Šta je to u glavama političara koji ne mogu da prelome u svom djelovanju ka tome da EU ne mora biti alternativa bez presedana. Članstvo u EU je veoma skupo, ucjenjuju nas prije svega teritorijom, nadalje moramo prihvatiti sve druge uslove kako bismo bili članovi EU. Zašto bismo ulazak plaćali svojom teritorijom, da li smo u mogućnosti da tako brzo prihvatimo standarde EU, da li ćemo mi istinski biti ravnopravni i je li to realno obzirom na naš ekonomski potencijal? Mnogo je još pitanja na koja bismo trebali znati odgovor ili se prema njima odrediti da bismo postali članovi EU. U ovom momentu je najrealnije da se okrenemo unutrašnjim problemima, prije svega ekonomiji da pokušamo ojačati industriju, poljoprivredu pa stoga se vezati za one zemlje koje nam u tome mogu pomoći u zajedničkom interesu. Na bilo koje uslovljavanje Amerike ne pristajati i jednostavno najbolje ih se okanuti jer nam ne misle dobro kao ni drugima. Oni su okrenuti samo svojim interesima.

Ne - preference, već - prioriteti.
Ne bave se Amerikanci preferencama ...

Da,gospodine Jevticu,sve ste rekli.Samo kad bi bilo malo vise pameti i kurazi kod nasih politicara.E,tada bi mogli ocekivati da nesto bude od Srbije.

Nekada se u "mesnim zajednicama" igrao šah. Glavni igrači su bili penzioneri,ali bi se dešavalo da su tu vukli svoje prve poteze i neki mladi pioniri.
Igralo se tako da "pobednik ostaje za stolom", onaj koji pobedi ili stalno pobeđuje smenjivao je redom kandidate.
Radnja se dešavala na Grbavici i za stolom je "carevao" jedan mali pionirčić, mršav, sa naočarima, i sve je redom pobeđivao, i penzionere i inženjere i lokalne mangupe.
Bio je to Predrag Nikolić kasnije šahovski velemajstor.

Jedan lokalni kabadahija je seo za sto i rekao ; "Ti mali cvikerašu, hoćeš sa mnom da igraš šah, sad ćeš da vidiš".

Nakon pet šest poteza kabadahija je shvatio da je u izgubljenoj poziociji i počepo je da preti mladom velemajstoru, samo probaj da odigraš taj potez, ima da igraš kako ti ja kažem. Ali mali se nije zbunjivao, sledeo je šah za šahom, i u tom momentu kabadahija u nedosttku poteza uzeo burek koji je jeo i sa burekom povukao potez i sve "pobrkao".

I Rikeru ostaje burek.

Glavni razlog posete ovih "diplomata" je ispadanje iz igre glavnih igraca.Sada bi trebalo pronaci rezervne.Ipak za raniju ekipu tesko se nalazi adekvatna zamena!I sigurno je da su uzgred priupitali-pripretili sta ce biti oko saradnje sa Rusijom.Ne odricu se monopola tako lako nad Srbijom a sto im je prethodi tim "genijalaca" omogucio.

Na naslov da SAD neće krojiti Vladu Srbije - dao sam primedbu koja i ovde važi : neće - to će krojač,a dizajner će da kreira. Možda nisam u pravu?

U svakom slučaju možemo da završimo konstatacijom da su SAD ogorčene zbog ovakvog stanja na srpskoj političkoj sceni i da će nastaviti sve samo da osiguraju ostvarenje svojih interesa koji se, pre svega, vezuju za Kosovo
Nadajmo se da će biti sve ogorčenije, jer je to najbolji dokaz da Vlada radi za interese Srbije.
To više nije poželjan smer kretanja, već uslov opstanka.

Odlicno da su konacno sve ogorceniji oni koji svet ceo vec 23 godine cine ogorcenim na njih, americke ibermense.

Razlog za zabrinutost SAD je i u mogucoj tesnjoj vojnoj saradnji Rusija-Srbija.Naime postoji od strane Rusije veoma povoljna ponuda kredita za nabavku savremenog oruzja.Sobzirom da je VS od strane SAD od 2000 sistematski unistavana,a od strane kadra iz DS,ta nabavka bi drasticno povecala borbenu moc VS.A svaka drzava koja iole zeli da ne bude "banana drzava"veoma pazi u kakvom stanju su joj OS.

Em je tanka žica, em su su stubovi nesigurni. Da li imamo pravog državnika koji je sposoban da po njoj šeće, videćemo. Mislim da nismo iskoristili svoje potencijale u propagandnom smislu, ometeni od titovih sledbenika koji mešetare po sceni Srbije, boreći se za sve što nije srpski interes. Jedino tako može da se objasni zašto naslednici srpske krune, kao prepoznatljiv i uticajan srpski brend nisu iskorišćeni na pravi način, u propagandnom ratu na svetskoj političkoj sceni. I to je pokazatelj koliko bivši komunistički aktivisti, te njihovi sledbenici misle o dobrobiti Srbije. Isto su se tako ponašali i 1941-e, kada su žrtvovali stanovništvo zarad svojih ciljeva.