Пре другог светског рата Србија је имала на челу скоројевиће које би смо данас назвали тајкунима или ратним профитерима који су прежевилим србима буквално гулили кожу.
Комунисти су имали снажну подршку у Србији пре 2. светског рата због тајкуна и ратних профитера после Првог светског рата.
Помирење између комуниста и четника који су се борили за очување претходног поретка није био могућ због беде и масовног гуљења коже од стране богатих у Србији и дешавало се то што се дешавало. Не оправдавајући злочине треба бити свестан гнева понижених и сиромашних против богаташа који су окупаторе углавном дочекали срдачно.
Отпор окупаторима су углавном пружали сиромашни а богаташи су се дружили са њима на пријемима и прилоком прослава.Тада је то било у рангу колаборације са фашистима.То је исто и данас.
Са издајницима се тада ствар решавала метком у чело.
Вероватно ће се историја још суровије поиграти са садашњим ратним профитерима и тајкунима вероватно на другачији начин али не мање сурово.
Препоруке:
17
4
2
среда, 17 август 2011 12:14
Fristajlo
Lepo je pokušati pomirenje, ali- ono mora biti zasnovano na istini i iskrenosti. Mnogi ga žele- retki su spremni da nešto i žrtvuju za to; 40 godina trajala je potpuna satanizacija četništva, koju je smenila potpuna satanizacija partizanskog pokreta.
Tako se do pomirenja ne dolazi...
Ključ treba potražiti na trećem mestu; na odbijanju naroda da se svrstava iza jednog od ta dva pokreta, jer su i jedan i drugi činili greške, i da ne prihvatamo da nastavljamo takve besplodne diskusije.
Dok god ne shvatimo da je i "pogrešan" Srbin preči od "ispravnog" Nemca ili Amerikanca, stradanja i posrtanja će se nastavljati.
Zato treba napraviti memorijalni centar, jedan jedini, u kome đe se naglasak staviti na to da su svi direktne ili indirektne žrtve fašističkog napada na Srbiju.
Politikantske zađevice su nas previše koštale, da bi mogli da ih nastavimo i dalje; ko to ne vidi, radi protiv Srbije.
.jpg)
Комунисти су имали снажну подршку у Србији пре 2. светског рата због тајкуна и ратних профитера после Првог светског рата.
Помирење између комуниста и четника који су се борили за очување претходног поретка није био могућ због беде и масовног гуљења коже од стране богатих у Србији и дешавало се то што се дешавало. Не оправдавајући злочине треба бити свестан гнева понижених и сиромашних против богаташа који су окупаторе углавном дочекали срдачно.
Отпор окупаторима су углавном пружали сиромашни а богаташи су се дружили са њима на пријемима и прилоком прослава.Тада је то било у рангу колаборације са фашистима.То је исто и данас.
Са издајницима се тада ствар решавала метком у чело.
Вероватно ће се историја још суровије поиграти са садашњим ратним профитерима и тајкунима вероватно на другачији начин али не мање сурово.
Tako se do pomirenja ne dolazi...
Ključ treba potražiti na trećem mestu; na odbijanju naroda da se svrstava iza jednog od ta dva pokreta, jer su i jedan i drugi činili greške, i da ne prihvatamo da nastavljamo takve besplodne diskusije.
Dok god ne shvatimo da je i "pogrešan" Srbin preči od "ispravnog" Nemca ili Amerikanca, stradanja i posrtanja će se nastavljati.
Zato treba napraviti memorijalni centar, jedan jedini, u kome đe se naglasak staviti na to da su svi direktne ili indirektne žrtve fašističkog napada na Srbiju.
Politikantske zađevice su nas previše koštale, da bi mogli da ih nastavimo i dalje; ko to ne vidi, radi protiv Srbije.