -- Вроз!" Тј. остао је налог о латиничењу.

Препоруке:

Мислим да је корисно да предочимо писмо министру Тасоцу, које смо данас послали. Оно гласи (није никаква тајна):

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА
МИНИСТАР ИВАН ТАСОВАЦ
Влајковићева 3
БЕОГРАД

Поштовани министре господине Иване Тасовче,

Мислимо да сте Ви први министар који бисте могли разумети потребу и важност враћања Србима ћириличког писма које је, по налогу комуниста с Новосадског договора 1954. године, до данас на целом подручју српског језика, па и у Србији доживело погром, линч, затирање. Једноставно, насиљем и заблудама, по налогу комуниста у Југославији, српска ћирилица је и у Србији од готово стопостотног писма православних Срба све до 1954. године сведена до данас на занемарљиве изузетке у општој употреби, па јој прети сигурно затирање ако се питање писма за Србе не реши у правопису и струци по пракси у целом свету (једноазбучје) а у складу са светском праксом. (Има наставак)

Препоруке:

2. део писма мнистру културе Тасовцу:

Основ за своју акцију у корист ћирилице имате и у обавези по Члану 10. Устава Србије који је сачињен у усвојен да га примењују сви Срби без изузетка, а не само ретки појединци, као што је то данас у Србији.
Молимо да нас позовете на разговор да Вам детаљније предочимо проблем због очигледне чињенице да српски народ данас, после хиљаду година коришћења ћирилице, нема решено питање писма у складу с праксом у целом свету, јер су у употреби два писма по уникатној заблуди о српском „богатству дваозбучја“ а у стварности многи Срби су на просјачком штапу и једва преживљавају, а о писмености Срба данас да и не говоримо. То лажно и уникатно смишљено „богатство двоазбучја“ једино за Србе на свету, послужило је, практично, за затирање српског миленијумског писма.

Препоруке:

3. део писма министру културе Тасовцу:

Сви видимо да је, не без разлога, Вама већ годинама подигнута свака длака на глави, а и нама у Удружењу за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ већ четрнаесту годину коса нам на глави не пада због накострешености од муке у борби за оживљавање српске азбуке у чему плаћене српске институције не дају готово никакав допринос.
Ако нас Ви не разумете, јер се и Вама од стања у нашој култури одавно дигла коса на глави, ко ће нас други боље разумети?

С поштовањем,
Драгољуб Збиљић,
председник Скупштине „Ћирилице“
Николајевска 2
Нови Сад
16. септембар 2013.
Прилог молби за кратак разговор:
КЊИГА „ЛАТИНИЧЕЊЕ СРБА“

Препоруке:

катана:

Зато, ако се Љ и Њ не чују онда их не трбеа ни писати, то јест онда не игра улогу да ли се пипе LJ, LL, LL' или L, ...

Размишљајте мало модерније. У терминима `база података`, пасоша, Интерпола. Замислите да остваримо наш циљ - да потпуно напустимо хрватску латиницу. Како би онда изгледали наши пасоши? Као и руски, наравно. Писало би: Јован Петровић - Yovan Petrovich. Апострофа у нашим личним именима и презимена практично не би ни било (или ја не могу да се сетим примера.) Рецимо - Наш Драгољуб Збиљић - по мени:Dragollub Zbillich, по Вама: Dragol`ub Zbil`ich. Нешто ми се не свиђа апостроф као део личниг имена у пасошу, али - не браним, и Ваш предлог има тежину.

Значи: није изговорљивост једини критеријум - него и једнозначност, у полицијској бази података. Апостроф у бази? - може бити проблематично. Ипак је битно да ли Интерпол јури неког Милана (Milan) или Миљана (Millan, Mil`an), зар не? Може Милан да награбуси јер је неко Миљану испустио апостроф...

Препоруке:

ПРИМЕР ЈЕДНЕ НАРЕДБЕ
ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ ОКУПИРАНЕ ОД 1916. ОД 1918. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ И ПРИМЕР МОГУЋЕ ДАНАШЊЕ НАРЕДБЕ О ОСЛОБОЂЕЊУ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ ТАКОЂЕ ОКУПИРАНЕ У СРБИЈИ ПОСЛЕ 1954. ГОДИНЕ ПА СВЕ ДО ДАНАС

Ранији пример Наредбе градоначелника Београда
Познато је (и на НСПМ је овде објављено) да је одмах по ослобођењу (1.11.1918) Београда после Великог рата, Управник града Београда, Коста Ј. Туцаковић је издао наредбу: "Управа града Београда. Свим квартовима и комесаријатима: Непријатељ за време окупације натерао је наше трговце и јавне радње те су на радњама истицали фирме латиницом написане. Наређујем да се ове фирме од данас за пет дана промену, а у року од двадесет дана истакну фирме ћирилицом сходно Закону о радњама. (Наставиће се.)

Препоруке:

2. наставак

Кварт ће се постарати о извршењу мог наређења, исто објавити и са сваким ко по њему не би поступио – казнити по надлежности."

Данашњи неопходан (у складу с Чланом 10. Устава Србије) пример Наредбе градпнчелника Београда

Кад би се ових дана сетио градоначелниук Београда Милован Ђилас да за 20 дана, као што је то учинио градоначелмник Београда 1918. године, врати масовно окупирану српску ћирилицу Србима у Београду, сигурни смо да би српски народ па и сам Александар Вучић, иначе, надамо се, свестан Србин, изгубили вољу да га смене макар за још четири године.

Препоруке:

3. наставак

Овако, српски народ има пуно право и обавезу да подржи Александра Вучића за смену Ђиласа јер дозвољава, на пример, да у централној улици у некада ћириличком Београду нема више ни десетак честитих исписа на српском хиљадугодишњем писму, а више од 95 одсто исписа је на хрватском писму, као да је Кнез Михаилова улица у Загребу! Када би то тако Хрвати, свесни свог латиничког писма, дозволили тако НАОПАКО у Загребу? Они чекићима не дају ћирилицу ни у Вуковару где Срби имају на то право и по Уставу Хрватске, а камоли да дозволе тамо где су огромна већина Хрвати!
Србија није случајно (него врло смиишљено од комуниста) полатиничена већински тачно после Новосадског договора (1954), и то по доказаном конспиративном налогу („иза врата“ на Новосадском договору преко злоупотребе српске језичке науке у Матици српској и САНУ, пре свега).

Препоруке:

4. наставак

Ми (Срби) данас смо онеспособљени у осећају за своје хиљадугодишње писмо ћирилицу због у много чему готово опште антисрпске и антићириличке политике у Србији да ишта вредно (на)учимо ни од првих својих комшија, а камоли од некога даљег! На основу тога предочићемо у следећем наставку:
ПРЕДЛОГ НОВЕ НАРЕДБЕ НОВОГ ГРАДОНАЧЕЛНИКА БЕОГРАДА ПОСЛЕ СМИШЉЕНОГ ОД КОМУНИСТА ЛАТИНИЧЕЊА СРБА И У СРБИЈИ.

Препоруке:

Драгољуб Збиљић:

Поштовани министре господине Иване Тасовче,

Збиљићу - у овоме Вас подржавам, потпуно. Вероватно ће они `осетљивији` да Вам замере, вероватно ће им ово личити на (неучтиву) прозивку ресорног министра, али - зашто да не?! Па он прима плату као министар културе. Које земље? Србије. Па онда ваљда може нешто да учини да културни простор земље Србије - у којој је кирилица у службеној употреби - очисти од непотребне латинице.

Слободно прозивајте. Ја би` прозвао и неке националне величине, неке наше `бардове`. Ено неки дан академик Душан Ковачевић говорио на Вуковом сабору. Нисам пратио - јел` рекао неку реч о ћирилици? Или наш национални бард, академик тоже, Матија. Рекосте ли Ви да би био довољан један човек, једна јака личност у САНУ да покрене нашу причу? Зашто то не би била баш ова двојица академика? Из `културе` су, то им пос`о. Каријеру су, бре, направили на антикомунизму и национализму. Нека учине нешто!

Прозивком, него како!

Препоруке:

5. наставак

ПРЕДЛОГ НОВЕ НАРЕДБЕ НОВОГ ГРАДОНАЧЕЛНИКА БЕОГРАДА ПОСЛЕ СМИШЉЕНОГ ОД КОМУНИСТА ЛАТИНИЧЕЊА СРБА И У СРБИЈИ

По практичном налогу комуниста из њихове чувене „конспирације“ Београд, као и цела Србија смишљњно су полатиничени увођењем алтернативног писма хрватске латинице српоској ћирилици. Та алтернативност је у праски насилно и преко ширења заблуда о чувеном унисоном српском, једином на свету, „богатстству двоазбучја“, Срби су осиротели у свим областима, а нарочито у свом писму којим су се све до 1954. године сви православни Срби служили из ретке изузетке (српскио комунисти су први почели у Србији масовно да пишу „интернационалним“, а не српским хиљадугодишњим писмом. Када су дошли на сигурну и трајну власр, комунисти су „конспиративно“ наложили да се и православни Срби, слично као и много раније католички Срби, полатиниче. (Остаје још последњи нставак.)

Препоруке:

Ево једне идеје за удружења која се боре за примену ћирилице. Ускоро ће се организовати Фестивал науке Београд 2013 http://www.festivalnauke.rs/). Пошто су сајт и сви материјали раније а вероватно и ове године на латиници целисходно је да их делегација удружења која се боре за коришћење ћирилице посете и да им скрену пажњу на писмо.
Има и других манифестација у најави којима је латиница једино писмо за комуникацију. Да не причамо о факултетима и универзитетима, средњим а богме и основним школама.
Групно обраћање је доста згодно јер говори да више правних лица показује интерес за дотичну институцију.
Писмено обраћање групе удружења је истовремено и опомена јер дотична латничарска институција/организација може да очекује негатива ПР (односе са јавношћу) а то је проблем за управу и на крају крајева може да се одрази на пословни резултат ако дође до организованог позива на бојкот.
Напомињем да је важно да буде група удружења (најмање 3).

Препоруке:

6. (последњи) наставак ПРЕДЛОГА НАРЕДБЕ ГРАДОНАЧЕЛНИКА БЕОГРАДА (у складу с обавезом из Члана 10. Устава Србије)

Стога, као градоначелник Београда, у складу с ефектним ослобађањем ћирилице у Београду после ослобођења окупиране Србије и Београда у Првом светском рату (1918), доносим наредбу – у складу с обавезом из Члана 10. Устава Србије – сви натписи имају за двадесет дана бити замењени традиционалним српским ћириличким писмом српскога језика. Католици који живе данас у Београду и традиционално и стандардно се служе својим латиничким писмом имају рок од десет дана да пријаве жељу да се њихове радње и сл. имају исписати испод ћирилице и латиничким писмом.
Наредба се односи на све исписе без изузетка,

За неспровођење ове наредбе, овлашћена Комисија ће изрицати предвиђене новчане казне на сваких петнаест дана -- све док се наредба градоначелника не испуни.

Градоначелник Београда,

Милован Ђилас, с. р.

Препоруке:

Посматрачев предлог је одличан, али је објективно угрожен. Шта ће да кажу представници удружења за ћирилицу када им главни организатор каже:

"Молим Вас лепо, Ви сте слабо упућени. Узмите Правопис српскога језика (Матица српска, Нови Сад, 2010) који се примењује на целом подручју српскога језика. У њему ћете наћи на 15, 16. и 17. страни да су два писма српска ћирилица и "латиничко писмо из времена српскохрватског језичког заједништва" предвиђена у стандардном српском језику. И ми то поштујемо и примењујемо. Представници удружења ће рећи: "Па видите, нисте у праву. У Члану 10. Устава Србије српски језик се пише ћириличким писмом, а у Правопису је прекршен Устав Србије."

Главни организатор споменутог скупа ће вам, као интелектуалац на то рећи. Правопис су сачинили језичари који се примарно баве српским језиком и писмом. Уставописци нису професионални језичари. Па ако су наше научне институције прекршиле Устав и нису санкционисане, зашто би нас санкционисали?"

Препоруке:

2.

После тога, организатор скупа ће вас избацити да "не ометате рад њиховог скупа".
Ако будете упорнији, убеђиваће вас још мало да мирно напустите просторију. А ако ви будете хтели да се настављате с њима, позваће своју редарску службу, а ако треба и полицију.

Све у свему, комунистички налог из 1954. такав је имао циљ -- да се не донесе декрет о промптној забрани ћирилице, него да се она постепено уклања насиљем и ширењем заблуда. То је омогућено тиме што у Србији погубан Новосадски договор ни дан-данас није од науке оцењен званично као погубан, па се и даље примењује уз све оно што стоји и иза договора, а што има јачу улогу у затирању српске азбуке. А то је откривен налог комуниста о латиничењу за све оне који умеју да читају расправу и договор "иза" званичног "смушеног" текста договора који је био, практично, планирано неспроводив.
У ово могу да не верују само "катанисти", тј. представници "враџбинске лингвситике". Пракса је НАЈБОЉИ ДОКАЗ!

Препоруке:

Збиљић:

Милован Ђилас, с. р.

Хехе... - симпатична грешка.

Боље би било да је Милован - тај је стрељао редом! заводио црвени терор, и Маршал је морао да га стишава - лева скретања! - па после постао лидер грађанских, демократских, проамеричких Бг-интелектуалаца. Овај је Драган, и није од црногорских Ђиласа - но од неких босанских. По сопственом `признању`. Али није ни он мутав - могао би` кад би `тео. Мада - тешко, за његове власти су уведене двоазбучне уличне табле. За Слобина вакта беше много боље...

Препоруке:

"Рекосте ли Ви да би био довољан један човек, једна јака личност у САНУ да покрене нашу причу" (Рђосав)?

Споменуте личности су веома јаке. Али јаке у уметности, а не у САНУ. Мора да буде јачина у сваком смислу, а не само у књижевном. Хајдин би то, вероватно, пре могао, када би хтео!

Препоруке:

Драгољуб Збиљић:

Хајдин би то, вероватно, пре могао, када би хтео!

Ма какав Хајдин - тај је и изабран као представник анационалне струје. Национални кандидат је био Крестић, али су га саботирали управо квазинационалисти као Матија (гласао човек против Крестића?!)

Препоруке:

Рецимо - Наш Драгољуб Збиљић - по мени:Dragollub Zbillich, по Вама: Dragol`ub Zbil`ich...Ипак је битно да ли Интерпол јури неког Милана (Milan) или Миљана (Millan, Mil`an), зар не? Може Милан да награбуси јер је неко Миљану испустио апостроф... (Рђосав)

Нисте ме разумели, иaко сам нагласио да би апостроф могао да се стави aкo су Љ и Њ на крају речи, или (2) између два сугласника, као Јељцин, дакле Yeltsyn или Yel'tsуn. Руси сматрају да у воом слулчау није потрбено, али ја мислим да јесте.

У вашим примерима, имали би Dragolyub Zbilyich, јер се не ради о палатализација Л или Н између два сугласника или на крају имена, као на пример Шешељ -- Sheshel', а не Sheshel. Исто тако Миљан је Milyan a Милан је Milan, али је ражањ -- razhan' а не razhan или razhann.

Препоруке:

"Видим да је дискусија жива па да се и ја укључим једним предлогом.
Зашто удружења и појединци који се залажу за коришћење ћирилице (не увођење јер се она већ вековима користи) у Србији не би направили један портал са презентацијом свих иницијатива који би заједнички уређивали. Не мора да буде ни компликовано а ни скупо. Битно је да је на смислен начин организовано са ознакама за лакше налажење документа. Документи могу да буду текстуални, скенирани прилози, фотографије, мултимедијални прикази, итд. Ови документи могу да буду организовани у колекције уређене по годинама, категоријама, ауторима, прилагачима, итд." (Посматрач)

Посматрачеви предлози удружењима су готово па генијални. Имају само једну једину објективну тешкоћу.

Ко ће моћи да ради на томе бесплатно 24 часа. Од чега би човек живео ако напусти посао. А ко ће том човеку да плати за биолошки живот да не спомињемо даље. Чиме да храни породицу?

Препоруке:

Посматрач;

2.

По томе како пише Посматрач, процењујем да је виспрен човек, свакако стручњак за више области. Па, ако је с неке стране материјално обезбеђен, било би јако корисно да се он из улоге "Посматрача" пребаци на улогу чланства у некиом удружењу по његоивом избору. Ма које може да одабере, свеједно је. Сва удружења су углавном готово на истоветним задацима. Ово што је предложио одлично је, дакле, па зашто не би он то радио у оквиру неког удружења?

Наравно, ми не наговарамо учлањивање, то је сасвим слободно, својевољно (не испитујемо никакво "порекло" чланова ни по чему), па га не наговарам, само га ово питам.

Препоруке:

Поштовани министре господине Иване Тасовче...(Збиљић)
_____________

Збиљићу - у овоме Вас подржавам, потпуно. Вероватно ће они `осетљивији` да Вам замере, вероватно ће им ово личити на (неучтиву) прозивку ресорног министра...(Рђосав)

Лепо је да је узео иницијативу, али Збиљић није чуо за "лаконску краткођу" па се бојим да ће овог министра удавити својим киломтерским разлагањима. Можда грешим, дао бог, али знам да љуска концентрација ради на релативно краком распону и да дужење од Кулина бана зна људе да успава, па чак и наљути

Препоруке:

"Овај је Драган, и није од црногорских Ђиласа - но од неких босанских. По сопственом `признању`. Али није ни он мутав - могао би` кад би `тео. Мада - тешко, за његове власти су уведене двоазбучне уличне табле. За Слобина вакта беше много боље" (Рђосав)...

Симпатична исправка намерне (наравно) грешке. А ово да је за ћирилицу било боље за време Броза, па за време Слобе.. --- значи само једно. Налог је конспиративан био такав да баш за време владавине сваког следећег буде речено: за време прошлог било је боље! Наравно то је "постепено", а не промптно латиничење, јер би ово друго било, практично, забрана ћирилице. И речено је изричито у расправи да би било "незгодно одмах заменити ћирилицу, јер је превише свеже сећање Срба на усташку забрану ћирилице".

Свако ко би помислио да су комунисти били глупу, грдно би се преварио. Оно што у се они серили да ураде и како да ураде, до њих се пре њих нико тако није сетио.

Препоруке:

катана:

У вашим примерима, имали би Dragolyub Zbilyich, јер се не ради о палатализација Л или Н између два сугласника или на крају имена, као на пример Шешељ -- Sheshel', а не Sheshel.

Понављам: мој предлог је да се смисли јединствена - једнозначна! - шема транслитерације слова српске азбуке. Дакле - без обзира на положај у речи (да ли је у средини или на крају.) Ви, очигледно, заговарате да Љ у средини речи буде LY, а на крају речи L`.

Онда - предложите то. Мени се не свиђа (ја хоћу да се Љ увек преписује на исти начин!) Али - можда Ви победите...

Препоруке:

Па нисте у потпуности у праву. Нисам предложио да се са њима расправљате већ да им се љубазно скрене пажња на непоштовање Устава и закона о службеној употреби језика и писма.
Хоћемо у ЕУ? Онда поштујмо законе.
Вреди им скренути пажњу да непоштовањем Устава и закона подривају правни поредак Србије, дискриминишу грађане по основу писма, демонстрирају непоштовање традиције и културе Србије, итд.
Не треба претити и не треба се са њима расправљати. Чак нема потребе ни да се посте већ послати писмо са потписима и печатима удружења (препоручено).
Водите рачуна да службено писмо мора да буде на меморандуму са пуним правним називима, адресама, телефонима, матичним бројевима, адресом епоште и да их потпишу овлашћена лица.
Нормално не треба одмах ићи у јавност већ сачекати недељу две а онда јавно обелоданити да је било јавног обраћана да нема реакције и да дотична организација/манифестација смишљено игнорише Устав, законе, традицију, намерно дискриминиш грађане, итд.
Мало такта не шкоди.

Препоруке:

Предложене иницијативе не захтевају велики напор. Једини озбиљнији напор је да се састави добар текст писма/иницијативе. Има доста тога на интернету. Погледаћу па ћу вам касније рећи. Материјални трошак је штампање (папири и тонер), коверта, поштарина (препоручено). Све свему око 60 дин. Трећина паклице цигарета.
Ако се текст иницијативе објави на интернету и позову грађани да на исти начин поступе као удружења без статуса правног лица имаћемо интензивирање иницијативе.
На удружења без статуса правног лица примењују се правна правила о грађанском ортаклуку (члан 2 Закона о удружењима). Значи нас петоро се скупимо и донесемо одлуку да формирамо
Удружење без статуса правног лица "Ћирилица у срцу",
усвојимо одлуку о оснивању, донесемо статут, изаберемо органе (председника) и упутимо писмо .
Једноставно. Једино немамо печат и статус правног лица те нема донација зато што нисмо правно лице али циљ је постигнут јер смо јавност анимирали. Направимо сајт/блог и објавимо.

Препоруке:

Обећах вам линк са моделима неких дописа. Пре два дана сам наишао на овај блог који је скроман по амбицијама али очигледно редакција зна шта ради. Назив је "Нећу да потпишем уговор на латиници"
а линк је http://necuugovornalatinici.palankaonline.info/
Па погледајте. Лако је применити како екипа иза овога стоји.
У вези претходно реченог могу да им предложим да се обраћају са
Удружење без правног статуса "Нећу да потпишем уговор на латиници".
Очигледна мисија удружења из назива. Прилично ефектно.
Можда се ускоро појави још нека слична иницијатива.

Препоруке:

Што се тиче портала то организационо не треба да буде проблем. Без обзира на плодан рад појединих удружења ипак је обим јавно доступних докумената са иницијативама за коришћење ћирилице ограничен.
Значајан део је већ на Интернету.
Једино то није библиографски обрађено да буде лако доступно.
Ако се удружења удруже могу да се договоре о методологији рада и да потраже неопходна средства. И да не буде забуне средства су потребна за библиографску обраду и за функционисање сајта не за плаћање активиста који ће да генеришу нов садржај. Софтвер (база података), простор на диску, један рачунар са конекцијом на Интернет и једно ангажовано лице (библиотекар). Софтверско решење може да буде неко бесплатно а добро решење (има их поприлично), ангажовање програмера за подешавање параметара је једнократно и најчешће само повремено за надзор система (може и неки студент симпатизер активности).
Овај портал би био библиотека иницијатива за коришћење ћирилице. Библиотекар може да буде са бироа НСЗ.

Препоруке:

Збиљић Посматрачу:

Не оспоравам нишра што сте. Све је изузетно добро. Указујем само на то да треба да смо свесни ограничено9сти удружења у сваком поглоеду. У пракси, једно решење питања писма у Правопису (два писма, чиме се ћирилици у старту одузима објективно пола суверенитета у језика, а у пракси и до преко 90 одсто) иде по програму, задатку и обавези за хиљаде професора и стотине хиљада ђака који имају обавез да уче како тамо пише, практично спутава све напоре удружења а обавезује све који за новац раде у школама на учење супротно светској пракси, супротбо Уставу и супротбно удружењима. И толике хиљаде плаћених стручњака с погрешним решењем писма удружења у којима ради неколико само људи зато што је рад бесплатан нема никаквих шанси да надоместе чланови удруж+ења. Ма колико чланова да буде (а свуда се, ипак, малоо њих учлањује)у удружењима они немају чиме да надоместе плаћени рад хиљада стручеака и ђака који за оцену морају дса знају обо што их о писму уче у школама.

Препоруке:

@Посматрач.

Одрађено.

Ако желите да Вам пошаљемо шта смо послали контакт центру ФН јавите нам се на инфо сајт. Проследићемо Вам пошту.

Препоруке:

Збиљић Посматрачу:

Зато говорим о томе да су непремостив проблем институције које за новац раде наопако, а реч је о институцијама науке и струке (исправно за српски језик)и институцијама државе које (све) не спроводе Члан 10. Устава. Спроводе га једино државне канцеларије,м али то за народ није превише важно. Најважније је оно што се стално види пред очима, Важне су улице, продавнице, филмови, мобилни телефони, банке, кафане, сплавови,разна јавна обавештења и много шта још, а свуда што побројах -- готово све је само на хрватској латиници. Удружења могу да подсећају људе, да траже, да моле, да цвиле, да убеђују, да пишу институцијама и појединцима на власти и сл. Али нема то довољно ефекта. Готово нико не одговара или одговори нам да сматрају да смо у праву, али у пракси ништа не мењају.

Препоруке:

Збиљић Посматрачу:

3.

Налог о латиничењу Срба спровођен је око седам деценија из свих могућих институција, народ је морао да прихвати туђе писмо, научили су народ да је то "наше" или "српско писмо" и шта ту могу да промнене удружења која све институције што нас има више -- све мање зарезују. Допк смо ми били једнбо удружење "Ћирилица" од 2001. прималчи су нас на десетине пута у највише институције науке и државе, одговаралчи су нам на дописе, чак су нас консултовали за предлог Члана 10. Устава Србије, звали су нас и на научне скупове, објављивали су нам телкстробе/радове о језику и писму у најугледнијим научно-стручим часописима, било је у гласилима о нашем раду у свим гласилима од Србије до Аустралије, САД-а и другде, на ТВ-има, звали су нас на скуп у АНУРС да имамо излагање, нико нам ништа не оспорава званично, ретко улазе с нама у полемику, знају да смо у праву, па -- опет ништа. Једна реченица из Правописа за школе и грађанство поништи сав наш бесплатан рад.

Препоруке:

Збиљић Посматрачу

4.

Све ово испричах Посматрачу (а могао сам му говорити о тешкоћама у раду удружења у ститину оваквих наставака) да му предочим макар нешто мало да би схватио да је једно посматрати и предлагати, а много је различито с тим изаћи "на терен" пред људе који су у 90 одсто образовани под заблудама у вфеуи нс писмом.

Понављам, све је добро, чак одлично што каже Посматрач, све што предлаже није за одбацивање. Проблем је само од поисматрања и предлога стићи до егекта. А рекох -- ефектнија је једна једина реченица из науке и струке, из институције него наших, на пример, више од 20 обимнијих и детаљнијих књига које је објавило за 14-ак година рада Удружење "Ћирилица" од 2001. до данас.

Очигледно ми је да је Посматрач и мудар и образован човек, али видим да није радио у удружењу. Предлажем му да уђе у било које удружење за ћирилицу, па да види и увери се у ово што му рекох.

Препоруке:

Дописи некој институцији или некој организацији имају смисла ако се цела активност сагледа у целини и ако се схвати да је први допис само увод у оно што следи.
Прво иде љубазан допис где се упозоравају на непоштовање Устава и закона, итд.
Ништа се не дешава. У реду.
Онда иде телефонски позив да се провери да ли су добили допис (после пар дана или око недељу дана). Обично јесу (ма добили су јер је препоручена пошиљка) али кажу да нису успели да погледају јер су били заузети. Питате их када ће погледати. Кажу за пар дана. Кажете да ћете их назвати до краја недеље.
Назовете их и они кажу да не могу да вам изађу у сусрет уз неко траљаво образложење. У реду.
Сада шаљете друго писмо где љубазно описујете комуникацију и изражавате озбиљно незадовољство што не поштују Устав и законе, ругају се српској култури, зато што дискриминишу грађане Србије по основу писма, итд.
следи наставак->

Препоруке:

На крају кажете да са великим жаљењем морате да покренете националну кампању упозоравања јавности да та институција/организација свесно и са поносом не поштује Устав и законе Републике Србије, да се руга српској култури, да је поносна на дискриминацију клијената по основу писма, итд.
Такође нагласите да ћете покренути процедуру да им се укину донације из буџета (националног или локалне самоуправе) (ако имају донације из буџета) због наведеног.
Напишете срдачан поздрав у жељи да хитно коригују своје незаконито понашање.
Потпишете се, ударите печат и пошаљете препоручено.
Сачекате пар дана.
Постоје два сценарија. Они ништа не ураде јер им се фућка и за Устав и за законе Републике Србије и не реагују.
Е ту сте их чекали. Одмах на сајту објавите целу преписку, мало запржите нељубазном телефонском комуникацијом (само ако су били нељубазни или груби) и упутите јавни позив за бојкотом наведене институције удружења са предлогом мера:
следи наставак->

Препоруке:

Збиљић Посматрач

5.
Ми у удружењима имамо доста чланова који на нашим скуповима имају одличне предлоге, али највећи број њих забавља се својим радом за преживљавање, а од нас из управа очекује да радимо, не питајући колико можемо бесплатно да урадимо. У удружењима није предвиђен плаћен рад по закону и када бисмо имали новца. Срећом, нема га па с новцем немамо никаквих проблема. То јест немамо због новца никаквих "свађа".
И, најзад -- да не бих био досадан овде члановима удружења за ћирилицу јер они то углавном знају -- поново предлажем Посматрачу да уђе у чланство неког удружења за ћирилицу, да прихвати да нешто ради, па да се сам увери колико је то тешко радити "против" свих институција у којима људи раде за новац, а ви, као члан удружења -- џабе. Радите једино из љубави према ћирилици и свом народу. Проблем је, ипак, велики јер се од тога не живи. Истина ужива се у том раду. Драго вам је кад придобијете једног човека.
Кад бисмо "придобили" Посматрача, било би нам...

Препоруке:

А мере нису ни мало безазлене:
- јавни позив на бојкот производа/услуга наведене организације (окупирате друштвене мреже дописима, фотографијама, и сличним арсеналом за позив на бојкот; организујете конференцију за штампу, припретите протестима испред седишта институције/организације, замолите новинаре и блогере да проследе преко својих канала целу причу,
- Штампате флајере са позивом на бојкот које активисти деле испред седишта организације/институције (довољно је 500 до 1000 формата А5)
- организујете протестно окупљање испред седишта мете
- пишете донаторима/спонзорима да прекину са подршком таквој организацији
- итд. (додајте сами).
Једном речју у таквој институцији/организацији направите хаос јер сте угрозили њихову егзистенцију.
Треба рачунати на тешке речи са њихове стране али ви господствено на фин начин кажете да имате законско право борбе за достојанство Устава Србије закона Србије, достојанство српске културе и да се само борите против дискриминације грађана.
--->

Препоруке:

ДОДАТАК

Желим истаћи, без обзира на превелике тешкоће у рау удружења, ми из првосноване "Ћирилице" никада нисмо ни помислили да нећемо успети у нормалном повратку српског националног ћириличког миленијумског писма у српски језик. Ми смо оптимисти са искуством. То нам користи да смо свесни да је непријатељ ћирилице јак као стена, али смо ми у жељи и снази да успемо у свом науму чист гранит. Ко не верује, отпадне из борбе, неки пређу (због знатижеље) у неко друго удружење, неки када се увере да је свуда углавном исто тешко, траже да их вратимо у чланство. Ипак, ми у Удружењу "Ћирилица" (првом) имамо договор -- онај ко изађе из нашег поштованог чланства више никада нема места за његов повратак. Јер, на неки начин, то је објективно једна врста "издаје". "Издајнике" назад не примамо баш зато што је и ћирилица од свих институција у Србији издана. Зато ми у "Ћирилицу" никада поново не примамо оне који су нас "издали" и отишли.

Препоруке:

Пошто водите рачуна да поштујете законе и право на јавно изражавање ставова против нечијег поступања не могу вам ништа. Ако су паметни врло брзо ће да легну на руду (посветиће се у будућој комуникацији коришћењу ћирилице). Ако нису стална су вам мета са последицом да им бизнис стагнира а мжда се придруже и друга удружења и појединци. Медији нормално сво време будно прате сукоб јер имају о чему да причају (ви их обавештавате о вашим акцијама).
Друга варијанта је да ако су мудри љубазно ће вас обавестити да ће убудуће користити ћирилицу на сајтовима и у осталим облицима комуникације и да је реч о неспоразуму јер су на то неприхватљиво понашање наведени понашањем неких институција (рећи ће вам и којих). Милина.
Пошто су били фини шаљете им писмо захвалности са предлог будуће сарадње на обострану корист.

Препоруке:

На крају да рекапитулирамо. Пошто сте направили добру причу са пар институција/организација и јавности (тиме и другим сличним институцијама/организацијама) показали шта можете реакције ће бити много предвидљивије: ГЛЕДАЋЕ ДА ВАМ НЕ БУДУ МЕТА.
Само обраћање некој институцији/организацији биће довољно да поступе по другој варијанти. Менаџменту је углавном важно да има добар пословни резултат а свађа са вама може да га угрози и он ће брзо лећи на руду јер је све то по закону. Једино ће бити незадовољни лобисти (од милоште названи агенти утицаја) којима је циљ био латинизација Србије.
Што се тиче трошкова нису ни велики. Број ангажованих људи не мора да буде велики јер увек можете да нађете пар волонтера. а у крајњем случају обезбедите џепарац неким студентима на рачун једног бокса цигарета или бутељке вина.
А такође се надам да ће организацију која покрене ову причу подржати и друге организације.

Препоруке:

"Дописи некој институцији или некој организацији имају смисла ако се цела активност сагледа у целини и ако се схвати да је први допис само увод у оно што следи.
Прво иде љубазан допис где се упозоравају на непоштовање Устава и закона, итд.
Ништа се не дешава. У реду.
Онда иде телефонски позив да се провери да ли су добили допис (после пар дана или око недељу дана). Обично јесу (ма добили су јер је препоручена пошиљка) али кажу да нису успели да погледају јер су били заузети. Питате их када ће погледати. Кажу за пар дана. Кажете да ћете их назвати до краја недеље" (Посматрач).

Истичем трећи пут -- све то што пишете и предлажете и суштински и тактички нем ни једну једину могућу замерку.

Ми смо све то и много више радили и покушавали да радимо за 14 година. Ефеката нема. Зато још једном предлажем -- зашто то што Ви одлично предлажете не прихватите да радите у оквиру било којег удружења. Јер успех у ма чему једног јединог удружења за ћирилицу успех је и за сва удружења.

Препоруке:

Што се тиче средстава она нису значајна јер је рад волонтерски. Друга је ситуација ако је рад професионализован у удружењу (а таквих је мало). Па ако се и нађе новац за професионално ангажовање може да се плати рад по уговору о делу (проверено).
Што се тиче трошкова за кампање на институције/организације које треба да служе као пример (предлажем неке које очигледно имају пара али им је и стало до добре слике у јавности: Фестивал науке, Национална служба за запошљавање, Музеј Николе Тесле, Музеј савремене уметности, итд.) он није превелик.
-Преписка - 200-400 дин. (и мање)
-Флајери - мање од 1000 дин.
-Комуникација преко интернета - 0 дин. јер је то фиксни трошак који већ плаћамо на другој позицији
конференције за новинаре - нађете некога ко ће вам на пар сати изнајмити бесплатно простор то барем неће бити проблем, освежење 200 до 300.дин.
-Ако хоћете транспарент (мотка, картон, фломастери) - до 500 дин.
Може и више али ако буџет дозволи.

Препоруке:

ЛАТИНИЦА ЈЕ БУКВАЛНО ОДИГРАЛА ПРАВУ УЛОГУ ТРОЈАНСКОГ КОЊА У СРБИЈИ И СВУДА МЕЂУ СРБИМА. РАЗОРИЛА ИХ ЈЕ

"Пошто водите рачуна да поштујете законе и право на јавно изражавање ставова против нечијег поступања не могу вам ништа. Ако су паметни врло брзо ће да легну на руду (посветиће се у будућој комуникацији коришћењу ћирилице)" (Посматрач).

Допало ми се много ово "не могу вам ништа". То је потпуно тачно, али само за пензионере. А још како могу на послу свакоме нешто ономе ко тражи ћирилицу, а његов претпостављени или приватник пише латиницом фирму и не подноси ћирилицу. Из 14-ак година непрекидног бесплатног рада на ћирилици и за њу уверио сам се да има много Срба антисрбе који мрзе ћирилицу ништа мање него ови екстремисти у Вуковару.
Комунисти су били геније. Увели су нам латиницу у Србију, која је одиграо праву улогу Тројанског коња. Разорили су нас вишеструко. Зато је моја маленкост то објаснила у књизи с насловом "Тројански коњ у српском језику" (Ћирилица, Нови Сад, 20И1).

Препоруке:

Па имамо предлог за државни врх Србије који се спрема да буде на челу неке Параде поноса (још не схватам чиме се поносе) да ургира код организатор (ма код себе) да се користи ћирилица у промотивним материјалима Параде јер је то државни пројекат који је вероватно једним делом и подржан из буџета.
Ја то чисто онако. Да државни врх буде видно поносан.
:)))

Препоруке:

Поштовани господине Збиљићу,
Не пишем ја само ово Вама већ свима који ово читају. А мислим да неки већ размишљају како да већ сутра ураде као што је овде сугерисано. Свако ће ово да реализује према својим могућностима. Ја сам дао скицу идеје која може да се разради.
Не морамо сви све. нека свако уради нешто. Једни ће покренути кампању, други ће се придружити, трећи ће проширити вести о кампањи, итд.
Има посла за све.

Препоруке:

Српски сељак и Посматрач

Један од њих двојице је написао да је дискусија жива. Нажалост, она јесте жива у ономе што је већ много пута виђено, а што само скреће пажњу са главног : бесмислени и бесконачни судар Збиљића са онима који тврде да није било комунистичког насиља над ћирилицом, па и путем Новосадског књижевног "договора".Који кажу да нема критичне масе Срба који су за ћирилицу, и да ће њој бити боље само онда кад се уклони оно што је пре 160 година омогућило писање српског језика латиницом.Што значи никад.Нисам против тог уклањања, али за то сада нема снаге ни на видику.Овакво "рвање" делује као оно "село гори , а баба се чешља."
Оно што је суштинско ново и охрабрујуће, то су покушаји Српског сељака и Посматрача да се одбрана ћирилице учини модернијом и ефикаснијом. Већа сама чињеница да је њој много горе данас него у време почетка њене организоване одбране, довољан је разлог да се траже боља решења, без обзира на то колико се удружења труде.

Препоруке:

НЕМАЊА ВИДИЋ:

...бесмислени и бесконачни судар Збиљића са онима који тврде...

Слабо сте Ви то пратили. А где Вам је предлог транслитерације? То је један конкретан проблем - кад будемо (ако-Бог-да) потпуно напустили хрватску `латиницу са квакама` (Č,Ć,Š,Ž) - каквом шемом ћемо пресловити наша слова? Колико дуго се ваша јалова удружења баве ћирилизацијом - а нигде конкретних решења за конкретне проблеме? Ево - ја предложих:

A B V G D DJ E ZH Z I Y K L LL M N NN O P R S T CH U F H TS TCH DZH SH `

Да видим бољи предлог? Зашто је мој предлог засад једини? Схватате ли Ви уопште о чему ја причам? Сем катане - нико да бекне! Дакле?

Или се Ви - и ви! - борите за ћирилицу надајући се да никад неће превладати? Да ће вам заувек остати стара добра хрватска гајица као `стара-добра-Вукова-латиница`, па никад нисте ни размишљали о транслитерацијама и транскрипцијама? Изволите - истакните се. Чекам Ваш предлог. Мој је пред вама...

Препоруке:

@Шерет:
Предлог уопште није неоЗбиљан, напротив. Као што реко`: за кирилицу - и са Црним Ђаволом, ако мора. Дакле: услов организаторима за одобрење педер-бала: сви транспаренти на кирилици (а за свет - на лошем енглеском, како је ред) па - изволите, парадирајте!

И тако за сваки јавни скуп. Симпатичан или антипатичан. Али - на ћирилици...

Препоруке:

"Већа сама чињеница да је њој много горе данас него у време почетка њене организоване одбране, довољан је разлог да се траже боља решења, без обзира на то колико се удружења труде" (Немања Видић).

1.
Немањиној оцени -- да су представници "враџбинске лингвистике" (Грујић и псеудоними Грујића) чисти провокатори који знају и сами шта су и како радили комунисти у вези са српским писмом после 1954. гпдине, него им је циљ да зауставе борбу за ћирилицу из неког њима знаног разлога -- нема се шта приговорити. Немања их је прозрео у душу. А ја кад полемишем с њима, не чиним то да њих у нешто разуверим, него само зато да предочавањем истине о затирању ћирилице (када, ко, како, зашто) не дозволим да своја блефирања ови Грујићеви не продају лаж за истину.

Препоруке:

Видић -- Збиљић

2.
Што се решења и начина доласка до решења тиче -- путеви и начини су многи, а само је један једини пут и начин коначан и успешан по ћирилицу. А он је када ћирилица поврати своје природно суверено место у српском језику у науци/струци и држави. Тај начин повратка је дело политике и државе (државних институција) и(ли) институција струке. Све се своди на решење питања писма у језику Срба по светском принципу праксе; један језик/народ -- једно писмо. У нашем случају свакако само ћириличко.
Да се дође до тога удружења могу у глобалу да учине и она то чине највише ако успевају да ту тему држе непрекидно отвореном и да шире круг људи из народа који ће о томе расправљати. То нам прилично полази за руком.

Препоруке:

Биће окупљања грађана сигурно ако не буду транспаренти на ћирилици. Па и прошли пут је било тежих инцидената управо због погрешног писма. Људи нису разумели о чему је реч па су збуњени реаговали како су реаговали. Хаос због превода. Ако хоћеш да парадираш у Србији мора да објасниш свакоме због чега парадираш и шта хоћеш а после добијеш оно што си тражио.
Људи ће масовно тражити да им се преведу натписи на транспарентима јер не желе да се крши Устав и Закон о употреби службеног језика и писма на службеној манифестацији коју из свег срца подржавају председник Србије, премијер и ППВ а богме и ЕУ.
Еј није шала. Чак је и ничим изазвана ЕУ за Параду.
ЕУ је заснована на праву и биће строга ако на Паради буде кршења закона о службеној употреби језика и писма. Па то је службени догађај највишег ранга. Једино службеношћу може да се објасни толико полиције. Писмо и језик су озбиљна питања у свакој држави.
:))))

Препоруке:

Видић -- Збиљић (3)

Тачно је -- кад бисмо ми, као Хрвати, рецимо. имали "критичну масу народа" која би и с чекићем у рукама тражила ћирилицу, плаћени и власт и стручњаци би нам је одмах вратили. Али, сви који знамо начин и узрок затирања ћирилице (налог комуниста у основи)- знамо зашто код Срба та "критична маса" још не постоји. Код нас је био налог, код Хрвата није. Код Срба су смишљено ширене заблуде о писму (највише од комуниста и серебокроатиста), код Хрвата нису то радили њихови стручњаци и власт ни комунистичка ни данашња. Код нас те заблуде шире и данас. И само зато, а не зато што је, по "катанистима", "лош српски народ". Српски народ има појединаца и лоших и одличних, а народ је такав како је учени и какво је насиље према њему примењивано.
Остаје нам да дижемо свест у народу за повратком своме писму и да свуда где можемо ширимо расправу о ћирилици.

Препоруке:

Збиљићу? Што се Ви правите Енглез? Камо Ваш предлог транслитерације? Ви сте стручњак - за Вас је то два минута посла! Зашто да се ја, лаик, бакћем с тиме? Чиме сте Ви заузети те не можете да се укључите у једно стручно питање? Рушите Тита па не стижете?

Ајд` кад га срушите - а Ви се јавите. Дотле:

A B V G D DJ E ZH Z I Y K L LL M N NN O P R S T CH U F H TS TCH DZH SH `

Препоруке:

Видић -- Збиљић (4)

То је једини, али и најуспешнији начин да институције и државе и науке доведемо "к спознанију права" Срба за својим писмом. Или ће институције морати да се предају, или, далеко било, српско писмо ће ускори потпуно изумрети после хиљаду година борбе Срба за њу. Ако којим случајем српска ћирилица буде "мртво писмо", нико неће моћи ничим да побије истину да су највећи гробари српске ћирилице у њеној историји били практично злоупотребљени српски лингвисти, а политички комунисти. Ови други (ДОС и остали само ће бити они који су чинили последњи спровод.

Е то нећемо дати ми у удружењима за ћирилицу. Нико не може бити сигуран када ће наша снага превагнути. А сигурно хоће. Хоће зато што су знање о томе и истина сасвим на нашој страни.
Даће се непријатељи ћирилице! Даће се!

Препоруке:

МОЈА ПРИХВАЂЕНА ДУЖНОСТ ЈЕ "ТРАНСЛИТЕРАЦИЈА" НА ЋИРИЛИЦУ, А НЕ ДА СКРЕЋЕМ С "ТЕМЕ"

"Збиљићу? Што се Ви правите Енглез? Камо Ваш предлог транслитерације? Ви сте стручњак - за Вас је то два минута посла! Зашто да се ја, лаик, бакћем с тиме? Чиме сте Ви заузети те не можете да се укључите у једно стручно питање? Рушите Тита па не стижете" (представник "враџбинске лингвистике").

Не морам ја све да радим. Има много већих стручњака српска лингвистика за то питање од мене. Моја је добровољно прихваћена дужност само истина о затирању ћирилице и "транслитерација" на ћирилицу.

Препоруке:

"Рушите Тита па не стижете?

Ајд` кад га срушите - а Ви се јавите. Дотле (представник "враџбинске лингвистике").

Ово је врх ваше могуће духовитости. Похваљујем Вас.

А "заболе" мене за Тита. Ја рушим оно што је донела у вези с ћирилицом антисрпска политика Броза и његових сатрапа.

Препоруке:

"Има посла за све" (Посматрач).

Знам ја, драги Посматрачу, да сте Ви ово најмање за мене писали. Ја сам Вас само похвалио и рекао нешто о тешкоћама из Удружења "Ћирилица".

А овоме Вашем одличном да "има посла за све" немам шта да додам. Само да поотврдим: БОГАМИ, ЈОШ КАКО ДА ИМА!

Препоруке:

Драгољуб Збиљић:

Има много већих стручњака српска лингвистика за то питање од мене.

Значи - Ви нисте стручни? Разумемо проблем... - А има стручних, велите? Па где су? Јесу ли направили транслитерацију? Јесу ли је објавили? Зашто шира јавност о томе појма нема?

Ако не пружите некакве контра-доказе - до даљег ћемо сматрати да лингвистичка струка у Србији тренутачно не постоји. Нема гу. Тачка.

А треба нам то решење, к`о лебац. Треба смислити како ћемо, по светској пракси, за наше и за странце. Има лаких примера, рецимо: Пожаревац - Pozharevats. Не мислите ваљда да треба да остане на хрватском: Požarevac? Или је и Вама глава у облацима, а задњи део у топлом блату `Вукове латинице`...

Препоруке:

"Зашто шира јавност о томе појма нема" (представник "враџбинске лингвистке")?

1. Шира јавност не прати лингвистичку литературу. 2. Рекао сам да ЗА ТО ПИТАЊЕ има већих стручњака од мене, а ја сам стручњак за нека питања већи од других.А ви сте из "враџбинске лингвистике" највећи стручњаци. (Кажите једном бар хвала! Толико сам Вам комплимената поделио да их у животу до сада нисте добили!

Препоруке:

Допада ми се што су ови из "враџбинске лингвистике" хумористи, макар као почетници.

Препоруке:

"ЕУ је заснована на праву и биће строга ако на Паради буде кршења закона о службеној употреби језика и писма. Па то је службени догађај највишег ранга. Једино службеношћу може да се објасни толико полиције. Писмо и језик су озбиљна питања у свакој држави (Шерет)".

Свака част Шерету за ову напоменју и уистину. За оне које народ масовно зове "педери" такође имају обавезу да поштују Устав Србиује у вези са српским језиком и писмом. С хрватском латинјицом парадирали су у Хрватској. У Србији су службени српскји језик и ћирилица. А заиста, ако председник, ЕУ и други подржавају "педере", то је -- највиши ранг "службености" и Устав и Закон морају да се поштују. Ако не поштују -- затвор или новчана глоба. па нека бирају.

Препоруке:

Драгољуб Збиљић:

1. Шира јавност не прати лингвистичку литературу.

Ваљда Ви пратите? Наведите нам овде ту стручну шему транслитерације. Није ваљда да Вас није интересовало? А како сте мислили да исписујемо путоказе за странце ако којим чудом успемо да се отарасимо хрватске латинице? Јесте ли икад били у Грчкој? Морали сте о томе да мислите, ако сте се икад провозали до Солуна...

Значи - и Ви сте од оних што немају план за `Дан после`? Знате зашто? Зато што не верујете у `Дан после`. Вама је хрватска латиница суђена, кладим се да бисте Ви Писали: Пожаревац - Požarevac...

Препоруке:

Ево да и ја прозборим коју о пресловљавању.
Пресловљавање, илити транслитерацију треба разликовати од транскрипције. Транскрипција је записивање страних речи онако како их слушалац чује, а транслитерација је дословно замена слова, илити прелазак, преслов са писма на писмо.
Транскрипција је наравно старија, а потреба за пресловљавањем се јавила са све већом повезаношћу људи на глобалном нивоу.
Тако су у XX веку развијени стандарди транслитерације са разних писама на латиницу, а то се још назива романизација.
Пресловљавање се по правилу обавља слово за слово или више слова, али у већини система постоје и посебна правила, нпр. кад је неко слово на почеку или крају речи итд.
Најпознатији и данас најраширенији стандард пресловљавања је BGN/PCGN, http://www.pcgn.org.uk/Romanisation_systems.htm

Препоруке:

Системи романизације су развијени пре свега због ствари и појмова од међународног значаја, личних имена, географских појмова, робних марки, романизација нема аспирација да замени писмо језика нити да језик записује другачије него што је нормом утврђено. Самим тим нема смисла испитивати исправност и погодност правила романизације на целокупан или на велики део фонда речи једног језика, као што је немогуће и направити систем који ће за пресловљену реч гарантовати да ће бити правилно изговорена, поготово за већи број речи.
Другим речима, ја код правила пресловљавања не бих обраћао пажњу на речи попут ishrana (ишрана), јер нема никаквог разлога за пресловљавање те речи, она без превода не значи ништа.

Препоруке:

Узимајући све ово у обзир, моја правила пресловљавања би била једноставна, и водио бих рачуна да се једно слово не пресловљава са више од два. Вођење рачуна о енглеском правопису и изговору слова се подразумева:

A B V G D J Е ZH Z I Y K L Ly M N Ny O P R S T CH U F H TS CH DJ SH

И то је све. По мени нема потребе за већим удубљивањем и разматрањем случајева када је љ или њ на крају, ко имало буде ослушнуо ј и јотовање, схватиће, а и ако не схвати и не изговори, ништа страшно, јер како рекох, пресловљавање и није замишљено као нека егзактна ствар.
И да, апостроф би само компликовао ствари, исто онако како га комликују дијакритици код Гајеве латинице.

Препоруке:

Владислав Грујић:

Другим речима, ја код правила пресловљавања не бих обраћао пажњу на речи попут ishrana (ишрана), јер нема никаквог разлога за пресловљавање те речи, она без превода не значи ништа.

Нисте пратили. Има потребе и за пресловљавање у правцу: (енглеска)латиница - ћирилица. Ево баш на овом сајту: наша др Јела седи негде у Беломе Свету, није много вична модерним технологијама и има само енглеску тастатуру. А оће да пише ћирилицом. Да не помињемо заметна решења (on-screen keyboard, па клик на свако слово?!) - вебмајстор овог сајта треба да јој омогући. Да направи још једно прозорче у коме би др Јела куцкала: dragi moyi, ya sam dobro, samo me is`hrana ovde malo... - и тако даље. На крају - клик на дугме `кирилица` - и јаваскрипт одрадио све. Избацио и апостроф. Све средио...

Препоруке:

Владислав Грујић:

A B V G D J Е ZH Z I Y K L Ly M N Ny O P R S T CH U F H TS CH DJ SH

О.К. Још један легитиман предлог. Али... - J за Ђ? Jorje Vukadinovich? Свако би нашег Ђорђа прогласио за Хорхеа, ни шпански није мали језик...Ипак би` ја Ђорђа писао са Djordje . Ђоковић се већ постарао за читљивост...

И Ч и Ћ су код Вас CH ? А шта ће сирота др Јела?! Опет у проблему...

Нажалост - мора три слова за Ч. Ако је могао Tchaikovsky - можемо и ми. Исто и за Џ. Опет - ако Dzhugashvili није сметало другу Коби, онда - who am I to disagree...(Annie Lenox)

Препоруке:

Српски сељак и Пажљиви посматрач

Највећи проблем у раду удружења је био тај што су нас игнорисали медији. На пример, највећу акцију организовао сам почетком прошле године у Кнез Михаиловој улици, која је трајала 8 дана од 8 до 20 часова. Иако је био разапет транспарент са поруком СРПСКА ЈЕ САМО ЋИРИЛИЦА између САНУ и њеног Института за српски језик,а ја обавестио све медије, о томе није објављена ниједна реч, нити је показана иједна слика.Виђено је то на фејсбуку, види се и данас у Републици Српској, али је то све било слабо. Ја лично, а и удружење СРПСКА АЗБУКА у целини, располажем минималним знањем и вештином у кориштењу интернета, па ћу радо прихватити сваку помоћ од било какве структуре изван овог удружења. А све у циљу да оно што радимо види што већи број људи. Ово је нарочито важно у ситуацији кад држава готово да и не одговара на писмена упозорења поводом кршења уставно правне норме о језику и писму.

Препоруке:

Српски сељак , Посматрач, Нећу латиницу

Пошто верујем у оно да више вреди један грам акције него тона приче,скрећем пажњу на оно што је овде спомињано у том смислу :
Прво,поменуо сам да се у центру Београда постављају нове табле са ознакама улица , на којима је горе ћирилица а доле латиница, па грађани латиницу или префарбају или покрију налепницом. Тој акцији би се требало придружити, или би префарбане табле требало требало фотографисати и ставити на интернет.
Друго, др Јела Бисић је поменула постављање ћириличких путних ознака . Мислим да је то нереално.А ако би слала нешто новца,њега треба утрошити на штампање малих самолепљивих плакатица са поруком која се изгласа на интернету.СРПСКА АЗБУКА се унапред одриче да од ње прими новац, јер откад радим у организованој одбрани ћирилице никад ниједну акцију нисам реализовао новцем удружења, него искључиво својим новцем, што зна и Збиљић.

Препоруке:

Нећу латиницу, Српски сељак и Посматрач

Треће, предложио сам протест на Тргу Републике у Београду испред зграде на којој латиницом пише КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БЕОГРАДА.Мислим да за ту акцију не треба много људи, него да треба дугачки транспарент.Кад се одлучимо за дан почетка протеста, онда то треба најавити на интернету макар десетак дана раније. Такође се на Тргу може раније делити обавештење о дану протеста.
Изјављујем да вам може бити доступна моја е пошта преко НСПМ.

Препоруке:

Из личног искустав, живећу у Америци скоро цео живот, могу да вам кажем да употреба "слободног" слова Ј у било каквом облику транскрипције са енглеског доводи до помутње. Мислим смешно би игледало написато "живети" као "jiveti" a не "zhiveti".

Треба се држати руског система јер је познат и устоличен не само за Русе него и за друге кириличке језике.

Ny Ly су "dead on arrival" (DOA) јер нису фонеми него јотовање фонемеа што је немогуће за англофоне. Дакле јотовање је могуће само ипсред самогласника употребом ипсилона као "svoye", итд. али није оваезно, јер с еможе написаит и "svoe".

Погледајте решење за Yugoslavia. Не пише се Yugoslaviya јер је непотребно и лакше је да се изговори Yugoslavia. Исто је и са Serbia. Иде се по звуку ане правопису.

Препоруке:

Тако је са речи James -- Џемс у старије време и Џејмс данас. Оно прво се лакше иозговара на српском. С друге стране, Тина Тарнер је напросто смешно! Turner се може апроксимираti само полугласом, то јест тврдим знаком, као Търнер, а тај знак је избацио из Вукове азбуке Ђура Даничић.

TCH и CH cy у реду јер се усталило у енглеском. Tchaikovsky је француска трансцрипција која се из неког разлога задржала у енлеском. Али се зато "четник" ан енглеском пише по руском систему "chetnik".

Такође мислим да треба задржати DJ и DZH, јер DJ није могуће изговорити другачије и за амнорд екоји иамју слово Ј као јоту (немачки, итд), а DZH (за Џ) је прихваћено из руског и познато је.

Дакле

A B V G D DJ E ZH Z I Y K L M N O P R S T U F H TS CH DZH

Препоруке:

Има много већих стручњака српска лингвистика за то питање од мене (Збиљић)
__________

Значи - Ви нисте стручни? Разумемо проблем... - А има стручних, велите? Па где су? Јесу ли направили транслитерацију? Јесу ли је објавили? Зашто шира јавност о томе појма нема? (Рђосав)

Да, ја бих волео да видим ту Збиљићеву транслитерацију са енглеског, обзиром да енглески говорим боље од српског.

Препоруке:

Али, сви који знамо начин и узрок затирања ћирилице (налог комуниста у основи)- знамо зашто код Срба та "критична маса" још не постоји (Збиљић)

Јел' зато што су Срби ваљда још увек већином "комунисти"...јел'то што желите да кажете?

Препоруке:

Ви, очигледно, заговарате да Љ у средини речи буде LY, а на крају речи L`(Рђосав)

Не. По руском и интернационалном ћириличком правилу за трансцрипцију Љ и Њ на крају речи или испред сугласника (к,н,м,р,с,т, итд. пишу словом из које су иведени, дакле Л и Н, јер ће се тако изговарати без обзира да ли се писали као ЛЛ или НН или само Л и Н, или Л и Н. Мој је предлог да се следи установљени и систем с акојим је свет упознат.

Има других пирмера. Пољско Ł није истo као и L али се у транскрипцији пише исто.

Треба бити практичан: и што мање одступати од светске норме. У Србији би могло да буде да је црвено светло на семафору за пролаз а зелено за стопирање, али можете да замислите какав би хаос тај систем створио, с обзиром да цео свет иде поо систему пролаза за селено светло. Зашто онда стварати аналогни систем "црвено слевтло = пролаз= у трансцрјипцији?

Препоруке:

2.

Странцима није тешко да науче наша слова и наш језик ако им треба. Или им је тешко толико колико је отприлике нама тешко да научимо њихов језик и њихова слова. Ми увек претерујемо па се стално питамо "Како ће странац знати", а странци се никада не питају како ће Срби знати. Шта их брига како ћемо знати. Ако нам треба, учићемо страни језик, ако нам не треба, нећемо. Тако и странци. Ако им треба српски језик, учиће га заједно са словима, ако им не треба неће. Ми смо стално "претерано забринути" за странце. Снаћи ће се они као и ми, не брините превише. Што бих ја уводио неки страни језик у својој земљи ако они не уводе српски језик код њих!

Препоруке:

Врло добро се сећамо и Немања и ја и многи други. У почетку рада Удружења "Ћирилица" од 2001. године па и много касније готово да није било дана да неке новине не објаве нешто о раду "Ћирилице". Када смо имали седнице Скупштине и сл., неколико новина би имале извештаје, чак су најављивали наше скупове и давали извештаје с њих често и на пола стране. Рецимо "Политика" је, што ме је прилично зачудило, на Дан када смо подизали Прву српску културну буну за ћирилицу у Орашцу поводом 200-годишњице Првог српског устанка, објавила је о томе проширену вест, уоквирену и масним словима, што се чини у новинама само за посебно важне вести. Имао сам своје текстове и интервјуе објављене и на по две стране, на пример у Аустралији у "Српској речи". Било нас је на телевизијама, примали су нас у неколико министарстава на разговре, ишао је и Видић с нама често.
Дакле, у почетку и неколико година нису нас игнорисали. Игноришу нас тек од када постоје више удружења за ћирилицу.

Препоруке:

2.

Позивали су нас, на наше молбе, рецимо у Министарство културе најмање пет пита, посебно кад је министар Драган Којадиновић био на челу. Ом нам је неколико пута додељивао материјалну приличну помоћ. Како бисмо друкчије објавили више од двадесет књига и ишли на многе скупове по Србији и Републици Српској више пута. Имали смо Повереништво у Бањалуци, рецимо с педесетак чланова, што није мало. Водила га је једна професорка српског језика која је учланила више од двадесетак професора и тридесетак ученика. Имали смо више повереништава. Њихов рад, као и рад саме "Ћирилице" увек је вукло неколико људи. Друкчије није могло. Није се нико преузимао посла да се бави непрекидно чланством, да учлањује људе, а било је заинтересованих. Бивало је да на нашим скуповима и по мањим местима истог дана учланимо по двадесет-тридесет младих. Млади су се учлањивали обично ако би се учланили њихови професори. Код бесплатног рада у удружењима код нас је увек тако: ко хоће ради, ко неће -- неће.

Препоруке:

3.

Осим Министарства културе које нас је позивало пет-шест пута на разговоре и договоре, примали су нас најмање четири пута у Министарству просвете које је врло важно за Правопис (одобравају га), Министарству науке, једно у Министарству трговине.
Примале су нас више пута и све највише научне институције. Неколико пута Матица српска (веома важна за наш посао), најмање два пута Српска академија наука и уметности, два-три пута Вукова задужбина, Филолошки факултет нам је допустио да имамо представљање, тј. озваничење рада Повереништва "Ћирилице" за Београд, примали су нас у београдски ресор културе, два три пута давали нам и помоћ новчану, примала нас је заменица градоначелника Београда. Било је још мноштво пријема. Нама је то све било мало. Нисмо се хвалили, а очигледно је да су нам и средства информисања и институције и државе и науке поклањале пажњу. Били смо ноци, атрактивни, нека врста чуда јер нико у свету нема таква удружења која се боре за своје писмо.

Препоруке:

4.

Кад бисмо детаљније подносили извештај о раду, требало би нам неколико томова свезака да све побројимо уз мали извештај како смо пролазили на пријемима.
Углавном смо били незадовољни. Рецимо на РТС-у кад су нас примили да разговарамо поводом једне емисије о ћирилици у којој се спрдала са српским писмом нека новинарка латиничарка, ваљда веше Узелац, оштро смо писали Тијанићу и он нас позове на разговор. Одемо нас петорица. Седнемо за сто с Тијанићем и оштро му одмах кажем: Како је смео да дозволи да се новинарка спрда у емисији са српским писмом које нам траје хиљаду година. Био је нападан и груб. Одмах је на ту примедбу ударио шаком о сто. Тог момента сам устао и рекао нашима -- идемо. Нећемо да разговарамо с нападним домаћином. Спустио је мало дреку на нормалан тон, па је рекао: "Ако ви нећете да разговарате, можда хоће неко из екипе." Реао сам: "Нећемо!" Неки наши чланови екипе за разговор били су снисходљиви, па су се премишљали да неки од њих остану и даље да разговарају.

Препоруке:

5.

Наравно да сам изричито тражио мод наших да напустимо разговор и -- отишли смо.

Други су нас најчешће љубазно примали. Обећавали да ће "све учинити". Понеки од њих и јесу понешто учинили, чак су нам два пута у Министарству просвете обећавали да ће тражити да се уради нормалан Правопис, с нормалним решењем питања писма, јер је то јако важно због школа, али обојица нису урадили обећано, ни Вуксановић ни Лончар који су нас примили.
Нико од њих није хтео да залегне за једноазбучје што је нормално у целом свету, за све друге језике. Јер два писма су неприродно решење, па је то у ствари никакво решење. У двоазбучју, у коме мож+еш да пишеш како хоћеш, једно писмо мјо9ра да потире друго. Писма су међусобно једно другом, свакако, само конкуренција и међусобно су искључујућа, никако не могу бити равноправна. Никога важног нисмо могли фа убедимо да се за то природно решење заузме.

Препоруке:

6.

Чак нису хтели да их убедимо ни двојица професора (Петровић и Пижурица) које смо прве од познатијих убедили да се учлане у "Ћирилицу". А после њих сам се пријавио диван човек и научник др Драго Ћупић (данас, нажалост, почивши). Драго Ћупић је долазио у поодмаклим годинама и говорио на нашим симпозијумима о ћирилици. Он је био и остао велики господин, једини је од великана лингвистике који се сам пријавио за учлањење. Онда је радо пристао да се учлани пријатељ ми одавно проф, др Милош Ковачевић. Друге нисмо хтели да убеђујемо, а сами се нису учлањивали. Многи су мислили да наше удружење нема потребе да постоји, али су нас, на неки начин, респектовали јер су ме многи од највећих стручњака знали. Учлањење познатих професора нам је јачало, свакако, углед. Њиховим учлањењем добијали смо на уважавању. У објављивању наших текстова о ћирилици у сарадњи се истицао љубазношћу и културом мој пријатељ академик Иван Клајн иако он сматра да ћирилица без латинице у српском језику не може.

Препоруке:

7.

Посебну причу заслужује познати лингвиста мр Бранислав Брборић по томе што је раније он био велики двоазбучњак, чак га неки нападају да је, на неки начин, гушио ћирилицу у време комуниста. Али, он се сасвим искупио када је смео од политике. Једини је говорио и писао да српски језик треба да се врати "суштинском једноазбучју". И -- то је то. Да смо њих десетак познатијих у то убедили као Брборића, друга би се прича причала у вези с Правописом и школством. А то су два места изузетно важна за спас ћирилице. Нису други лингвисти хтели. Пижурица је чак био главни за обновљено двоазбучје у Правопису, а Петровић јесте лично био за једноазбучје, али није пристајао никога од колега да у то убеђује. Чак је на једном скупу, на прилично лош начин, "издао" Удружење "Ћирилица" чији је тада био члан. Разумем га зашто је то учинио, али је могао да на том важном састанку о ћирилици и "Ћирилици" макар ћути уместо да каже како Удружење "Ћирилица" нема "капацитет".

Препоруке:

8.

Сваки научник зна да удружење не може имати не знам какав "научни капацитет". Како да га има кад се све ради џабе и на свој трошак. Који ће научник да по 12 сати (као неколико нас) ради бесплатно!? У том смислу спомињање Петровићево на том важном скупу да "удружење нема капацитет" није имало никакав други смисао до да се не усвоји оно што смо тада од лингвиста тражили. То је, на одговарајући начин, заиста издаја "Ћирилице". А, кад се узме у обзир да је на том скупу чак одбио да припреми опис стања и предлог за промене у вези с решењем питања ћирилице, он је показао потпуно изненађујиће понашање. Слично се тада понео и проф. Пижурица. обојица су ми врло драги и поштовани људи, али се, на моје чуђење и жалост, ниси очекивано понели.

Препоруке:

8.
И да закључим за ово јављање,
Мислим да смо још доста далеко од решења питање писма иако су нас од 2001. до 2009. па и до 2010. године као удружење ценили и врло уљудно многи примали.
Некако се поклопило да нас почну мало уважавати од почетка множења посебних удружења за ћирилицу. Као да им је већи број "ћирилица" "досадио" и да су им онда та "безлична" удружења била баласт. Научнике тешко могу да јаче придобију и заинтересују људи који нису њихове струке а имају лепе воље да се боре за питање које припада лингвистима. Чак је Пижурица на њиховом важном скупу о ћирилици једном рекао да "неће њима да решавају питање писма људи из месних заједница", чиме се, на неки начин, наругао доброј вољи људи који нису стручњаци за језик и писмо. Ми знамо да може да буде велики и користан борац за ћирилицу иако није стручњак, али они то баш не уважавају.
Све у свему, мислим да ће требати много још борбе за оживљавање ћирилице у српском језику, борбе за њену апсолутну сувереност и нашем језику.

Препоруке:

9.

О само још која краћа реченица у закључку. Прилично сам лично убеђен да нам борба није и да неће бити узалудна иако напредујемо к циљу тек за пола корака годишње. Али, с обзиром на врло лоше околности у тој борби, убеђен сам да -- напредујемо. Лично очекујем да се све што је од отпора природном решењу ћирилице у српском језику једног дана у часу сруши као лоша кула од карата које може у једном тренутку да сруши обичан поветарац. Али то неће вероватно бити сутра, него мало касније.
Наши противници и "непријатељи" нас и ћирилице вероватно би казали на ово "мало морген". Али рекао бих с покрићем да се ипак варају и заваравају. Само један први и најјачи у научним институцијама или просвећени владар на челу ово питање може да реши у једном резу једном руком. То мо0ж+е да реши чак и један мало утицајнији министар просвете у Србији, један јак човек и разуман на челу Матице српске, на челу САНУ или Института за српски језик у САНУ. Али надмоћно јак!

Препоруке:

""Катана.
Ми се боримо да буде рецимо на дресовима СРБИЈА и SERBIA, БЕОГРАД и the city of BELGRADE нас таблама...
Значи БЕОГРАД и BEOGRAD НИЈЕ ИСПРАВНО, а поготову SRBIJA и SERBIA.
Уствари у питању је немарност(у фазону све је то исто) као и организованост оних за које ми сматрамо да нису организовани.
Самим постављањен табли које нису како треба Држава себи чини медвеђу услугу јер их људи уништавају па опет Јово наново, плаћање и сл.

Препоруке:

„Има потребе и за пресловљавање у правцу: (енглеска)латиница - ћирилица. Ево баш на овом сајту: наша др Јела седи негде у Беломе Свету, није много вична модерним технологијама и има само енглеску тастатуру...“ (Рђослaв)

Нa нивоу појединцa се могу изнaћи рaзне потребе (нпр. писaње aкценaтa), јa сaм мислио дa овде говоримо о обaвезaмa држaве у домену језикa, a обaвезa држaве јесте усвaјaње системa ромaнизaције.
Ово о чему ви говорите је ипaк сaмо појединaчни случaј и aнaхроно у времену кaдa unicode и рaчунaри лaгодно омогућaвaју и много теже ствaри него што је коришћење 30 ћириличких словa.

Препоруке:

„О.К. Још један легитиман предлог. Али... - J за Ђ? Jorje Vukadinovich? Свако би нашег Ђорђа прогласио за Хорхеа, ни шпански није мали језик...Ипак би` ја Ђорђа писао са Djordje . Ђоковић се већ постарао за читљивост...

И Ч и Ћ су код Вас CH ? А шта ће сирота др Јела?! Опет у проблему...“ (Рђослaв)

1.

Шпaнци би гa прочитaли кaо Хорхе, Немци кaо Јорје, нису ни Немци мaчји кaшaљ итд. Свету се не може угодити, бaр не целом свету, него се прaвилa пресловљaвaњa прaве премa прaвописним прaвилимa једног језикa, нaјчешће великог лaтиничког језикa који је доминирaо или и дaље доминирa нa једном подручју. A свет више није подељен нa подручјa доминaцијa колонијaлних силa, него је постaо глобaлно село.
По мени је језик који дaнaс доминирa светом енглески, a у енглеском језику је српском ђ, које је, зaједно сa ћ прилично изузетно (кaо глaс нaрaвно), српском ђ је нaјближи енглески изговор словa ј.

Препоруке:

2.

A aко се Ђоковић већ постaрaо зa читљивост, Људевит се ономaд постaрaо и зa више од тогa (сви су видели SRBIJA нa тренерци тог истог Ђоковићa, a и остaлих), зaшто ондa дa мењaмо било штa?
A што се тиче ч и ћ, колико људи у белом свету уопште уме дa изговори једно и друго, a дa се изговори рaзликују? Мaло тaквих ћете нaћи и у словенском свету, a кaмоли шире, a вaљдa је поентa свегa дa човек који никaд није чуо зa Србију нaјпрaвилније могуће изговори ромaнизовaни српски појaм. Чaјковски може дa буде кaко нaписaсте, не знaм зa другa Кобу, и Вук Кaрaџић је био Wulf Stephanowitsch Karadschitsch, http://www.goodreads.com/author/list/5553544.Wulf_Stephanowitsch_Karadschitsch, очито му није сметaло, aли по мени је рогобaтно..

Препоруке:

""Владислав Грујић.

То што су видели да пише SRBIJA је као што сам написао горе или грешка или немарност Ђоковића, који је једном и рекао да је све свеједно, Србин или Хрват. То Љубичић (чудно презиме за Хрвата) никад не би рекао.
Имати натпис на ћирилици је посебност и то имамо само Руси, Белоруси,Украинци, Бугари, Македонци и наша српска маленкст. Па шта ћеш више него да у целом свету само пар земаља које имају ћирилицу (мада Русија није "само"). То мало убада очи и противнику. Ко су ови кад пишу овако...?

Препоруке:

"Значи БЕОГРАД и BEOGRAD НИЈЕ ИСПРАВНО, а поготову SRBIJA и SERBIA." (Ђошић)

Код именa држaвa се примењује угл. трaнскрипцијa, Serbia, Yugoslavia су трaнскрипти, a код именa грaдовa нaјчешће трaнслитерaцијa, Belgrade је трaнскрипцијa, a Beograd трaнслитерaцијa.
SRBIJA је тaкође трaнслитерaцијa по вaжећем систему ромaнизaције ћириличког писмa српског језикa.

Препоруке:

катана:

...употреба "слободног" слова Ј у било каквом облику транскрипције са енглеског доводи до помутње. ...

Апсолутно. Зато је у мојој шеми J употребљено само једном, у DJ, за прављење Ђ. Нигде немам слободно J.

...Не пише се Yugoslaviya ...

Опет Ви? А ја говорим: једнозначност. Нећу различита правила за Ј - Y између самогласника - и нећу да ми се губи то Ј - Y - нарочито зато што се не може формулисати опште правило. Јер је понекад потребно и између самогласника: соја - soya (sauce).Уосталом, како би гласио Ваш пример присвојне заменице svoy, svoa, svoe?!? Мора: svoy, svoya, svoye. Сами кажете да је само `непотребно` (е па - негде потребно а негде непотребно, то је сумњив принцип) али не и неизговорљиво. А већ одомаћене речи ће свакако остати - обратите пажњу да то и нису наше, него енглеске речи за нашу `географију`: Yugoslavia, Srbia, Bosnia, Croatia,... Значи, такви примери ништа не доказују...

Препоруке:

Влaдислaв Грујић:

A што се тиче ч и ћ, колико људи у белом свету уопште уме дa изговори једно и друго, a дa се изговори рaзликују?

Да сте читали - већ би прочитали. Да сам рекао да немамо амбицију да странце учимо разликама Ч - Ћ, Џ - Ђ, Л - Љ, Н - Њ. Али (ја) имам амбицију да направим(о) обострано једнозначно пресликавање, 1 - 1, са - на, између два скупа знакова: скупа А (30 кириличних слова, А-Ш) и скупа Б исте дужине (30 латиничних - што једнознака што двознака што трознака .) Дакле - кључне речи: обострано и једнозначно. И што ближе изговору. И то је све.

Математичким речником. Обострано једнозначно. Са - на. Између два скупа од по 30 чланова. Је ли коначно јасно?

Препоруке:

@Владислав Грујић.
SRBIJA јесте исправно, али на хрватском језику за који знамо како је настао. Пошто се ми још увек зовемо СРБИЈА, нема потребе писати дуплу латиницу. Значи просто и по Уставу чл. 10.

Препоруке:

Ало, људи, јесте ви имали неку математику? Јесте чули за бјунивоко пресликавање? Може енглески: Biunivocal correspondence? Обострано једнозначно? Ништа вам не значи?

Озбиљно се бринем за вашу логику...

Препоруке:

@Рђосав, Грујић, Ђошић

Рђосаве, ви правите паралелну латиницу за спрски језик, а не систем транскрипције на енслку латиницу. Ваш систем је основан на Вуковој азбуци од 30 слова. Српски је имао исти број гласова пре Вука па се писао различитом азбуком. Ако је могао/може да се пише руском азбуком онда може да се и транскрибује по руском систему романизације који је познат у прихваћен у свету, и који се употребљва за све словенске кириличке језике. Према томе, не треба измишљати топлу воду и још један стандрад који нико неће разумети.

Препоруке:

@Рђосав, Грујић, Ђосић

На концу, многи данас пишу "ћелавом" латинициом у којој једно слово, на пример, С, представља три фонема кирилице -- Ц, Ћ, и Ч (икако Ч и Ц нису фонеми, а Ћ је јотовано Т или К). У том систему једно слово, S, представља и С и Ш, итд, па сви тако транскрибују српске речи и имена. То само показује да једнозначност у транскрипцији није потеребна, нити пожењна.

Према томе није потребно имати две комбинације за звук који странци чују као Ч, без обзира да ли је Ч или Ћ. Ваш пример Tchaikovskog (француска транскрипција) је изузетак у англофонском свету. зато је СН довољно и за Ћ и за Ч. Ако ћемо да се бавимо извором гласа, онда би ТСН требало да буде Ћ јер је јотовано Т, итд.

Грујићу, немачки није мали језик, али енглекси је данас интернаицонални стандард и то трбеа д абуде циљ. Руси такоже имају стандарде и за друге језике што би се аутоматски применило на спрски ако би се српска романизација водила руским системом.

Препоруке:

„Да сте читали - већ би прочитали. Да сам рекао да немамо амбицију да странце учимо разликама Ч - Ћ, Џ - Ђ, Л - Љ, Н - Њ. Али (ја) имам амбицију да направим(о) обострано једнозначно пресликавање, 1 - 1, са - на, између два скупа знакова: скупа А (30 кириличних слова, А-Ш) и скупа Б исте дужине (30 латиничних - што једнознака што двознака што трознака .) Дакле - кључне речи: обострано и једнозначно. И што ближе изговору. И то је све.“ (Рђослaв)

Јa читaо, aли ви нисте. И Вук, тј, Копитaр су имaли исту тaкву aмбицију, тa aмбицијa је оствaренa, и ми смо добили штa смо добили, нaјпре обострaно једнознaчно, a зaтим једнострaно...
A уопште не постоји рaзлог дa се иде мимо светa и преко норми прописaних у свету...

Препоруке:

@Рђосав, Грујић, Ђошић

Ђошићу, SRBIJA је тачно на хрватском и словеначком, као што је cirilica (цирилица) тално на "осисаној лаитници". На енглексом је SERBIA. Ако велика Руссија може да иде на Олимпијаде као RUSSIA а не ROSSIYA онда Србија сигурно може и без SRBIJA.

Као што рекох, спрски може да се пише и руском азбуком па нема разлога да се не транскрибуйе по ускладьеном руском сиситему трансцрипције. Йедина препорека йе навика.

Kao shto rekokh, srрski mozhe da se pishe i ruskom azbukom pa nema razloga da se ne transkribuye po uskladyenom ruskom sistemu transkrisptsiye. Yedina prepreka ye navika.

Препоруке:

""SRBIJA јесте исправно, али на хрватском језику за који знамо како је настао. Пошто се ми још увек зовемо СРБИЈА, нема потребе писати дуплу латиницу. Значи просто и по Уставу чл. 10.
"" (Ђошић)

SRBIJA је преслов по bgn/pcgn стaндaрду, кaо и Vršac, Beograd, Zaječar.
Држaве имaју обaвезе дa нa вaжним путним прaвицмa истичу (и) ромaнизовaне нaтписе геогрaфских појмовa, a по bgn/pcgn стaндaрду ћиирличко писмо српског језикa се ромaнизује упрaво Гaјевом лaтиницом:

http://www.pcgn.org.uk/Romanization_Serbian.pdf

Препоруке:

"Ако је могао/може да се пише руском азбуком онда може да се и транскрибује по руском систему романизације који је познат у прихваћен у свету, и који се употребљва за све словенске кириличке језике. Према томе, не треба измишљати топлу воду и још један стандрад који нико неће разумети.
" (Кaтaнa)

Прихвaтљиво. Требa се ослaњaти нa друге ћириличке језике и њиховa искуствa, без измишљaњa својих решењa. Дaкле, немa рaзлогa дa овде свaко смишљa своју ромaнизaцију, већ се требa ослонити нa руско решење..

Препоруке:

И Вук, тј, Копитaр су имaли исту тaкву aмбицију, тa aмбицијa је оствaренa, и ми смо добили штa смо добили, нaјпре обострaно једнознaчно, a зaтим једнострaно...(Збиљић)

Управо тако! Вуково недело је почело од једноазбучја, ћирилице, да би једнозанчењем са Гјевом латинициом довело до двоазбучја, да би на концу дегенерисало на једнозабучје -- латиницу.

Цео смисао транскрипције није да се створи паралелна азбука. Нико не употребљава систем транскрипције као паралелну азбуку, јер је само апроксимација изговара! И тако треба да буде.

На пример Fukushimna се на јапанском не изговара Фукушима, нити је Sumo изговарано као Сумо. Трансцкрипција је приближан изгвор исписан словима, а никако паралелна азбука.

Препоруке:

"Цео смисао транскрипције није да се створи паралелна азбука. Нико не употребљава систем транскрипције као паралелну азбуку, јер је само апроксимација изговара! И тако треба да буде. " (Кaтaнa)

Мaлa испрaвкa. Овде говоримо о систему ромaнизaције, тј. о трaнслитерaцији, пресловљaвaњу.

Трaнскрипцијa је нешто друго, ево сликовитог објaшњењa.

Енглез слушa реч Србијa, изговaрa је, и зaписује то што је изговорио, зaписaће то кaо Serbia, то је трaнскрипцијa.

Код трaнслитерaције, имaмо зaписaну реч Србијa, и онa се, слово по слово, пребaцује нa друго писмо, трaнслитерује се, пресловљaвa...

Serbia, Russia, Yugoslavia, Macedonia, Turkey, China су трaнскрипти, именa држaвa нa енглеском језику. Овде игрa велику улогу и историјa, нпр. Беогрaд је Belgrade јер је грaд познaт одaвно, и тaко је одaвно зaписaн у енглеском језику.

Препоруке:

""Катана и Грујић.
Не знам да ли ви хоћете да разумете или нећете. Ми би своју обавезу испунили оног тренутка кад ни написали СРБИЈА, испод SERBIA.

За све остало обратите нам се на инфо сајт има горе назначено.
Уосталом зашто би Хрватима правили посао (SRBIJA).
Или како они рекоше ""Vukovar nikad neće biti Вуковар"".

Није свеједно. Знате и најачи нож попусти кад се не оштри, а и IMC посуђе мора да се пере.

Препоруке:

@Грујић -- дефиниција која је мени псритупачна је: most transliteration systems are one-to-one, so a reader who knows the system can reconstruct the original spelling. Другим речима, за транслитерацију српског од 30 слова потребно је 30 нових знакова, тако да би се знало тачно где је Ч а где Ћ, где је Н а где Њ, итд.

Систем транскрипције нелaтиничких језика није транслитерација. Транскирпција је на прмер ваше име у пасошу -- Gruyich, уместо Gruich (транскрипција).

Зато је Yeltsyn такође транскрипција (јер нема јера после Л), па је то смао апроксимација имена Ельцын, а не транслитерација. Или Хрущëв (Хрушчов у српском) на енглеском Кhrushchev. Оно руско ë (јо) се игнорише, итд.

Fukushima се на јапанском изгвовара Хъкшима, јер јапански нема фонем Ф, него сaмо двоглас ху, где се "у" oбично не чује (као съмо уместо sumo, или као аримась уместо arimasu, како се пише)

Транслитерација подразумева целу азбуку а трансцирпција не, по дефиницији.

Препоруке:

@Грујић (2)

Хтео сам само да кажем да је транслитерација специјалан случај транскрипиције, и да је српски језик или јединствен или један од врло ретких случајева који има систем транслитерације (дакле слово по слово), што подразумева паралелну азбуку или двоазбучје.

Бар у Европи, сви језици зависе од система транскрпиције а не транслитерације. Српски се може транскрибовати на друге језика различитим начинима, по звуку, али се може транслитеровати, слово по слово, само хрватском азбуком јер је то једини комплетан паралелни алфабеткси систем за тај језик.

Препоруке:

Не знам да ли ви хоћете да разумете или нећете. Ми би своју обавезу испунили оног тренутка кад ни написали СРБИЈА, испод SERBIA (Ђошић)

Ако говоирте о спортским мајцама олимпијска и друга спортска правла у Европи не дозвољавају двојезичне натписе.

Препоруке:

"Зато је Yeltsyn такође транскрипција (јер нема јера после Л), па је то смао апроксимација имена Ельцын, а не транслитерација. Или Хрущëв (Хрушчов у српском) на енглеском Кhrushchev. Оно руско ë (јо) се игнорише, итд. " (Кaтaнa)

Yeltsin (или Yeltsyn) јесте трaнскрипцијa, aли Khrushchev је чист преслов, х=kh, р=r, у=u, щ=shch, ё=е, в=v.

Дa је трaнскрипт, чули би дa је изговор Хрушчов, пa би гa зaписaли кaо KhrushchOv.

Оно што је вaжно јесте дa је пресловљaвaње слово зa слово, уз некa евентуaлнa додaтнa прaвилa (погледaти ромaнизaцију руског нa следећој вези, http://www.pcgn.org.uk/ROMANIZATION_RUSSIAN.pdf, a трaнскрипт зaпис премa изговореној речи или речимa.

Још једaн пример, Южный, по енглески Youzhny, јaсно је дa се рaди о трaнскрипту...

Уопштено речено, зa познaтије појмове нaјчешће је у оптицaју трaнскрипт, a трaнслитерaцијa је уведенa јер би било неекономично и непотребно зa свaки појaм испитивaти кaко би гa чуо и зaписaо неко коме је мaтерњи језик енглески.

Препоруке:

""Катана.

Нема проблема, онда треба поштовати Устав и све је у реду. Нико се у Европи не би бунио, јер они су највећи легалисти.
Дакле туцимо их њиховим топовима, или хајде да им продајемо муницију већег калибра за цеви мањег калибра и чизме без пертли.

Препоруке:

катана:

Српски се може транскрибовати на друге језика различитим начинима, по звуку, али се може транслитеровати, слово по слово, само хрватском азбуком јер је то једини комплетан паралелни алфабеткси систем за тај језик.

Како сте само извели овакав закључак?! Ајде да се хрватска абецеда састоји само и једино од једнознака, па да разумем зашто Вам је драже Ж - Ž. Али по чему је Љ - LJ и Њ - NJ икако боље од било ког другог решења, LL, L` - NN, N`?!

Дакле - питам: по чему је A B V G D Đ E Ž Z I J K L LJ M N NJ O P R S T Ć U F H C Č DŽ Š `Богом дана `абецеда за српски језик?! Значи - и Вама је задњи део у топлом блату хрватске латинице...

Препоруке:

Пошто сам практичан човек и не волим много да теоретишем ево модела писма (у другом допису) које удружења (а и појединци) могу да упуте Фестивалу науке 2013. Фестивал науке организује Удружење УМЕТНИЧКО ПРОДУКЦИЈСКА ГРУПА "НОЋ МУЗЕЈА". Писмо се може наћи и на линку http://goo.gl/twIAtK и могуће је коментарисање докумената када се исти отвори.
биће још модела за разне институције и ситуације. Ако је неко заинтересован може да објави на свом блогу или сајту јер се аутор одриче ауторских права (користио сам и туђе моделе писама у јавном власништву). Пожељно је објавити и на Фејсбуку.

Препоруке:

Разјашњење за све учеснике:
1.
- ја се овде залажем да се прекине та пупчана врпца која српски језик везује за хрватску латиницу. Неко (катана?, Грујић?) ми одговара аргументацијом да је тренутно систем романизације српског дат само на хрватској латиници. Па о томе се и ради, ако ви, господо, сматрате да систем романизације постоји и да је добар - зашто то и не кажете него узимате учешће у прављењу нове транслитерације (која нам је, сматрам, врло потребна)? Реците лепо: не треба нама транслитерација, то већ имамо и добро нам је - то је хрватска абецеда илити гајица.

Значи: зашто учествујете у нечему за шта уопште искрено не верујете да је потребно?! Зашто себи скачете у уста? Зар нисмо разјаснили да комплетан систем транслитерације захтева 30 словних комбинација из скупа од 24 енглеска слова? Једнозначно и обострано, да би и компјутер разумео!

Препоруке:

2.
И - није то никакво `прављење нове латинице за српски` (као што неко овде инсинуира) - јер систем може да буде прилично рогобатан - наравно, у односу на кирилицу. И треба да буде рогобатан. Да остане непремостив јаз између праве азбуке и нужне тзранслитерације. Нико неће да пише Tchatchak или Chichevats -нема бриге да ће транслитерација да замени матично писмо. Само треба да се зна шта је шта.

Препоруке:

"Нема проблема, онда треба поштовати Устав и све је у реду. Нико се у Европи не би бунио, јер они су највећи легалисти.
Дакле туцимо их њиховим топовима, или хајде да им продајемо муницију већег калибра за цеви мањег калибра и чизме без пертли." (Ђошић)

Да, замислите ситуацију, наша репрезентација на олимпијским играма, играмо утакмицу на терену у Сочију, и усред Сочија се позивамо на Устав и законе који важе у држави Србији...

Препоруке:

Како сте лице одговорно за законитост рада Уметничко продукцијске групе "Ноћ музеја" која реализује Фестивал науке и да Вам Ваши спонзори НИН, ЗЕКА, БАЗАР, Лозничке Новости, Д Магазин, РТС, Мали Забавник и други не би замерили а посебно основне и средње школе из којих долази највећи део посетилаца Фестивала тражимо од Вас да омогућите спровођење члана 10 Устава Републике Србије и Закон о службеној употреби језика и писма и да омогућите доступност информација путем сајта Фестивала науке на ћириличном писму српског језика. Верујемо да ће доследна употреба ћирилице омогућити још већи успех Фестивала имајући у виду и да Центар за промоцију науке (www.cpn.rs) и Српска научна телевизија (www.sntv.rs) користе ћирилицу као своје службено писмо а да ћемо ми као удружење подржати иницијативе у којима се користи ћирилица као службено писмо.

Препоруке:

Такође тражимо и да сва документа у оквиру Фестивала науке буду доступни на ћириличном писму српског језика.
Очекујемо став Вашег удружења у разумном року.

С поштовањем,

С поштовањем и уважавањем
Председник Удружења ___________

Препоруке:

1.
Нисам мислио да ћу морати да објашњавам елементарне ствари, нарочито `напредним корисницима` катани и Грујићу, али - ето, мора се. Дакле - зашто предлажем транслитерацију:
A B V G D DJ E ZH Z I Y K L LL M N NN O P R S T CH U F H TS TCH DZH SH
уместо постојеће - хрватске:
A B V G D Đ E Ž Z I J K L LJ M N NJ O P R S T Ć U F H C Č DŽ Š

Разлог 1, технички: транслитерација од 24 енглеска слова је увек подржана, на свим уређајума (основни ASCII скуп.) Хрватска транслитерација је бесмислена, јер тамо где можете да употребите - можете и Ж. То се зове Јуникод.

Разлог 2, национални: понижавајуће је да за транслитерацију користимо писмо нације која испољава толику мржњу према нашем писму.

Препоруке:

2.
Разлог 3, светска пракса: зашто су Руси правили транслитерацију, а нису, рецимо, пристали да користе пољску абецеду за те потребе?

Разлог 4, психолошки: потребан је радикални и коначни раскид са том `алтернативном азбуком` - хрватском. Која је лака за коришћење. Транслитерација је на сигурној дистанци од ћирилице. Зато се нећемо сасвим похрватити. Паралела: да је турски иоле сличан језик - ми бисмо се за 400 година сигурно потурчили, сви.

Има разлога још. Само полако...

Препоруке:

Не треба се жалити на медије. Они прате догађаје и желе да испричају причу (помало се разумем у речено). А да би оно што радимо и зашта се залажемо било интересантно медијима морамо да им направимо причу. Није интересантно за њих ако их обавестимо да ћемо правити протест негде. Треба да се припремимо. А припреме сам већ описао али да их рекапитулирам.
Прво истражимо институцију/организацију чије незаконито понашање желимо да променимо: посетимо њихов сајт (институције имају и Информатор о раду где се налази обиље информација), посетимо сајт Агенције за привредне регистре где се налазе званични подаци, евентуално посетимо и њихово седиште (где направимо фотографије са инкримунишућим латиничним натписима), итд.
Када смо то урадили направимо стратегију комуникације са дотичном организацијом а она је већ описана.
Почињемо љубазним писмом где скрећемо пажњу на неприхватљиво и незаконито понашање.
Затим ако нема одговора или је он негативан упућујемо оштро писмо упозорења.

Препоруке:

@В.Грулић.
Наравно. Ви вероватно знате, да тамо где је наша репрезентација тамо је и наша земља. То је Србија, а Устав се поштује и на Јужном полу.
Ја више нећу да полемишем, јер је лако партизанима плести чарапе.
Пишите нам.

Препоруке:

Транслитерација су "сисе на мушким грудима" или скртетање с теме борбе за ћирилицу у Србији

Тема – положај и стање ћирилице у Србији данас и како вратити у живот ћширилицу – овде је смишљено замењена од представника "враџбинске лингвистике" транскрипцијом, транслитерацијом и сл. темама које имају везе с писмом, наравно, али немају кључне везе с положајем ћирилице у Србији и српском језику у наше време. То није незанимљиво, али борби за ћирилицу то данас служи таман колико и сисе на мушким грудима.

Препоруке:

Јa читaо, aли ви нисте. И Вук, тј, Копитaр су имaли исту тaкву aмбицију, тa aмбицијa је оствaренa,...
A уопште не постоји рaзлог дa се иде мимо светa и преко норми прописaних у свету...

Грујић ли беше? Грујићу, па Ваша је логика начисто закржљала! Велите, и Вук и Копитар су имали исту амбицију - па нам увалише хрватску латиницу? - али она је згодна, Грујићу, и лако се прима. Ја предлажем нешто рогобатно - што не може никад да угрози лакоћу ћирилице.

А `мимо света` бисмо отишли ако бисмо увели нови систем транслитерације и напустили хрватску абецеду као `важећу транслитерацију`? Интересантно. Да не мислите да бисмо били и кажњени за такав грех? да неће неко и Русе да натера да се ману транслитерације и да прихвате пољску абецеду за те потребе?

Потпуно сте ме разочарали. Математика, кажем ја. Математичка логика. Једина логика. Све остало је празно наклапање, рекла-казала, моја-реч-против-твоје, шта-ми-можеш-ето-баш-хоћу ...

Препоруке:

"Значи: зашто учествујете у нечему за шта уопште искрено не верујете да је потребно?! Зашто себи скачете у уста? Зар нисмо разјаснили да комплетан систем транслитерације захтева 30 словних комбинација из скупа од 24 енглеска слова? Једнозначно и обострано, да би и компјутер разумео!" (Рђослав)

Потребан је, Србине, али не обострано него једнострано, нема разлога да се у данашње време on screen keyboard-а и разних других погодних решења за српски језик смишља латиница, ваљда нам је доста искуство које већ имамо?

Препоруке:

ПОСМАТРАЧУ:

1,

Да није Правопис српскога језика (Матица српска, Нови Сад, последње издање 2010) противно светској пракси у решењима питања писка у сваком појединачном језику одузео природни суверенитет српском писму ћирилици у српском језику, никоме не би пало на памет да бира једно од два писма којим ће објавити документа. Хрватски лингвисти/правописци су записали у свом Правопису оно што је нормално -- "Хрватски језик данас се пише латиницом" и нико није тамо ни у каквој недоумици на ком ће писму објавити било који документ на "хрватском језику". Српски стручњаци су допустили да Срби и даље свој језик пишу или ћирилицом или латиницом -- оном регистрованом у свету уз "хрватски језик". И ту је кључ ћириличког проблема у српском језику.

Препоруке:

2.

Зато ми у Удружењу ћирилица имамо практично два велика фронта борбе. Један фронт је раскринкавање проблема који стварају лингвисти у решењу питања писма у српском језику, при чему су увели руђе писмо као конкуренцију и затирача ћирилице, а други фронт борбе је утицај на народне масе да се упуте у истину о томе зашто нам се затире писмо, ко је то плански спровео и на који начин. Истина, имамо и један полуфронт који исказује себе у упорности и досаћивању на сајтовима изазивајући "колатералне штете" јер замењује тезе и скрећу нас с главне теме о борби за ћирилицу. Баш као што то овде сада чине ови из "враџбинске лингвистике". Та "враџбинска лингвистика" у Србији почела је посебно да "цвета" када су се појавила удружења за ћирилицу. То су смишљени ометачи борбе за ћирилицу. А служе се увек полуистинама, па тако придобијају оне који сз недовољно упућени у проблем у вези са српском ћирилицом.
Те ометаче борбе за српску ћирилицу као "провокаторе" одлично је "прочитао" Немања Видић.

Препоруке:

„Грујић ли беше? Грујићу, па Ваша је логика начисто закржљала! Велите, и Вук и Копитар су имали исту амбицију - па нам увалише хрватску латиницу? - али она је згодна, Грујићу, и лако се прима. Ја предлажем нешто рогобатно - што не може никад да угрози лакоћу ћирилице. “ (Рђослав)

Ми као да не говоримо истим језиком.
Што се осталог тиче, та латиница је свакако у почетку била рогобатна, али је временом постала згодна... Ствар навике и ништа више...

Препоруке:

Владислав Грујић:

Потребан је, Србине, али не обострано него једнострано, нема разлога да се у данашње време on screen keyboard-а и разних других погодних решења за српски језик смишља латиница, ваљда нам је доста искуство које већ имамо?

Одлично. Да чујемо онда: како - по Вама - убудуће треба да гласе табле на српским (ауто)путевима? Или да остане као сада, српски па затим хрватси? Чачак - ? Ћићевац - ? Ђорђево - ? Житковац - ?

Поклоните се и почните. Да коначно схватимо Ваш предлог. Чекамо...

Препоруке:

Владислав Грујић:

...нема разлога да се у данашње време on screen keyboard-а и разних других погодних решења за српски језик смишља латиница,

Има разлога. Питајте др Јелу. Мислите да ће она икад да савлада та `друга погодна решења`? Њој треба прозорче и дугменце. А и Ви - јесте ли икад написали цео текст преко он-скрин киборда?

Мислим да почињете да се инатите. Има разлога - али само у једном правцу?! А реконструкција оригиналног ћириличног текста?

Слабо. Очекивао сам више.

Препоруке:

Драгољуб Збиљић:

Тема – положај и стање ћирилице у Србији данас и како вратити у живот ћширилицу – овде је смишљено замењена од представника "враџбинске лингвистике" транскрипцијом, транслитерацијом и сл. темама које имају везе с писмом, наравно, али немају кључне везе с положајем ћирилице у Србији и српском језику у наше време.

Збиљићу, не тражите заверу тамо где је нема. Темом транслитерације поклапамо још један квазиаргумент двоалфабета - да се наводно не може без хрватске латинице, макар за путоказе на аутопутевима. Ја само доказујем да можемо, то јест - могли бисмо, да навике нису тако јаке.

Препоруке:

У овом писму упозорења најављујемо да ће наше залагање за коришћење ћирилице бити потпомогнуто и другим вашим активностима.
Ако ј одговор негативан или га нема онда ступате у акцију.
Али да не дужим. Све сам написао у документу "Кратак приручник грађанског активизма бораца за ћирилицу" који можете наћи на линку
http://goo.gl/i7SCG2
Документ је отворен за коментарисање. Добро дошли у форум коментатора овог документа. Важи за све читаоце. Хвала Гуглу на технологији.

Препоруке:

"Мислим да почињете да се инатите. Има разлога - али само у једном правцу?! А реконструкција оригиналног ћириличног текста? " (Рђослав)

Ајде нека буде да се ја и инатим, то је најмањи проблем, него је ствар у томе што је светска пракса баш оваква какву је описујем у свом "инаћењу".

Препоруке:

Поштовани господине Збиљићу,
Уважавам Ваше аргументе али ја сам практичан човек па сам предложио неке мере борбе за ћирилицу у оквиру постојећег система.
Видим простор за израду стратегије у оквиру институција и организација лингвиста али о томе ћу неком другом приликом.
Постављају се нека питања везана за припрему стратегије (пошто нисам из тих кругова):
Ко се све у Србији бави питањем писма односно ко има било какав ауторитет у тој области? Да ли је то САНУ, или има и других организација и појединаца (факултети, заводи, агенције, удружења, итд.).
Ко су предводници јавног мњења у овој области (име, презиме, звање, академска каријера (биографија), друштвени ангажман, итд.).
Како су организоване институције које одлучују о писму (њихов правни статус, организациона структура, итд.).
Значи пуно рада на припреми стратегије комуникације са њима. Стичем утисак да ни сама удружења нису довољно истраживала ову проблематику тако да се боре на непознатом терену. Грешим ли?

Препоруке:

Општа напомена - за све учеснике дискусије о транслитерацији:

катана:

@Грујић -- дефиниција која је мени псритупачна је: most transliteration systems are one-to-one, so a reader who knows the system can reconstruct the original spelling. Другим речима, за транслитерацију српског од 30 слова потребно је 30 нових знакова...

Инсистирам да се горе изнети став у даљој дискусији поштује. Јер је тачан. И нисам га ја изнео. Ено види се...

- дакле, ако смо усвојили записник са прошлог састанка, -

- а у записнику пише да се ради о шеми 30 - 30, -

- онда сваког ко предложи шему транслитерације краћу од 30 треба сматрати саботером. Па не може тако. Безобразлук. Како може да се напредује ако се неко просто инати? Прави се блесав? Зна се шта је транслитерација. Ено пише горе.

Значи: забрањено заебавање и врлудање. Ко има предлог нека изнесе. Или нека ћути.

Препоруке:

Владислав Грујић:

Ајде нека буде да се ја и инатим, то је најмањи проблем, него је ствар у томе што је светска пракса баш оваква какву је описујем у свом "инаћењу"

Па Ви онда не знате шта је транслитерација. Ајде скокните до старе добре Wики, па одговорите: зашто тамо пише да је највећи део светских система транслитерације `један-за-један`, илити: обострано једнозначан? И да се тиме - наравна ствар! - омогућава реконструкција оригиналног текста?

Доказано. Инатите се. Из ината сте инаџија, онако-з`инат...

Препоруке:

"Вук и Копитар су имали исту амбицију - па нам увалише хрватску латиницу (неки представник "враџбинске лингвистике" опет ово рече).

1.
Потпуно нетачно. Вук није полатиничио ни Србе католике ни Србе православне. Католицима су Латини по верској линији много пре Копитара и Вука "увалили" латиницу, тј. полатиничили су их, а Вук да је хтео да полатиничи православне Србе, сачинио би им (и) латиницу и она сигурно не би имала двознаке. Бацањем кривице на Вука и оне која не постоји зове се клевета и(ли) лешинарење по Вуку. Вук јесте увучен у стварање књижевног језика који ће прихватити и Хрвати, а Вуку није могло пасти на памет да православним Србима уводи латиницу. У његово време то би било тешко светогрђе јер је ћирилица Србима увек била "свето писмо", јер га је саставио светац.

Препоруке:

Каква црна рестаурација оригиналног текста, Рђославе? Ономе коме је потребна транслитерација, тј. романизација, њему оригинални текст не треба, да он зна да прочита оригинални текст не би се радила цела та заврзлама од транслитерације...

Препоруке:

Владислав Грујић>

Каква црна рестаурација оригиналног текста, Рђославе?

Одлично. Скочите одма` на Википедију http://en.wikipedia.org/wiki/Transliteration те исправите оне глупости што они, неуки, тамо пишу:

Most transliteration systems are one-to-one, so a reader who knows the system can reconstruct the original spelling.

Глупаци једни. Идите, молим Вас, подучите их...

Препоруке:

" његово време то би било тешко светогрђе јер је ћирилица Србима увек била "свето писмо", јер га је саставио светац." (Збиљић)

А који је то светац саставио ћириличко писмо?

Препоруке:

Али по чему је Љ - LJ и Њ - NJ икако боље од било ког другог решења, LL, L` - NN, N`?! (Рђосав)

Зато што, руку ка срце, кад се изговори Н и Ј заједно онда је глас исти коа у Њ. Само што то праивло не важи за англофоне.

Препоруке:

"Значи пуно рада на припреми стратегије комуникације са њима. Стичем утисак да ни сама удружења нису довољно истраживала ову проблематику тако да се боре на непознатом терену. Грешим ли" (Посматрач)?

У томе грешите бар што се тичле стратеги9је коју спомињете у вези с онима који одлучују о питањима језика, а у оквиру језика, наравно, и писма. Ми тачно знамо и на почетку рада Удружења "Ћирилица" (овог првосонованог, 2001. године) одмах смо тачно знали ко се тиме бави, како и за шта.
Унакраће, тиме се професионално (за паре, наравно) баве лингвисти јер је писмо језичко питање, а из тога су изведена и друга питања, па и национално и државно питање и сл. Али, то је првенствено језичко питање. Институције само за писмо, наравно, не постоје, него се питањем писма баве они који решавају питања стандарда српског језика. Као институције за српски језик (ту је и писмо)кључне су: 1. Матица српска са Одељењем за књижевност језик(правописи, речници, студије из језичке проблематике и сл.

Препоруке:

Неко (катана?, Грујић?) ми одговара аргументацијом да је тренутно систем романизације српског дат само на хрватској латиници(Рђосав)

Ово није нека навијачка тема. Једини разлог зашто је хрвтска латиница данас једини систем пресловаљавања (транслитерације) са ћирилице је зато што је тако усаглапшена.

Разлози зашто тражити други начин романизације спрског су (1) што транскрипција није погодна за прозу, па не долази у обзир да замени матично писмо, и (2) зато што је хрватска абецеде у свету непозната, и зато има смисла да се српски романизује по потреби на онову посотјећег светског језичког сдтандарда који је у овом моменту енглески.

Препоруке:

Зар нисмо разјаснили да комплетан систем транслитерације захтева 30 словних комбинација из скупа од 24 енглеска слова? Једнозначно и обострано, да би и компјутер разумео!(Рђосав)

Српском језику не треба никакав систем транлитерације (прелсовљавања), већ транскрипције

В, с друге стране, правите неку нову врсту гајевице...

Препоруке:

Разлог 1, технички: транслитерација од 24 енглеска слова је увек подржана, на свим уређајума (основни ASCII скуп.) Хрватска транслитерација је бесмислена, јер тамо где можете да употребите - можете и Ж. То се зове Јуникод.

Разлог 2, национални: понижавајуће је да за транслитерацију користимо писмо нације која испољава толику мржњу према нашем писму (Рђосав)

Слажем се. И томе треба да се дода да је хрватска абецеда писмо срpских мучитеља и прогонитеља и да је срамота да било који Србин пише том азбуком!

Препоруке:

"Одлично. Скочите одма` на Википедију http://en.wikipedia.org/wiki/Transliteration те исправите оне глупости што они, неуки, тамо пишу:

Most transliteration systems are one-to-one, so a reader who knows the system can reconstruct the original spelling. " (Рђослав)

Википедија и јесте сајт по коме се пише свашта. Ево српска википедија:

Srpsku latinicu je početkom 19. veka, zajedno sa srpskom ćirilicom, kodifikovao Vuk Karadžić.

http://sr.wikipedia.org/sr/Srpska_latinica

Баш сте нашли чиме да ми опонирате...

Препоруке:

2.

Зарим Српска академија наука и уметности са одељењем за језик и књижевност, затим је врло важан у том послу Институт та српски језик који делује као део САНУ, затим катедре за српски језик на факултетима,све врсте школа и сл. Углавном кључни су у томе Матица српска, САНУ, тј. Институт САНУ за српски језик и Одбор за стандардизацију српског језика. У извесном смислу најважнији је тај Одбор је њега чине стручњаци и научници за српски језик који раде у оквиру рада Матице, САНУ, Института за српски језик САНУ и на факултетима. Рецимо, тај Одбор је био кључан за правописно решење питања писма 2010. године, али и раније.
Дакле, ми смо одмах 2001. знали коме треба да се обраћамо. И свима њима смо се обраћали мноштво пута. Увек су били љубазни, расположени за разговор, али никада још нису решили питање писма како ваља.

Препоруке:

"А који је то светац саставио ћириличко писмо (представник "враџбинске лингвистике")?

То знају деца у основној школи. Језичка наука сматра да је ћирилицу саставио Климент Охридски, ученик Ћирила и Методија, који је том писму дао назив у славу свог учитеља Ћирила. Из тог писа развила су се национална писма Бугара, Руса, Срба ид р. ћириличких народа, углавном православних и зато је ћирилица везана за православље.

Препоруке:

""Рђосав.

На путевима другог и нижег реда у местима где је већинско српско становништво обавезна је употреба само ћирилице.
Јавите нам се на инфо сајт послаћу Вам комлетад допис који смо слали министру саобраћаја, са уставом, правилником...

Препоруке:

"То знају деца у основној школи. Језичка наука сматра да је ћирилицу саставио Климент Охридски, ученик Ћирила и Методија, који је том писму дао назив у славу свог учитеља Ћирила. Из тог писа развила су се национална писма Бугара, Руса, Срба ид р. ћириличких народа, углавном православних и зато је ћирилица везана за православље." (Збиљић)

Не знам за децу, али није поуздано утврђено ко је састављач ћирилице, не зна се поуздано чак ни где се ћирилица прво појавила. По најновијим открићима, то би лако могао бити Преслав, али ништа поуздано се и даље не зна...
А ви наравно и даље причате напамет...

Препоруке:

катана:

Само што то праивло не важи за англофоне.

... а не важи ни за франкофоне, ни за хиспанофоне,... - ни за Кинезе, ни за...

Једини разлог зашто је хрвтска латиница данас једини систем пресловаљавања (транслитерације) са ћирилице је зато што је тако усаглапшена.

Другим речима - зато што транслитерација није ни рађена, јербо српским лингвистима хрватска латиница вири из ду*пета. Нису ни приметили потребу...

(2) зато што је хрватска абецеде у свету непозната, и зато има смисла да се српски романизује по потреби на онову посотјећег светског језичког сдтандарда који је у овом моменту енглески.

Одлично. Now you`re talking...

В, с друге стране, правите неку нову врсту гајевице...

Прескачем ово. Потпуно ван теме. Одговорио више пута, имате точкић на мишу па одскролујте негде тамо горе.

Препоруке:

Владислав Грујић:

Википедија и јесте сајт по коме се пише свашта...Баш сте нашли чиме да ми опонирате...

Ово Вам не приличи. Питам: шта је нетачно у овој тврдњи са Википедије, а Ви одговарате: има свашта на Википедији. Има свашта. Не питам за свашта. Питам за ово.

Знате како се одговара у оваквим полемикама? Контрапримером. Ја тврдим: транслитерација је бјунивоко пресликавање између два скупа слова. Ви опонирате: није тачно, ево контра-примера. Па наведете контрапример.

Предлог за анализу: грчки, руски, јерменски,... - где Ви видите контрапример за `обострано једнозначно`?

Док не нађете контрапример (а нећете га наћи) - важи: транслитерација је обострано једнозначно пресликавање између два скупа знакова. Обострано једнозначно. Обострано једнозначно.

Препоруке:

"Док не нађете контрапример (а нећете га наћи) - важи: транслитерација је обострано једнозначно пресликавање између два скупа знакова. Обострано једнозначно. Обострано једнозначно." (Рђослав)

Рђославе, никако не може бити обострано, не могу се никако поистовећивати оригинал и копија, тј. увек се мора знати шта је оригинал, а шта копија...

Препоруке:

Владислав Грујић:

Рђославе, никако не може бити...

Инаџија, а? Нисам импресиониран. Ич.

Ево шта Руски кажу о захтевима добре транслитерације:

Требования

Однозначность

Обеспечение стабильности представления элементов исходной письменности (букв, слов; выражений) средствами другой (конвертирующей) письменности.

Простота

Обеспечение автоматического выполнения процедуры перехода от исходного текста к конвертированному на основе простых алгоритмов, преимущественно сводящихся к применению таблиц замены знаков одной системы письма знаками другой системы письма.

Желательна также обратимость этого преобразования, чтобы можно было восстановить исходное написание; на практике это соблюдается далеко не всегда.

Свака мени част. Баш овако сам аргументовао свој предлог. И не знајући за овај текст. Чисти сам геније. То мајка више не рађа...

Препоруке:

"А ви наравно и даље причате напамет" (представник "враџбинске лингвистике")...

Рекао сам да језичка наука има гледиште да је ћирилицу створио Климент Охридски. А спомиње се да то није сасвим поуздано утврђено. Ја нисам представник "враџбинске лингвистике па да причам на основу врачања. Узмите књигу Петра Ђорђића "Историја српске ћирилице". Све док наука везује ћирилицу за Климента, може се рећи да ју је он створио. Кад Ви пронађете да је то учинио неко други, наука ће се, онда, равнати према вама.

Препоруке:

Ево шта Руски кажу о захтевима добре транслитерације...(Рђосав)

И такоже каже "Желательна также обратимость этого преобразования, чтобы можно было восстановить исходное написание; на практике это соблюдается далеко не всегда."

То јест пожељна је обратимость или по данашњем "српском" реверзибилност овог преображења (нови српски: трансформације), АЛИ это соблюдается далеко не всегда. Дакле пожељно је, али није увек могуће.

А што се Википедије тиче, у њој има којешта нетачног, али има и много тога тачног. То се лако може проверити из других извора. У случају који сам навео на енглексом, Вкипедија је у праву.

Препоруке:

Да би смо о важним темама које смо покренули дискутовали и на другим местима направљен је тематски форум "Ћирилица" коришћењем технологије Гугл Групе.
Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/uvekcirilica.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели .
Имајући у виду могућности Гугл група овај форум може да буде интересантан широј публици.
Он није конкуренција постојећим групама, форумима и другим иницијативама већ допуна. У циљу олакшања рада прилози се категоришу (Опште теме, Удружења, Медији, Примери из праксе, итд.)
Проверите како функционише.

Препоруке:

За Посматрача

Питали сте Збиљића да ли грешите. Много сте погрешили. Као да од јуче посећујете овај сајт, па нисте прочитали мој текст Лингвисти одржали опело ћирилици .Чуди ме да је и могао бити објављен на НСПМ, јер ја и Жељко Филиповић стављамо на стуб срама оне који су осрамотили САНУ и Матицу српску правописном одредбом да је стандардно писмо српског језика и она латиница која нам је остала из српскохрватског језичког заједништва ( речи Мате Пижурице).А што је исто као и потписивање смртне пресуде ћирилици.
Поводом чекићања ћирилице у Хрватској огласио се и један лингвиста , и то проф. др Милош Ковачевић у "Гласу Српске" ( Бања Лука ). Рекао је да српски језик и ћирилица нису никад били више угрожени.То је први пут да је он јавно проговорио о угрожености ћирилице. После изласка Правописа Матице српске 2010. он је држао слово у Матици српској, а није уопште поменуо ћирилицу, што значи да је добра поменута одредба.

Препоруке:

За Посматрача
За Посматрача
Пре 12 година био сам заједно са Ковачевићем у комисији за закључке на неком скупу Ћирилице у Матици српској и нисам хтео да потпишем записник. По неписаном правилу писало је да су наша два писма, али да је прво ћирилица. Све по оној матрици да је ћирилица главно,основно, примарно,темељно, матично изворно,и какво све не друго писмо, а латиница је ту само као успут. Давао сам свој новац да би Ћирилица допринела да Срби већ једном скину латински јарам,због чега су ме познаници сажаљевали и држали за будалу, па би било превише да будем будала и потписивањем таквог закључка, кад свако зна да споредног српског писма има у јавној употреби више од 90%.
Проф. др Михаило Шћепановић у интервјуу Правди рекао је да се требамо жртвовати за ћирилицу, а одмах у истој новини сам му одговорио овако : ако професор мисли на жртвовање чувањем ћирилице у двоазбучју, оно је узалудно, а ако мисли на чување у једноазбучју, жртвовање је непотребно.

Препоруке:

За Посматрача

Кад је проф. Ковачевић почео да ради на Филолошком факултету у Београду, престао је да ради на одбрани ћирилице проф. Шћепановић.
Текст "Лингвисти одржали опело ћирилици" написао сам после објављивања закључака са једног скупа лингвиста у Бањој Луци. Академик Ђубомир Зуковић изјавио је за "Глас Српске" да нам треба Петар Кочић да загрми, јер нам ћирилица замире. Истовремено је Пижурица изјавио за Новости да ћирилица није угрожена. И да законом треба одредити јесмо ли за двоазбучје или за једноазбучје !!! Као да то није решио народ на референдуму за Устав, и као не постоји правна уставна норма ( члан 10. Устава) по којој су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, док се службена употреба само других језика и писама утврђује законом ( мисли се на националне мањине).И као да српски правопис не мора да се повинује српском уставу !

Препоруке:

За Посматрача

Већ сам у коментарима писао како проф. Рајна Драгићевић са Филолошког факултета у Београду, коју су Новости учиниле хероином, у обраћању будућим професорима није приметила умирање ћирилице, а њена колегиница је написала уџбеник српског језика , који је српски само по наслову, а српскохрватски по садржају .Са истог факултета је проф. Ломпар који је узданица патриотски опредељене српске интелигенције, а у својој књизи "Дух самопорицања" определио се за двоазбучје. Хвалоспев му је написао академик Чавошки , који није хтео да учествује на скупу посвећеном ћирилици пре 12 година на Филолошком факултету, реаквши да га то не занима. Ломпар је добио награду од "Печата" који се на интернету представља у хрватској ( Титовој) латиници.
Што се тиче Одбора за стандардизацију српског језика, њега није основала држава преко једне своје институције , него постоји 14 његових оснивача. У том јаранском друштву , које нема заводне књиге и печата, траје само академик Клајн.

Препоруке:

За Посматрача

Већ 13 година води се рат за ћирилицу ( израз Пижурице), а ви сте и данас посматрач.Охрабрује ме било чије укључивање у тај рат на страни ћирилице, али не може бити стратегија тражење начина како да се комуницира са лингвистима.Ако почињете од почетка нема ништа од Вашег доприноса . Радо бих пренео искуство из тог рата , и то било коме ко је спреман да учини нешто за отаџбину. Па макар и на овај начин , кад међу преко 500 коментара нема смислених више од 10 !
Посетио сам онај Ваш форум. Неко је побројао због чега је за ћирилицу, па додаде : на крају крајева, јер је наша. Не може то бити крај, него исходиште.
Драгоцен је и сваки појединачни рад у корист ћирилице, па ја овако кажем на пијаци :" Данас сам пазарио код вас, икако сте вероватно због необавештености своју робу означили хрватском латиницом, али други пут нећу пазарити ако не буде српске ћирилице.

Препоруке:

НЕМАЊА ВИДИЋ:

... проф. Ковачевић ... проф. Шћепановић...

Знам о чему говорите. Сви су они робови двоазбучја. Свађао сем се не само са њима, него и са читавим буљуком тих `језичара` из тог истог круга. Појма немају. Као - примећују поплаву латинице и смета им, али кад изнесете став да је само ћирилица српска - налетећете на гранитни зид: и латиница је српска!

И причај - и објашњавај, да двоазбучје обавезно води у једноазбучје - у латинизацију - ништа. Не можеш их убедити. Наше врле професоре. Верујте, још нисам срео никога из тог круга лингвиста да заступа став о једноазбучју. Никога.

И шта - они ће да реше наш проблем? Како да га реше кад га не виде? То што сад мало инклинирају к нашем ставу - то је само зато што су видели хрватску мржњу према ћирилици. Да није било Вуковара - не би се они ни освртали на проблем. Јер, по њима, проблема и нема...

Препоруке:

За Посматрача

Нисам рекао главну мисао у вези са проф. Ковачевићем.
Наравно да он неће разумети да ћирилицу у Хрватској чекићају зато што је она исто што и Србин,а не би то могао разумети ни кад би се тамо опет почело са чекићањем српских глава.Он ће рећи исто оно што говори читав лингвистички клан : требамо чувати ћирилицу , али не на рачун латинице. Па то је рекао и поменути академик Зуковић, иако је претходно рекао да ћирилица замире.
Српско национално удружење СРПСКА АЗБУКА упутило је допис Филолошком факултету у Бањој Луци поводом његовог представљања на интернету и ћирилицом и латиницом ( док се тамношњи Филозофски факултет представља само на српској ћирилици ).Исти допис упућен је свим осталим филолошким и филозофским факултетима у српским земљама, универзитетима, САНУ , Матици српској, СПЦ, и председницима српских земаља.
Није било ниједног одговора, јер су расуло и издаја и предаја већ опште место у колонијалном битисању српског народа.

Препоруке:

И као да српски правопис не мора да се повинује српском уставу (Н. Видић)

Тачно. Устав треба да се повињује Правопису. Где у свету устав одређује правопис?!?

Препоруке:

И шта - они ће да реше наш проблем? Како да га реше кад га не виде? (Ршосав)

Тачно. Али, ако је народ (срамно танком већином одобрио Устав 2006), зашто тај народ данас не гласа за странке које би биле вољне да поставе људе на извршна места који виде тај проблем, ако му је стало до ћирилице?!?

Неће народ да се бави тиме јер, као у случају др Јелене, лакше је типкати "целавом" латиницом. Зато народа нема на улицама да тражи ћирилицу; зна он да би у једноазбучју било теже, а народ воли оно "лако ћемо" више од ћирилице! Лицемерје бестидно, сачувај боже!

Збиљић је, у заносу, пролетос обзнанио "народну буну" око вређања ћирилице у Новом Саду, и сви знају како је то прошло. Нико се није појавио. А Видић у међувремену кука да су зато све криви медији, али не каже зашто би медији писали о недошчету и препуцавањима. Тако је лакше --да је неко други увек крив.

Препоруке:

"Тачно. Устав треба да се повињује Правопису. Где у свету устав одређује правопис" (мудрује представник "враџбинске лингвистике"?!?
1.

Представниче новог правца у лингвистици -- враџбинске лингвистике, настојите да провокаторски уловите Видића да он, као, не зна да Устав треба да се повинује Правопису. Зато је Видић видео да сте ви антићирилички провокатор. Ви знате понешто из лингвистике, али само толико да бисте то знање користили против Видићеве упућености, али и против ћирилице. Ви бисте били у праву када не бисте злоупотребљавали своје полузнање о језику и писму против борбе за ћирилицу. Није проблем у томе шта је важније за писмо. Важнији су стандард и правопис за писмо од Устава, наравно. Али,,, Ви манипулишете. Како? (Наставиће се.)

Препоруке:

2.

Али када су и правопис, и струка и наука о језику у Србији погрешно, уникатно у целом свету, неприродно и на штету ћирилице решили питање писма у српском језику двоазбучно, противно пракси у целоме свету, а једино је Устав у Члану 10. једини усклађен с праксом у целом свету, е тада је Немања Видић сасвим у праву, иако није лингвиста, када каже да је Правопис неуставан. Немања само не додаје да је наш Правопис не само неуставан, него је ненормалан и несагласан решењу питања писма у свим другим светским језицима и у Европи и у целом свету. Двоазбучје у нашем Правописи није лингвистичко решење, него је политичко, у складу с погубним Новосадским договором (1954) и с "конспиративним" налогом комуниста тога времена да се "постепено српска ћирилица замени хрватском латиницом". Најновије издање српског Правописа из 2010. године апсолутно је на линији Новосадског договора и тог раније антићириличког налога комуниста из 1954. године.

Препоруке:

3.

Па, пошто је Правопис антићирилички и антилингвистички, а једино је одредба у Члану 10. Устава Србије непогрешиво у складу са светом и лингвистиком у целом свету, Видић је у том случају беспоговорно у праву јада тврди да је Правопис несагласан с Уставом. И то баш зато ш+то је једино уставна одредба исправна и лингвистички и на све друге начине.
Дакле, не мож3е се ништа приговорити Видићевој тврдњи и захтеву да се Правопис усклади с Уставом, јер то значи, истовремено, да се српски лингвисти у решењу питања писма ускладе с нормалним решењем питања писма у Европи и целом свету.
Макар Немања био нелингвиста, он, у ствари, у овом случају исправно исправља лингвисте који се после 1954. баве српским писмом у складу с налогом комуниста и антићириличке о антисрпске политике, а не у складу с правилима лингвистике у целом свету.

Како се једном не уморе ови из "враџбинске лингвистике" у својим провокативним наступима против борбе за ћирилицу?
Не можете успети у својим провокацијама.

Препоруке:

"Збиљић је, у заносу, пролетос обзнанио "народну буну" око вређања ћирилице у Новом Саду, и сви знају како је то прошло. Нико се није појавио. А Видић у међувремену кука да су зато све криви медији, али не каже зашто би медији писали о недошчету и препуцавањима. Тако је лакше --да је неко други увек крив" (Катана, псеудонимски представник "враџбинске лингвистике").

Лажно име (Катана) -- лажна, манипулатотска, тј. "враџбинска лингвистика". Ниједан народ не протествује кад га насилно навикнеш на ново писмо бришући старо. Ататурк је Турцима заменио писмо почетком 20. века и навикао их на латиницу уместо арапског писма, па турски народ није протествовао. Брозов комунистички режим је српски народ насилно, као Ататурк, навикао Србе на туђе писмо латиницу по налогу после 1954. и српски народ не може да протествује против туђег писма кад му све српске институције и науке и државе држе највеће лажи у школи и у животу да је хрватска латиница "српско писмо".

Препоруке:

2.

Када би све институције у сваком другом народу шириле насиље и лажи против свога писма као што се ро ради у Србији 70- година, нема тог народа који би, без институција науке и државе, успео да схвати да га смишљено обмањују, У народу је увек тако. Када су обманути они који не схватају довољно, а кад они који би могли да схвате неће да схвате иу разних интереса, онда се не може оптужити цео народ зато што не протествује против писма за које га сви плаћени за то лажу да је то "српско писмо". Уз помоћ лажи и интереса у тој лажи народ се дуго може држати у заблуди. А човек у заблуди није посо0бан да протествује.
Кад бих ја био представник "враџбинске лингвистике", лако би ми пало на памет да будем "бесан" на свој "народ" што не протествује против туђег писма у свом језику. Кад бих био глуп организатор протеста, могао бих насести на Катанину циљну заблуду. Али то не чиним, јер српски народ разумем у свим угловима, и здраво тумачим узроке и последице. И нисам манипулатор.

Препоруке:

За представнике "враџбинске лингвистике"

Против вишедеценијског насилног ропства под туђим писмом у српском језику, ниједна буна не може успети "у цугу". Кад би се тако лако ослобађало од окупација, не би никада окупација трајале дуже од два дана.

Представници "враџбинске лингвистике" су ту да гуше буну з ћирилицу. Гушитеља сваке буне у српском народу кроз историју је много било. Али су, најзад, сви углавном срамно завршавали.

Препоруке:

ДОДАТАК

И од оних сам родољуба који никад не може бити болесно озлојеђен на свој народ. Кад не бих умео да разумем и тумачим појаве у свом народу и кад не бих знао зашто је део народа овакав, а део онакав, и ја бих био представник "враџбинске лингвистике" и био бих болесно озлојеђен на српски народ. Та озлојеђености у вези с писмом на тај начин на српски народ важи само за представнике "враџбинске линнгвистике".

Препоруке:

Данас сам направио анализу стања службене употребе ћирилице у установама културе чији је оснивач Град Београд. Анализирано је 36 установа културе финансиране из буџета Града Београда које морају да у службеној комуникацији (где спада и званични сајт) користе ћирилицу. Анализа сајтова ( линк анализе је http://goo.gl/w2uuP2) је показала да је ситуација катастрофална. Само 12 установа културе користи ћирилицу а 24 установе користе искључиво латиницу. Морам да похвалим следеће установе:
-Библиотека '''Влада Аксентијевић''', Обреновац
-Библиотека града Београда
-Библиотека '''Димитрије Туцовић''', Лазаревац
-Библиотека '''Милутин Бојић'''
-Завод за заштиту споменика културе града Београда
-Историјски архив Београда
-Музеј аутомобила
-Музеј града Београда
-Позориштанце '''Пуж'''
-Центар за културу Гроцка
-Центар за културу и образовање Раковица
-Шуматовачка – Центар за ликовно образовање

--->

Препоруке:

Морају да се покуде следеће установе културе Града Београда које користе латиницу без обзира на законску обавезу да користе ћирилицу:
-БЕЛЕФ центар
-Београдско драмско позориште
-БИТЕФ театар
-Дечји културни центар Београд
-Дирекција ФЕСТ-а
-Дом омладине Београда
-Звездара театар
-Југоконцерт
-Југословенско драмско позориште
-Културни центар Београда
-Кућа легата
-Мало позориште '''Душко Радовић'''
-Музеј афричке уметности
-Музеј Николе Тесле
-Педагошки музеј
-Позориште '''Атеље 212'''
-Позориште '''Бошко Буха'''
-Позориште '''Дадов'''
-Позориште лутака '''Пинокио'''
-Позориште на Теразијама
-Продајна галерија '''Београд'''
-Центар за културу Лазаревац
-Центар за културу Младеновац
-Центар за културу Сопот

--->

Препоруке:

Навео сам резултате мог истраживања. Ако има грешака молим нека ме неко исправи. Недопустиво је стање да грађани из буџета плаћају незаконит рад и ругање Уставу и законима од стране бахатих управа институција културе које бојкотују национално писмо и Устав и закон.
Шта су удружења и општа јавност урадили у вези наведеног?
Да ли их је неко званично упозорио наведене установе (напомињем да је удружење правно лице и у правном промету ако је послало допис некој институцији (са потврдом уручења) то је званично - следе правне последице)? Нисам чуо за то. Ако грешим разуверите ме.
Да ли је неко позвао на бојкот наведених установа, да ли је неко организовао протест испред тих установа, да ли је неко јавно публиковао слично истраживање?
Да ли ће се нешто урадити? Да ли ће неко удружење наведеним установама упутити допис којим их упозоравају на незаконитост у раду?
Да ли ће неко упозорити Секретаријат за културу Града Београда да 2/3 установа не поштује закон и да треба мењати директоре.

Препоруке:

Пошто иза сваке установе стоји пре свега први човек који има визију и интегритет похвалио бих јавно следеће директоре установа културе Града Београда које користе ћирилицу:
-Богдан Петковић
-Бојан Милосављевић
-Бранислав Милићевић
-Весна Богуновић
-Даница Јововић-Продановић
-Драган Гачић
-Ивана Јаношевић
-Јасмина Нинков
-Јовица Кртинић
-Милан Недељковић
-Милица Грозданић
-Ратко Вукелић
Они помажу да се ћирилица и српска култура очувају. На томе им хвала.
Позивам читаоце да им помогнемо тако што ћемо барем једном да посетимо њихову установу. А можемо да им кажемо хвала и једним обичним писмом захвалности за рад на очувању ћирилице и српске културе.
На нама је да одлучимо како ћемо им рећи хвала.

Препоруке:

Поред хваљења треба истаћи и лоше примере. За сваку покуду је понашање директора установа које се не придржавају закона, не поштују српску културу и ћирилицу. То су:
-Александар Ђаја
-Ана Вељковић
-Антовић Немања
-Бошко Ђорђевић
-Бошко Радојковић
-Владимир Јеленковић
-Владимир Мијовић
-Војислав Савић
-Вук Деспотовић
-Дамјан Кецојевић
-Драган Маринковић
-Душан Ковачевић
-Ивана Димић
-Јелена Кајго
-Марко Стојановић
-Маша Михаиловић
-Миа Давид
-Михајло М. Петковић
-Нарциса Кнежевић-Шијан
-Ненад Љубеновић
-Оливера Јежина
-Стела Станишић
-Сузана Анастасов - Марковић
-Тамара Вучковић Манојловић
Уместо њих оснивач треба да доведе одговорне људе који ће поштовати Устав, законе, српску културу и ћирилицу.
Наведени не заслужују да икада више буду директори јавних установа.

Препоруке:

Питам Посматрача да ли је потребно истраживати више јадан положај ћирилице у Србији. Ту истраживачи више нису потребно. Штета је губити време да се истражује оно што се види драстично голим оком. Свако мож да види и свако види да ћирилице у Србији у многим областима употребе нема ни за лек. А тамо где је има то су само ретки изузеци. Рекао сам увек да се једина држава у својим канцеларијама и дописима једина држе устава и поједине ретке институције. Па и ове које су у науци и струци криве за овакав статус ћирилице у Србији данас. Није битно превише колико нема ћирилице у Србији и у српском језику, него је главно и кључно питање зашто је нема свуда у српском језику. Одговор је да је нема због настављања пром,ене Новосадског договора (1954) и "конспиративног" налога комуниста за латиничење Срба.

Препоруке:

2.

Док се не укину, тј. док се не оцене Новосадски договор и налог о латиничењу Срба као погубни и док се у науци и струци не усвоји решење питања писма у складу са светом, од ћирилице ускоро неће бити у српском језику ништа.
Постоји озбиљан проблем у томе што је српска језичка наука и дан-данас углавном у водама с(е)рбокроатистике, а не србистике. Зашто је то тако и зашто српски лингвисти још нису извукли никакве поуке из наопаке српске науке која се бавила српским језиком цео једн век више политички него научно, лингвистички. Зашто Срби, и после разбијања Југославије и тзв. српско-хрватског језичког заједништва, никако не успевају да се врате чистој језичкој науци у проучавању и неговању српског језика, него се и даље баце тим "заједништвом" којега више никада неће бити.

Препоруке:

3.

"Српскохрватски језик" и "југославичарење" Срба, што се односи и на латиничење Срба, одиграли су своју улогу за очување антисрпске Југославије док су то хтеле стране силе и свако даље југославичарење и "сербокроатизовање српског језика немају другог ни смисла ни сврхе осим за наставак разбијања Срба и њиховог идентитета, што подразумева докрајчивање процеса латиничења.
И политика у Србији данас и српска језичка наука показују да настављају здушно да раде исто оно што је поткопавало Србију и разбијало српски народ пре растурања Југославије.
Ако су други много доприносили ранијем разбијању Срба у оквиру Југославије, чињеница да и данашња власт и српска језичка наука раде исто оно што нас је разбијало, здрав човек мора се упитати откуд толике упорности код власти и лингвиста да ништа не променимо. Нема ндругог одхгповора до да су комунисти оставили своје потомке који и даље настављају дело својих предака из погубне комунистичке власти.

Препоруке:

Уз сво уважавање да би се тврдило да се ћирилица не користи треба имати и квантификоване податке. Треба упознати те установе/институције које крше закон.
Од паушалног изношења ставова "стање је лоше" нема велике вајде. Увек се поставља питање колико је стање стварно лоше? Као што видимо у установама културе Града Београда стање је веома лоше и само 1/3 њих користи ћирилицу. Али када се погледа мало боље видећете да је стање погоршано у последњих пар година јер и на сајтовима где је текст искључиво на латиници имате заосталих графичких обележја на ћирилици. Колико се сећам пре пар година ситуација је била обрнута. Значи до погоршања је дошло у последњих пар година јер је безакоње систематски подстицано и да је оно предмет политике пузајуће латинизације. Вероватно што стварног организованог отпора латинизацији није ни било. Било је усамљених изјава али стварне комуникације није било.
Па некоришћење ћирилице на званичним/службеним документима установа је незаконит рад истих.

Препоруке:

4.

Наравно да ће одмах бранитељи комуниста из "враџбинске лонгвистикле" речи да је "у време комуниста било боље", хотећи да нас заварају па да не схватимо да ствар и јесте у томе што је устројен систем и у друштву и у латиничењу Срба тако да ће у сваком новом периоду бити горе данас него што је било јуче. Систем владавине (општа анархија у неправној држави и рад по ћефу моћника) наравно да ће донети нове последице у томе да је стање у свему, па и у латиничењу Срба све горе и горе. Јер су прописи, кад је реч о наложеном латиничењу, остали исти осим у формалној уставној одредби у Члану 10. коју нико одговоран, па ни лингвисти не зарезују.

Препоруке:

Како се водила борба за ћирилицу?
Сазове се конференција за новинаре и изнесе се став да је стање лоше уз неку аргументацију без квантификације стања (значи паушално) и апелује се на државу да се стање промени.
Или се искористи прилика и на неком скупу се исто истакне лоше стање у коришћењу ћирилице и апелује се на надлежне да промене стање.
И шта се деси? Ништа. Констатацијама и апелима без конкретне акције указивања на коришћење латинице на незаконит начин ништа се не дешава. Латиничари климају главом, потапшу вас по рамену, похвале и још посвећеније наставе са латинизацијом смејући се ћириличарима као наивним људима без смисла да осмисле ефикасан отпор кршењу закона и као људима из неких прошлих времена.
Па због неефикасног организовања отпора латинизацији и имамо овакво стање.
Навео сам неке установе Града Београда у којима се користи латиница (24). Када им је неко упутио писмо упозорења да крше Устав? Када је неко тражио оставку директора тих установа због кршења закона?
->

Препоруке:

Када је неко позвао на бојкот установа које крше закон?
Знамо да нам је опозиција јадна. Опрезно збори да не наљути власт. Понајмање збори о писму јер јој то не доноси неку корист (интензивно раде да уђу у власт). Ћирилица им је задња рупа на свирајци. За власт знамо да је бахата и да је спремна зарад топле речи и обећања о латиничарској будућности да сатре ћирилицу.
Стручна јавност углавном страхује за своје позиције (са часним изузецима) и гледају да не наљуте неког моћног и да се по могућству уграде на неком пројекту. А видели су да ћириличари лоше пролазе.
Ко остаје да се супротстави овом стању?
Па општа јавност организована у нека удружења (формална и неформална) и грађани појединци.
А није да не може да се нешто уради. Може проблем да се учини видљивим, може да се упути позив за бојкотом установа и институција које не користе ћирилицу. Може да се тражи оставка директора латиничара (и немој неко да ми каже да се тиме крше људска права) због кршења Устава и Закона.

Препоруке:

Представници "враџбинске лингвистике" су ту да гуше буну з ћирилицу (Збиљић)

Значи, само ако неко примети -- ex post facto -- да "буне" није било, да је подказала, тиме "гуши" буну? Ово је један од бољих Збиљићевих нелогичних "бисера".

Препоруке:

Представниче новог правца у лингвистици -- враџбинске лингвистике, настојите да провокаторски уловите Видића да он, као, не зна да Устав треба да се повинује Правопису. Зато је Видић видео да сте ви антићирилички провокатор (Збиљић)

Нема шта да га се лови -- он се сам упецао и јасно дао до знања да правопис има да се повињава по Уставу а не обрнуто. И то мене прави "антићирличким провокатором" (који пише ћирилицом)?!? Било би дуговито да није трагично.

Препоруке:

Ви знате понешто из лингвистике, али само толико да бисте то знање користили против Видићеве упућености, али и против ћирилице. (Збииљић)

Шта вам је данас, Збиљићу? Заборавили сте да узмете лекове? Ја се готово никад не јаваљм Видићу јер је параноик, а волео би да видим где користим своје знање против ћирилице.

Препоруке:

Али када су и правопис, и струка и наука о језику у Србији погрешно...а једино је Устав у Члану 10. једини усклађен с праксом у целом свету, е тада је Немања Видић сасвим у праву, иако није лингвиста, када каже да је Правопис неуставан (Збиљић)

Онда то значи да Видић сматра да је Правопис подређен Уставу, т.ј. да Устав одређује Правопис, што нигде на свету не постоји.

Препоруке:

Ниједан народ не протествује кад га насилно навикнеш на ново писмо бришући старо (Збиљић)

Па што сте онда "дизали" народ кад народ неће?

Препоруке:

Ево. Моје истраживање је оголило стање у Београду. Јавност има право да зна. Подаци су проверљиви чак су са довољно података за неку акцију.
А шта би требало да се деси:
-Треба неко да упозори установе које крше Устав и законе на незаконитост њихових сајтова односно рада.
-Треба неко да упути допис Секретаријату за културу са упозорењем да установе које се финансирају из буџета крше закон.
-Треба неко да упути допис Скупштини Града Београда са захтевом да се обустави финансирање установа које незаконито раде (користе на незаконит начин латиницу) и да се неодговорни директори смене.
-Треба неко да упути јавни позив да се ове установе бојкотују због незаконитог рада.
-Итд.
Да ли ће се нешто од реченог десити?
Видећемо.
Искуство из неких других градова показује да када се крене у кампању има резултата јер су установе осетљиве на сваку врсту негодовања јавности на њихов рад. Увек има заинтересованих играча за челну позицију и који ће слабост садашњег директора искористити.

Препоруке:

Кад бих ја био представник "враџбинске лингвистике", лако би ми пало на памет да будем "бесан" на свој "народ" што не протествује против туђег писма у свом језику. Кад бих био глуп организатор протеста, могао бих насести на Катанину циљну заблуду (Збиљић)

Да вас добро разумем: позвали сте народ на "буну" знајући, надајући се, да се народ неће одазвати? И зато несупех "буне" сматрате "успехом"?!?

Препоруке:

За ПосматрачаОво је најсмисленији коментар на овај чланак. Ви требате променити шифру, јер сте се из посматрача преобратили у активног борца.Слично Вама ја сам направио анализу о коришћењу ћирилице и латинице на интернету у Србији и Републици Српској, и то за следеће целине : факултети, универзитети и општине. Међутим , осим што сте уложили велики труд, Ви сте апсолутно оригинални у томе што сте именовали људе који су одговорни за кршење Устава Србије.То је данас вероватно и једини начин да се брани ћирилица . Могло би се једино дискутовати о томе да ли треба користити благе изразе које Ви користите, или ствар треба драматизовати с обзиром на то колика опасност се надвила над ћирилицом.Мислим да би сада требало умножити овај Ваш списак таманитеља ћирилице и делити га Београђанима. Прихватам да учествујем у трошковима штампања.Такође бих лично и са још неким другарима делио списак народу. Остаје да се договоримо о коначној форми.

Препоруке:

Када се покрене кампања привођења ових 24 установа града Београда к познанију права имаћемо да ће проблем постати видљив.
Замислите конференцију за новинаре представника неколико удружења и неколико јавних личности који позивају на бојкот установа чији је оснивач Град Београд због систематског кршења закона и обмањивања јавности да су установе културе а уствари систематски раде на рушењу српске културе њеним непоштовањем, њеном ругању, итд.
Скандал.
И то не обичан скандал већ велики скандал зато што је реч о крупним именима и значајним институцијама.
одмах ће морати да се укључе политичари али и јавни службеници. Да ли ће неко смети од политичара да каже да је у Београду дозвољено кршење закона?
Неће јер побогу ми хоћемо у ЕУ.
Е када је тако онда истаћи да су латиничари упорни борци против наше ЕУ будућности јер подривају правни поредак Србије, ругају се вредностима српског народа, итд.
Врло је вероватна смена наведених.

Препоруке:

"Па што сте онда "дизали" народ кад народ неће" (представник "враџбинске лингвистике")?

Толико злурадости у једном човеку нисам видео према народу. То би било исто као да кажете да "народ неће да се буни што му се отима Косово".

Ви сте антинародни и антићирилички болесник! А пишете ћирилицом "да се Власи не сете". Немања Видић вас је прочитао. Ви сте лукави у антисрпској и антићириличкој борби, али само за неупућене.

Препоруке:

Ево шта је СРПСКА АЗБУКА писала Секретаријату за културу града Београда 20.03.2013., а још нема одговора :

ПРЕДМЕТ : Тражење да се поштује уставна одредба
о језику и писму

У Београду је име Културног центра исписано истим оним латиничким писмом које је општенародно и службено писмо у суседној држави Хрватској, уместо да је исписано ћириличким писмом према уставној норми о једном писму у српском језику, што је регулисано чланом 10.Устава Републике Србије на следећи начин :
"У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом , на основу Устава."
Дакле уз српски језик је предвиђена само ћирилица.
Секретаријат Града Београда је у конкретном случају поступио по важећој правописној норми, по којој су у српском језику стандардна писма ћирилица и латиница, а што је у очигледној супротности са уставном нормом.

Препоруке:

Да би сте деловали прво морате да посматрате. Не треба ићи грлом у јагоде.
А што се тиче акције мислим да је примерено кренути са привођењем к познанију права ових 24 установа. У наступима је довољно рећи да се прави детаљна анализа коришћења ћирилице у осталим секторима (здравство, јавна управа, јавна предузећа, итд.) а за почетак се жели уредити стање у области културе јер је она од посебног значаја за развој Србије и утиче на децу и омладину и да ових 24 установа кваре младеж учећи их да је лицемерје, ругање српској традицији и српској култури нешто пожељно. И то за државне паре.
Нормално да директори ових установа заслужују сваки прекор (да не користим јаче речи) и да се они лажно представљају као истакнути јавни радници Србије и да због кварења младежи својим латиничарењем не заслужују да буду у овим установама не само као директори него не заслужују да уопште икад више приме динар из буџета.
А пред нама је месец књиге односно светковина културе. Прави тренутак да се крене.

Препоруке:

Наставак :

Зато захтевамо да латинички испис Културног центра буде замењен ћириличким, као што је недавно учињено у Новом Саду. Такође захтевамо да ћирилицом буде означено све оно што је под ингеренцијом тог Секретаријата.
Жалосна је чињеница да се и Културни центар Београда поводи за филозофијом трговаца у латиничењу српске престонице.
Тражимо да нам Културни центар Београда одговори у ком року ће бити отклоњена показана неуставност. Ако одговор не уследи , или ако буде негативан, бићемо приморани да организујемо улични протест.
Радо бисмо се одазвали на Ваш позив на разговор.

С поштовањем и жељом да се у добру сретнемо, Председник :
Проф. др Зоран Милошевић

Препоруке:

Посматрачу и Немањи

ВРЕДИ НАПАДАТИ САМО КРИВЦЕ!

Која је велика сврха да се дописујемо с грађанима и директорима фирми који примењују Правопис српскога језика? Осим оних који су плаћени и задужени за решење питања писма није сасвим коректно ни "нападати" људе који примењују једно од стандардних писама српског језика. А онај ко мисли да удружења за ћирилицу могу да надоместе наопако стандардно решење питања писма из свих институција које се баве српским језиком и писмом -- мало је наиван. А онај ко мисли да ће удружења моћи да победе цео школски систем и све хиљаде плаћених стручњака у школама које морају да своја предавања усагласе с правописним решењем питања писма још је више наиван. А онај ко мисли да удружења за ћирилицу могу да директно убеде народ без научни и државних институција и школа -- превише је нереалан. Народ не замењује писмо на тај начин што ће га убедити групе грађана преко удружења која имају само добру вољу и ништа више.
Вреди само нападати директне кривце.

Препоруке:

Пошто сам дао неке идеје ево још једне. Згодно је да неки новинар обради стање у установама културе по питању употребе ћирилице, да посети установе, да поразговара са директором и запосленима. Да направи фоторепортажу (видеће се и остаци коришћења ћирилице). Треба очекивати да ће директори (кобајаги угледни посленици српске културе) изјавити да је латиница ту само из техничких разлога на сајту јер рачунари не примају ћирилицу (лаж), да су размишљали да пређу на ћирилицу (лаж), и да су посвећени развоју српске културе (лаж - посвећени су сатирању српске културе).
Нормално активности свих који су за промену стања у овим брукама српске културе се одвијају како су зацртали (јавни позив грађанима на бојкот, захтев за смену директора ових установа, итд.) без обзира на звучне изјаве и свечана заклињања да ће колико сутра код ових 24 установа све бити на ћирилици.
Згодно је зачинити и са захтевом за смену градске власти која своју неспособност показује и очајним стањем у култури Београда.

Препоруке:

СВЕ ДОК СУ НЕУСАГЛАШЕНИ УСТАВ И ПРАВОПИС,
ПИСАЊЕ МА КОМЕ ДА ПРИМЕНЕ УСТАВ ЈЕ ГУБЉЕЊЕ ВРЕМЕНА

Док је Правопис српскога језика несагласан с Чланом 10. Устава Србије и са светском праксом у решењу питања писма у свим појединачним језицима, дописивање с онима који не примењују Члан 10. Устава углавном је узалудан посао. Предузећа и народ неће променити писмо (ма о ком писму да је реч)само због молби из удружења за ћирилицу. Али ако им то кажу државне институције и упозоре их на обавезу, то је већ нешто друго. Удружења све раде на основу свога трошка и своје воље. А у том случају учинак је готово раван нули.

Препоруке:

Можда о неодговорном поступању државе на упозорења о кршењу Устава латиничењем најбоље сведочи одговор ПОШТЕ дана 28.08.2013.г. СРПСКОЈ АЗБУЦИ , после њеног другог обраћања :

"Обраћамо Вам се после Вашег дописа бр 070/13 од 10.јула 2013.г. , у коме изражавате незадовољство због коришћења латиничног писма у ЈП ПТТ сабраћаја "Србије" те Вас с тим у вези обавештавамо следеће :
У вези корпоративног обележавања , ЈП ПТТ саобраћаја "Србија" користи, односно примењује одређене графичке стандарде за :
-означавање логотипа и знака ЈП ПТТ саобраћаја "Србије" , који је заштићен и у употреби је на ћириличном и латиничном писму, као и на енглеском језику, док су јединице поштанске мреже обележене светлећим рекламама на којима су логотип и знак имлементирани (!)на ћириличном писму.
-истицање натписа на шалтерима , као и различитих видова обавештења за кориснике услуга, за које је у употреби ћирилично писмо, изузев у случају кад је исте потребно истаћи и на језицима националних мањина.

Препоруке:

НЕ ВРЕДИ ШИРИТИ ФРОНТ ВОРБЕ ЗА ЋИРИЛИЦУ ТАМО ГДЕ ТАЈ ФРОНТ НИЈЕ ПОТРЕБАН

Борбу за ћирилицу вреди једино претворити у један фронт, то јест треба погодити једну једину тачку у коју треба удружења да ударају из свих врста оруђа. Попут српске оклопне коњице која је у Косовском боју (1359) знала у коју је тачко важно усмерити све снаге да би се добила битка. То је био чадор из кога је руковођено битком. И у том налету српске коњице, тактички одлично изабраном у случају веће турске силе, убијен је цар Мурат, наравно, не на неку превару, него на централну силу, јер је све ратничко гвожђе било усмерено у један циљ -- место где се могла обезглавити прва глава битке. Тако су Срби, у ствари, извукли најмање нерешено у тој бици и непријатељ је тада морао да напусти Србију. Да је победио, сигурно се не би тек тако повукао.
Сва наша удружења треба да ударају свим силама у једну рачку, тамо где је непријатељ ћирилице -- српске институције науке ис струке које су одузеле суверенитет ћирилици.

Препоруке:

наставак:

- корпоративни папир, који се користи у пословној документацији, употребљава се српски језик и ћирилично писмо, а може се користити српски језик у латиничном писму и енглески језик;
- корпоративни сајт, који је ће у наредном периоду бити редизајниран и приређен и на ћириличном писму и
- рекламни материјал, који се штампа на ћириличном писму и латиничном писму ;

Овим путем желимо са пуним уважавањем да се захвалимо на Вашим примедбама и напомињемо да Јавно предузеће ПТТ саобраћаја "Србија", у духу добре пословне политике настоји да прати савремене трендове и потребе тржишта , а све у складу са Уставом Републике Србије , као највишим правним актом. С тим у вези, поједине услуге ЈП ПТТ саобраћаја "Србија" имају у свом називу и термине на енглеском језику, док су поједини графички исписи приређени и на латиничном писму.
У потпису шеф кабинета Снежана Петровић.
( Све сам преписао дословно).

Препоруке:

2.

Прво исправка године Косовског боја, куцачка грешка. Треба да стоји 1389.

А што се тиче тачке у коју треба ударати непрекидно свим силама, то су Матица српска, САНУ, њен Институт за српски језик. Изван њих не вреди отварати фронтове јер нико други није кривац за латиничење Срба. Уз то, једино треба предочавати увек истину у само истину о затирању ћирилице. Увек треба предочавати да је борба против ћирилице почела убрзо по расколу хришћанске цркве на Католички и православни део 1054. године. Већ шест година после тог раскола започела је Католичка црква борбу против ћирилице, и то у предграђу Сплита, у Солину где су католици одржали синод на коме је закључено да је "ћирилица ђавољи изум Методија". А ђавола, је ли,треба гонити и уништавати. И од тада је ћирилица непрекидно на удару -- у окупацијама над Србима жешће кроз забране, а у миру блаже. У време Брозове владавине био је налог "извршити постепену замену ћирилице латиницом". И то је изведено.

Препоруке:

3.

Ћирилица је у српском језику под окупацијом и данас. А ту окупацију, наложену од комуниста, спроводе српски научници који се баве за народни новац из пореза српским језиком и писмом и у решењу питања писма, противно пракси у целоме свету, задржавају нерешено, тј. наопако решено9 питање писма. Тако су српски лингвисти у реченим институцијама практично увели туђу војску у државу, тј. туђе писмо у српски језик и српски народ.

Наравно, није народ окупирао себе својом вољом туђим писмом, оно је њему од наших институција наментнуто, постало је навика народа и не вреди нападати народ што се не буни за своје писмо. То нас смишљено заваравају представници "враџбинске", тј. манипулаторске лингвистике који скрећу пажњу на погрешан пут борбе. Уместо да кажу да се иснтитуције баве решењем питања писма за народ, а не народ, они оптужују народ да је "напустио писмо".

Препоруке:

4,

Дакле, једине тачке у које вреди усмерити битку за ћирилицу јесу кључне институције: Матица српска, САНУ, њен Институт за српски језик и, свакако, Одбор за стандардизацију српског језика. То су тачке где се ћирилици у српском језику одузима суверенитет по "конспиративном" налогу комуниста преко српских лингвиста који су скренули са србистичког пута, ушли у квазинауку с(е)рбокроатистику и тако остварују и данас погубан Новосадски договор из 1954. године и комунистички налог с тог Договора о латиничењу Срба.

Препоруке:

Драгољуб Збиљић:Новосадски договор из 1954. године и комунистички налог с тог Договора о латиничењу Срба.Збиљићу - сад си већ безобразан. Лечиш личне фрустрације и бориш се против Тита (једном ћеш морати да нам кажеш: колико си година робијао под Титом? - колико су ти ребара поломили у комунистичким казаматима? - колико литара крви си пролио у борби против проклетих комуниста?) Стотину пута си овде попио рампу, људски ти је речено да нема ништа у Новосадском договору од онога што се теби привиђа - али ти настављаш. Срљаш. Лупеташ.Постајеш штетан. Сводиш борбу за ћирилицу само на кругове антикомуниста. Антикомунисти су б...е - зар не схваташ да се комунизам увелико рехабилитовао, после дебакла који смо доживели у демократијама и транзицијама? Ајде да је 91-ва, па да разумемо тебе и Вука Драшковића - али данас је ваша прича чист .... И твоја и Вукова.

Препоруке:

Чуди ме што Збиљић подучава Видића шта треба да се чини. Његов текст Лингвисти одржали опело ћирилици је далеко најбољи који је објављен о ћирилици.Ја сам видео протест кога је он организовао између САНУ и њеног Института за српски језик , а разумео сам на овом сајту да је то трајало 8 дана. А све уперено против правописа.За разлику од Вас, Видић охрабрује друге да се укључе у фронт одбране ћирилице.Он управо указује на супротстављеност правописне и уставне одредбе о писму. Најгоре је да се не пружа отпор.

Препоруке:

Ваша "враџбинска лингвистика", Рђосаве, овде је пала и нема јој више подизања. Не смете од бруке ни да се потпишете правим именом. Тиме што сте казали да је "српски народ лош", стали сте на Хитлерову филозофију, а оптуживањем српског народа да је "напустио ћирилицу" показали сте да сте злонамерни и према српском народу и према српској борби за враћање ћирилице. А о познавању лингвистике сте на нули чим мислите да народ тек тако, случајно или спонтано напушта једно писмо. Ваша одбрана "конспиративног" налога комуниста за сечу или линч српске ћирилице не може да прође. Па има још живих људи који тачно знају шта се све радило против ћирилице, а пример у Хрватској о чекићању ћирилице само говори у наше дане шта је све ћирилица преживела после налога комуниста да се замени и у Србији.
Ћирилица се не чекића само у Хрватској. Она се, захваљујући реченом налогу комуниста, и данас челића у Србији.

Препоруке:

"Чуди ме што Збиљић подучава Видића шта треба да се чини. Његов текст Лингвисти одржали опело ћирилици је далеко најбољи који је објављен о ћирилици" (Велимир Поповић).

Увек ми се чинило да Велимир Поповић добро говори у борби за ћирилицу. Чуди ме што ме овога пура није разумео. Нисам ни у чему оспоравао Видића овде. Напротив, давао сам му сваку подршку. Чак сам истицао да је Видић, иако нелингвиста, добро исправљао лингвисте у вези с писмом.
Ја сматрам само да је главно место где треба ударати тамо где су крици. А главни кривци су у научним институцијама за српски језик. И мене радује што је то Видић схватио, за разлику од представника "враџбинске лингвистике".

Препоруке:

"Он управо указује на супротстављеност правописне и уставне одредбе о писму. Најгоре је да се не пружа отпор" (Велимир Поповић).

Не знам у чему сам Поповићу био "споран". Готово истоветно мислимо и Ви, и Видић и моја маленкост. И апсолутно је тачно да јхе најгоре ако не пружамо отпор. Једино мислим да не треба само да пружамо отпор, него ваља још много више да нападамо непријатељске бусије у институцијама. А не у народу. Народ није крив због латиничења, како то мисле у "враџбинској лингвистици".

Препоруке:

Па што сте онда "дизали" народ кад народ неће (катна)

Ви сте антинародни и антићирилички болесник! А пишете ћирилицом "да се Власи не сете". Немања Видић вас је прочитао. Ви сте лукави у антисрпској и антићириличкој борби, али само за неупућене (Збиљић)

Видим ја да кад вас се ухвати у лажи или противречју, кад се нађете у шкрипцу, онда се претворите у удбаша, јер сте вероватно из истог пања изашли као и они "прави". У сваком случају понашате се и мислите коа и они.

Кад вас неко прозове за ваше глупости онда је "антинародни" елемент и "провокатор". А вас је неко, предпостављам, поставио за "народног депутата", друже комесаре, да држите реч о томе ко је политички подобан а ко није?

Препоруке:

Дакле, једине тачке у које вреди усмерити битку за ћирилицу јесу кључне институције: Матица српска, САНУ, њен Институт за српски језик и, свакако, Одбор за стандардизацију српског језика (Збиљић)

Која ли "случајност" да чланови тих установа, које ви, друже комесаре, крстите "квазилингвиситма", неће да вама ни да дискутују.

Ако обични људи могу да спознају ваше фалсификате онда сигурно могу и академци, а њима је испод достјаанства да се баве удбашима као што сте ви, који свакога ко се не слаже са вама етикетирате као "непријатеља", "антисрбина", "провокатора", "антићирличара", итд.

Најжалосније је да нисте свесни да сте управо ви, парадоксално, највећи непријатељ ћирлице, јер би досадили и камену вашим километарским наглабљима, тако да чим неко види ћирилицу он види вас -- па му се смучи.

Затио се питам колико сте људи отерали у латиницу -- ако не из ћефа онда из муке, јер им је пресела због вас. Охладите мало ту удбашку нарав, бићете успешнији.

Препоруке:

"Да бисте деловали прво морате да посматрате. Не треба ићи грлом у јагоде." ( Посматрач )
Ја овде јавно истичем како је за одбрану ћирилице драгоцена енергија нових људи, какав сте управо Ви.Па предлажем заједничке акције.С дуге стране,Ви не показујете ни мало пажње према људима који су у организованој одбрани ћирилице већ 13 година.Да ја "не посматрам", како ми је Политика пре тога хтела да објави много текстова о ћирилици? Спомињете Сајам књига. Овде сам писао о томе шта сам радио на сајму 2005.г. Па и то да сам касније одлазио у Министарство културе и видео на вратима канцеларије плакатицу на којој девојчица каже МОЈА ЋИРИЛИЦА , ДАНАС И ЗАУВЕК ( негде ју је нашао НСПМ па недавно ставио уз неки текст).
С обзиром на то да сам током одбране ћирилице ја увео тезу да ћирилица није скрајнута због неког свог недостатка, него зато што је против ње вршено свакакво насиље, због провокатора који се овде јављају, и Вашег мишљења да идем "грлом у јагоде", ево како сам посматрао ћирилицу.

Препоруке:

Године 1970. био сам набавио ћирилички натпис за стан у Дервенти,али се успротивила моја жена ( учитељица, 20 година). Питала ме је :"Знаш ли ти ко нама све долази?" Попустио сам тек кад је заплакала.Тако млади члан СК већ је знао да је ћирилица опасна по југословенство, и по братство и јединство. И да се њоме мери чистота комунисте. То је било психичко насиље над Србима и њиховом ћирилицом.
Годину две касније , мој стриц Митар, који је радио као службеник у општини, поверио ми је да су повучене из употребе све ћириличке машине и да су завршиле у подруму општине, а не одмах на отпаду.
До тада је Симеун Петковић радио у месној канцеларији у мом селу Календеровци, а кад је прешао да ради у Одсеку за народну одбрану у Дервенти, прва наредба коју је добио је била да у деловоднику не сме писати ћирилицом.После његовог одласка из села, стигла је нова латиничка писаћа машина, и од тада настаје ера хрватске латинице у српском селу.

Препоруке:

Године 1971. умро је мој деда Петар Видић, који је имао 6 синова, а ја сам писао поруке на венцима за сваког од њих. Приђе ми стриц Ђорђије, официр, видим да се нешто мучи, па ће ми једва чујно на уво :" Де моје латиницом.Овде има много света из Дервенте,па можда ово неко прати. Знаш како је." Приметим да се мучи и стриц Миленко, службеник на железници, па му помогнем : "Стрикане , не брини, знам како треба."
Па и његово испишем латиницом.
У тој деценији нестао је и последњи јавни ћирилички испис у Дервенти, а у суседном Србцу ћирилице је било макар 95%. Али почетком осамдесетих било је обрнуто : латиница 95%.
Средином осамдесетих у Савезној скупштини Батрић Јовановић је напао Микулића и Поздерца због изгона ћирилице из јавне употребе. После тога појавила се она поред латинице на комитетима,општинама и на школама. Новина Ослобођење почела је излазити са неколико страница и на ћирилици. Али се никад нико није усудио да име неког предузећа испише српским писмом.

Препоруке:

У народ се увукао страх од ћирилице. Споменик на Козари латинички.Појавила се латиница и на гробљу мога села, на споменику побијенима од усташа на Божић 1945. Било је то у суседним селима Осојци и Рапћани , али тамо нису могли бити сахрањени њихови остаци. Мој стриц Јован је био присутан сахрани, кад је један човек донео изгореле кости своје жене у лименој канти и завапио :"Јој моја Анђо, зар је мени од тебе само то остало." Из текста на споменику се не разуме ко су убијени , а ко су убице. Али је он на православном гробљу исписан Павелићевом латиницом.
У мом селу је доушник јавио тамо где треба да је на слави код попа Саве певана нека стара српска песма. И човек одробијао 7 година. Суђење је било у Тузли,а неки мештани су са стидом напустили овај свет, јер су били приморани да сведоче против свог попа.Кад је српски народ страдао у два светска рата,па и у последњем, онда се не треба чудити његовом "прилагођавању" и латиничењем. Само да ћирилицом некоме не гура прст у око.

Препоруке:

Одсуство добре комуникације је оно што нам фали. Кад неко стално пренаглашава себе, кад прво говори ја (рецимо БТ) и то чини константно то почиње саговорнике да нервира. Неко се дрзне да чита "молитву" Василију Крестићу, Милету Медићу (знате господине Василије није то баш тако-па чак и да није стрпи се Србине, ало бре да ли знаш ко је Василије), а вероватно би то урадио и мистер Споку.
Што се нашег Удружења тиче ми смо презадовољни. Јавила су нам се два изванредна друга и ми то ценимо јер се боримо да сваког појединачно анимирамо тако да нам приђе, а не да бежи. Дакле лагано савладавамо Кулона.

Синоћ је у РК Београд бивша Нама завршен фестивал Ћирилице. Неки су нас посећивали службено, неки одушевљено, а неки су се правили да нас не виде иако је тог тренутка за штандом била једна прелепа дама. У сваком случају видимо се на Сајму Књига у октобру.

Препоруке:

Да се само на час вратим транслитерацији: јуче нас Шпанија одра у кошарци, али - ево неке вајдице и од тога: уђе шпански играч кога зову Љуљ, а на дресу му пише: LLULL. Одлично. Значи, већ има светске праксе да је Љ - LL. Консеквентно, онда и Њ - NN.

Зато да резимирамо досадашње предлоге: болдовано - усвојено (сва три предлога); обично - мој предлог, алтернативе у загради: катанина (подвучено) па Грујићева (курзив):

A B V G D DJ (J) E ZH Z I Y K L LL (L`, Ly) M N NN (N`, Ny) O P R S T CH U F H (KH) TS TCH (CH) DZH (DJ) SH

Дакле - није то далеко од коначног предлога. Само - нигде стручњака на видику, да се укључе. Ја сам само лаик...

Препоруке:

„Године 1970. био сам набавио ћирилички натпис за стан ... ( учитељица, 20 година). Питала ме је :"Знаш ли ти ко нама све долази?".“ (Видић)

„Приђе ми стриц Ђорђије, официр, видим да се нешто мучи, па ће ми једва чујно на уво :" Де моје латиницом.Овде има много света из Дервенте,па можда ово неко прати. Знаш како је." Приметим да се мучи и стриц Миленко, службеник на железници, па му помогнем : "Стрикане , не брини, знам како треба."
Па и његово испишем латиницом. “ (Видић)

А ко је то вама све долазио? Угледни људи? Па к'о велите да им се препоручите на прави начин? А и чланство у СК било обавезно у та времена, тукли ко неће?

А официр Ђорђије? Шта га је то мучило? Хтео човек каријеру, па га гризло да ли ће да се представи као довољно подобан?

А после кад чуше Батрића, схватише неки да се можда окреће, и да се може десити да сад ћирилица буде препорука, али то је мање важно, средства нису битна, битно је успињати се на лествици.

Препоруке:

А ево Рђашине да се и ја вратим на причу о бијунивокој коресподенцији.
Све лепо пише, пожељна је код преслова, али није увек остварива, па се нико и није трудио да је оствари.

Уствари јесте, управо због недостатка компатибилности ћирилице са латиницом је Вук "морао" да мења концепцију и филозофију ћирилице, да је уподоби латиници, па добисмо ћирилицу којом овде данас куцкамо, ко ће ако Срби неће.

Да наведем пример, у Бугара имате полуглас ъ, који се пресловљава најчешће као а, Казанлък-Kazanlak, Петръч-Petrach.

У једном смеру је лако пресловити, а у другом не може.

Надам се да сам био јасан, али ако ви мислите да је Вук направио добру ствар, онда је то нешто друго, онда би требало саветовати свим народима чиј исе језици пишу ћирилицом да се угледају на нашу ћирилицу која је ето скоро нестала..

Препоруке:

Одлична примедба, @Миљојко. Сви примери које Видић наводи класичан су пример аутоцензуре. Кукавичлук, аутоцензура и комплекс ниже вредности - главни разлози латинизације Србаља.

Нигде нема да је удбаш у кожном мантилу, са револвером о куку и бележницом у џепу, натерао Видића да стави латиницу на улазна врата. Него га рођена жена - сузама! - наговорила. А и онај поп што је робијао 7 година - наводно због песме? Никакав доказ. Дајте, Видићу, некога коме у пресуди пише: 7 година затвора због употребе ћирилице!

Препоруке:

Катани -- 2.

Значи, "удбаш" сам само зато што сам с истраживачем мр Ђорђем Јањатовићем "напао" комунисте за латиничење Срба. Дакле, Збиљић и Јањатовић су "удбаши" јер су открили комунисте у антићириличком (не)делу. А Ви нисте "фашиста" иако сте, као и Хитлер, открили и овде написали да је "српски народ лош"!

Катанин метод одбране комуниста је гебелсовски начин ширења лажи о непостојању "конспиративног" налога комуниста о латиничењу Срба.

Катана је, очигледно, поборник случајног нестјања српске ћирилице, тј. он је "филозоф" по коме се све догађа у животу "случајно". Наводи овде стално пример за то у "случајном" или "спонтаном" нестајању ћирилице из српског језика!

Препоруке:

Провокаторима против ћирилице важно је овде да се супротставе Немањи Видићу јер с познатим му примерима из живота на најубедљивији начин предочава подршку открићу (што и није баш богзна какво откриће) да је Србима наметнуто латиничење преко комунистичке присиле у латиничењу Срба. Они измишљају "српску кривицу" као народа у томе што је и сам пристајао на латиничење из разних разлога, па и из чињенице да је због ћирилице и убијан. То што су неки Срби престајали из страха да дају отпор латиничењу, не значи да је то оправдање за масовно насилно латиничење Срба. Сама чињеница да су се Срби плашили (како је Н. Видић изврсно тачно предочио) да пишу својим писмом не може да буде кривица Срба, а оправдање за насилника. Рђосави, Катане и други слични из "враџбинске лингвистике" апсолутно личе на оне који окривљују немоћну и недужну жртву за њено страдање. Они као да припадају онима који мисле да жртва треба да се "извини" за своје страдање злочинцу.

Препоруке:

Владислав Груiић:

у Бугара имате полуглас ъ

Хехе... - опет сте остали без аргумената. Не секираiте се - iа сам такав, остављам без аргумената. Баш сам лош.

Даклем - наводите пример коiи ниiе пример. Сем у диiалектима. Али полуглас ниiе у саставу званичне кирилице. А да ли iе Вук добро урадио или не? Нешто iесте - нешто ниiе . Ето - та кобна латинска iота (J) коiа од српске ћирилице чини белу врану међу кирилицама. Уместо ње требало iе користити грчку iоту (I, i) зато што iе има и у старосрпском, и у савременом украiинском (са тачкицама или без, I, i, Ї, ї). Ево - iа сам Вам цео оваi одговор написао по своiоi приватноi шеми, без латинске iоте, и Ви сте - iел` да - све лепо прочитали. Могло би то да уђе у неку следећу реформу ортографиiе...

Остаiе - док се не докаже супротно: у примеру транслитерациiе Вукове азбуке - бiунивоко пресликавање iе пожељно и могуће. Дакле: 30 - напрема - 30. Нема врдања, Груiићу...(iесам лош, али стварно...)

Препоруке:

Тако млади члан СК већ је знао да је ћирилица опасна по југословенство, и по братство и јединство. И да се њоме мери чистота комунисте. То је било психичко насиље над Србима и њиховом ћирилицом (Немања Видић)

Открили сте најважнију ствар -- комунсити су били ти који су осећали "насиље", а не народ. Сад знамо да су они који су испаштали због ћирлице били режимски људи, комунсити, то јест опортунсити, кукавице, безкичмењанци, итд. Иначе у Југославији је било много више ћирилице за време комунизма, јер 95% грађанства нису били чланови Партије.

Препоруке:

До тада је Симеун Петковић радио у месној канцеларији у мом селу Календеровци, а кад је прешао да ради у Одсеку за народну одбрану у Дервенти, прва наредба коју је добио је била да у деловоднику не сме писати ћирилицом (Немања Видић)

Сигурно јер су Народна одбрана (ЈНА) и дипломатија писала латиницом и екваским изговорим (онако "југословенски"). Чему то уопште спомињати? То и врапци знају.

Јасно је да је, за комунисте, ћирилица била анатема јер је њихова дужност била да буду Југословени а не Срби. Највећи комунсити српског порекла су морали да буду најмањи Срби, па и србождери. Од комуниста се такође очекивало да не буду религиозни и да име Бога пишу малим словом (толико о правопису!). И шта је ту ново?

Препоруке:

"Кукавичлук, аутоцензура и комплекс ниже вредности - главни разлози латинизације Србаља" (алал вера Рђосаве!).

Па то значи, наравно по скривеном имену Рђосаву, да су Срби "криви" што су изгинули у свестским ратовима на свом огњишту од непријатеља зато што си били "кукавице", "аутомазохисти" (волели су, ваљда, да буду убијени!), "комплексаши ниже вредности", па су то главни разлози не само лаиничења него и погибије Срба кад нису смели (тј. нису могли) да победе непријатеља и злочинца.

Значи, ћирилица је нестајала из главног разлкога -- што су "Срби били кукавице"! Е, то стварно нисам знао и да не беше овде Рђосава, никад не бих ни сазнао.

Алал ти, Рђосаве, знање и усмерење!

Препоруке:

„Хехе... - опет сте остали без аргумената. Не секираiте се - iа сам такав, остављам без аргумената„(Рђослав)

Рекао бих да сте ви од оних који много времена проводе делећи комлименте огледалу...

Препоруке:

"Открили сте најважнију ствар -- комунсити су били ти који су осећали "насиље", а не народ. Сад знамо да су они који су испаштали због ћирлице били режимски људи, комунсити, то јест опортунсити, кукавице, безкичмењанци, итд. Иначе у Југославији је било много више ћирилице за време комунизма, јер 95% грађанства нису били чланови Партије" (катана).

"Логика" овога човека је за медаљу с ловоровим венцем. Када би га нашли Брозови комунисти, сигурно би му уручили медаљу -- "Златну звезду с ловоровим венцем". Штета што Брозови немају његово право име да му уруче признање за његову успешну рехабилитацију комуниста.

Препоруке:

"Даклем - наводите пример коiи ниiе пример. Сем у диiалектима. Али полуглас ниiе у саставу званичне кирилице“ (Рђослав)

Није у саставу званичне кирилице???
Најзваничнија могућа бугарска азбука има управо ъ, које се чита као полуглас.
Руска азбука такође има ъ, али су правила коришћења другачија, казашка азбука има исти знак итд..
Стара српска азбука је исто имала ъ, чак га је и Вук био оставио управо у функцији полугласа (умръо, заъркати, гръоце), дакле и оригинална Вукова азбука га је имала, али је ето због „виших“ циљева и бијунивоке коресподенције отпао.
И није само латинска јота проблем, па ћемо то решити простим кастрирањем исте и додавањем још једне тачке, слова я и ю су једноставно симболи ћирилице, а меки знак је универзална и врло погодна ствар (за нпр. дочаравање пиротског говора). О томе колико би нам дебело јер данас било од користи само код транскрипције страних речи (нпр. survivor= сървайвър, Allen=Елън) да и не говоримо. Имате ви још много да учите Рђославе.

Препоруке:

Значи, већ има светске праксе да је Љ - LL. Консеквентно, онда и Њ - NN. (Рђосав)

Прво, латинички језици се не транскрибују него се у свим пракасама Европе пишуу оригиналу или у најближој форми оригинала. На енглеском, ž, č, ć, се пишу z, c, c, c. Али шпанско "еље" (LL) се пише у оригиналу -- јер је могуће.

Друго, са латинице на српску ћирлицу и обратно је могућа само транскрипција, по звуку. Транслитерација је могућа само донекле а никако стопроцентно, што зависи од система латинце која је у употреби.

Препоруке:

А после кад чуше Батрића, схватише неки да се можда окреће, и да се може десити да сад ћирилица буде препорука, али то је мање важно, средства нису битна, битно је успињати се на лествици. (Миљојко)

Пун погодак!

Препоруке:

Сви примери које Видић наводи класичан су пример аутоцензуре. Кукавичлук, аутоцензура и комплекс ниже вредности - главни разлози латинизације Србаља. (Рђосав)

Заборавили сте безкичмењачки опортунизам, по ползи, па и преко лешева. И сад се ти исти представљају као велики родољуби, перући руке од својих грехова тиме што су, као свака потруица, већи Турци од Турака, па не презају ни од фалсификата и лажи да себе предтсвае као цео народ и "жртве" латинизације по "налогу". Очигледно обични људи нису знали за тај налог, али ето партијски другои јесу, онако "усмено" -- и кроз сузе, јер им је дужност била да буду највећи Југослвнеси а најмље Срби.

Препоруке:

А и онај поп што је робијао 7 година - наводно због песме? Никакав доказ. Дајте, Видићу, некога коме у пресуди пише: 7 година затвора због употребе ћирилице! (Рђосав)

Какав доказ? Све је то модерна верзија гуслања, бапских прича и бајки, нових Обилића и Краљевића Марка. Као што рекосте, коме су долазили у кожним шињелима да их воде у 'апс због ћирилице!

И ја бих волео да видим пресуду на 7 година робије -- због ћилирице! Ово што сам овде прочитао од Збиљића и остале шачице је једна колосална обмана, али им се комунситички дух неизбежно показује како се односе према различитим мишљењи и на начин на који желе да "реше" питање писма.

Препоруке:

"Србија и српске земље посматране под свјетлом метагеографског симболизма брана су доминацији САД и американизоване Европске уније према Евроазији. Православна вјера и црквени календар, уз то српска ћирилица као темељ националне и религиозне писмености – бедем су који православно хришћанство, сô свијета, чува од евроатлантске уроте. То су више него добро знали горди западњаци, предводници свјетске неоколонијалне геополитике, када су још прије више од вијек и по кренули у подмукли процес расрбљавања Срба постепеним латинизовањем (хр-ватизовањем) српског језика завођењем двоазбучја."

То и још много шта каже на тачан начин прва српска лингвистичка хероина данас у области научне српске лингвистике. Колико моја маленкост зна, то је прва лингвистикиња у српској језичкој науци која је озбиљно схватила проблем српског нерешеног питања писма данас. Треба јој честитати на њеном не само знању него још више овога пута на храбрости да се супротстави ненаучној лингвистици у српским институцијама.

Препоруке:

2.
Делић велике истине предочио сам малопре из текста проф. др Мирјане Влаисављевић под насловом "Звијер двоазбучја", објављен малопре на Видовдану. (Верујем да ће га објавити и Нова српска политичка мисао.)

С проф. др Мирјаном Влајисављевић имамо част и Н. Видић и моја маленкост да се познајемо и малопре сам се одушевио кад сам овај њен овако добар текст прочитао.

Препоруке:

Сама чињеница да су се Срби плашили...да пишу својим писмом не може да буде кривица Срба (Збиљић)

Нису се Срби плашили ћирилице него комунсити (а то није исто). Комунсити су пордлаи душу и морали су да глуме "Југословене" зарад привилиегија. А на то их нико није терао.

И још нешто, ако сте били комуниста или је неко у породици био комуниста -- а по вашем начину опхођења рекао би да јесте -- онда нисте више били Србин, јер Србин комунсита је смео само да буде малосрбин или сброждер.

Препоруке:

Владислав Груiић:

Ниiе у саставу званичне кирилице???

Ниiе у саставу званичне српске ћирилице, о Груiићу, а о њеноi транслитерациiи говоримо. Опет се правите Енглез? Не знате за ограничење од 1000 карактера по допису? Па не могу стално да наглашавам: савремена - српска - Вукова - ћирилица кад iе сасвим iасно о чему се ради. Шта Ви радите - решавате дилеме транслитерациiе бугарске ћирилице?

Баш сте инаџиiа. Дакле - да поновим: обострано iеднозначна (бiунивока) шема транслитерациiе актуелне српске ћирилице (не средњовековне! - не барокне! - него савремене) iесте могућа. А цео свет мисли да iе iеднозначност врло пожељна - кад iе могућа.

Да ли Ви, Груiићу, заиста тако лоше логички размишљате или се просто инатите? Обострано iеднозначно. Обострано iеднозначно. Обострано iеднозначно.

Препоруке:

"Нису се Срби плашили ћирилице него комунсити (а то није исто)" (Катана).

Катанино размишљање о страху кога или шта од кога или чега врло је чудно, нелогично и неповезано. Ја сам рекао да Срби нису смели да пишу ћирилицом, баш кјао што је то врло убедљиво показао и Немања Видић. А сумњам да су се плашили комунисти само ћирилице, него су се плашили Срба с ћирилицом. Они су се готово на исти начин "плашили" ћирилице као што се ње плашио и аустроугарски генерал Саркотић зато што је за њега ћирилица била српско "борбено средство" које је у БиХ одмах забранио чим му се пружила прилика. Биће да се комунисти, као и Аустроугри (који су такође забрањивали и прогонили српску ћирилицу)и други нису плашили ћирилице као писма, него су се плашили Срба с ћирилицом па су имали потребу и жељу да увек, када им се пружала прилика, прогоне и Србе и њихову ћирилицу као српски симбол и кључни део идентитета. Судбина ћирилице је нераздвојна од СЅрба, па су је зато непријатељи Срба прогонили.

Препоруке:

"Српско Удружење Ћирилица Београд не бежи од фотеље" (М. Ђошић)...

Овај врло користан Ђошићев текст објављен на НСПМ садржи поједине нејасне реченице. Не разумем шта значи ова прва реченица да "Српско Удружење Ћирилица Београд не бежи од фотеље"!

Удружење се нада некаквој "фотељи"!? Шта то значи!? Купићете фотеље за своју управу у неким просторијама? Или циљате да освојите власт па да онда наредите да свида буде ћирилица? То би било добро. Кад бисте имали власт, не бисте морали да молите власт. Само наредите и готово је више с латиничењем Срба.

Препоруке:

@Витомир Јелић.
То да не бежимо од фотеље је нека наша унутрашња комуникација, односно ми не волимо да "купујемо из фотеље" - знате оно седите "уживате", а они Вам доносе кромпир са пијаце. У преводу, волимо да будемо оперативни, а не да седимо и пишемо по порталима, а кад пишемо умемо мало и да заинтересујемо народ. Иначе све своје фотеље смо купили сами, а од столица волимо оне старе дрвене, астал такође са црвено белим столњаком, извеженим зајечарским везом.
За све допунске информације јавите нам се инфо сајт који сам горе навео.

Препоруке:

катана:

Прво, латинички језици се не транскрибују него се у свим пракасама Европе пишуу оригиналу.

Одлична примедба - подсетите ме да покренемо посебну причу управо о томе. То је још једна предност словенских кириличних народа - Руса, Бугара, потенцијално: Срба - у односу на словенске латиничне Пољаке, Чехе, Хрвате... Наиме, `нестандардна` словенска латиница (латиница са `квакама`, Č, Ž, Š) - нечитљива за германо-романо-хиспано...- већински Запад - прави је хендикеп. Пример: нека се неки Хрват и неки Србин зову потпуно исто (измишљам): Андреј Шантић. И име и презиме постоје на обе стране.

Е сад - Хрват ће у пасошу имати: Andrej Šantić. И ништа друго. Западњаци би га читали овако: Андреџ(ж,х,...) Сантик.

А Србин - да је паметан - имао би: Андреј Шантић - Andrey Shantich. И био би читљив. За све - макар полуписмене - овога света.

Нажалост - предност је само `потенцијална`, јер се глупи Срби пишу као: Андреј Шантић - Andrej Šantić. Двоструко нечитљиво. Дупло голо.

Препоруке:

Аман заман Рђославе, најпре говорите о другим језицима, постављате примере из других језика и на другим језицима, из шпанских села, упоређујете, а онда кад ја урадим исто и покажем како нема ништа од бијунивоке коресподенције нити да ико труди око тога, онда се одједном затворите у српски тор и „савршено“ Вуково решење, па тражите обострано пресликавање за то.
Па ако је до тога, то обострано и једнозначно готово да је већ остварено, мислим да нема ниједног језика који има толико фино пресликавање као Вукова ћирилица-Гајева латиница. Кад бисмо заменили она три двослова имали бисмо остварен ваш идеал, обострано једнозначно, а није да нема предлога (није ни нека наука):

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srpska-latinica-kao-cirilica.sr.html

И шта сада с тиме?

Препоруке:

за катану - ситна примедба:

Нисам навео Љ - LL као пример транслитерације, него као пример шире познатог изговора дуплог L (шпански је велики језик!) Значи - има примера у Беломе Свету да `графем` LL има гласовну вредност Љ, и то на широком подручју - како у Америкама тако и шире - те ја имам право да тај пример користим у одбрану свог предлога транслитерације. Само толико.

Препоруке:

Рђосав четвртак, 19 септембар 2013 15:48

Српско Удружење Ћирилица Београд се управо за то бори.

Ниси Ти тако рђав као што се представљаш.

Препоруке:

@Владислав Грујић:
Грујићу - извините, нешто ме кичма мучи ових дана па не бих да се спуштам на Ваш ниво. Много ниско полемишете, преценио сам Вас. Mea culpa. Ви сте обичан инаџија. Примерице:

Има, море, како нема! Пример: транслитерација грчког алфабета јесте обострано једнозначна. И свуда где се може - прави се обострано једнозначно. А може се и у српском. Или треба да наглашавам: могућа је и пожељна обострано једнозначна транслитерација савремене - Вукове - званичне - српске ћирилице.

Препоруке:

Има финих коментара али остаје једно питање које ме тишти:
Да ли установа културе од националног значаја сме на свом веб сајту да користи само латиницу, да сви натписи у тој установи буду само на латиници, итд.? Или је као установа од националног значаја изузета из правног система.
Да ли било која установа која се финансира из буџета сме да крши Устав Републике Србије и Закон о службеној употреби језика и писма?
Сви грађани Србије плаћају и установе које раде на сатирању њене културе и њеног идентитета.
Да ли ће неко од поштованих ћириличара јавно да постави питање писма у установама од националног значаја или било којој установи или су све наше дискусије испирање устију да се ништа не промени?
Можда имати петљу да се јавно поднесе захтев за укидање статуса установе од националног значаја и уопште статуса установе захтева посебно храбре људе којих међу Србима данас нема?

Препоруке:

Милорад Ђошић:

Српско Удружење Ћирилица Београд се управо за то бори.

Одлично. Значи, ви сте они прави. По мојим критеријумима.

Препоруке:

""Рђосав.

Нека буде тако као што Ви кажете.
Као што сам рекао горе.

Б Е О Г Р А Д

the city of
B E L G R A D E

Препоруке:

Допуна: пример транслитерације за какав се залажем – транслитерација грчког алфабета (мајке свих алфабета):

Скуп 1: Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω

Скуп 2: A B G D E Z Ē TH I K L M N X O P R S T Y PH CH PS Ō

Обострано једнозначно. Бјунивоко пресликавање. Са скупа 1 на скуп 2. Иста дужина скупова. Могућа реконструкција уназад.

Важна напомена: због специфичности грчких вокала, овде су морали бити употребљени и дијакритици (у Ē и Ō). А све у циљу једнозначности. Срећом, ми немамо толико вокала – али имамо много специфичних словенских – српских гласова, за које треба да видимо како ћемо. Ја сам за избегавање `квака` (диакритика), али – не браним, ако неко мисли да треба – нека каже.

Препоруке:

Грујићу - извините, нешто ме кичма мучи ових дана па не бих да се спуштам на Ваш ниво. Много ниско полемишете, преценио сам Вас. Mea culpa. Ви сте обичан инаџија.

Има, море, како нема! Пример: транслитерација грчког алфабета јесте обострано једнозначна. И свуда где се може - прави се обострано једнозначно. А може се и у српском. Или треба да наглашавам: могућа је и пожељна обострано једнозначна транслитерација савремене - Вукове - званичне - српске ћирилице. (Рђослав)

Ја бих рекао да је код вас проблем у глави, а не у кичми:

http://www.pcgn.org.uk/Romanization_Greek.pdf

Препоруке:

За Ђошића

Потребан је шифарник да би се знало шта сте мислили кад пишете. Нисте овде да да се разумете са "својима".Тај стил није примерен, и није фер према онима који не могу знати шта сте хтели да кажете. Тако уопште нисам разумео зашто сте споменули Василија Крестића и Мила медића. Оцењујете друга удружења , а истовремено се жалите на то да је главни проблем комуникација.Као, други висе на порталима, а ви сте оперативни . Али знате да заинтересујете кад хоћете. Имате амбицију да координирате, али са таквим приступом то није могуће. Чини ми се да је најважније то да удружења једно другом не сметају, а то је најважније.

Препоруке:

"Да ли ће неко од од поштованих ћириличара јавно поставити питање писма у установама од националног значаја..." ( Српски сељак)

Јесу ли то ћириличари плаћени , па зато и дужни да раде нешто што бисте и ви могли , било мимо удружења, или у неком од њих ако се учланите.

Препоруке:

Владислав Грујић:

Ја бих рекао да је код вас проблем у глави, а не у кичми...

Ајде?! Романизација?! Ко је поменуо романизацију? Зар не видите, драги читаоци, да је то што наводи Грујић - транскрипција, односно `упутство` како прочитати грчки текст. Нема везе. Романизација је шири појам, и ту има свашта, од транслитерације (која нас сада занима) до транскрипције.

Ово јесте транслитерација:

Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω

A B G D E Z Ē TH I K L M N X O P R S T Y PH CH PS Ō

- Обострано једнозначна. Као што сам обећао...

Ево и извор, ко хоће да провери: http://www.libraries.psu.edu/psul/cataloging/rare/docs/greek.html

Препоруке:

Пошто је пред нама Сајам књига који у београд привуче велики број људи међу којима су и потенцијални партнери удружења која се боре за ћирилицу. Многи од њих ће бити у београду али да би сте успоставили сарадњу треба их контактирати. А да би смо знали кога контактирамо морамо да га упознамо. За почетак је згодно да препознамо те организације. Из тих разлога сам спремио једну табелу на локацији http://goo.gl/9hdRK0 под називом "Ресурси о удружењима и за удружења" на бази претраживања регистра АПР на бази кључних речи. Та табела садржи три листа и то:
-Списак ћириличарских удружења (9 удружења)
-Разна удружења која потенцијално могу да се укључе у целу причу (више од 400 удружења)
-Фондације и задужбине које треба анимирати да подрже пројекте везане за коришћење ћирилице (више од 150 фондација/задужбина).
Некима који желе да искористе тај ресурс свакако ће бити од користи имајући у виду да из табеле могу да приступе регистарским подацима ових организација.

Препоруке:

„Ајде?! Романизација?! Ко је поменуо романизацију? Зар не видите, драги читаоци, да је то што наводи Грујић - транскрипција, односно `упутство` како прочитати грчки текст. Нема везе. Романизација је шири појам, и ту има свашта, од транслитерације (која нас сада занима) до транскрипције. “(Рђослав)

1.

Рђославе, све сте рђаво скапирали...
BGN/PCGN јесте систем транслитерације, а не транскрипције. Транслитерација је свако пресловљавање са једног на друго писмо, а ако се писмо (било које) пресловаљава на латиницу, онда се ради о специфичној транслитерацији која се зове РОМАНИЗАЦИЈА, дакле ужи појам.

Уосталом, ево једног финог сајта: који показује да је bgn/pcgn систем транслитерације (а не транскрипције) http://www.translitteration.com/transliteration/en/russian/bgn-pcgn/

Препоруке:

2.

А ви не знате ни шта значи обострано једнозначно, ова романизација грчког алфабета никако не може бити обострано једнозначна, јер у другом смеру не функционише једнозначно, ако пише романизовани грчки текст PSAX, транслитерација на грчки алфабет би могла ба буде ПΣАΞ, али и ΨАΞ, дакле вишезначно.

Обострано једнозначно би могло да буде само кад једном знаку једног писма одговара један знак другог писма, као рекох то готово јесте случај између Вукове ћирилице и Гајеве латинице, тј. био би да није двослова.
Тако ето имамо чувене случајеве где транслитерација не може по "аутоматизму", надживети, инјекција, у смеру роамнизације је у реду, али ако би требало пресловити речи nadživeti и injekcija на Вукову ћирилицу добило би се наџивети и и ињекција, што је наравно неисправно...

Препоруке:

Грујић ли беше? Онај инаџија?

PSAX, транслитерација на грчки алфабет би могла ба буде ПΣАΞ, али и ΨАΞ,

Ајде?! Па не ли ја написа` у уводном посту да је и апостроф део мог система, да раздвоји оно што се мора раздвојити? Ене га чак там` на крај, овај пут подвучен:

A B V G D DJ E ZH Z I Y K L LL M N NN O P R S T CH U F H TS TCH DZH SH `

И не ли ја то објасни` на примеру ис`хране? Толико ли је овоме Грујићу недостижан резон да би и овде свакако неко употребио апостроф, да се зна је ли PSAX или P`SAX?

За читаоце: ово више није полемика - ово се зове утрљавање. Или - брисање патоса. То радим ногама, кичму не оптерећујем, ич.

Препоруке:

„Ајде?! Па не ли ја написа` у уводном посту да је и апостроф део мог система, да раздвоји оно што се мора раздвојити? Ене га чак там` на крај, овај пут подвучен: “ (Рђослав)

Патос? На патосу сте, нокаутирани...

Јесте ли ви ово написали:

Има, море, како нема! Пример: транслитерација грчког алфабета јесте обострано једнозначна.

Па сте још и навели ту транслитерацију, наравно без апострофа. И? Шта ћемо сада са PSAX?
Или сте овде можда мислили да Грчка има море, како нема. Има, има, има море, летовао ја...

Буде понекад незгодно Рђославе што све пише овде...

Препоруке:

Нисам навео Љ - LL као пример транслитерације, него као пример шире познатог изговора дуплог L (шпански је велики језик!) Значи - има примера у Беломе Свету да `графем` LL има гласовну вредност Љ, и то на широком подручју - како у Америкама тако и шире - те ја имам право да тај пример користим у одбрану свог предлога транслитерације. Само толико(Рђосав)

Нико вам то право не одузима. Да се ради о трансилтерацији на шпански онда би то било примењиво, или фрнацуски, али за енглекси као незванични светски језик LL би се читао као обично Л, а NN као обично Н.

Препоруке:

Обострано једнозначно. Бјунивоко пресликавање. Са скупа 1 на скуп 2. Иста дужина скупова. Могућа реконструкција уназад. (Рђосав)

Реконструкција уназад није могућа из просотг разлога што у грчиком, ако не знате штра значи реч, не можете знаит да ли се пише υ, ι, или η -- јер се сва три изговарају идентинчно, то јест -- као И! Додајте ту и дифтонге, као αι, οι, који се изговарају као Е и И па постаје јасно да ретроградна реконструкција није могућа.

Препоруке:

катана:

Нешто сте пропустили? Одкуд сад овај погрешан резон? Како није могућа реконструкција уназад кад у скупу:
A B G D E Z Ē TH I K L M N X O P R S T Y PH CH PS Ō
нема понављања? Наведите пример за то што тврдите.

Значи: ствар је била написана на грчком, у скупу:
Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω
- па се прешло у скуп:
A B G D E Z Ē TH I K L M N X O P R S T Y PH CH PS Ō
- па се сад враћамо назад. Све једнозначна пресликавања.(Е - да, и апостроф, али то је део `опште културе`, подразумева се, као тачка на крају реченице, или као размак између речи... - неки се, ено, `ватају за апостроф... - смешно!)

Препоруке:

@Рђосав:
Нисам сигуран да разумем шта хоћете да кажете. Ако вам кажем на грчком постoји реч "икос", како би ви то написали у оригиналу? Надам се да не би писали "ικοσ".

Нисам хтео да улазим у још многе детаље, али грчки праовпис има и сувише изузетака да би "было можно восстановить исходное написание". На пример знате ли како да пресловите Μπους? Или како да реконструишете "сас ефхаристо" у оригиналу?

Ако сам вас погрешно разумео, извиљнавам се, али ја не видим како је "реконструкција уназад" могућа.

Препоруке:

"Све једнозначна пресликавања.(Е - да, и апостроф, али то је део `опште културе`, подразумева се, као тачка на крају реченице, или као размак између речи... - неки се, ено, `ватају за апостроф... - смешно!)" (Рђослaв)

Aпостроф сaм aпострофирaо сaмо дa бих покaзaо кaко сaми себе демaнтујете, инaче сaм већ постaвио везу кa ромaнизaцији грчког aлфaбетa у којој све јaсно пише и из које се види небулозност вaших тврдњи.
Aли о томе вaм је Кaтaнa већ рекaо.

Препоруке:

катана:

Ако вам кажем на грчком постoји реч "икос", како би ви то написали у оригиналу?

Бесмислено питање. Претпоставља се да је у грчком већ написано. Нећу ја да им га пишем. Не знам грчки. Како год да су га написали - написали су га. Рецимо: *υ*η*ι је реч на грчком. Wildcard * стоји за било шта, рецимо консонант. Сви вокали звуче блиско, као и - па шта? Транслитерација: *y*ē*i. Сва три вокала транслитерована различито (јединствено!) Идемо назад: опет добијемо оригинал, *υ*η*ι. У чему је проблем?

Само немојте да се ватате за дифтонге и слична чуда - немојте за `оу` као што се Грујић вата за апостроф. Апостроф је део интерпункције, забога.

И још нешто: овде заступам пресловљавање слово-по-слово, а не верност изговора. Изговор није важан (али је ипак 90% тачан) - изговор је проблем транскрипције. Ја радим транслитерацију. Тачка.

Препоруке:

@катана, @Грујић

О.К. момци, овде се растајемо. Свако на своју страну. Ја сам свој задатак решио. Поставио сам себи тврде захтеве: обострано једнозначно, као примарни захтев, и што ближе изговору, у оквиру примарног захтева. Направио сам шему 30 - 30 (реко` ли ја да се користе 24 енглеска слова? Лоше сам бројао. 23. Не користи се ни Q ...)

A B V G D DJ E ZH Z I Y K L LL M N NN O P R S T CH U F H TS TCH DZH SH (и наравно - Џеј, `)

Ово ћемо - убудуће - звати тврда транслитерација. Она буквална. Слово по слово. Обострано једнозначна, уз примену правила, наравно. Апостроф или неки други специјални знак.

Тврда транслитерација - погодна за алгоритам, математички дефинисана, лако се кодира - сваки клинац који зна јаваскрипт може да направи конвертор. Уосталом, ово моје већ ради на Мрежи.

Препоруке:

@катана, @Грујић

А ви се, видим, залажете за меку транслитерацију. Хоћете мањи скуп, краћи од 30. О.К, наставите. Довршите то, са 29, 28, 27... - колико већ. Та мека транслитерација ће бити корисна за ширу употребу. Рецимо, путоказ за Chachak. Само се договорите око Ђорђева. И видите како у пасош да упишемо Мијајла Мијића. Баш се тако човек зове, незгодан неки тип. А млого се љути кад га погрешно представите. Да ли ћемо Мијајла тврдом или меком транслитерацијом?

Препоруке:

ЈОШ ЈЕДНА ПРЕПОРУКА ДА НСПМ ОБЈАВИ ЧЛАНАК ПРОФ. ДР МИРЈАНЕ ВЛАЈИСАВЉЕВИЋ. ЕВО ЗАШТО...

ПРВА ЛИНГВИСТИККИЊА С ФАКУЛТЕТА ДАНАС, КОЈА ЧИНИ НАЈВЕЋУ ЧАСТ СРПСКОЈ ЈЕЗИЧКОЈ НАУЦИ
1.
ЦИТАТ ИЗ ЧЛАНКА
"Снага сербокроатистичког завјештања и данас Србе држи у запту празновјерном тезом о двоазбучју, чиме се несметано наставља заводити латиница, тај тројански коњ евроатлантизма према којој се управо ћирилица, због сужене употребе, показује као алтернативно писмо. Трасирано полатиничење поред осталог има један крупан циљ: да нас као народ уведе у структуре Европске уније, чије је знаковно писмо латиница, у духовно и свако друго ропство под протекторатом Америке и НАТО-а, те тако за корак приближи прижељкиваном покатоличењу."

Препоруке:

2.
Ово и још много тога каже у овом тексту ова прва, данас без сумње заслужна да буде водећа, српска лингвисткиња која је овим текстом као најоштријим и најпрецизнијим "дезинфикованим" скалпелом раскринкала не само нашу стогодишњу погубну српску квислиншку лингвистику -- сербокроатистику која је довела српски језик до расула, а српско писмо ћирилицу до затирања у наше време него је правим хируршким резом дубоко засекла у одбацила појаву лажне српске србистике која се од столетне сербокроатистике разликује само по томе што је тврдила да су Хрвати "узели језик од Срба", што су други много пре њих открили, а у свему осталом били су готово погубнији од сербокроатиста јер су тобож, били просрпски, а у ствари су започели први да спомињу лажну "српску латиницу", претворивши и преименовавши хрватску лошу абецеду не само као општесрпско писмо него и као фалсификовану Вукову "српску латиницу".

Препоруке:

3.

БРУКА ЈЕ ПУКЛА, АЛИ СУ МНОГИ ПОВЕРОВАЛИ У ЛАЖ...

Брука је врло брзо пукла, али су многи поверовали у ту лаж и "обичан српски свет" почео је да говори: "Ако нам и нестане наша ћирилица, остаје нам наша Вукова српска латиница." То је био најновији удар на српску ћирилицу, јачи од онога којим су на ћирилицу ударали спољни непријатељи Срба и њихове ћирилице. Нашим непријатељима ћирилице многи Срби су почели да верују по оној логици "није лоше да све буде српско".
Наша маленкост је због одбране српске ћирилице била названа "агентом Ције", од чега се и данас опорављам јер за ту "агентуру" још нисам добио никакву "накнаду", па тешко живим од своје истине о ћирилици која ми је стварала велике невоље међу стручњацима. Али се нисам поколебао да говорим и даље о истини у вези са српском ћирилицом.

Препоруке:

4,

Велико нам је задовољство што је наша маленкост врло слично, ако не и исто КАО ПРОФ. ДР МИРЈАНА ВЛАЈИСАВЉЕВИЋ, мислила 2010. године када смо у својој књизи "Тројански коњ у српском језику" (Будућност, Нови Сад, 2010) објаснили на 214 страна зашто је и како за српски језик и српски народ хрватска латиница одиграла буквално улогу Тројанског коња који је разбио и српски језик и српски народ, а ћирилицу упутила у затирање.

Препоруке:

5.

Чланак проф. др Мирјане Влајисављевић с Филозофског факултета у Бањој Луци, који је под насловом "Звијер двоазбучја" објављен јуче на Видовдану -- најбољи је чланак који о теми српски језик и ћирилица чини част српској научној лингвистици које, практично, нема још од 1918. године.

Препоруке:

Прaвилa трaнслитерaције требa што више прилaгодити прaвописним прaвилимa енглеског језикa, a не некaвим мaтемaтичким формулaмa, у томе је целa срж мог неслaгaњa сa Рђослaвом.
Већ сaм рекaо свој предлог, a његa би требaло допунити сa пaр прaвилa. Нa пример, у речимa које сaдрже ИЈA, a тaквих је достa у српском језику, Ј би се изостaвљaво, пa бисмо имaли Slavia, Miaylo, Kelebia, Stania итд..

Препоруке:

Драгољуб Збиљић:

Чланак проф. др Мирјане Влајисављевић

Збиљићу, дајте линк на тај чланак, да не лутамо. Оћу да прочитам.

Препоруке:

Предлог за катану и Грујића:

Ја сам урадио своје - направио строгу, тврду транслитерацију (може и: компјутерску, још сам отворен за сугестије, али само у оквиру захтева: 30 - 30, 1 на 1) - а за неке друге употребе и неке `меке` транслитерације - изволите, потрудите се. Треба тога још. Ено видим Руси имају посебан систем пасошке транслитерације (управо тако! систем само за пасоше.) Предлажем:

- да катана, који се мува по Белом Свету (frequent flyer?) направи пасошку транскрипцију;

- да Грујић направи туристичку транскрипцију, за путоказе, места и улице. Slavia, Tsaritse Militse или како већ.

Препоруке:

Рђосаву:

Упишите у прозор Гугла: Проф. др Мирјана Влајисављевић, Звијер двоазбучја, Видовдан.

Препоруке:

@Рђосаву (1)

Изговор није важан (али је ипак 90% тачан) - изговор је проблем транскрипције (Рђосав)

Изговор јесте важан и зато постоји систем транскрипције, који подразумеа и систем транслитерације.

Пресловљавање без обзира на изговор је беслимслица. То што ви предлажете је као да неко сада укуца енглеску реч bought и рачунар онда то испише као "боугхт".

Усаглашени систем транслитерације (пресловљавања) је могућ унутар истог језика и води у непотрбено двоазбучје, јер се језик онда може писати обема усклађеним азбукама.

Систем транскрипције служи само за писање речи и имена како би се оне изговарале што ближе оригиналу, тако да би биле разумљиве. Садашњи систем је неадекватан јер је базиран на локалмон (хрватском) писму јкоје није познато у свету и који води у наказе као "Добаж" или "Џаџке", и томе слично.

Препоруке:

Пошто сам извршио анализу коришћења ћирилице на сајтовима установа културе чији је оснивач Град Београд отишао сам и корак даље: анализирао сам стање у установама културе чији је оснивач АП Војводина, Град Нови Сад, Град Ниш и Град Крагујевац. Резултати су сумирани у документу "Стање коришћења ћирилице у установама културе у Србији- прелиминарни извештај" и који може да се нађе на линку http://goo.gl/9hdRK0 .
Имамо следеће резултате
-Град Београд: анализирано 36 установа од чега 12 користи ћирилицу а 24 не.
-АП Војводина оснивач: анализирано 12 од чега 4 користи ћирилицу а 8 не користи при чему једна нема никакав садржај на српском.
-Град Нови Сад: анализирано 12 установа од чега 9 користи ћирилицу а 3 не користи.
-Град Ниш: анализирано 7 установа од чега 5 користи ћирилицу а 2 не.
-Град Крагујевац: анализирано 9 установа од чега 7 користи ћирилицу а 2 не.
Да ли је тренутак да их упозоримо на неприхватљиво понашање или да сачекамо неки бољи тренутак?
Време је за акцију.

Препоруке:

Рђосаву (2)

Ја се слажем са вашим предлогом за транскрипцију са енглеског и обрнуто, али се не слажем са предложеним TCH, LL и NN за Љ и Њ што сам већ објаснио.

Ви такође предлажете систем транслитерације без правила и изузетака, што није истина. На пирмер, по вашем систему Мркаљ би се писало Mrkall али Мркља би се писало Mrklya а не Mrkllya. Према томе, рачунар би морао да "зна" кад је Љ = LL, а кад LY.

Уместо да измишљам топлу воду, ја сам предложио постојећи начин транскрпције у другим словнеским кириличким језицима, йер се српски може писати и на грађнской кирилици, као што йе био случай пре Вука.

Крајње је време да се Срби укључе у светске стандарде уместо да измишљају топлу воду и ставрају системе који нигде другде не функционишу, што само води ка самоизлацији и неразумевању са светом.

Препоруке:

Посматрачу

То истраживање Вам је корисно. И свима нама је корисно.

Сигурно је свако време добро за културно упозорење свима на уставно обавезан српски језик с ћирилицом.

Препоруке:

„Ено видим Руси имају посебан систем пасошке транслитерације (управо тако! систем само за пасоше.“(Рђослав)

Нисте у току Рђославе. Упис личних имена у пасоше и визе регулисан је ICAO стандардом, а у оквиру тог стандарда постоје табеле транслитерације не само са других писама на латиницу, него и са националних латиничких састава на сет од 26 слова новолатинског алфабета. Дакле, иако се транслитерација са латинице на латиницу не практикује, овде ћете управо наћи тако нешто, транслитерација се своди на „шишање“ свих дијактритика, цедиja, керона, сиркумфлекса итд.

Препоруке:

За Посматрача

Свака част за конкретан рад.
Из Ваше анализе се не види да ли има и комбинација : и ћирилица и латиница. Јер ће то сутра бити само латиница.
Има ефекта од прављења ових анализа и кад би се само писало латинизаторима, а права ствар би била ако би се о стању могла обавестити јавност. Зато да се сутра и други плаше јавности.

Препоруке:

катана:

На пирмер, по вашем систему Мркаљ би се писало Mrkall али Мркља би се писало Mrklya а не Mrkllya. Према томе, рачунар би морао да "зна" кад је Љ = LL, а кад LY.

Ма ко то каже?! Љ је код мене LL, увек и свуда. И на почетку и у средини и на крају речи. Значи: Mrkall - Mrklla. Где Би ископасте Mrklya?!

Ајде концентришите се мало. Није фер према саговорнику...

Препоруке:

Прaвилa трaнслитерaције требa што више прилaгодити прaвописним прaвилимa енглеског језикa...у речимa које сaдрже ИЈA, a тaквих је достa у српском језику, Ј би се изостaвљaво, пa бисмо имaли Slavia, Miaylo, Kelebia, Stania итд.. (Грујић)

Правописна правила енглексог би захтевала да се Грујић пише Gruich a не Gruyich. Другим речима мора се отступати од Вуковог правописа, а то је готово немогуће данас код Срба.

За стварање једног стручног система транскрипције било би потрбено да на томе раде две екипе стручнака матичних језика заједно и да тако усагласе колико је могуће напис са изговором. За тако нешто не постоји ни воља ни паре па до тога никада неће доћи. Срби су једноставно осакаћени Вуковом реформом, али то врло мали број људи схвата.

Препоруке:

Руска транслитерација за пасоше, нова, усвојена је 2010. године:

New system 2010

In 2006, GOST 52535.1-2006 was adopted, which defines technical requirements and standards for Russian international passports and introduces its own system of transliteration. In 2010, the Federal Migratory Service of Russia approved Order No. 26, stating that all personal names in the passports issued after 2010 must be transliterated using GOST 52535.1-2006. Because of some differences between the new system and the old one, citizens who want to retain the old version of a name's transliteration, especially which was in the old pre-2010 passport, may apply to the local migratory office before acquiring a new passport.

Три ситне разлике: ћирилица - стара - нова пасошка транслитерација
ц ts tc (*)
ю yu iu
я ya ia

Препоруке:

Правописна правила енглексог би захтевала да се Грујић пише Gruich a не Gruyich. Другим речима мора се отступати од Вуковог правописа, а то је готово немогуће данас код Срба. (Катана)

Да се разумемо, идеално решење не постоји, транслитерација је смишљена као погоднија и једноставнија варијанта транскрипције јер је скупо и неекономично утврђивати како би изгледао транскрипт за све појмове који се могу појавити, нпр. ко би утврђивао како би Енглез написао Врњачка Бања, Бујановац или Трновац. Грујић би Енглез можда уписао и као Grooich, али оно што је важно јесте понудити рационално и једноставно решење које ће „вршити“ посао, а циљ је да што већи број људи у свету прочита романизовани појам што правилније.

Препоруке:

Истраживањем су обухваћени и сајтови који имају два писма. Они су нормално сврстани у групу оних који користе ћирилицу. али подаци су следећи

-АП Војводина - 4 сајта установа са два писма
-Град Београд - 3 сајта установа са два писма
-Град Нови Сад - 6 сајта установа са два писма
-Град ниш - без сајтова са два писма
-Град Крагујевац - без сајтова са два писма.

Посетите линк који сам навео ( http://goo.gl/9hdRK0 ) и тамо ћете наћи детаљан приказ резултата истраживања са довољно елемената да ступите у акцију (име институције, директор, сајт, телефон, електронска пошта, итд.).
Верујем да ће неко пренети на социјалне мреже јер се то већ десило са неким од овде изнетих мојих сугестија. Захваљујем свима који редистрибуирају ова истраживања и документе јер су од општег друштвеног интереса за очувањем ћирилице у културном простору Србије.

Препоруке:

Љ је код мене LL, увек и свуда. И на почетку и у средини и на крају речи. Значи: Mrkall - Mrklla. Где Би ископасте Mrklya?! (Рђосав)

У реду, то је доследно. Али, узимајући словачки стандард, што не Mrkal'/Mrkl'a? И у руском се то види.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/8/8c/Udaltsova_Street_sign.jpg/220px-Udaltsova_Street_sign.jpg

Udal'tsova Street.

Препоруке:

Да се разумемо, идеално решење не постоји...али оно што је важно јесте понудити рационално и једноставно решење које ће „вршити“ посао, а циљ је да што већи број људи у свету прочита романизовани појам што правилније (Грујић)

Сасвим се слажем! Поента је изговор а не правопис.

Препоруке:

1.

Предлажем да се ми овде вратимо основној теми из текста М. Ђошића, тј. положају српске ћирилице у Србији. Даћу допринос томе, макар се у нечему и понављао.

Нимало ми се не допада што се ми Срби (који смо свесно Срби)много споримо међусобно чим се спомене питање ћирилице.
Основно питање јесте како да своју ћирилицу (наша је и ова коју је Вук оставио реформисањем старе азбуке, као и та стара азбука. Ко ју је у почетку саставио, није сасвим поуздано утврђено, а за мене је најважније зашто не можемо да вратимо у живот своје писмо. А не можемо да је вратимо зато што је српска ћирилица једино писмо у свету које у свом језику нема апсолутни суверенитет какав имају сва друга писма у свету. Главни кривци што је српској ћирилици одузет суверенитет у српском језику јесу комунисти који су на Новосадском договору (1954) “конспиртивно” наложили замену српске ћирилице хрватском латиницом и тај посао замене готово да је завршен. За разлику од Хрвата,

Препоруке:

2.

За разлику од Хрвата, Срби су увели туђе (хрватско абецедно) писмо у свој језик као алтернативно у склоопу светског уникатног изума о “богатствуз двоазбучја”, а постали смо сироти као мало ко на свету. Налог комуниста о “постепеном” латиничењу Срба спровели су у пракси српски лингвисти, тзв. сербокроатисти који су увели хрватску латиницу као алтернативно писмо које је преко школа наметнуто Србима као друго пшисмо, које је, преко насилног и заблудног наметања постало не само прво него и једино српско писимо у најмање 90 одсто опште употребе српског језика.
Тако су Срби лишени свога писма и кључне одреднице свога идентитета. Латиничење Срба је процес који траје хиљаду година и тај проџес латиничења Срба био је најуспешноији под владавином комуниста. За њихово време је хрватска латиница постало већинско писмо и код Срба православаца, а све до 1954. готово сви православни Срби (осим комуниста) писали су српски језик српским писмом.

Препоруке:

3.

Данас су Срби на туђем писму јер српски правописци и целокупна језичка наука и струка неће да врате природан суверенитет српској ћирилици у српском језику. То је, по мом мишљењу, већи проблем од нашег међисобног “ситног” спорења о неким ситницама у вези с писмом. А, како је Његош рекао, “ситнарије ђецу забаљају”. Док се ми ситницама забављамо и овде, нама нестаје наше милениујумско писмо Срба православаца и постајемо латиничари. А историја је показала — за латиничењем или са латиничењем иде и катоиличење.
Мало се шта добро пише Србима после њиховог потпуног латиничења.

Препоруке:

@ Посматрач

На наведеном линку сам нашао ово :

FORMAT : 86 VERSION
HOWIN THE WORLD !! May 2011

За разлику од аутора , сматрам да не треба говорити да се користи ћирилица тако где је истовремено заступљена и ћирилица, јер је то само прелазна фаза из ћирилице у латиницу.

Препоруке:

Упутио сам на адресe http://www.beogradeu.gov.rs и http://euinfo.rs допис:
Зашто је сајт Делегације Европске комисије само на латиници?
Службено писмо у Србији је ћирилица и писање на латиници вређа осећања грађана којима је познато да је латиница први пут службено уведена у Србију 1915. на бајонетима војника Аустроугарске монархије?
Бојим се да многи грађани Србије поистовећују ЕУ са Аустроугарском монархијом управо због арогантног игнорисања ћирилице на сајтовима многих пројеката финансираних од стране ЕУ а такође и сајта Делегације Комисије ЕУ који као да каже да ће се ЕУ понашати као неки други који су латиницу наметали силом Србији.
Приближавањем значајних годишњица осетљивост грађана Србије по питању писма постаје већа јер се сећају својих прадедова који су пре сто година крварили. У Србији нема породице која неког члана није изгубила у Првом светском рату.
Коришћење латинице се у Србији схвата као окупациона арогантност.
Хвала на одговору (ако га буде било).

Препоруке:

Ја послах преко сајта http://www.roda.rs/kontakt следећи мејл:
Поштована господо.
Зашто је Ваш сајт само на латиници?
Службено писмо у Србији је ћирилица и писање на латиници вређа осећања многих грађана којима је познато да је латиница први пут службено уведена у Србију 1915. на бајонетима војника Аустроугарске монархије?
Бојим се да многи грађани Србије поистовећују латиницу са вредностима Аустроугарске монархије управо због арогантног игнорисања ћирилице на сајтовима бројних фирми које гостују у Србији међу којима је и Ваша.
Приближавањем значајних годишњица осетљивост грађана Србије по питању писма постаје већа јер се сећају својих прадедова који су пре сто година крварили. У Србији нема породице која неког члана није изгубила у Првом светском рату.
Коришћење латинице се у Србији, када се искрено разговара, схвата као окупациона арогантност.
Хвала на одговору (ако га буде било).

Препоруке:

Посматрач и Милан

Погрешио сам. Мој претходни коментар ( за посматрача) треба да гласи :
Сматрам да не треба говорити да се користи ћирилица тамо где је истовремено заступљена и латиница, јер је то само прелазна фаза ка потпуној превласти латинице.Кад се иза леђа председника Србије, председника њене Владе и његовог првог потпредседника угледа поред српске ћирилице и хрватска латиница, то значи да је државни врх Србије издао ћирилицу, и да лингвисти сербокроатисти не треба да брину због неуставне одредбе у српском правопису да је стандардно писмо српског језика и ова хрватска латиница. То је позив народу да се већ једном ослободи те ћирилице , као што се ослобађа Косова, а све зато " да би нашој деци било боље.Док је Скерлић 1913.г. предлагао одустајање Срба од своје ћирилице зарад победе идеје југословенства и братимљења са Хрватима и Словенцима , данас се она уклања као реметилачки фактор хармоније новог југословенства са центром у Загребу.

Препоруке:

Данас технологија дозвољава беспрекорну транслитерацију са ћирилице на латиницу док обрнуто не важи. Ако је неки сајт уређиван примарно на ћирилици не видим неки проблем да је он коректан ако има и опцију транслитерације на латиници. Данас постоје и системи за аутоматизовано превођење на било који други страни језик. Писање ћирилицом је утолико значајније јер се тезауруси за стране језике праве на службеном језику и писму. Значи тезаурус за српски језик је на ћирилици а не на латиници. Када користимо латиницу рачунарски системи консултују тезаурус за хрватски језик. Другим речима превод са српског писан ћирилицом је коректнији него када се исти текст пише латиницом.
Буквално имамо да важи "ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ ДА ТЕ ЦЕО СВЕТ РАЗУМЕ".
Што се тиче Милана он је очигледно подстакнут нашим дијалогом одлучио да нешто конкретно уради. Све похвале. Преузећу његове модел дописа па ћу их поставити у своју збирку модела обраћања организацијама/институцијама (која је компилација неких иницијатива).

Препоруке:

Анализирао сам примену ћирилице у 25 установе здравства (линк http://goo.gl/xZSc4x )чији је оснивач Град Београд. Ситуација је изузетно лоша јер само 4 (словима 4) здравствене установе на сајту имају ћирилицу (што је 16%) мада на осталим сајтовима има трагова ћириличарске прошлости.
Са ћирилицом на сајту су следеће здравствене установе:
-Дом здравља ''Др Симо Милошевић'' - Чукарица
-Дом здравља Гроцка
-Дом здравља Земун
-Завод за биоциде и медицинску екологију
На челу ових установа су:
-мр. сци. прим. др Драгана Кривокапић
-Др Драгиша Станојевић
-Др Душан Јоксимовић
-др Драгана Деспот
Следи списак установа које су заборавиле да су дужне да спроводе Устав и законе Републике Србије и које треба подсетити да је ово ипак Србија.

Препоруке:

Здравствене установе чији је оснивач Град Београд и чији је сајт противзаконит због коришћења латинице супротно одредбама Устава и закона су:
-Апотека ''Београд''
-Градски завод за геронтологију и палијативно збрињавање
-Градски завод за кожне и венеричне болести
-Градски завод за плућне болести и туберкулозу
-Градски завод за хитну медицинску помоћ
-Дом здравља ''Др Ђорђе Ковачевић'' -Лазаревац
-Дом здравља ''Др Милутин Ивковић'' -Палилула
-Дом здравља Вождовац
-Дом здравља Врачар
-Дом здравља Звездара
-Дом здравља Младеновац
-Дом здравља Нови Београд
-Дом здравља Обреновац
-Дом здравља Раковица
-Дом здравља Савски венац
-Дом здравља Стари град
-Завод за здравствену заштиту студената
-Клиничко-болнички центар ''Бежанијска коса''
-Клиничко-болнички центар ''Др Драгиша Мишовић''
-Клиничко-болнички центар ''Звездара''
-Клиничко-болнички центар ''Земун'' -Београд

Препоруке:

На челу грешних установа су:
-Драгана Симић
-др Далибор Паспаљ
-прим. др Александар Адамовић
-прим. др Драгана Мандић
-Доц. др Ненад Иванчевић,
-др Зорица Петровић
-др Славица Калезић-Милошевић,
-Др Нада Јовановић-Васиљевић
-др Снежана Стевановић
-Прим. др Драгана Трифуновић Балановић
-др Велимир Вешовић
-др Божица Новаковић
-др Маја Тодоровић
-Прим. др Тања Ђукић-Јанковић
-прим. др Весна Вујичић,
-Прим. др Гордана Драгашевић
-др Дубравка Миљуш
-Др Предраг Стевановић
-Проф. др сц. мед. Радисав Шћепановић
-Др Александра Аранђеловић
-Проф. др Александар Нешковић
Ова лица треба да се стиде пре свега због свог игнорисања Устава и закона а затим и због ругања српској култури и традицији.

Препоруке:

За Посматрача

" Ако је неки сајт уређиван примарно на ћирилици не видим неки проблем да је он коректан ако има опцију транслитерације на латиницу".

Можда се хтело написати "да је он некоректан ако има у оптицају и транслитерацију на латиници".

То о примарности ћирилице слушам од српских лингвиста дуже од 20 година .Практиковање секундарности латинице увек се завршило као смртоносно по ћирилицу .

Срби су спремни на безброј комбинација, али не и на ону једину која гарантује опстанак ћирилице - само она у српском језику.

Препоруке:

Најкраћи а најтачнији одговор на наслов Ђошићевог текста "А како стоји ствар са ћирилицом у Србији?" гласи:

"СТВАР СА ЋИРИЛИЦОМ У СРБИЈИ СТОЈИ КАО ЛИПОВ КЛИН!"

Препоруке:

"Ако је неки сајт уређиван примарно на ћирилици не видим неки проблем да је он коректан ако има и опцију транслитерације на латиници. Данас постоје и системи за аутоматизовано превођење на било који други страни језик."(Посматрач)

А чему служи та опција пресловљавања и чему служи пресловљени текст? Која је сврха тог посла и зашто би неко уопште пресловљавао (цео) текст?

Препоруке:

Па и ја се питам? Лично сматрам да треба да стоји Хрватски/Црногорски/Босански али тада би требало да се обезбеди превођење. Најчешће је функција латинице у ствари у функцији промене не само писма већ и језика. Српски језик се трансформише/прилагођава хрватском језичком стандарду.
То је суштина увођења латинице.
Политичке импликације су значајне. Имамо да су хрватски тајкуни потпомогнути средствима ЕУ на путу да преузму српску земљу (значајан део прерађивачке индустрије је већ у хрватским рукама) а да би се боље споразумевали са радном снагом они радну снагу припремају да учи хрватски језик и хрватско писмо.
Шта мислите које се писмо искључиво користи у фирмама које су откупили хрвати, словенци, мађари. Искључиво латиница.
Питање писма је питање суверенитета. Што је више латинице мањи је суверенитет Србије и обрнуто.
Вероватно је крајњи циљ да се Србија подели између околних земаља и да више као држава не буде реметилачки фактор.

Препоруке:

Пресловљавање са српске ћирилице на хрватску латиницу не служи ничему. Односно - служи. Служи српским комплексима.

Срби су тешки комплексаши. И кад штампају књиге, и кад праве сајтове - у подсвести им је вечито питање, вечити неизлечиви комплекс: а да ли ће ово да читају и Хрвати?

Ма - неће. Хрвати мрзе српско. Могу цинично и злонамерно нешто и да прочитају, да би ископали још неки антисрпски аргумент - а са српског извора. То им је најслађе.

Препоруке:

"Пресловљавање са српске ћирилице на хрватску латиницу не служи ничему." (Рђослав)

А чему би служило пресловљавање целог текста на неку другу латиницу, или уопште на неко друго писмо?

Препоруке:

Проблеми са логичким мишљењем? Апсолвирали смо.

За нормалне: драги читаоци, ако из било ког разлога не можете да куцате под српском тастатуром (рецимо да радите и иноземству, као наша др Јела, и не смете да чачкате фирмин рачунар да вас не избаце с посла) - ево се чика Рђосав побринуо да вам омогући да се јавите из Белога Света лепом српском ђирилицом. Идите на:

http://www.srpskinacionalisti.com/cirilica/

Отворите наведени прозор, куцкајте по њему по предложеној шеми (A B V G D DJ E ZH Z I Y K L LL M N NN O P R S T CH U F H TS TCH DZH SH `), употребите апостроф где треба, изаберите из падајуће листе моју транслитерацију, то је она последња на листи, кликните на дугменце и - еурека! - добили сте ћирилични текст.

Не треба аплаузи, не треба хвала, све за ћирилицу...

Препоруке:

(наставак)

http://www.srpskinacionalisti.com/cirilica/

- стрелица која враћа назад (у правцу `непотребне` транслитерације) је техникалија - ради евентуалног исправљања, сређивања и тако то. Увек је добро - ако нешто погрешите - да можете да се вратите корак назад.

Техникалија. А ништа се не губи. Крајњи циљ, наравно - ћирилица.

Препоруке:

Поштено би било да овде кажем да је Српско национално удружење СРПСКА АЗБУКА писало Пореској управи Нови Београд због коришћења латиничких упозорења на шалтерима. Није било одговора, али сам јуче видео да је све на ћирилици. Посетио сам директорицу Радмилу Вукелић Николић и захвалио јој. Нисам рекао да сам из удружења. Није добро што је као разлог промене навела само уставну обавезу,а не и чињеницу да је ћирилица српска.
Такође Фудбалски савез Србије није одговорио на два дописа, али је он први пут пред утакмицу са Хрватском користио ћирилицу на билбордима.
Изгледа да међу коментаторима постоји сагласност око опасности од представљања на интернету на ћирилици, са могућношћу пресловљавања.
Оно Рђосаво да је то зато што су Срби тешки коплексаши пред Хрватима је апсолутно тачно.
Као и оно Посматрачево о латиници у хрватским фирмама у Србији.
Секретаријат за здравство Града Београда и Дом здравља Нови Београд нису ништа одговорили на писање СРПСКЕ АЗБУКЕ.

Препоруке:

Српски језик се трансформише/прилагођава хрватском језичком стандарду. (Посматрач)

Ништа ново. То је почело од првог момента кад је Вук Караџић отишао у Беч. Све је радио, по налозима, ка стварању једног заједничког језика Срба и Хрвата.Ово је смао наставак.

Препоруке:

Неки заиста или нису нормални или нису писмени. Ја лепо питам која је поента пресловљавања целог текста НА неко друго писмо, дакле са ћирилице на неко друго писмо, и све то у режији и организацији државних органа на државним сајтовима?

А ово пискарање па пребацивање на ћирилицу је играње, и не видим какве везе има са озбиљним стварима о којима говорим?

Не мислите ваљда да сајтови државних установа треба да се баве таквим стварима, да у времену notebook-ова, tablet-а и ко зна чега још размишљају да ли је некој Јели доступна sr-cyr опција у датом тренутку?

Препоруке:

У вези са представљањем на интернету ћирилицом са оним додатком - латиница, потпуно се слажем са Грујићем. То је онај комплекс пред Хрватима којег спомиње Рђосав. Много времена сам изгубио смишљајући начин на који треба провоцирати Србе, и од данас ћу почети да користим Рђосавов израз. Користићу га само за школоване Србе ,јер необавештен народ уопште не разуме о чему се ради. Он је научен од школованих Срба да је ова латиница српска, па је добро дошла Србима ради изласка у велику свет.Народ још не зна да је Југославија гробница срспке државе и народа, а ово што је још остало од србства, биће уништено у новој Југославији која се окупља око Загреба. Па председник Владе је у предизборној кампањи рекао у Ужицу да је настављач Титове политике, и позвао је Ужичане да његов споменик врате у центар града где је и био.А људи се чуде зашто су на аутомобилским таблицама W и Č , кад је могла комбинација бројева и слова која су иста у ћирилици и енглеској латиници.

Препоруке:

Народе србски, ово што ради Посматрач може бити објављено само у коментарима. Ја сам то урадио за филолошке и филозофске факултете, универзитете и општине српских земаља , али нико неће да објави. Јер они који се баве објављивањем такође не могу без хрватске латинице. Општина Бујановац уз српски језик користи само ћирилицу, а у Новом Пазару је уопште нема. А зашто би је и било кад је нема ни у Горњем Милановцу. Тамо су укинули име улице по Гаврилу Принципу јер је био терориста !
Укратко за филолошке и филозофске факултете и универзитете :
Нови Сад у латиници , Београд и Крагујевац ћирилица и латиница, што значи сутра латиница, а Ниш и Косовска Митровица само Ћирилица.
СРПСКА АЗБУКА је два пута писала Инжењерској комори Србије, али нема одговора. Инжењери би радије прошетали голи Кнез Михаиловом улицом кад је литија у Београду, него што би у домаћој пословној комуникацији користили српско национално писмо.

Препоруке:

Резултати које сам овде објавио објављени су и на интернету. Изгледа да је поприлично интересовање јер је блог на коме је објављено (хвала редакцији блога "Нећу да потпишем уговор на латиници" на адреси http://goo.gl/cWzt4v али нисам схватио ко стоји иза блога) прегледан око 200 пута између две моје посете. А видео сам да су се неки прилози појавили и на Фејсбуку. У мом свакодневном послу се тражи епошта и рад са документима тако да сам научио да Гугл има добре алате али нисам имао потребу за блогом а ни Фејсбуком (исправићемо).
А што се тиче поступка постоји правна процедура јер је питање употребе писма колективно и индивидуално право.
1. Пишемо грешној институцији са позивом на Устав и Закон о употреби службеног језика и писма.
2. Ако не одговори за месец дана обраћамо се Заштитнику грађана (упутство је на сајтовима заштитника).
А Заштитник не може да каже може само латиница када у закону императивно стоји да мора ћирилица.

Препоруке:

НЕМАЊА ВИДИЋ:

Инжењери би радије прошетали голи Кнез Михаиловом улицом кад је литија у Београду, него што би у домаћој пословној комуникацији користили српско национално писмо.

Генерално: тако је. Срамота. Неко им је утувио у главу да техника не може да се ради на ћирилици. Питам: како они ћирилични Руси успеше да лансирају Гагарина? Јел` писало ЦЦЦП или СССР?

Иначе, кад сам у својој матичној фирми (чију бедну интернет-презентацију можете да видите овде: http://www.vin.bg.ac.rs/index.php/sr/ ) тражио да сајт буде на ћирилици - знате шта су ме питали они мамлази из Рачунарске технике? Каже: извините, јесте Ви били на ратишту?

Пази! - ја му тражим ћирилицу, а идиот ме пита јесам био на ратишту?! И с таквима се расправљати? Бесмислено.

Али - зато у Фирми три Виндоус апликације - вероватно и једине три у модерној дот-нет технологији - раде на ћирилици. Моји производи. Две сам увалио (нисам ни питао) - трећа је наручена ћирилична.

Препоруке:

( Проф. др Мирјана Влајисављевић, Звијер двоазбучја, Видовдан)

@Збиљићу и @Видићу: одлично сте тамо одреаговали на оне неприличне оптужбе на рачун `Давида Дабића` - врло малициозно према оснивачу Републике Српске, заиста. Да ли је у питању `регионализам` (антагонизам Бања Лука - Пале, тиња још од рата) или странчарење (по истој линији поделе) - не можемо знати.

Да не остане непримећено: ауторка више пута помиње јавну употребу писма ("...у ситуацији када је ћирилица кршењем устава, који би требало да је штити, драматично истиснута из јавне употребе,...") Аргумент за мене и моју формулацију Члана 10: `... у службеној и јавној употреби ...` - хехе, полажем право на ауторство овог аргумента. О томе ја трубим већ десетак година.

Добра је и поента да је `Вукова латиница` - опасна превара и безобразна лаж.

Препоруке:

( Проф. др Мирјана Влајисављевић, Звијер двоазбучја, Видовдан - наставак)

Резиме: чланак није лош, али има те слабе тачке, по мени и непотребна митоманија (у стилу `Срби народ најстарији`) и превелико везивање за религију (православље.) Има нас и безбожника овде. Прави аргумент јесте: ћирилица је кичма српске културе. Без ћирилице смо само - бескичмењаци...

А кад смо већ код прозивања политичара - својевремено сам се `пробио` до самог врха СРС, наивно верујући да ћу да их убедим да предложе некакав Закон о једноазбучју (само Закон решава ствар!) Можете мислити како сам се осећао (к`о ладном водом заливен) кад сам из уста врло високог функционера (Д.Т, мало испод В.Ш у хијерархији СРС) чуо њихов резолутни став:

`Српска Радикална Странка се залаже за равноправну употребу ћирилице и латинице у српском језику.`

Поука: упоришта двоалфабета ћете наћи на најнеочекиванијим местима. Борба је тежа него што мислите...

Препоруке:

Пошто ће бити расписан конкурс за избор нових директора установа културе у целој Србији целисходно је да се јавност и удружења која се залажу за коришћење ћирилице изборе за неке критеријуме приликом избора директора:
- директор установе културе који је у свом мандату кршио законе а посебно члан 10 Устава и Закон о службеној употреби језика и писма не може да буде поново избран
- У програму рада директора мора да буде изјава о коришћењу језика и писма односно ако је било злоупотреба акциони план за усклађивање са Уставом Србије (члан 10) и Законом о службеној употреби језика и писма
- Сва документација за конкурс мора да буде на ћирилици (по Уставу и закону)
- У програму рада директора мора да буде изјава о афирмацији ћирилице у раду установе.
Целисходно је да се удружења обрате министру културе са захтевом у вези реченог (а може још штошта да се дода).

Препоруке:

СРС је финансирала рад Покрета за србистику Петра Милосављевића,па се не могу начудити како је Шешељ могао прихватити двоазбучје.
Пре коју годину Видић је дао интервју Правди у вези са ћирилицом, у којем су први пут јавно прозвани САНУ, Матица српска Клајн и Пижурица. Онда су наручене изјаве Милосављевића, Шћепановића и још неке професорице са Филолошког факултета. Није ништа демантовано, него је само речено да је и латиница службено писмо по Уставу. У електронском издању Правде неко је у коментару написао "да професори лажу".

Препоруке:

Писао сам Шешељу, није одговорио.
Писао сам касније Николићу, није одговорио.А од његове Бајчетине до Крагујевца само латиница.
Вучић је рекао да је ћирилица млађе српско писмо.
Драган Тодоровић (Д.Т) у анкети Политике био за равноправност писама.
Ове године на протесту пред Скупштином Србије питам Красића из СРС зашто радикали ћуте о ћирилици. Баш га то питање "право расрди".А генерал Делић уз осмех : " Па кад све пропада , иде и то."
На интернету се Немања Шаровић представља на оба писма. Дабогда са хрватском латиницом никад не прешао цензус.

Препоруке:

"Српска Радикална Странка се залаже за равноправну употребу ћирилице и латинице у српском језику" (Рђосав).`

Тај став о два писма у СРС-у, то је став једног прог. др Радмила Маројевића који је, ако се не варам, њихов члан. Он је то код њих помутио. Мислим да ће то регулисати Шешељ кад се врати и не верујем да ће им он дати да се заносе глупошћу о два писма. Знам да је он у Хагу тражио да све дописе Хашког суда добија на ћирилици. И не верујем да ће овде, када се врати, бити и за ћирилицу и за латиницу јер је то глупост. А др Војислав Шешељ није толико глуп.

Препоруке:

Да не би било забуне, јер нема потребе.

Од Бајчетине до Крагујевца односно до Грошнице је комплет ћирилица. У Грошници је по мени једна од најлепших цркава у Србији.
Дакле, намерно сам због председника ишао путем који сам описао при крају текста.
Још једном, тај део Србије, Гледићке планине је покривен ћирилицом.

Препоруке:

Да не остане непримећено: ауторка више пута помиње јавну употребу писма ("...у ситуацији када је ћирилица кршењем устава, који би требало да је штити, драматично истиснута из јавне употребе,...") Аргумент за мене и моју формулацију Члана 10: `... у службеној и јавној употреби ...` - хехе, полажем право на ауторство овог аргумента.

О томе ја трубим већ десетак година.
А кад смо већ код прозивања политичара - својевремено сам се `пробио` до самог врха СРС, наивно верујући да ћу да их убедим да предложе некакав Закон о једноазбучју (само Закон решава ствар!) (Рђослaв)

1.

Дa, имaм сличнa искуствa, СРС од сaмог почеткa стоји нa стaновишту дa српски језик имa двa писмa. Шешељ те стaвове обрaзлaже у једној од својих књигa, и то обрaзложење је сaсвим у склaду сa њиховом идеологијом и грaницaмa Кaрлобaг-Огулин-Кaрловaц-Вировитицa.

Препоруке:

2.

Њихово стaновиште је дa су сви штокaвци Срби, дa је грaницa нaречјa грaницa српског језикa и нaродa, дa хрвaтски језик дaнaс и не постоји (осим кaјкaвсих и чaкaвских остaтaкa), пa сaмим тим лaтиницa којa је по њимa створенa зa српски језик може бити сaмо српскa лaтиницa. Доследни у својим зaблудaмa.
Што се тиче службене и јaвне употребе, не знaм штa би се тиме добило, осим нових врзиних колa тумaчењa и будaлaштинa, a што се тиче зaконa, лицемерно је брaнити писмо зaконимa (и нико у свету не брaни писмо зaконимa) у ситуaцији кaд сaм Прaвопис дозвољaвa aлтернaтиву.
Кaдa су у Бугaрској приметили дa се све више истичу лaтинички нaтписи, донет је зaкон који предвиђa кaзне зa непоштовaње прaвописне норме бугaрског језикa, дaкле поштовaње свегa у пaкету, и писмa, и изговорa. Неки су нa основу тог зaконa добили кaзне иaко су писaли ћирилицом, нaиме користили су ѣ, које је из бугaрске aзбуке избaчено 1946.

Препоруке:

Грга Мирић:

Мислим да ће то регулисати Шешељ кад се врати...

Ма - неће. То се Ви надате као што се прост народ нада да би Шешељ водио некакву различиту економску политику, да нас заштити од овог убитачног либерал-капитализма? А знате ли која је Шешељева економска мантра? "... ми смо за либерални капитализам, такорећи тачеризам." Sic.

Тако и око ћирилице. Лично сам му писао (у Шевенинген) да тражи све материјале на ћирилици. Мислим на доказни поступак, комплетан. Ништа - само је тражио `у писаној форми и на српском језику`. Ћирилице се једном дотакао, али плитко. Можда само за дописе Суда? А оне хиљаде страница - на `бе-ха-ес`-у латиницом.

Један други мученик је тражио ћирилицу, за све материјале. Чини ми се (исправите ме) - Стојан Жупљанин.

Иначе - ја би` предложио да Скупштина усвоји декларацију о одбацивању свих хашких пресуда Србима - из формалног разлога: процес није вођен на српском писму.

Препоруке:

Српска Радикална Странка се залаже за равноправну употребу ћирилице и латинице у српском језику. (Рђосав)

То је и врапцима познато ако пратите и ниске следбенике те странке који се јављају на рзноразним офрумима (на пример извесни "Миле Ћурчић" из Холандије, који је доста дуго кумовао на Б92 офруму).

Све је то везано за "Срби сви и свуда" империјалну српску иделогију Воје Шеешља, и дургих, која је Србе непотребно коштала и крви и простора и достојанства.

Препоруке:

СРС је финансирала рад Покрета за србистику Петра Милосављевића,па се не могу начудити како је Шешељ могао прихватити двоазбучје (Лазар Други)

Да, Петра Милосављевића (доктора и порфесора лингвистике!), који је насео као дете на прозирни фалсификат о "Вуковој лаитници", на коју се толики Срби данас позивају као на чињеницу, а он се није усдосотјио ни да се извини.

Препоруке:

Вучић је рекао да је ћирилица млађе српско писмо (Немања Видић)

За Вучића, не бих се чудио, ћилирица пре Вука вероватно и није "српска"...

Препоруке:

лицемерно је брaнити писмо зaконимa (и нико у свету не брaни писмо зaконимa) у ситуaцији кaд сaм Прaвопис дозвољaвa aлтернaтиву (Грујић)

Сасвим тачно. Није Правопис портивуставан, како неки наивно тврде, него Устав није у сагласју са важећим Правописом. Није ингеренција Устава да одређује Правопис, него да га спроводи. А важећи Правопис (нажалост) каже да се српски пише двоазучно.

Ако Правпис и Устав нису усклађени са Правописом, онда је Устав крив, а не обрнуто. Не може Устав произвољно ("волонетерски") да добије ингеренције које њему не припадају само зато што нека "кисела грођа" на периферији лингвиситчке науке гунћају, па кажу да Праовпис није важећи -- а нису позвани да одређују Правопис!

Препоруке:

Сад сам потпуно убеђен да је Видић био у праву кад је већ поодавно неке овде назвао провокаторима. Јер ни ја не верујем да они нису способни да разумеју ову веома просту ствар : подразумева се да ће у нормалној држави језички стручњаци решавати правописом да ли се пише српскохрватски или српско - хрватски. Али ово није нормална држава, па у њој не могу бити ни нормални лингвисти. Зато се Мато Пижурица и могао дрзнути да у правопис уведе и друго
стандардно писмо српског језика - хрватску латиницу, чега није било никад пре у светској историји. Легендардни професор права и социологије академик Радомир Лукић је прозрео лингвисте сербокротасте још 1971.г., а нарочито их је ућуткао 1990.г.Ставио им је до знања уставом да јесте стручно питање како се нешто пише, али је политичко питање када се прави преврат у српској култури заменом српског писма хрватским.Зато је опредељење за писмо морало бити одузето из надлежности лингвиста и њиховог правописа.

Препоруке:

Уставом и законима се уређује нека област.
Уставом може да се уведе и клинасто писмо као службено ако постоји политичка воља.
Политичка воља уграђена у важећи Устав је јасна.
Друга је ствар што постоји и политичка воља одређених кругова да Србија 2015. добије латиницу као службено писмо да би тријумфовала воља аустроугарске монархије чије традиције негују њихови политички наследници.
Сведоци смо тога да се политика Запада није променила у последњих сто година наспрам Србије.
Да ли су ови Срби достојни наследници оних Срба од пре 100 година.
Свако ко пише латиницом показује да су преци бадава гинули.
Само часни Срби достојни својих предака пишу ћирилицом и тиме чувају успомену на њихова дела.
Говори се о прекрајању историје Првог светског рата.
У Србији је то почело увођењем латинице у јавни простор.
Они који пишу латиницом признају да је Србија у протеклих 100 година погрешила што је чувала суверенитет (како/тако) и да је боље бити роб.

Препоруке:

Да не спомињем старе борце Видића и Збиљића , овде је Посматрач је стекао велики углед, јер и он делује конкретно . Он своју одбрану ћирилице темељи на њеној уставној и законској регулативи ,као макар три удружења, а онда се враћају неки провокатори по ко зна који пут и говоре да је та регулатива глупост.
Алекса је већ раније добро предлагао да се провокатори игноришу.

Препоруке:

@Сведок.
Захваљујући посматрачу, написали смо доста писама према установама које имају само сајтове на латиници.

Неки су постали нервозни.
Идемо даље.

Препоруке:

@ Милорад Ђошић

Овде су људи приметили да ви имате амбицију да ваше удружење координира рад свих удружења. То ће ићи тешко.Тако кажете да вас је Посматрач подстакао да напишете неколико дописа онима који се служе само латиницом, а ако сам добро запамтио овде је ЋИРИЛИЦА из Новог Сада навела да је ове године већ упутила више од 50 дописа.А он аради 13 година.Па скоро је, пре јављања Посматрача, ваше удружење рекло овде да креће у одржавање трибина!
А тек што нисте схватили суштину проблема : треба писати и онима који се представљају са оба писма, јер ће то сутра бити само латиница.Нисам сигуран да је ово прихватио и Посматрач, а "љути" противници Видић и Рђосав су се око тога лако сложили. Јер је ваљда макар данас јасно да се ћирилица не може чувати у двоазбучју . Или још није јасно, па треба исписати још коју стотину коментара?

Препоруке:

АЛЕКСА:

Зато је опредељење за писмо морало бити одузето из надлежности лингвиста и њиховог правописа.

Тако. Или никако.

Питање писма је политичко питање пар-екселанс, и мора да се реши (ако се уопште жели решење) Уставом и Законом.

Лингвисти су изгубили легитимитет да га решавају.

Препоруке:

"Јер ни ја не верујем да они нису способни да разумеју ову веома просту ствар : подразумева се да ће у нормалној држави језички стручњаци решавати правописом да ли се пише српскохрватски или српско - хрватски. Али ово није нормална држава, па у њој не могу бити ни нормални лингвисти" (Aлексa)

Пa к'о велиш што нaм ондa и Устaв не би био ненормaлaн..

Препоруке:

"Питање писма је политичко питање пар-екселанс, и мора да се реши (ако се уопште жели решење) Уставом и Законом.
Лингвисти су изгубили легитимитет да га решавају.
" (Рђослaв)

Јесте политичко питaње, aли ми нaведите једну земљу вaн држaвa бивше СФРЈ које су то питaње решaвaле Устaвом и зaконимa.
Чaк ни у земљaмa бивше СФРЈ се то питaње не решaвa зaконимa, него прaвописом

Препоруке:

""Душан Дујковић.

Драги пријатељу Душане, можда нисам био довољно прецизан. Писали смо и пре нашег драгог Посматрача са којим смо у вези. Трибине радимо одавно, а наши представници "Српска Атина" су управо они "кривци" за Културни центар и аутобусе. Дакле не плетемо партизанима чарапе. За то што ми радимо неки добијају плате.
С обзиром да имате презиме мог омиљеног голмана Ратомира, јавите нам се, на инфо који смо горе назначили. На голу увек има места.

П.С.
А то за координацију знам да ће да иде тешко, али нема везе. Ће га углобимо, што би рекли моји сељаци.

Препоруке:

Влaдислaв Грујић:

aли ми нaведите једну земљу вaн држaвa бивше СФРЈ које су то питaње решaвaле Устaвом и зaконимa.

Ево одма` - чим ми Ви будете навели бар једну земљу ван бивше СФРЈ (а може и: у оквиру бивше СФРЈ, сем ненормалне Црне Горе и Србије) где су у јавној употреби два писма.
Договорили смо се да је ситуација у Србији ненормална? Договорили. Шта онда филозофирате? Када ће `лингвисти` да реше проблем? Ненормални лингвисти у ненормалној земљи?

(Интересантно како се љути противници Збиљић и Грујић само у једном слажу: они би да лингвисти реше ствар?!)

Ерго: само Закон решава ствар!

Препоруке:

"Ево одма` - чим ми Ви будете навели бар једну земљу ван бивше СФРЈ (а може и: у оквиру бивше СФРЈ, сем ненормалне Црне Горе и Србије) где су у јавној употреби два писма.
Договорили смо се да је ситуација у Србији ненормална? Договорили. Шта онда филозофирате? Када ће `лингвисти` да реше проблем? Ненормални лингвисти у ненормалној земљи?" (Рђослaв)

1.

Тјa, не знaм дa ли су се у Aзербејџaну, Туркменистaну и Узбекистaну зaвршили прелaзни периоди, у којимa је дозвољено и коришћење стaре ортогрaфије упоредо сa новом.
Ситуaцијa у Србији јесте ненормaлнa, aли не знaчи дa требa дубље тонути у ненормaлност.
Влaст, тј. политичaри којимa је нaрод поверио мaндaт плaћaју лингвисте држaвним новцем, новцем пореских обвезникa, и јa лингвисте не видим кaо проблем, aко неко хоће дa прaви своју лингвистику мимо остaлог светa, може то дa рaди о свом трошку, a држaвa би требaло дa плaћa лингвисте који ће поштовaти норме цивилизовaног светa.

Препоруке:

2.

Aли јa се ипaк бојим дa политичaри знaју дa је рaсположење нaродa (читaј зaблуде нaродa) тaкво дa ћирилицу кaо примaрно, трaдиционaлно, прво, основно, и ко знa кaкво све не писмо види огромнa већинa нaродa, нaрaвно уз лaтиницу кaо обaвезну aлтернaтиву, пa се зaто тaко и понaшaју.
То знaју и лингвисти, и зaто нaстaвљaју дa се прaви луди и дa нaс прaве лудимa, a што и не би, плaте добре, a Срби воле дa буду лaгaни...
A кaд би постојaло критичко рaсположење и критичнa мaсa људи који не пристaју нa продaвaње рогa зa свећу, брзо би се нaшлa политичкa опцијa којa би рaшчистилa ову ујдурму дугу више деценијa, и брзо би се нaшли и лингвисти који би то спровели, уствaри мислим дa би то били исти ови који нaм дaнaс соле пaмет и прaве нaс будaлaмa (aли сaмо зaто што ми волимо дa будемо у улози будaлa).

Препоруке:

Допуна - примери службеног писма (стара добра , незаменљива си! Ја тебја љубљу...)
http://en.wikipedia.org/wiki/Official_script

An official script is a writing system that is specifically designated to be official in the constitutions or other applicable laws of countries, states, and other jurisdictions. Akin to an official language, an official script is much rarer. It is used primarily where an official language is in practice written with two or more scripts. As, in these languages, use of script often has cultural or political connotations,...
Some countries which have an official script are:

Azerbaijan - Azeri Latin alphabet
Bangladesh - Bangla script
Ethiopia - Ge'ez script
Nagorno-Karabakh - Armenian alphabet
In Bosnia and Herzegovina:
Republika Srpska - Cyrillic

Препоруке:

China, People's Republic of (mainland China) - Simplified Chinese
Hong Kong - Traditional Chinese (de facto) ...
Macau - Traditional Chinese (de facto)
Inner Mongolia - Mongolian alphabet
Tibet Autonomous Region - Tibetan alphabet
Xinjiang - Uyghur Ereb Yéziqi and Uyghur Latin Yéziqi
Guangxi - Zhuang Latin alphabet
China, Republic of (Taiwan) - Traditional Chinese (de facto)
Croatia - Croatian alphabet[1]
Georgia - Georgian alphabet[citation needed]
Separatist government of Abkhazia - Cyrillic-based Abkhaz alphabet
Separatist government of South Ossetia - Cyrillic

Препоруке:

India - Devanagari
Hindi, Marathi, Sanskrit, Sindhi, Bhojpuri, Bhili, Magahi, Kurukh, Dogri - Devanagari
Gujarati - Gujarati alphabet
Kashmiri - Sharada script
Kannada - Kannada alphabet
Kutchi language - Gujarati alphabet
Punjabi - Gurmukhi
Malayalam - Malayalam alphabet
Bengali - Bengali alphabet
Oriya - Oriya alphabet
Assamese language - Assamese script
Maithili - Tirhuta
Sora - Sora Sompeng
Tamil - Tamil alphabet
Telugu - Telugu alphabet
Sinhala language - Sinhala alphabet
Gondi language - Gondi alphabet
Angika language - Kaithi
Saurashtra language - Saurashtra alphabet
Tulu language - Kannada alphabet
Konkani language-Devanagari, Kannada alphabet, Malayalam alphabet
Mundari - Bengali alphabet

Препоруке:

Јер ни ја не верујем да они нису способни да разумеју ову веома просту ствар : подразумева се да ће у нормалној држави језички стручњаци решавати правописом... Али ово није нормална држава, па у њој не могу бити ни нормални лингвисти... (Алекса)

Видим да сте о овоме заиста дубоко мислили, па би волео да објасните "провокаторима" зашто је у једној ненормалној држави Устав "нормалан" а државне установе нису?

Препоруке:

Kazakhstan - Cyrillic[citation needed]
Korea (both) - Hangul and hanja (South Korea)[citation needed]
Macedonia - Macedonian Cyrillic alphabet[2]
Moldova - Latin alphabet[3]
Separatist government of Transnistria - Moldovan Cyrillic alphabet
Mongolia - Mongolian Cyrillic alphabet and Mongolian script[4]
Montenegro - Cyrillic and Latin script http://www.vlada.me/biblioteka/1118659920.doc
Russian Federation - Russian alphabet
Serbia - Cyrillic[5]
Turkey - Turkish Latin alphabet
Vietnam - Vietnamese alphabet

То су били примери Законом или Уставом прописаног писма, диљем Света. Паметноме доста.

Препоруке:

академик Радомир Лукић је прозрео лингвисте сербокротасте још 1971.г., а нарочито их је ућуткао 1990.г (Алекса)

Да, види се сви су ућуткани....нигде их нема.

Препоруке:

Уставом може да се уведе и клинасто писмо као службено ако постоји политичка воља. (неки анонимус)

Срби данас пишу латиницом у 90% случајева, па је према томе Устав у нескладу са народном вољом, то јест само украс. У супротном би сваки дан пред Скупштином биле масовне демонострације (Збиљићеве замишљене "народне буне"), а свака врста латинизације била би или бојкотована или "чекићењена" као ћирилица у Вуковару.

Књиге на латиници се не би купвале, CD за децу увезени из Хрватске би се враћали одкле су дошли јер нем интересиовања, а српске банке на латиници би морале да траже друга места за пословање јер нико не би у њих улагао. И сви јавни натписи на алитници били би од народа префарбани ћириличким. И сад, ко је овде луд?

Препоруке:

Он своју одбрану ћирилице темељи на њеној уставној и законској регулативи ,као макар три удружења, а онда се враћају неки провокатори по ко зна који пут и говоре да је та регулатива глупост (Сведок)

Три удружења, која у себи једва да имају 5.000 чланова, ако и толико!? И то треба да буде нека "критична маса" или "народна воља"?!? Па зар не видите да у својим собићима, у доњем вешу, пискарате у позне доба као да сте нека службена лица која доносе службене одлуке, и што је најогре себе сте уверили да сте неко и нешто јер шаљете нека портестна писма?

А пара нема, нема ни народа на улицама, нема ни једна дневна новина која ће штампати било шта о вама, нема ниједна политичка странка која заступа ваша мишљења, итд. И онда неко треба да вас узме озбиљно?

Препоруке:

"То су били примери Законом или Уставом прописаног писма, диљем Света. Паметноме доста." (Рђослaв)

Изгледa дa се нисмо рaзумели. Нaђите ми једну држaву осим (неких) земaљa бивше СФРЈ где Устaв уопште помиње писмо језикa?
Немa тaквих држaвa, ево мој члaнaк у коме нaводим одговaрaјуће члaнове Устaвa великог бројa држaвa:

http://www.srpskikulturniklub.com/resavanje

Препоруке:

Питање писма је политичко питање пар-екселанс, и мора да се реши (ако се уопште жели решење) Уставом и Законом. Лингвисти су изгубили легитимитет да га решавају (Рђосав)

Нажалост, ваша СРС личност излази из сваког слова. Пендрекашење језика није ствар "нормлане" државе. И кад смо већ код легитимитета, где је ваш да ге некоме одузимате? Ви овим само нудите замену једне ненормале другом.

Препоруке:

Пa к'о велиш што нaм ондa и Устaв не би био ненормaлaн..(Миљојко)

Миљојко, ви као и увек -- тачну у мету! Пун погодак.

Препоруке:

примери службеног писма (стара добра , незаменљива си! Ја тебја љубљу...) http://en.wikipedia.org/wiki/Official_script (Рђосав)

Да, али оно што ваше слепо и наивно преписивање не каже је колико тих устава није у сагласју са правописом лингвиситичких установама исте државе, као што је случај у Србији?

Препоруке:

Грујић у оштрој борби против себе самога, у року од само 2 сата и 10 минута - погледајте, занимљивоје:

Влaдислaв Грујић, уторак, 24 септембар 2013 10:10

Јесте политичко питaње, aли ми нaведите једну земљу вaн држaвa бивше СФРЈ које су то питaње решaвaле Устaвом и зaконимa.
Чaк ни у земљaмa бивше СФРЈ се то питaње не решaвa зaконимa, него прaвописом

Ондак му ја цитирам цел списак како га наводи стара добра Wики. Земаља у којима је - што Уставом што законима - прописано одређено писмо. Ондак следи:

Влaдислaв Грујић, уторак, 24 септембар 2013 12:20

Изгледa дa се нисмо рaзумели. Нaђите ми једну држaву осим (неких) земaљa бивше СФРЈ где Устaв уопште помиње писмо језикa?

Овакве `дискутанте` ми сељаци зовемо: баксуз, угурсуз, намћор...

Препоруке:

катана:

Нажалост, ваша СРС личност излази из сваког слова.

Шта да Вам кажем... - из сваког понешто излази. Вири.

Из Вас вири сва она безнадежна јаловост и узалудност типичног српског интелектуалца. Мејн-стрим. Каже се и: медиокритет - није увредљиво, значи исто што и средњак. Идиот је такође сасвим легитиман опис - у грчком оригиналу значи: онај ко се не разуме у политику.

Препоруке:

"Ондак му ја цитирам цел списак како га наводи стара добра Wики. Земаља у којима је - што Уставом што законима - прописано одређено писмо" (Рђослaв)

Јa нaведох оне силне везе кa Устaвимa Кaзaхстaнa, Aзербејџaнa, Укрaјине, Ирске, Фрaнцуске, Бугaрске, Узбекистaнa, Туркменистaнa, нaведох дa у Устaвимa Русије и Грчке немa поменa ни о језику, a Рђослaв ме демaнтује википедијом.

Зaшто бих јa веровaо википедији, a не својим очимa? Нaведите те зaконе кaо што сaм јa нaвео Устaве, почните од Републике Српске, пошто је и онa нa овом списку.

Препоруке:

Примери законске регулативе у области употребе језика и писма - Маћушка Русија:

Закон о језицима у Руској Федерацији, делови на енглеском - овде:
http://www.usefoundation.org/view/527

`Устоличење` руског као државног језика Федерације (пример једног Члана из горе наведеног Закона):

2. The Russian language, the main medium of intercourse between the peoples of the RSFSR, shall, in accordance with the established historical and cultural traditions, have the status of the state language of the RSFSR throughout the territory of the RSFSR.

Пример `дневнополитичке` реакције државне Думе, касније (вероватно) укључене као амандман поменутог Закона:

The State Duma has prohibited Tatars from using the Roman alphabet. On Friday deputies passed a bill banning the use of any alphabet other than Cyrillic in state languages throughout the Russian Federation. (извор: http://ccat.sas.upenn.edu/~haroldfs/540/handouts/ussr/duma.html )

Препоруке:

Навео сам предугачак линк - ево алтернативе за одлуку Думе о забрани латинице у татарском језику:

http://www.gazeta.ru/2002/11/15/DumaoutlawsR.shtml

Duma outlaws Roman alphabet

Текст: German Prokhorov Иллюстрация - «Газета.Ru»

The State Duma has prohibited Tatars from using the Roman alphabet. On Friday deputies passed a bill banning the use of any alphabet other than Cyrillic in state languages throughout the Russian Federation.

Тако би и ми, да имамо мозга. Може бошњачки у Санџаку? - може, али да се пише ћирилицом. Ако могу Руси да пропишу Татарима ћирилицу - што не би могли и ми новопроглашеној `бошњачкој` нацији?!

Препоруке:

Из Вас вири сва она безнадежна јаловост и узалудност типичног српског интелектуалца (Рђосав)

Поента моје поруке није била шта вири него само очигледна чињеница да само неко као СРС примитивци могу да гледају на пендречење језика као нешто "нормално" (али, наравано, само ако је по њиховом укусу)!

Препоруке:

Грујић у оштрој борби против себе самога, у року од само 2 сата и 10 минута - погледајте, занимљивоје (Рђосав)

Ви му нисте одговорили. У којој земљи на свету устав прописује једно писмо а лингивситка друго/друга? Је ли вам питање довољно кратко и једноставно да на њега одговорите?

Препоруке:

Јa нaведох оне силне везе кa Устaвимa Кaзaхстaнa, Aзербејџaнa, Укрaјине, Ирске, Фрaнцуске, Бугaрске, Узбекистaнa, Туркменистaнa, нaведох дa у Устaвимa Русије и Грчке немa поменa ни о језику, a Рђослaв ме демaнтује википедијом (Грујић)

То је као она Збиљићева књига у којој пише да је у Уставу Србији из 1947. пише да је ћирлица (једино) српско писмо. Проблем је само у томе да је то лаж. Рђосав је нашао лак начин како може да преписује ван конеткста, баш као и они силни доктори наука који су титуле добили на тај начин.

Препоруке:

Ако могу Руси да пропишу Татарима ћирилицу - што не би могли и ми новопроглашеној `бошњачкој` нацији?! (Рђосав)

Зато што Срби нису Руси, а Србија није Русија. Мени су Руси у Америци говорили да не разумеју српски Оче наш!

Препоруке:

@Рђосав:

Руска Дума је сасвим у праву да одлучи којим се писмом пише у РФ. На концу и Олимпијски комитет захтева да све земље наступају са именима спортиста на лаитнчком писму, а Аустирјски договор о саобраћају захтева све европске таблице да буду на латиници, итд.

Оно што не можете да покажете/докажете да је све што сте написали примењиво на српски случај, где Устав и Правопис нису на истој таласној дужини, и где Устав одређује, упркос службеном Правопису, како ће се језик писати!

Можете ли ми показати да је руски устав у несклађу са руском лингвиситком? Можете ли показати да лингвиситчке установе НР Кине пишу једну, а устав исте државе пише другу књижевну норму?

Препоруке:

катана:

Поента моје поруке није била шта вири него само очигледна чињеница да само неко као СРС примитивци могу да гледају на пендречење језика као нешто "нормално" (али, наравано, само ако је по њиховом укусу)!

Ајде? - ма не само СРС примитивци, него цели састав руске Думе - то бре само зна да пендречи, ено испендречише Татаре те им - онако комунистички, бољшевички, тоталитарно - забранише употребу латинице.

А беда српских интелектуалаца (оних јалових, узалудних и испразно сујетних) најбоље се `очитава` кад их човек поклопи примером из Русије, а они закмече: не можемо ми тако, нисмо ми Русија. Па ако нисмо Русија - ваљда смо Македонија, мајку му...

Не вреди. Понекад се озбиљно питам зашто је Србија уопште школовала своје `интелектуалце`. Шта смо добили?

А добре смо чобане изгубили. Сигурно.

Препоруке:

Nota bene: СРС примитивци слепо следе став свог Неупитног Вође о `равноправној употреби ћирилице и латинице у српском језику`.

Доказ више колико се ови наши `катана` и `Грујић` уклапају у следећу дефиницију српског интелектуалца:

- мој колега Влада Златаров (покој му души) знао је да каже: српски интелектуалац испуњава четири услова. Редом:

1. има факултет
2. јако је сујетан
3. јако је сујетан
4. јако је сујетан.

Не знам за ову двојицу имају ли факултет, али остале услове испуњавају, сигурно.

Препоруке:

Postovana gospodo komentatori,postovana NSPM,evo mene,posle pauze.Moram odmah na pocetku da vas pohvalim da ste se lepo raspisali,pa sad moram da(od sutra)pogledam sve komentare,ali bih samo htela da vas obavestim:Prve dve table su vec postavljene,treca je napravljena,ofarbana i sushi se(valjda se vec osushila?).Kada jednog dana arheolozi budu nasli table pored starih puteva po zemlji koja se zvala Srbija,videce(na poledjini,ili u donjem desnom uglu)mala slovca(cirilicom,naravno)DrJela B.Inace,ja sam odsustvovala jer sam ostala bez konekcije(na novosrpskom-veze)pa dok sam kupila karticu,dok mi je ontirana,dok...odmarala sam oci.Svako dobro.Bog vam svima pomogao.

Препоруке:

@DrJelaBisic

А Ви и даље латиницом? Јел` из ината? Или неког другог суптилног разлога?

Препоруке:

""Рђосав.

Прике,
Како не схваташ да је докторка једна наша дивна душа.

Препоруке:

Za Rdjoslava:Ja sam rekorder(valjda?),do sada sam unistila(softver)oko 4 kompa i par mobilnih.Sta radim sa njima-niko ne zna.Ispritiskam sva dugmeta,takoreci redom,da malo probam sta ce da bude-i bude.Sve nestane,i niko ne moze da objasni sta je.Pitaju me:sta si radila,sta si pritiskala?A ja kazem:pa bas i ne znam,sve redom(valjda).Zato mi je strogo zabranjeno da idem van utabanih staza.Nadam se da cu naci gore pomenutog Pakistanca,i da necu morati da za novu zicu sa baterijom dam 50E.

Препоруке:

@Милорад ЂошићСупер. Ајде да гу научимо да писује ћирилицу. Само - да није лекар? Лекари су ...., биће муке с њом.Ипак - мислим да ћу успети, одличан сам педагог (пардон! - андрагог, педагози раде с децом, а ја са одраслима - предајем на факултету. Кажу да сам одличан.)

Препоруке:

@ Милорад Ђошић

За акције у Новом Саду , капа доле !О таквим стварима треба писати, да се охрабре и подстакну на рад и они који нису чланови удружења .
Не бих вам се придружио јер јавно исказујете непоштовање према људима који су у одбрану ћирилице кренули много пре вас,и који су проблем писма приближили и онима који су о њему слабо обавештени. А они о вашем удружењу не рекоше ништа лоше.

Препоруке:

др Јело? Ту ли сте? Идемо - почиње курс. Не треба Ви нигде ван утабаних стаза. Само енглеска тастатура и Интернет. Имате и једно и друго?

Први корак: отворите паралелно два сајта, овај на коме сте, и следећи: http://www.srpskinacionalisti.com/cirilica/

Толико ваљда знате? - рецимо да знате. Идите у прозор Ћирилизатора. Сада укуцајте Вашу прву реченицу: Za Rdjoslava:Ja sam rekorder(valjda?),do sada sam unistila... - са малим изменама. Рецимо да сте се определили за моју шему транслитерације. Уместо lj куцајте ll и уместо unistila - unishtila. Па онда избор из падајуће листе испод прозора, бирате последњу (четврту) опцију. (Latinica Zh....) Па клик на дугме Latinica - Ћирилица. Шта сте добили?

Остаје Вам само да тај текст, копи-пејст, пребаците у прозор за коментар на овоме сајту. Јел` било тешко?

Препоруке:

Samo malo skretanje sa teme,u vezi mog(kompjuterskog)opismenjavanja:Dosli gosti poznatom(pokojnom)slikaru Stojanu(V)Aralici(tako se potpisivao:v aralica,otac mu se zvao Vojin)pa se zaprepastili zasto(jos uvek)ima crno-beli TV."Pobogu,pa kako mozes ovo da gledas,ti si slikar,za tebe su boje sve".A on odgovori:Nema veze,ionako nemam vremena,kupicu novi kad ostarim"(A tada je imao preko 90 godina)Tako i ja :cekam da ostarim,pa cu onda imati vise vremena da se kompjuterski opismenim.

Препоруке:

Цензор? Много си се опустио. Антидатираш постове, сад ми је улетео неко између моја два поста - а били су један за другим. Напишем `лекари су глупи` - ти ме цензуришеш. Од када смо толико фини, мајку му...

Препоруке:

За Ђошића

Нако написа да има 9 удружења за одбрану ћирилице од Срба.Овде су примећена три : ЋИРИЛИЦА , СРПСКА АЗБУКА и ЋИРИЛИЦА Београд. Зато сматрам да постоје само та три удружења. Она која раде уз помоћ државе су за двоазбучја(Баваниште и Култура ћирилице)и праве штету ћирилици, а од осталих нема ни штете ни користи.
Прва два поменута удружења су за одбрану под слоганом САМО ЋИРИЛИЦА.ЋИРИЛИЦА Београд није јасна. На овом сајту је бранила Академика Крестића и Мила Медића . Ваљда зато што је неко овде писао да је академик написао неки национални програм , који је објављен у ПЕЧАТУ,а у њему се не помиње реч ћирилица. Зато се помиње српски фашизам. Значи, у крајњем , академик се определио за двоазбучје, као и проф Ломпар. А ако је проф. Ломпар добио награду ПЕЧАТА, онда је двоазбучје закон за Србе. А Миле Медић испред УКС води трибину о србистици, заједно са М.Ковачевићем и П. Милосављевићем, главним таманитељима ћирилице. Па, на чему је ЋИРИЛИЦА Београд ?

Препоруке:

DrJelaBisic:

...Moj komp je u kvaru,nema kontakt zica za bateriju,....
...Komp koji sada koristim nije moj,to je cerkin sluzbeni,...
...Inace,ja sam odsustvovala jer sam ostala bez konekcije(na novosrpskom-veze)pa dok sam kupila karticu,dok mi je ontirana,dok...

Драга др Јело, много сте се расписали о комповима који се кваре (нечастиве силе? да их није ћирилица покварила, бог-те? претеривали сте с ћирилицом, сто-посто...)

Мене ми се чини, драга др Јело, да Ви великом причом прикривате просту чињеницу: да Ви у животу нисте написали ћирилични текст ни на свом - нити иједном другом - компу. Признајте то - није никаква срамота, своји смо. Ви сте функционално неписмени, у овом виртуелном свету, и то је једини разлог за Вашу латиницу.

Ако одвојите само пола сата (реалног!) времена - научићу Вас. То може да се растегне на једно поподне (Цензор помеђу нас!) - није ваљда да немате слободно поподне? Ево за викенд.

Проблем је што Ви - нећете. А ту помоћи нема.

Препоруке:

УДРУЖЕЊЕ НА УКРАДЕНОМ ИМЕНУ

Па, на чему је ЋИРИЛИЦА Београд" (АЛЕКСА) ?

Мени је очигледно да је "Ћирилица" (Београд, 2009) на туђем (украденом) имену Удружења "Ћирилица" (Нови Сад, 2001). Они су, практично, признали
да није лоше украсти туђе име и тако, на основу туђих успеха, постићи свој успех.
У украденом имену "Ћирилица" (Београд) нису способни (или су способни него неће) да схвате да ако траже да се поштује Члан 10. Устава Србије, могу да буду само противуречни циници кад неће да поштују Члан 26. Закона о удружењима који не допушта ни слично име ако оно ствара недоумицу у томе о ком је удружењу реч. Београдска "Ћирилица" је знала да нема никакве своје шансе да се за њу чује ако не украде туђе име Удружења "Ћирилица". Они су чак одговарали да "када млекаре могу исто да се зову "Млекара", могу и да украду исто име "Ћирилица".
Крадови туђег мазива зато сарађују и са онима који су за наставак двоазбучја које је увек било смрт за ћирилицу.

Срамота!

Препоруке:

ИСПРАВКА

Исправљам се само у погрешно откуцаном члану Закона о удружењима који забрањује крађу имена. Ево како гласи тај Члан 16. Закона о удружењима:

ИЗ ЗАКОНА О УДРУЖЕЊИМА

"Разликовање назива удружења
Члан 16.
Назив новооснованог удружења не може бити идентичан називу других удружења која су уписана или уредно пријављена за упис у регистар.
Назив удружења не сме да буде заменљив са називом другог удружења нити да изазива забуну о удружењу, његовим циљевима или у погледу тога о каквој се врсти правног лица ради."

Зато ако пише нечије ново име "Удружење "Ћирилица" или само ћирилица (место је небитно, јер се удружења простиру на сва места као повереништва. И увек када се каже или напише "Ћирилица" ствара се забуна о којем је удружењу реч.

Ови са украденим именом удружења бране се како "то није важно". Ако није важно, зашто су онда узели туђе скраћено име?

Препоруке:

Иначе, АЛЕКСА је рекао праву истину. Та "Ћирилица" (Београд, 2009) са украденим именом "Ћирилица" заиста подржава Медића, Ломпара и Крестића који су се изјаснили за наставак "богатства двоазбучја".

Додајем само још то. Видимо како је Немања Видић са сарадницима својим дао лепо име свом удружењу "Српска азбука". Топ, наравно, значи што и "српска ћирилица". Али је Немања Видић једноставно уважио Закон о удружењима у Члану 16. Мудро је узео синоним "Српска азбука". То је исто што и "Ћирилица" и "Српска ћирилица". Али пошто постоје два удружења с наведеним именима, он је дао трећи наз7ив који значи потпуно исто, а нема никакве забуне, јер назив није исто. И Закон о удружењима "сит" и људи задовољни јер нису ничији назив узурпирали.

Препоруке:

Витомир Дражић:

Зар и Крестић? Нисам знао. Фала на информацији.

Значи - иста прича као Шешељ. Много горљивог национализма, а у крајњем резултату - смрт ћирилице. Посредством `богатства двоазбучја`. Па ако је богатство - како се неки већи и успешнији народ не сети да примени такво `богатство`? Немци, Руси, Французи?

Познајући тврдоглавост двоалфабета - на те који су се изјаснили не треба рачунати. То су изгубљени случајеви. Само биолошки закони могу њих да склоне са сцене. Да макар не одмажу.

Препоруке:

Напишем `лекари су глупи` - ти ме цензуришеш. Од када смо толико фини, мајку му...(Рђосав)

И ви сте професор на неком факултету? За Радикала сте делеко дошли, као што сами рекосте

1. има факултет
2. јако је сујетан
3. јако је сујетан
4. јако је сујетан.

Does it ring a bell?

Препоруке:

катана:

И ви сте...

А шта је Србин без псовке? А скраћена псовка није псовка. И Маршал је говорио: `Божју им мајку империјалистичку` - и био у праву.

А `Ви` се пише великим словом, кад се персира. Ваљда Вам се не привиђам у множини.

А докле сам дошао - тек имам намеру да идем. И смислите нешто своје, онако ауторски, бедно је да ме цитирате у свађи са мном.

Препоруке:

А шта је Србин без псовке? А скраћена псовка није псовка. И Маршал је говорио: `Божју им мајку империјалистичку` - и био у праву (Рђосав)

Србин без псовке је учтив. Знам да је то чудан појам за Радикале којима је шлосер пример у који се угледају. Успут, Маршал није био Србин и тако сами себи скачете у уста.

Објеклтивно, не ради се о псовци него о вређању, као да сте ви позвани (или квалификовани!) да оцењујете лекаре по интелигенцији.

Препоруке:

А `Ви` се пише великим словом, кад се персира. Ваљда Вам се не привиђам у множини (Рђосав)

"Ви" се не пише обавезно великим словом по важећем правопису. Неки пишу "Ви" великим слвом из обичаја.

Препоруке:

И смислите нешто своје, онако ауторски, бедно је да ме цитирате у свађи са мном (Рђосав)

Ја се с вама не свађам. Ја само указујем на ваше лицемерје.

Препоруке:

катана:

Србин без псовке је учтив

Море, да није педер? Педери су јако учтив свет. И не пију, бар не толико као ми.

Него, будите тако добри да се нађете др Јели ако којим случајем реши да пређе на ћирилицу. Мада сумњам, она је типична појава, само смишља оправдања да остане у ошишаној латиници.

Ако се то чудо ипак деси - а мене не буде било ... around ... - препоручите јој следећу (`новинарску`) транслитерацију (друга опција у падајућој листи на сајту http://www.srpskinacionalisti.com/cirilica/ ):

A B V G D Dj E Zz I J K L Lj M N Nj O P R S T Cc U F H C Ch Dzz Ss

За напредне читаоце (укључујући цењеног катану): види се да наши новинари све у оригиналу куцају латиницом, а некад и у горенаведеној шеми, па после пресловљавају. Зато ћете на латиничним српским (?) новинама (Блицу и осталим) често видети, од оригиналног DSS, неисправно DŠ или у ћириличним (Политика) ДШ. Кад пазе - користе размак: DS S те често испадне ДС С.

Препоруке:

Србин без псовке је учтив (катана)

Море, да није педер? Педери су јако учтив свет. И не пију, бар не толико као ми (Рђосав)

Значи, по вама, свако ко је учтив и не пије довољно (?) је педер? Хоћете да кажете да "прави" Србин мора да вређа (рецимо лекаре) да бу показао да није педер? Јел'то ваше умствовање? И ви сте негде проферсор?

Препоруке:

Катана, драги младићу, откачите се. Лекари су глупи за компјутере - ма то и они сами знају, а и у очи им говорим. Врло је редак случај да се лекар добро сналази са компом. Има, наравно, али генерални став остаје.

Знате, младићу, кад се каже нешто колоквијално, генерализовано (свака је генерализација нетачна - пошто увек има изузетака) - рецимо: адвокати су најпокваренија професија у Србији - то онда не значи да је баш сваки адвокат покварен. Не може се толико прецизирати. Не будите као онај Грујић, што се `вата за апостроф.

Свако добро!

Препоруке:

Него, будите тако добри да се нађете др Јели ако којим случајем реши да пређе на ћирилицу. Мада сумњам, она је типична појава, само смишља оправдања да остане у ошишаној латиници (Рђосав)

Немам намеру да се бавим с др Јелом и њеном "осисаном" латiнициом. Ако је неко лењ или му није стало да нешто воли онда је то на њихову савест и срамоту, а не на моју.

Ја ниси сам задужен нити ме се плаћа да нагварам друге да пишу како треба. Они које плаћају за то седе у фотељама! Зашто би ја да радим њихов посао? Ако Срби желе да постану non entity, да изгубе не само образ него илице, јер у дому нису научили да воле своје, а у срцу им нема места за то, ја им ту не могу помоћи.

Препоруке:

види се да наши новинари све у оригиналу куцају латиницом, а некад и у горенаведеној шеми, па после пресловљавају (Рђосав)

То је зато што многи, ако не и већина људи, траже најкраћи и најлакши пут око решавања проблема, увек тражећи оно "лако ћемо" ако је икако могуће, па и ако је "шунд". Лоша је то навика. Самодисциплина је увек последња на листи приоритета, а има везе са ниским самопоштовањем.

Препоруке:

Рђосаве, ја сам, између осталог, по образовању лекар и сналазим се сасвим добо са рачунарима. И не само то, ја пишем енглеском тастатуром без "ћирилизатора". А што се младости тиче, ни ту нисте нисте у праву. Према томе, немојте ни ви много да уопштавате и да за себе примењујет друго мерило.

Препоруке:

катана:

Ја ниси сам задужен нити ме се плаћа...

А алтруизам, драги младићу, а филантропија? Све оне добре особине којима су нас учили Комунисти? За добро наше мучене ћирилице?

Нисам ни ја плаћен, драги младићу, за ове теме - моја је професија на сасвим супротном крају спектра. Али чиним, све што могу, и помажем, коме год помоћ треба. И наговарам. И `уваљујем` ћирилицу, и програмирам, и правим user-friendly апликације - све на ползу нашег - и само нашег - писма. Азбуке. Ћирилице.

Препоруке:

катана:

И не само то, ја пишем енглеском тастатуром без "ћирилизатора".

?!?! - како успевате? Није вам то енглеска тастатура, драги катана - то вам је српска тастатура. Нисте вешти с ИТ појмовима (лекар, а?) Не дефинише се тастатура оним типкама на којима пише QWERTY, него оним што се намести у `регионалном сетовању` Виндоуса или ког већ оперативног система. То је оно што искаче са таск-бара, па бирате опцију: EN, SR, ...

Објасните мало, како добијате ћирилицу под енглеском тастатуром? То мора бити српска тастатура, или сам ја комјутерски толико заостао?! Нисам паметан.

Препоруке:

Разјашњење за катану (и друге емигранте, који су компјутерску терминологију учили по иностранствима):

- оно што се у Србији зове тастатура - то је она опција која се изабере из Language bar-а (можда катана то зове: језик?!) Зато катана не схвата у чему је проблем наше др Јеле. Он има српску ћириличну тастатуру (или би он можда рекао: језик?!) - а др Јела нема, и не уме да је `извуче`. Говори се и: инсталисати српску тастатуру, али је реч прејака - ради се само о извлачењу - додавању опције у Language bar-у.

Дакле - драга децо: ако на вашој QWERTY (или QWERTZ, немачки распоред типки) притиснете типку Q и у едитору текста добијете ћирилично слово Љ - ви сте онда под српском ћириличном тастатуром. Тако се то каже у земљи Србији.

(Тешко је с лекарима, кажем ја...)

Препоруке:

За Витомира Дражића

И овом приликом изражавам дивљење и захвалност ЋИРИЛИЦИ на дугогодишњем раду у корист ћирилице.Госп. Збиљић је учинио чудо писањем многих књига , дописа и коментара, те организовањем многобројних акција.Али мислим да је данас штетно када пише да је опредељење за писмо стручно питање, и да се без лингвиста ништа не може учинити. Па то је скоро као позив на предају.Ја прихватам Видићев став да је опредељење за писмо политичко питање, и добро је што се он позива на таквог ауторитета какав је академик Лукић.
Видим да ЋИРИЛИЦА и СРПСКА АЗБУКА заступају исте ставове. Тако је С.АЗБУКА писала Филолошком факултету у БЛ због могућности пресловљавања на њеном сајту, указујући да тога нема на Филозофском ф.А овде смо чули да се Ћирилица Београд обраћала онима код којих је само латиница.Значи да може ћирилица и латиница.

Препоруке:

А алтруизам, драги младићу, а филантропија? (Рђосав)

Ако некога интересује, ја му радо помогнем, али немам намеру да се намећем.

Све оне добре особине којима су нас учили Комунисти?

Пишете "Комунисти" великим словом, а мени замерате да пишем "ви" малим (професор?). Важећи правопис је лако наћи на интернету, па не би било лоше и да га мало прочитате.

Препоруке:

Младићу, ја сам Гимназију учио 1969 - 1973. То је последњи пут да сам имао посла с правописом. После су мењали свашта у тој наводној `науци о језику`, али ја на то не реагујем. Стари добри правопис из оних времена - ич ме не интересују новотарије.

А променило се свашта. Ми смо знали за прву и другу палатализацију, сад - има само једна палаталазација, а она друга постаде - сибиларизација?! Да не причам о нагласцима: сад је аЛЕКсандар, лабоРАторија, теРИторија, каТЕгорија?!

Ма ужас једна, што би рекао Капор. Не ми се тиче. Не ги зарезујем, ич. Знам шта знам и немам намеру да пратим сулуде лингвисте. Зар нисмо овде констатовали да су нам лингвисти ненормални?

Препоруке:

АЛЕКСИ

Алекса ме није разумео. Нико не оспорава да је ћирилица и политичко и национално питање, али Алекса није разумео зашто је ћирилица првенствено научно-стручно питање. Она је део језика, а као део језика она је несумњиво и неизбежно пре свега научно-стручно питање, јер се оно без лингвиста не може решити. Друга је ствар што ћирилицу може вратити у живот политика наредбом. То нико не оспорава. Али и да ћирилицу у живот врати политика наредбом/ставом, она опет остаје пре свега научно-стручно питање. Јер политичари не праве стандардни језик и у оквиру језика писмо, него то раде лингвисти. Не праве политичари правопис српскога језика. А исправно решење питања писма у правопису не доносе политичари него правописци који су лингвисти.
Ако Алекса мисли да правопис и решење питања писма може стићи од политичара, онда је он у огромној заблуди.
Политика може да нареди (као што су комунисти наредили латиничење Срба) враћање ћирилице, али то могу и морају да спроведу само лингвисти.

Препоруке:

И још ово за АЛЕКСУ

Алекса вештачки супротставља Немању и Збиљића. Они говоре о истим стварима. Збиљић не оспорава да је ћирилица данас и национално и политичко и свакојако још питање. И Збиљић сматра, као и Н. Видић, да питање враћања ћирилице могу да наметну политичари, тј. државне институције кад већ неће лингвисти. И Збиљићу је ауторитет академик Р. Лукић (уосталом Збиљић је и пре Видића говорио о Лукићевом значају за решење питања писка ћирилице у уставу).
А Н. Видић такође не оспорава да то могу да реше и лингвисти и правописци. Да то не сматра и Видић, не би о лингвистима и сам писао.

Према томе, Алекса нема шта да се опредељује за Видића или за Збиљића, јер су они у решењу питања писма на апсолутно исти начин опредељени. То зна свако ко је читао макар једну од Збиљићевих књига.
Алекса ова два борца за ћирилицу непотребно, вештачки и штетно супроставља. Они су у гледиштима апсолутно подударни. Ако нису, нека сами кажу.

Препоруке:

@Алекса.

Српско Удружење Ћирилица Београд нема скраћено име већ се увек представђамо тако. Кад нас неко пита за друге никад не говоримо против већ са уважавањем тј. да идемо ка истој станици, али различитим колосецима.

Шро се тиче наведених професора о полуинформацијама и нагађањима не бих замарао читаоце. Јавите се на инфо сајт.

Препоруке:

Витомир Дражић

(као што су комунисти наредили латиничење Срба)

Молим?! Зар опет? Зар се нисмо договорили да је то измишљотина? Нема такве наредбе. Зашто сужавате фронт борбе? Шта фали нама комунистима? Погледајте мене: леп, интелигентан, ерудита... - још: алтруиста, филантроп, а строги ћириличар. Промовишем ћирилицу где год стигнем. Гомила компјутерских програма - све на ћирилици. Иза мене ће остати два универзитетска уџбеника из врхунске науке (граничне области - нема даље, кваркови, глуони, фермиони, бозони - све до оног Хигсовог) - а на прелепој ћирилици. Шта више човек - интелектуалац у својој струци и својој каријери може да учини за ћирилицу? Реците - да учиним и то, и то - одма`.

Поука: нема корисне лажи. Зато - одустаните од те измишљене `наредбе` које нема. Мени је неки жестоки антикомуниста запенушано доказивао супротну тезу: да су комунисти у Србији форсирали ћирилицу (да! ћирилицу, није грешка) а у Хрватској латиницу да би раздвојили српски народ?!

Препоруке:

Поучно штиво:

Како је Стаљин сачувао руску ћирилицу

- текст из Руске речи, страна 07, јучерашњи додатак Политике.

Поука: само политичка одлука (преточена у Закон, Устав, Хатишериф, Обзнану, Указ, Наредбу... - како год!) - примењена државном присилом - може да успостави једно писмо. Остало су залуђивања јалових и узалудних српских интелектуалаца. Dixi.

Препоруке:

Младићу, ја сам Гимназију учио 1969 - 1973. То је последњи пут да сам имао посла с правописом....Стари добри правопис из оних времена - ич ме не интересују новотарије...Да не причам о нагласцима: сад је аЛЕКсандар, лабоРАторија, теРИторија, каТЕгорија?! (Рђосав)

Све је то лепо, Рђосаве, само морате да научите да признате кад нисте у праву. Стари добри правопис 1969. вас није учио да се реч "комунсити" пише великим словом! Можете да фарбате млађе генерације али не мене.

А што се нагласка тиче, то је зато што су Лале преузеле медије од "октобарске револуције" 2000. године па сад само ооооотежу и даве свет, а мисле да су многи отмени, сачувај боже!

Препоруке:

Али и да ћирилицу у живот врати политика наредбом/ставом, она опет остаје пре свега научно-стручно питање. Јер политичари не праве стандардни језик и у оквиру језика писмо, него то раде лингвист (Витомир Дражић)

Ако је тако како онда важећи Устав може да буде у несагласности са Правописом?

Препоруке:

Ало, катана? Онај нервозни?

- на Нет-у пишем сопственим (приватним) правописом, почесто претрчавам и у дијалект - сас падежи сам одличан, никад да се заебем. Речене Комунисте понекад великим словом, да нагласим поштовање према тој идеологији која је ову убогу земљу унапредила у: образовном, социјалном, индустријском, урбаном... смислу за једно - брат брату - 100 година. Велики су били. Још живимо од распродаје онога што су створили.

А Ви (ви, ти, Ти - како Ти драго, већ ми постајеш симпатичан - исти ја кад сам ишао у основну школу!) немојте више да минирате тему о ћирилици. Ево - ја се извињавам. Да сам знао да не псујете - не би` написао да код нас само педери не псују. Мада је то апроксимативно тачно. Да сам знао да сте лекар - не би` написао да су лекари глупи. Иако јесу. Стварно ми је жао...

Убудуће - само о кирилици, личне фрустрације лечите негде другде.

Препоруке:

катана:

А што се нагласка тиче, то је зато што су Лале преузеле...

Јок море. Није то. Постоји Директива. Постоји некакав закључак, препорука, шта ли...

- дакле: Одбор за стандардизацију српског језика (у даљем тексту: Злочиначко удружење) под равнатељством Ивана Клајна усвојио је, релативно скоро, некакав закључак о `неодрживости дугих акцената на унутрашњим слоговима` - наводим по сећању.

Уосталом, са`ће нама лингвисти да објасне - овај сајт врви од лингвиста, све експерт до експерта, а ја сам само лаик. Дакле - господо лингвисти? Поклоните се и почните, на свом сте терену.

Укратко - за нас лаике: ти избачени (испендречени, протерани, проказани ) дуги акценти из средине речи том се директивом Злочиначког удружења сада померају за један слог унапред, и још мењају вредност (лингвисти? ја сам глув за акценте, ми јужни имамо само краткоузлазни...)

Примери: југоСЛАвија - јуГОславија, лабораТОрија - лабоРАторија, териТОрија - теРИторија. Прави злочин.

Препоруке:

"Ако је тако како онда важећи Устав може да буде у несагласности са Правописом" (катана)?

Правопис је у несагласности с Уставим Србије у Члану 10. зато што је тај Правопис српскога језика Матице српске несагласан не само с Уставом Србије, него је несагласан, пре свега, с мозгом који се користи у целокупној пракси света у решењу питања писма сваког појединачног језика.
Дакле -- не знам да ли то катана може да разуме -- ако је Правопис у Србији несагласан у решењу питања писма (двоазбучје) с мозговима свих лингвиста у целом свету кад је реч о решењу питања писма, онда је јасно да је Правопис у Србији несагласан и с Уставом Србије у Члану 10. који је апсолутно сагласан у решењу питања писма сваког језика у свету.

Кад је неко или нешто изван целог света, онда је то, понајпре, несагласје с мозгом, па и с Чланом 10. Устава Србије.

Препоруке:

Пустите катану - катана је лекар. Моје мишљење о интелигенцији лекара имате тамо горе.

Препоруке:

Рђосав 1:

"Молим?! Зар опет? Зар се нисмо договорили да је то измишљотина? Нема такве наредбе."
Рђосав 2:

"Поучно штиво:

Како је Стаљин сачувао ћирилицу."

Тђосав изгледа ништа не чује, па каже да комунисти нису наредили латиничење Срба. А чуо је да је Стаљин сачувао у Русији ћирилицу.

Рђосав очито брани своје "пајташе" из СКЈ.

Предлажем му да, ако не вреди да чачка уши, нека опере очи, јер се и данас виде трагови наредбе комуниста за латиничење Срба.
А ако нису то наредили комунисти, мисли ли Рђосав да је то наредила опозиција Брозу (четници и др) која је била јака у време овог апсолутисте у СРЈ.

Препоруке:

Дражићу, за полемику са мном потребна је извесна доза интелигенције. Ви је немате.

Препоруке:

СРПСКИ ЈЕ У ПОШТЕНО ЈЕ ПРИЗНАТИ ИСТИНУ

"Српско Удружење Ћирилица Београд нема скрађено име" (Милорад Ћошић)!

Стално се среће Ваше скраћено име Удружење "Ћирилица". А и сам сам видео у документу из Агенције за регистрацију да је Ваш скраћени назив исти "Ћирилица". Исти скраћени назив "Ћирилица" пише и у Вашем Статуту Удружења који сам имао у рукама.
Према томе, рог не лаже. Коза која је обрстила туђу купус, тј. украла скраћеницу "Ћирилица" има "рогове" који не лажу.
Ту скраћеницу "Ћирилица" с наводницима или без наводника има често и у Вашим текстовима на Вашем сајту.

Ево примера:

„Представник Удружења Ћирилица у Русији Божидар Митровић констатује да се Устав Србије..."

Дакле, Ви сами пишете најчешће, као у овом делу Вашег текста с Вашег сајта: „Представник Удружења Ћирилица“.

Ево, кад нека коза лаже, рог њен с Вашег сајта не лаже.

Поштено је и српски је -- признати истину.

Препоруке:

"Дражићу, за полемику са мном потребна је извесна доза интелигенције. Ви је немате" (Рђосав).

А за полемику са мном треба човек да се не прави слеп код очију и глув код ушију. И не може да буде сиротан у здравом размишљању.

Препоруке:

Одговор Алекси

Никада се Немања (Видић) и Драгољуб (Збиљић) нису суштински разликовали у начину повратка српске ћирилице у српски језик и међу Србе. Формално је само Видић (као мудар инжењер) најпре спомињао политичку страну у вези с враћањем ћирилице, а Збиљић (као лингвиста) најпре је спомињао научно-стручну страну. А ни Видић ни Збиљић нису никада искључивали ни политичко ни лингвистичко питање српске ћирилице.
Дакле, разлика између моје маленкости и Видића увек је била само у нијансама -- небитним за повратак и живот ћирилице у српском језику.

Па то доказују и наши текстови и коментари и овде и било где.

Препоруке:

Дражићу, откуд Ти у пола Три?!

Као с крушке да сте пали. Знате ли Ви колико траје ова дискусија? Око 800 постова, до сада. Ајде, миша у шаке па скрол на почетак, или: Рђосав, па контрол-еф, па редом моји постови. Да се мало образујете.

На сва Ваша глупа питања сам већ одговорио, и пре но што сте их поставили. Како? - па тако што сте Ви само клон. Без имало оригиналности. Док сам одговарао Збиљићу, Видићу, Гргама и сличнима - одговорио сам и Вама. Чак се Видић (поздрављам га!) у извесном делу сложио с мојом аргументацијом.

Дакле - само овај пут (а после изволите - читајте шта је већ написано):

- не пишу Срби латиницом због некакве комунистичке наредбе о латинизацији. Јок.

- Срби пишу латиницом из следећих разлога - респективно:

- комплекса инфериорности (нарочито у односу на Хрвате),
- каријеризма - опортунизма (допринос: катана)
- самоцензуре,
- помодарства,
- функционалне неписмености (пример: др Јела)....

Препоруке:

"Дакле - само овај пут (а после изволите - читајте шта је већ написано):

- не пишу Срби латиницом због некакве комунистичке наредбе о латинизацији. Јок.

- Срби пишу латиницом из следећих разлога - респективно:

- комплекса инфериорности (нарочито у односу на Хрвате),
- каријеризма - опортунизма (допринос: катана)
- самоцензуре,
- помодарства,
- функционалне неписмености (пример: др Јела)...." (Рђосав).

Не знам стварно одакле је овде пао Рђосав, али да све рђаво тумачи у вези са затирањем ћирилице међу Србима, то је сваком човеку са здравим размишљањем јасно.
То што Рђосав наводи само је пратећа колатерална штета коју је произвела наредба комуниста о латиничењу Срба. Срби су латиничени хиљаду година, али су Срба православни изгубили ћирилицу тек после програма за латиничење Срба. Народ не напушта писмо тек тако како комуниста (чим брани комнунисте) Рђосав мисли.
Рђосав -- д ли је чуо за узрок и последицу у свакој појави?

Препоруке:

Следећи пацијент? ...

Препоруке:

Правопис је у несагласности с Уставим Србије у Члану 10... (Витомир Дражић)

Не може Правопис бити у несагласности са Уставом, него обрнуто, јер Устав није меродаван да одлучује како се пише, него само како се правопис законски спроводи.

Шта треба Матица да каже -- да се спрски пише само ћирилицом и да лаитнилчаре треба законски гонити? Јесте ли ви нормални, или нисте свесни да 90% Срба пише латиницом?! И то особито у последњих 13 година кад комунизма давно није било.

Вук се залагаа за зајединилчки језик "браће" оба црквена закона, што је подразумевало двоазбучје (није ваљда веровао да ће Хрвати да се одрекну латинице, а и Бечки договор је био на латиници!), и отад је почело, па онда преко српског југословенства и краља Александра, "братства и једниства", па све до полтрона који су до данас на власти, захављујући гласовима српског наорда који доследно изабире ЕУ-ропске слуге.

Препоруке:

Еклатантна глупост. Правопис јачи од Закона? (намерно пишем `закон` јер и Устав је закон) Иза Закона стоји државна сила. Средства принуде за спровођење. Држава има монопол силе.

А правопис? Само једна конвенција. Која може да се промени за једно поподне, за један састанак, овлашћених државних лингвиста, инструисаних како да одлуче.

Латиничаре законски гонити? Јок. Није ни Ататурк гонио арабисте, сигурно, што би ми гонили латиничаре? Нека пишу како оће - али међу собом, у приватној комуникацији. У службеној и јавној - има да поштују Закон. Да пишу ћирилицом. Тачка.

Препоруке:

""Витомир Дражић

То што је "Ћирилица" под наводницима не значи ништа.
Нико није ставио тапију на реч ћирилица. То би вам било као кад би рекао да Београдска Пивара не може тако да се зове због рецимо зрењанинске.
Стварно нема смисла да се дискусије понављају од пре пар година. Рекао сам већ да ми са осталима идемо истим путем, али различитим колосецима. Што се мене тиче немам намеру да пишем о томе и полемишем о непотребним стварима.

Препоруке:

А правопис? Само једна конвенција. Која може да се промени за једно поподне, за један састанак, овлашћених државних лингвиста, инструисаних како да одлуче. (Рђосав)

И закон се може променити "за једно поподне, за један састанак". Држава је људска творевина која се може дефинисати како дува вертар. Поента је да у држави, сем у банана републикама, установе лингвиситике одређују како се пише, а Устав или Закон одређује како се то та правила примењују.

Такође, поређивати шта се десило у Турској 1929. са Србијом 2013. је упоређивање баба и жаба.

Препоруке:

yvComment v.1.21.1

Донирајте НСПМ