Зар појачавање војног присуства САД у региону не наговештава ново жариште сукоба? Након декада ратова следе нови локални ратови, јер економија САД само краткорочно може да функционише уколико упосли ратну индустрију.

У праву сте, али ово свакако није наговештај било каквог скоријег рата. Они оне које нападају претходно не опкољавају. Они опкољавају оне који су сувише јаки да би били нападнути у краћем року.

Ово 2500 војника је у суштини ништа, и ако није пропрачено са више њих, то онда није стварни војни маневар, већ провокација.

Што се тиче Средње Азије, осим Узбекистана, који бива исламизован (а можда и 'вехабизован'; Они то ваљда виде као 'повратак традицији', али има малог проблема у тој тврдљи, јер таква приврженост (посебно фундаменталистичком) Исламу ту никада и није била 'традиционална'), а и нема већег Руског присуства, па је он тачка слабости за Русију и Кину. Остале земље, Казахстан, Киргистан и.т.д. су пријатељске и савезници. Иран презире Америку. Пакистан је увређен од стране Американаца, и већ дуго је у ОДЛИЧНИМ односима са Кином. Бурма је дуго пријатељ Кине (мада сад пролазе кроз промене, па ко зна шта ће бити). Тако да је са те стране релативно добро, са изизетком

... Авганистана, који је земља у расулу са 'оазама' (има бољих термина за то, али јесте релативно мирније, па ето нека буде оаза..) које представљају Западњачке базе. Слично је и у Ираку. Ирак и Авганистан, заједно, изолују Иран са две стране (али Иран има директну везу са Русијом и Кином путем пријатељских средњеазијских земља. То укључује и гасоводе. Авганистанске базе, наравно прете и Кини.

Затим, велики проблем за Кину у региону је Индија. Наравно, Индија сама није претња, јер је земља у којој нема већинске етничке групе, за разлику од Кине, и то, заједно са верским и другим тензијама, слаби Индију. Индијци то знају, и зато стрепе од Кинеза, далеко више него Кинези од њих. Кина им је више пута пружала руку пријатељства, и било је помака ка бољем, али очито има доста оних који нису благонаклони превеликом пријатељству (делом због Пакистана).

Вијетнам је Амерички. Јапан стрепи од Кине, али ни Амер трупе нису популарне. Ј. Кореја стрепи и од Кине и Јапана, а трупе нису популарне

Неће они Кину и Русију да нападну, нема шансе. Они гледају да их изнутра разбуцају.

Mala podsecanja:
Kina nije hiljadama godina vodila agresivne ratove.
Japan je nekoliko puta napadao (i okupirao) Koreju, Kinu i zemlje Jugoistocne Azije.
SAD su pre 40-tak g. pokusale da gurnu
Kinu u rat sa SSSR-m (uzalud, ali su stvorile
veoma ozbiljan strah naroda od rata sa Kinom).
Kako je strateski cilj SAD (anglosaksonskog sveta)
osvajanje Rusije, posle okruzenja sa zapada, skoro
zavrsenog sa juga (smeta Iran), na redu je jugoistok i istok. Toboznji sporovi Kine sa Vijetnamom, Filiinima, ... u funkciji su pretjnje Kini (u sustini, trosenje za naoruzanje-smanjenje ulaganja u razvoj i standard stanovnistva).
SAD (sekretar-H. Klinton) su cak napravile istorijski "iskorak" posetom Burmi (Mijanmar) u istom cilju.
Vojna baza u Australiji, iako sa malim brojem vojnika "noga je u vratima", a brojni tehnicari i pripadnici privatnih agencija (neograniceni) stvorice itekakvu vojnu bazu.
Pored svega, vec bukti nemir na Papui-Indonezija
(gas, bakar, srebro, zlato ..)
S. Savic

Ma ovo su samo americki pred-izborni stosovi.
Propagandna masina Obame i Klintona mora da napravi jedan 'performance' za gledaoce, da ovi nemaju straha da se 'suprostave' Kini.
Nikakvoga rata nece bit, iz prostog razloga, sto Amerikanci izkljucivo napadaju male, ne-naoruzane zemlje, i to samo one koje su predhodno oslabljene dugom blokadom.
Kinezi ovo vrlo dobro znaju, zato uctivo cute praveci licnu uslugu Obami. SAD je za njih vec odavno postao "tigar od papira".