Pre drugog svetskog rata Srbija je imala na čelu skorojeviće koje bi smo danas nazvali tajkunima ili ratnim profiterima koji su preževilim srbima bukvalno gulili kožu.
Komunisti su imali snažnu podršku u Srbiji pre 2. svetskog rata zbog tajkuna i ratnih profitera posle Prvog svetskog rata.
Pomirenje između komunista i četnika koji su se borili za očuvanje prethodnog poretka nije bio moguć zbog bede i masovnog guljenja kože od strane bogatih u Srbiji i dešavalo se to što se dešavalo. Ne opravdavajući zločine treba biti svestan gneva poniženih i siromašnih protiv bogataša koji su okupatore uglavnom dočekali srdačno.
Otpor okupatorima su uglavnom pružali siromašni a bogataši su se družili sa njima na prijemima i prilokom proslava.Tada je to bilo u rangu kolaboracije sa fašistima.To je isto i danas.
Sa izdajnicima se tada stvar rešavala metkom u čelo.
Verovatno će se istorija još surovije poigrati sa sadašnjim ratnim profiterima i tajkunima verovatno na drugačiji način ali ne manje surovo.
Preporuke:
17
4
2
sreda, 17 avgust 2011 12:14
Fristajlo
Lepo je pokušati pomirenje, ali- ono mora biti zasnovano na istini i iskrenosti. Mnogi ga žele- retki su spremni da nešto i žrtvuju za to; 40 godina trajala je potpuna satanizacija četništva, koju je smenila potpuna satanizacija partizanskog pokreta.
Tako se do pomirenja ne dolazi...
Ključ treba potražiti na trećem mestu; na odbijanju naroda da se svrstava iza jednog od ta dva pokreta, jer su i jedan i drugi činili greške, i da ne prihvatamo da nastavljamo takve besplodne diskusije.
Dok god ne shvatimo da je i "pogrešan" Srbin preči od "ispravnog" Nemca ili Amerikanca, stradanja i posrtanja će se nastavljati.
Zato treba napraviti memorijalni centar, jedan jedini, u kome đe se naglasak staviti na to da su svi direktne ili indirektne žrtve fašističkog napada na Srbiju.
Politikantske zađevice su nas previše koštale, da bi mogli da ih nastavimo i dalje; ko to ne vidi, radi protiv Srbije.
.jpg)
Komunisti su imali snažnu podršku u Srbiji pre 2. svetskog rata zbog tajkuna i ratnih profitera posle Prvog svetskog rata.
Pomirenje između komunista i četnika koji su se borili za očuvanje prethodnog poretka nije bio moguć zbog bede i masovnog guljenja kože od strane bogatih u Srbiji i dešavalo se to što se dešavalo. Ne opravdavajući zločine treba biti svestan gneva poniženih i siromašnih protiv bogataša koji su okupatore uglavnom dočekali srdačno.
Otpor okupatorima su uglavnom pružali siromašni a bogataši su se družili sa njima na prijemima i prilokom proslava.Tada je to bilo u rangu kolaboracije sa fašistima.To je isto i danas.
Sa izdajnicima se tada stvar rešavala metkom u čelo.
Verovatno će se istorija još surovije poigrati sa sadašnjim ratnim profiterima i tajkunima verovatno na drugačiji način ali ne manje surovo.
Tako se do pomirenja ne dolazi...
Ključ treba potražiti na trećem mestu; na odbijanju naroda da se svrstava iza jednog od ta dva pokreta, jer su i jedan i drugi činili greške, i da ne prihvatamo da nastavljamo takve besplodne diskusije.
Dok god ne shvatimo da je i "pogrešan" Srbin preči od "ispravnog" Nemca ili Amerikanca, stradanja i posrtanja će se nastavljati.
Zato treba napraviti memorijalni centar, jedan jedini, u kome đe se naglasak staviti na to da su svi direktne ili indirektne žrtve fašističkog napada na Srbiju.
Politikantske zađevice su nas previše koštale, da bi mogli da ih nastavimo i dalje; ko to ne vidi, radi protiv Srbije.