Каква је реакција власти Србије на ову одлуку дивље Међународне управљачке групе?! Постоји ли пројекција понашања власти Косове према Србима нас Космету после ове одлуке? Планира ли власт да заштити Србе и како? Да ли је Николић имао у виду и ову одлуку када је у разговору са Путином саопштио да Србија остаје на путу евроинтеграција? Да ли је имао на уму и стање у Грчкој и на југу ЕУ уопште, на изјаву Сороша о подели ЕУ на владајуће богате земље и на сиромашне земље у дужничком ропству и о нарастању јаза између богатих и сиромашних, експлоататора и експлоатисаних? Да ли је имао на уму Шулцову наредбу Дачићу о брзом признавању Косове? Како мисли да уопште да преусмери решавање косметског питања у УН, како је јуче саопштио? Шта је било са оним наводним консензусом у вези са косметским питањем? Све питање до питања - а одговора нема...

Одмах после окончања надгледане независности активирана је скривена агенда за дане кји следе: притисак на Србију је појачан, повећан је терор на КиМ, ...
Време је да Србија јасно артикулише две агенде (јавну и скривену, по угледу на НАТО и ЕУ) и да посвећено ради ња њиховој реализацији. Јавна агенда је у сфери односа са јавностима (афирамација термина окупиране територије на пример, формирање јединствене документационе базе свега што је о КиМ речено и ко је то рекао - једноставно постојање базе знања о КиМ питању; формирање разних мрежа за промоцију позиције Србије (формалних и неформалних); итд.)
Скривена агенда би била у препознавању оних делова албанске заједнице на КиМ које имају било какву резерву према наметнутом решењу, према ЕУ, НАТО и слично. Такође и у успостављању комуникације са појединим сегментима албанске заједнице на КиМ (у почетку преко посредника).
Србија мора да афирмише превасходно меку моћ на КиМ и да ствара претпоставке за афирмацију тврде моћи кад затреба.

Косовац је у праву. Србија се углавном буса у јуначке груди али када се погледа њена способност да одговори на нека питања види се да је неспособна да квалитетно одговори. Види се недостатак документационе базе о многим аспектима ситуације на Косову а посебно о питањима које је Косовац покренуо. Не бих да улазим да ли је то случајно или намерно али је јасно да маса информација и докумената треба да буду у бази података која треба да има барем два нивоа приступа: јавни и класификовани.
У јавном делу треба да се налазе сви документи јавно доступни (изјаве, ставови, одлуке разних тела и органа УН, ЕУ, страних држава, фотографије, видео записи, итд.) уређени тако да их је лако претраживати и да је податке једноставно обрађивати. У класификованом делу треба да се налазе подаци који имају одређени степен поверљивости али исто пажљиво обрађени.
Данас није тешко направити базу података која ће задовољити наведене захтеве али је тешко обезбедити садржај те базе јер је потребно време.

E kada bi drzava Srbija imala u vlasti par ljudi koji razmisljaju kao Jakov i to i rade,bila bi vise Drzava i vise Srbija.