Pa, trenutno je prednost poprilično na strani Kine.
Jer, ne znam za tih 2500 vojnika u Australiji, ali ovih 80000 u Japanu i Republici Koreji već duže vreme tamo nije dobrodošlo i samo je pitanje trenutka kada će morati da se pakuju i idu kući. Kina sa tim stanjem nema nikakve veze, sami su tu čorbu sebi zapržili. Ceo sistem im se zasniva na vojnom prisutvu po celom svetu, a jasno je ko dan koliko je to klimava konstrukcija.
Preporuke:
78
2
2
ponedeljak, 21 novembar 2011 16:47
Soka
Zar pojačavanje vojnog prisustva SAD u regionu ne nagoveštava novo žarište sukoba? Nakon dekada ratova slede novi lokalni ratovi, jer ekonomija SAD samo kratkoročno može da funkcioniše ukoliko uposli ratnu industriju.
Preporuke:
47
1
3
ponedeljak, 21 novembar 2011 17:21
Zoran
"u Japanu i Republici Koreji već duže vreme tamo nije dobrodošlo i samo je pitanje trenutka kada će morati da se pakuju i idu kući."
U Japanu ih ne vole 70 godina, ali jedno je ljubav, drugo je inters, što u Srbiji teško razlikuju.
Preporuke:
42
7
4
ponedeljak, 21 novembar 2011 17:30
s.j.@ Sava PRVI DEO
U pravu ste, ali ovo svakako nije nagoveštaj bilo kakvog skorijeg rata. Oni one koje napadaju prethodno ne opkoljavaju. Oni opkoljavaju one koji su suviše jaki da bi bili napadnuti u kraćem roku.
Ovo 2500 vojnika je u suštini ništa, i ako nije propračeno sa više njih, to onda nije stvarni vojni manevar, već provokacija.
Što se tiče Srednje Azije, osim Uzbekistana, koji biva islamizovan (a možda i 'vehabizovan'; Oni to valjda vide kao 'povratak tradiciji', ali ima malog problema u toj tvrdlji, jer takva privrženost (posebno fundamentalističkom) Islamu tu nikada i nije bila 'tradicionalna'), a i nema većeg Ruskog prisustva, pa je on tačka slabosti za Rusiju i Kinu. Ostale zemlje, Kazahstan, Kirgistan i.t.d. su prijateljske i saveznici. Iran prezire Ameriku. Pakistan je uvređen od strane Amerikanaca, i već dugo je u ODLIČNIM odnosima sa Kinom. Burma je dugo prijatelj Kine (mada sad prolaze kroz promene, pa ko zna šta će biti). Tako da je sa te strane relativno dobro, sa izizetkom
Preporuke:
23
1
5
ponedeljak, 21 novembar 2011 17:30
Zoran
"Nakon dekada ratova slede novi lokalni ratovi, jer ekonomija SAD samo kratkoročno može da funkcioniše ukoliko uposli ratnu industriju."
Javna je tajna da je medicina najviše napredovala posle ratova. Nažalost, otkad je sveta i veka cela industrija je uglavnom posvećena pravljenju naoružanja, a to za posledicu ima "nus" pojavu da se neke stvari primene i u svakodnevnom životu. TV, radio, auto, mikrotalasna, mobilni, GPS, ... sve je to prvo bilo za vosjku.
Preporuke:
22
1
6
ponedeljak, 21 novembar 2011 17:49
s.j.@Soka (izvinite, u prošlom komentaru sam vas oslovio kao Savu) DRUGI DEO
... Avganistana, koji je zemlja u rasulu sa 'oazama' (ima boljih termina za to, ali jeste relativno mirnije, pa eto neka bude oaza..) koje predstavljaju Zapadnjačke baze. Slično je i u Iraku. Irak i Avganistan, zajedno, izoluju Iran sa dve strane (ali Iran ima direktnu vezu sa Rusijom i Kinom putem prijateljskih srednjeazijskih zemlja. To uključuje i gasovode. Avganistanske baze, naravno prete i Kini.
Zatim, veliki problem za Kinu u regionu je Indija. Naravno, Indija sama nije pretnja, jer je zemlja u kojoj nema većinske etničke grupe, za razliku od Kine, i to, zajedno sa verskim i drugim tenzijama, slabi Indiju. Indijci to znaju, i zato strepe od Kineza, daleko više nego Kinezi od njih. Kina im je više puta pružala ruku prijateljstva, i bilo je pomaka ka boljem, ali očito ima dosta onih koji nisu blagonakloni prevelikom prijateljstvu (delom zbog Pakistana).
Vijetnam je Američki. Japan strepi od Kine, ali ni Amer trupe nisu popularne. J. Koreja strepi i od Kine i Japana, a trupe nisu popularne
Preporuke:
27
0
7
ponedeljak, 21 novembar 2011 18:28
Agent MI6
Glavna determinanta američko-kineskih odnosa je uzajamni strah. Amerika se ozbiljno pribojava mogućnosti da Kina izraste u rivalsku supersilu na globalnom planu, dok se Kina,svesna američke vojne i geostrategijske nadmoći, takođe oseća potencijalno ugroženom na regionalnom nivou. Taj strah, koji je inače i kod jednih i kod drugih prenaduvan, doprinosi tome da tenzije neprestano tinjaju, ali ih u isto vreme i obuzdava taman toliko da spreči njihovu eventualnu eskalaciju. Na donekle sličan način kao nekadašnja hladnoratovska trka u nuklearnom naoružanju između SAD i SSSR.
Preporuke:
18
1
8
ponedeljak, 21 novembar 2011 21:34
Zoran
Neće oni Kinu i Rusiju da napadnu, nema šanse. Oni gledaju da ih iznutra razbucaju.
Preporuke:
28
1
9
ponedeljak, 21 novembar 2011 23:11
Turas
Šetkanje SAD po južhopacifičkom regionu po dseća na papirnog zmaja koga smo pre tridesetak godina predpostavljali Kini.SAD jesu sila ali ne kao nekada.Danas MORAJU da pitaju ne samo kineze,već i još neke...
Preporuke:
22
0
10
utorak, 22 novembar 2011 03:40
Srboljub Savic
Mala podsecanja:
Kina nije hiljadama godina vodila agresivne ratove.
Japan je nekoliko puta napadao (i okupirao) Koreju, Kinu i zemlje Jugoistocne Azije.
SAD su pre 40-tak g. pokusale da gurnu
Kinu u rat sa SSSR-m (uzalud, ali su stvorile
veoma ozbiljan strah naroda od rata sa Kinom).
Kako je strateski cilj SAD (anglosaksonskog sveta)
osvajanje Rusije, posle okruzenja sa zapada, skoro
zavrsenog sa juga (smeta Iran), na redu je jugoistok i istok. Toboznji sporovi Kine sa Vijetnamom, Filiinima, ... u funkciji su pretjnje Kini (u sustini, trosenje za naoruzanje-smanjenje ulaganja u razvoj i standard stanovnistva).
SAD (sekretar-H. Klinton) su cak napravile istorijski "iskorak" posetom Burmi (Mijanmar) u istom cilju.
Vojna baza u Australiji, iako sa malim brojem vojnika "noga je u vratima", a brojni tehnicari i pripadnici privatnih agencija (neograniceni) stvorice itekakvu vojnu bazu.
Pored svega, vec bukti nemir na Papui-Indonezija
(gas, bakar, srebro, zlato ..)
S. Savic
Preporuke:
28
0
11
četvrtak, 24 novembar 2011 12:47
Đorđe
Mogu oni da opkoljavju koga hoće ali neće još dugo
a onda nema mesta gde će da se sakriju od osvetnika.
Preporuke:
4
0
12
subota, 26 novembar 2011 01:00
Peter RV
Ma ovo su samo americki pred-izborni stosovi.
Propagandna masina Obame i Klintona mora da napravi jedan 'performance' za gledaoce, da ovi nemaju straha da se 'suprostave' Kini.
Nikakvoga rata nece bit, iz prostog razloga, sto Amerikanci izkljucivo napadaju male, ne-naoruzane zemlje, i to samo one koje su predhodno oslabljene dugom blokadom.
Kinezi ovo vrlo dobro znaju, zato uctivo cute praveci licnu uslugu Obami. SAD je za njih vec odavno postao "tigar od papira".
.jpg)
Jer, ne znam za tih 2500 vojnika u Australiji, ali ovih 80000 u Japanu i Republici Koreji već duže vreme tamo nije dobrodošlo i samo je pitanje trenutka kada će morati da se pakuju i idu kući. Kina sa tim stanjem nema nikakve veze, sami su tu čorbu sebi zapržili. Ceo sistem im se zasniva na vojnom prisutvu po celom svetu, a jasno je ko dan koliko je to klimava konstrukcija.
U Japanu ih ne vole 70 godina, ali jedno je ljubav, drugo je inters, što u Srbiji teško razlikuju.
Ovo 2500 vojnika je u suštini ništa, i ako nije propračeno sa više njih, to onda nije stvarni vojni manevar, već provokacija.
Što se tiče Srednje Azije, osim Uzbekistana, koji biva islamizovan (a možda i 'vehabizovan'; Oni to valjda vide kao 'povratak tradiciji', ali ima malog problema u toj tvrdlji, jer takva privrženost (posebno fundamentalističkom) Islamu tu nikada i nije bila 'tradicionalna'), a i nema većeg Ruskog prisustva, pa je on tačka slabosti za Rusiju i Kinu. Ostale zemlje, Kazahstan, Kirgistan i.t.d. su prijateljske i saveznici. Iran prezire Ameriku. Pakistan je uvređen od strane Amerikanaca, i već dugo je u ODLIČNIM odnosima sa Kinom. Burma je dugo prijatelj Kine (mada sad prolaze kroz promene, pa ko zna šta će biti). Tako da je sa te strane relativno dobro, sa izizetkom
Javna je tajna da je medicina najviše napredovala posle ratova. Nažalost, otkad je sveta i veka cela industrija je uglavnom posvećena pravljenju naoružanja, a to za posledicu ima "nus" pojavu da se neke stvari primene i u svakodnevnom životu. TV, radio, auto, mikrotalasna, mobilni, GPS, ... sve je to prvo bilo za vosjku.
Zatim, veliki problem za Kinu u regionu je Indija. Naravno, Indija sama nije pretnja, jer je zemlja u kojoj nema većinske etničke grupe, za razliku od Kine, i to, zajedno sa verskim i drugim tenzijama, slabi Indiju. Indijci to znaju, i zato strepe od Kineza, daleko više nego Kinezi od njih. Kina im je više puta pružala ruku prijateljstva, i bilo je pomaka ka boljem, ali očito ima dosta onih koji nisu blagonakloni prevelikom prijateljstvu (delom zbog Pakistana).
Vijetnam je Američki. Japan strepi od Kine, ali ni Amer trupe nisu popularne. J. Koreja strepi i od Kine i Japana, a trupe nisu popularne
Kina nije hiljadama godina vodila agresivne ratove.
Japan je nekoliko puta napadao (i okupirao) Koreju, Kinu i zemlje Jugoistocne Azije.
SAD su pre 40-tak g. pokusale da gurnu
Kinu u rat sa SSSR-m (uzalud, ali su stvorile
veoma ozbiljan strah naroda od rata sa Kinom).
Kako je strateski cilj SAD (anglosaksonskog sveta)
osvajanje Rusije, posle okruzenja sa zapada, skoro
zavrsenog sa juga (smeta Iran), na redu je jugoistok i istok. Toboznji sporovi Kine sa Vijetnamom, Filiinima, ... u funkciji su pretjnje Kini (u sustini, trosenje za naoruzanje-smanjenje ulaganja u razvoj i standard stanovnistva).
SAD (sekretar-H. Klinton) su cak napravile istorijski "iskorak" posetom Burmi (Mijanmar) u istom cilju.
Vojna baza u Australiji, iako sa malim brojem vojnika "noga je u vratima", a brojni tehnicari i pripadnici privatnih agencija (neograniceni) stvorice itekakvu vojnu bazu.
Pored svega, vec bukti nemir na Papui-Indonezija
(gas, bakar, srebro, zlato ..)
S. Savic
a onda nema mesta gde će da se sakriju od osvetnika.
Propagandna masina Obame i Klintona mora da napravi jedan 'performance' za gledaoce, da ovi nemaju straha da se 'suprostave' Kini.
Nikakvoga rata nece bit, iz prostog razloga, sto Amerikanci izkljucivo napadaju male, ne-naoruzane zemlje, i to samo one koje su predhodno oslabljene dugom blokadom.
Kinezi ovo vrlo dobro znaju, zato uctivo cute praveci licnu uslugu Obami. SAD je za njih vec odavno postao "tigar od papira".