Kako to da je albanska dijaspora tako kompaktna oko matice???

kada će se ispuniti ono obećanje "svim Srbima srpsko državljanstvo"? svi naši neprijatelji su to odavno uradili za svoje sunarodnike bilo gde su živeli i bilo gde su bili rođeni svi su dobili državnjanstvo svoje matice ...

Naravno, valja pozdraviti svaku agendu srpskog zblizavanja i upoznavanja. U globalnom i sve manjem svetu u kojem zivimo, rasejani su i daleko veci narodi, i nekadasnja nepovoljnost danas je prednost (saobracaj i informaticke komunikacije omogucuju, na primer, do juce NEZAMISLIVO u kulturnoj razmeni, ucenju naseg jezika kod srpske dece napolju i slicno). drzava MOZE i TREBA da pomogne kulturoloski. Ali rade to nasi i sami. Medjutim, voleo bih da razgranicimo par nepoznanica ovde:





U kom smislu jednaciti? Ima li izjednacenih prava bez izjednacenih obaveza? Nasi koji su stalno naseljeni negde napolju, cesto su onemoguceni da imaju dva drzavljanstva, ili se odricu jednog u korist drugog. Ne zaboravimo da ljudi imaju i IZABRANE domovine prema kojima su takodje obavezni. Zasto bismo nekog TERALI da bude nas drzavljanin ako je vec IZABRAO odlazak?

U pregledu nastanka raznih emigracionih talasa ima ozbiljnih grešaka:
- islamizacija, katoličenje, asimilacija posle Kosovskog boja (ne direktno posle njega) uopšte nije posledica iseljavanja – niko se od njih nije iselio, nego je baš posledica ostanka na mestu, turskog terora i rimokatoličkih pritisaka;
- (mali) talas u XVIII veku, poznat pod imenom “Put na istok” uopšte nije bio uzrokovan turskim zlodelima. On je išao sa austrijske teritorije, uzrokovan time što je austrijska vlada ukidala ranije date povlastice srpskim graničarima, i to uopšte nije bilo nikakvo spasavanje golih života;
- Antikomunistička dijaspora posle II Svetskog rata je nastala uglavnom od ratnih zarobljenika koji su odbili da se vrate. Bilo je malo onih kojima je pošlo za rukom da pobegnu preko granice;
- “privremeni rad“ 1960-1990 je bio eufemizam i za posledicu imao u velikom broju definitivni ostanak van zemlje.
Većina autorovih predloga za rešavanje problema su nereale i neostvarive.

O kakvoj se ovde matici govori? I kakva je to drzava Srbija da nesto manje od polovine srpskog naroda zivi van matice. Za koju godinu matica Srbije nece biti u Srbiji, vec van nje.

Ljudi i u Srbiji i van nje su krajem osamdesetih davali i kapom i šakom. Prvo treba da se vrati poverenje kojeg nema. Posle je lako.

Dragi naši srbi, potomci i bivši srbi poreklom iz srpskih zemalja. Šta da vam poručimo, kada nemamo državu, kada su nas rasturili, nametnuli okupaciju koju čuvaju lokalni demokrati.Prizivaju strateške okupatorske partnere da otvore pogone ovde, da za njih radimo. Pozivamo vas - da vi budete strateški partneri. Ni u jednu vlast ovde ne mođe da se ima poverenja. Zato otvarajte pogone mimo vlasti, tj sa vašim rođacima koje imate u srpskim zemljama. Naučite nas, odn prenesite radnu i svaku ekološku disciplinu u srpske zemlje. Zastupajte nas tampo gde se nalazite. Srbija i srpski narodi traže pomoć, a ne umeju ni da se ljudski obrate. Svi ovi koji se nisu svojevoljno vratili, koji zastupaju interes onih koji su ih poslali - nisu se primili na srpsku biljku. Nemaju podršku. Ušli su u politiku, a ne u privredu. Nama trebaju ljudi koji umeju da organizuju posao i "nateraju" da se radi.Politike nam je preko glave. Očuvajte nas, sami ne znamo, lutamo, ubijamo se, ne čuvamo veru, pismo, tradiciju.

Dok ja razmišljam odakle da krenem u ovom tekstu punom"limunade"i koji podseća na reciklirane tekstove Vuka Draškovića devedesetih jedan na TV leleče za Evropom.Kaže da će mo uz njenu pomoć obnoviti sve što je porušeno i što su upropastili.Pa da krenemo od ulaganja dijaspore u Srbiju.Odmah smanjite moguću sumu.Mi Srbi smo siromašan narod.A nećemo da znamo za to.(Da smanjim malo odijum navešću jedan od razlogaza siromaštvo.Ta kuća pored puta.Kad gledate riznicu u Notr Dam vidite kako se bogatstvo slivalo vekovima.Prst sveca i pored njega prsten koji je bio na prstu.A u našim manastirima u riznici samo spisak godina u kojima je manastir spaljen i poharan,Krov odnelo.Po isteku stotinu pedeset godina steknu se uslovi i pare da krov popravimo.)Natrag na tekst.Ipak skupilo bi se nešto para.I da preskočimo maltretiranje oko otvaranja firme(razgovarao sam ovih dana sa mladim čovekom iѕ Australije.Ovde je diplomirao elektrotehniku a doktorirao u Australiji)
nastavak

Za vreme razgovora SKYPE na drugom delu ekrana on je sredio sve formalnosti za otvaranje firme.Svi papiri će stići na kućnu adresu.Pet minuta posla.Preskačemo to.Ali ostaju one 1154 ili koliko beše taksi.Da skratim.Mala i srednja preduzeća se zatvaraju.Guši ih nešto.Nisam doktor za gušobolju ali mi je jasno da od tih milijardi nema ništa.Nada je dobar drug ali loš vodič.
E sad da se dotaknemo vrlo tugaljivog pogleda na dijasporu.Komentator DiMITRIJE je to dotakao.Da li mi gubimo iz vida da su ti ljudi otišli zbog boljeg života Da pre svega oni žive bolje.A to znači da moramo imati u vidu da su zbog boljeg života otišli i preci našeg drugara Senada.Verovatno i Vasilija.Obrni okreni to mu je to.Na memorijalnom zidu u Vašingtonu VIETNAM VETERANS MEMORIAL podignutom u slavu poginulih u vijetnamskom ratu stoji i NIKOLAS VRANCKOVICH.Nesretni Nikola Vranković nije jedini naše gore list na tom zidu.A šta li ima na spisku onih iz 1999.g bolje da neznamo.
nastavak

@seljak bezemljaš: Slažem se. Niko i nikada nije otišao zato što mu je bilo dobro i potaman. Tamo kuda je došao, možda i nije bilo mnogo bolje – možda i jeste. Mislim da uglavnom jeste. Oni kojima nije – vratili su se. Oni kojima je bilo bolje – ostali su, oženili se, izrodili decu koja su stasala i već ko zna koja generacija živi u tuđini koja im to više nije. Ako pamti i zna odakle su im preci- dobro je. Jezik nestaje iz generacije u generaciju, i autor sada izračunava koliko će milijardi odatle doći? Zašto, i zbog čega? Uostalom, i odakle tolike pare tim ljudima? Imate dve vrste dijasporaca danas: one koji su kao Panić i razni drugi hohštapleri koji dolaze od spolja da prodaju maglu i napljačkaju se, i one iznutra kao SPO-ovci Vuka Draškovića i njihovo ministarstvo za dijasporu, koji pokušavaju da prodaju maglu unutra, pa i da je izvoze “u dijasporu“, računajući da će ipak nekoga uspeti da namagarče svojim pričicama. Normalni ljudi iz dijaspore pomažu svoju rodbinu, ili ne – i to je sve.

Matična država je država-majka.Čim prestane da bude dobra majka - deca beže.Nakon toga - džabe joj kuknjava za decom.Očekivati pomoć od ljudi koji su iz ove zemlje otišli zbog nemogućnosti da u njoj dostojanstveno žive ,stvarno je sramota.To je poslednje što bi trebalo učiniti.
Prvo da majka bude majka.
1.Koliko se emisija na RTS-u bavi životom Srba koji kao nacionalna manjina žive u Rumuniji,Bugarskoj,Mađarskoj,Albaniji,Crnoj Gori,Hrvatskoj,Sloveniji?
2.Kad se na RTS - u poslednji put govorilo o srpskim dopunskim školama u dijaspori i o obavezama koje u tom pogledu ima Ministarstvo prosvete?
3.Kad se na RTS -u mogla videti emisija o srpskim klubovima u dijaspori?
4.Imaju li Srbi iz dijaspore pravo da na RTS-u imaju jednočasovni termin svake nedelje?Da govore o svojim problemima i potrebama?
Zašto RTS?Zato što je on svojina građana Srbije.Ako ih tu nema,nigde ih neće biti.A nema ih.Kad ih bude i kad se tu budu osećali kao kod svoje kuće,imaćemo i mi njih.Dotle - veliki mućak .

Članak je dobar, naročito njegova istorijska strana. Pa ipak zaslužuje nekoliko ispravki ili dopuna. Van zemlje sam praktično od 1959. godine. Razlog odlaska je bio ekonomski kao i želja da vidim sveta. Politika me nije u mladim danima mnogo interesovala. Želja mi je takođe bila da nešto naučim. Evo šta sam video.
1. Naša dijaspora je bila neprijateljski raspoložena prema Jugoslaviji. Samo zato što sam rekao da bi bilo bolje da sačuvaju Jugoslaviju moji zemljaci su pokušali da me izbace iz Amerike. Čak su i crkvu odvojili zato čto se crkva u Srbiji nije borila protiv režima.
2. Zarobljenici nisu hteli da se vrate zbog velike antikomunističke propagande, a mnogi su se ipak vratili u zemlju gde su odmah posle rata uslovi za život bili mnogo teški. Moj ujak je ostao u Nemačkoj gde je radio kao rudar u Ruru. Nemci su mu oprali mozak i bio je srećan kad je počelo bombardovanje. Četnici, Nedićevci i Ljotićevci su zajedno sa Nemcima ubijali partizane do poslednjeg momenta. Ostali su krvni neprijatelji

režima. Sa njima nije bilo moguće uspostaviti bilo kakvu vezu. Bili su i ostali veliki neprijatelji Jugoslavije, ali su želeli da stvore Veliku Srbiju . Svaki iole pametan čovek koji je poznavao balkanske prilike a i situaciju u svetu trebalo je da zna da je tako nešto nemoguće. Sa našim emigrantima svaka diskusija po tom pitanju je bila nemoguća.
4. Za Srbe je Jugoslavija bila najbolja opcija, daleko bolja od ove danas. Odlazio sam na odmor na Vodice kod Šibenika gde je bilo veće srpsko naselje. Srbi su mogli da žive i rade gde god su hteli. Doduše, bilo je problema na Kosovu. Danas je potrebno sedam pasoša za putovanje kroz nove zemlje.
5. Kad se posleratno stanje normalizovalo, svako je mogao da dođe u posetu pa čak i da se sasvim vrati pod uslovom da ne radi protiv zemlje. Ja sam povratio državljanstvo i dobio novi pasoš (od Slobe) 2000. (ne 2006.) godine odmah posle bobardovanja iako sam praktično i sam bio emigrant. Danas bi se bojao da dođem u posetu zbog velikog kriminala koga imate.