Doći će Šešelj pa će sve biti na mestu:Ne zbog njega, nego zbog toga što će oni pravi morati da se s njim barabare.Inače odoše pod led.A što da ne dođe i on.
Ima energije za stotinak ovih uvlakača.Ima ideja za ceo svet i dva sela više.Razbucao je tribunal ko staru kantu.Samo ako je još shvatio da se ne može igrati kauboja po ulicama i skupštinskim dvoranama , niti pljuskanjem vode po predsedavajućima , nego da ide i pravi nove odnopse i otvara nove mogućnosti za opstanaka ovog nesrećnog naroda.A ako se pojavi nova snaga, mora da ima čoveka,ličnost kadru da nas uveže u snop ovako razdešene i posvađane.Nama treba jednstvo a ne demokratija.Mi nismo za taj luksuz "Dva Srbina pet politika" je formula za našu kakofoniju.Treba ličnost koju moramo da sledimo i slušamo.To nije kralj, naročito ovaj koji još nije naučio pradedovski govor, nego lider od ugleda i foprmata čija reć krči put iz neizvesnosti.Šešelj je jedan od tih .Drugoga neeema.
Preporuke:
0
0
2
petak, 04 mart 2011 18:10
Zoran Tucaković
Žalosna je i poražavajuća činjenica da u ovako teškoj socijalnoj situaciji vlasti preti veća opasnost od nje same, odnosno nekih njenih koalicionih članica, nego od „opozicije“
Tačno, ovo je žalosno i poražavajuće za:
- tzv. "opoziciju", koja čak pruža "demokratski legitimitet" vladajućem režimu, jer, zaboga, opozicija može da kritikuje do mile volje, a da joj se ništa ne desi (a to što su "opozicioni" poslanici primorani da preuzmu ulogu nemirnih učenika prvog razreda pred "učiteljicom" Gordanom Čomić i "direktorkom" Slavicom Đukić-Dejanović, lakše se podnosi zbog "privilegija" i "društvenog statusa");
- ovaj jadni narod, sluđen i zanemeo, koji se odavno odvikao od toga da mu neko polaže račune, i koji postaje pomiren pred činjenicom da potomstvu ne može da obezbedi hleb;
- celu državu, koja od tri elementa figurira samo na jednom - beskrupuloznoj i odnarođenoj vlasti.
Preporuke:
0
0
3
petak, 04 mart 2011 23:42
Turas
Gospodin Kalik nenadmašan teoretičar,mora se priznati da je sve napisano istina.Ali iako sam pristalica "levog"Kalikovog krila,smatram da danas za Srbiju treba autoritet koga bi narod sledio.Da citiram Tihomirova koji je napustio nade u revoluciju:Narodna samouprava o kojoj sam maštao je savršena laž i služi kao sredstvo namagarčivanja masa.Tako je bilo nekad,ništa se u obmani naroda nije promenilo ni sad.Samo,da kažemo savremene kozmetičke finese.Verujem kao i Vizarion da Šešelj možda može da nešto pozitivno u ovoj zemlji pokrene.
Preporuke:
0
0
4
subota, 05 mart 2011 13:14
Visarion Turasu
Daj bože da budemo u pravu
Preporuke:
0
0
5
subota, 05 mart 2011 16:48
Tatijana
Ako demokratija ne valja ništa, da pravimo drugi model ili da se setimo nekih "prevaziđenih" ili namerno, sada znamo kako se to radi, zloupotrebljenih modela uređenja društva. Šta ima loše u jednom sistemu u kome svako ima podjednaku šansu, recimo, za obrazovanjem i lečenjem, i u kome postoji dobra i pravilna raspodela svega, a narod ima svoj nacionalni identitet? E,ima odmah sve loše i najgore, samo ako se taj sistem odmah proglašava fašizmom, i sad tačka. A da li je jedan sistem koji ima dobru socijalu i zdrav nacion odmah fašistički, i zašto svaka imitacija demokratije mora odmah da bude tabu tema kao da je sama po sebi najnapredniji najpravedniji sistem? Kako se objašnjava činjenica da narod ne sme da kritikuje one koje dovodi da vladaju u njegovo ime? Ima li narod šanse da promeni vlast, ako su se promenile okolnosti pod kojim je ta vlast trebala da vlada? Da li je jedan narod odgovoran ako je na vlast doveo ljude koji prodaju njegove njive, fabrike, reke, vodu i planine? I, šta sad?
Preporuke:
0
0
6
subota, 05 mart 2011 22:02
Vladimir
Ne znam zasto stranacki aktivisti zagovaraju Seselja kao resavaca narodnih problema, kada ih je on iskljucivo pravio, na radikalan nacin.
Uz ponudjene magle patriotizma, izazivao je sukobe i spolja i iznutra.
Zakljucak teksta odudara od kvaliteta ostatka teksta, odnosno analize.
Ne postoji mogucnost nove partije ili stranke, kao sto ne postoji mogucnost narodne uprave.
Postoji jedino mogucnost odredjenog vida prinude, da politicke stranke zaista pocnu da rade u drzavnom a ne u partijskom interesu.
Odnosno, da uklope partijski i drzavni interes, tako ce im biti lepse i lakse.
Inace, objektivno nema spasa od samoproglasenih eksperata i isprazne kvazielite, koji ocito nisu u stanju ni sa sobom da upravljaju, a kamo li sa drzavom, i to malecnom.
Vise sam sklon verovanju, da treba nesto u gradjanima da se prelomi, i da se svakodnevne stupidarije stranackih causa momentalno evidentiraju istupima na ulici.
Pa ili ce vlast imati prave eksperte, ili ce imati pravu "ulicu"
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 06 mart 2011 08:03
Cmok Toronto
Dragi Mario cenim vaš trud ali Srbija nije katedra ili studenski ispit nego je nedefinisana ,okupirana teritorija i zadatak ’okupatora’ je da uništi sve što je srpsko.
Nadam se da ste pročitali neke tekstove iz NSPM ili neke druge...tako da me Vaša analiza baca u razmišljanje...
Stvarno sam zbunjen pa se pitam na kojoj ste teritoriji...ili teoriji.
Pozdrav iz Toronta.
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 07 mart 2011 00:45
Milan Šećerović
Poštovani Mario, zaključujete tekst konstatacijom da je većinsko stanovništvo socijalno obespravljeno i politički dezorijentisano. Tačno. Ali, nasuprot većinskom, "manjinsko" stanovništvo, tj nacionalne manjine su itekako aktivne i ORIJENTISANE!
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 07 mart 2011 10:19
Mario Kalik
@ Cmok Toronto
Ponavljam neka mesta iz teksta:
Gubitnici tranzicije su "s pravom verovali (tako se ispostavilo, tj. danas je sasvim vidljivo) da u novom, čisto kapitalističkom sistemu koji će, uz to, biti pod jakom kontrolom stranog kapitala i stranih političkih struktura, mogu biti samo čisti gubitnici. Zato su glasači SPS-a i SRS-a...glasali za vlast koja je bar pokazivala...volju da se suprotstavi inostranom ekonomskom i političkom ovladavanju..."
"Za jedne je ekonomska eksploatacija ili saradnja sa evroatlantskim okupatorom gubitak, za druge pak dobitak"
"Za većinu političkih „eksperata“ i „analitičara“ evroatlantske „integracije“ i „saradnja“ još uvek su bezupitna stvar. Oni ili ne vide da se iza ovih parola krije neokolonijalna ekonomska, politička i vojna okupacija naše zemlje...Međutim, tvrdnja da neprihvatljiva društvena realnost, u našem slučaju rečnost okupacije..."
Dakle, treba bolje da pročitate tekst...
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 07 mart 2011 10:29
Mario Kalik
@ Milan Šećerović
Izvinite, ali nismo se razumeli. Kada sam govorio o "većinskom" i "manjinskom" stanovništvu, mislio sam na klasnu, a ne nacionalnu pripadnost. Među gubitnicima tranzicije ima i Muslimana, Hrvata, Mađara itd. i oni su jednako pogođeni tranzicijom kao i Srbi sličnog, nižeg klasnog položaja. Kao što, s druge strane, među dobitnicima tranzicije ima Srba, pripadnika nacionalno većinskog stanovništva.
Zato nacionalizam koji fetišizira nacionalno poreklo i identitet zamagljuje uvid u klasnu prirodu ovog sistema. To važi i za Srbe nacionaliste i za pripadnike nacionalnih manjina koji su obuzeti svojom nacionalnošću, ne razmišljajući o tome da njihovo eventualno odvajanje od Srbije ne znači da će njihovi socijalni problemi biti rešeni. Jer, njih ne tlači nacionalistička Srbija, već Kapital koji ne poznaje nacionalne granice, ni na strani klasno potčinjenih ni na strani klasno vladajućih. To je vidljivo na svakom koraku...
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 07 mart 2011 17:36
thinking maize@ autoru
Poštovani Druže Mario ("drug" kao konvencija, uobičajena u političkoj doktrini, čiji ste Vi zatočnik. Konvencija, kao i "gospodin"!), kao i obično Vaše teze su vrlo dobro elaborisane i branjene elokventno. Jedino bi bilo dobro da pomenete da su one RAZRADA ideja Vašeg mentora prof. dr Mihaila Markovića o NEPARTIJSKOJ DEMOKRATIJI, koje je on pokušao da uvede u politički život Srbije, pre ratova 90-tih i višepartijske demokratije. Ovo posebno sa osvrtom na razvoj "društvenih snaga" (npr. internet) posle tog predloga prof. Markovića. Dalje, već je na NSPM-u bilo tekstova koji dovode u upit parlamentarnu demokratiju, s osvrtom na dešavanja u modernom svetu, a ne ograničeno samo na Srbiju i političku paradigmu marksizma za koju se Vi zalažete. I kad započinjete diskusiju o tome DA LI JE UOPŠTE POTREBNA PARLAMENTARNA DEMOKRATIJA treba da pođete ne samo od empirije, već i od teorijskih osnova tih političkih opcija. Neko će npr. pomenuti kao EMPIRIJU Staljina i onda NEMA DISKUSIJE! Svako dobro!
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 07 mart 2011 18:21
Starac Fočo
Odličan tekst Maria Kalika.
Nemam ništa pametno da kažem, već samo potrebu da ovaj tekst nekako podvučem kao značajan.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 07 mart 2011 21:00
Pop
@thinking maize
Pobogu, kakva politička paradigma marksizma? Pa, još njen zatočnik!!!? Ovaj je skroz naskroz odlepio.
Preporuke:
0
0
14
utorak, 08 mart 2011 04:27
Cmok Toronto za Dragog Marija
U tekstu ima svega...
Dovoljno je protumačiti naslov...
Politika...čija?(kolonija nema svoju politiku).
Otuđena...(svesrpsko se otuđilo od samih sebe).
Od...
Društvene....(društvo više ne postoji...osim primitivizma,laži,prevare i uterivanje demon-kratije na silu).
Stvarnosti....E tu leži mali ZEKO...
Da živimo u nekoj normali ...tekst bi bio OK ili malo dosadan,perepoznatljiv...
Ali pošto nije tako onda tekst odskače od stvarnosti i postaje ili maštana teorija ili...bolno sećanje da blisku prošlost a
nikako kritika politike , otuđenja, društva ili stvarnosti.
Ovo je vreme za neljude i mi nemamo puno izbora...
Ili pišeš da zatalasaš ili ćutiš pa se postidiš.
Trećeg, na žalost nema.
Preporuke:
0
0
15
utorak, 08 mart 2011 11:05
thinking maize@ Pop-u u 1000 karaktera
Poštovani, druga Kalika cenim zato što, iako DOSLEDAN svom marksističkom uverenju i dijalektičkom materijalizmu, metodi koju obično vezujemo za marksizam, istovremeno je VEOMA TOLERANTAN, što njegovom političkom UVERENjU i METODI koje koristi daje SNAGU! Lično imam rezervi spram tog političkog uverenja, ali LIČNA TOLERANCIJA druga Kalika, kao i metoda dijalektičkog materijalizma (koju on koristi), u mnogo čemu ekvivalentna drugim naučnim metodama, daje mi garanciju da je drug Kalik ISKREN i KOREKTAN, što je preduslov za bilo kakvu diskusiju! Tim mi je nerazumljivije Vaše preuzimanje uloge advokata druga Kalika, zato što on sam napisa: "Zbog takvih ograničenih okvira koji im sužavaju pogled na (ekonomski) svet, oni ili ne vide eksploataciju radne snage, iako je ona egzaktna činjenica koju je otkrila i detaljno objasnila marksistička ekonomska nauka..." Znači drug Kalik SAM otkriva da deli marksistička uverenja i marksističke metode i zato čudi ovo Vaše advokatisanje! Toliko i svako dobro!
Preporuke:
0
0
16
utorak, 08 mart 2011 20:39
Kako Vam ne dosadi da uvek jedno isto......
@umujući klip
Gospodine, pogledajte, molim Vas, šta se zbiva oko Vas kada već razmatrate moguće socijalne alternative u savremenim društvima. Pa, i vrapci na grani znaju da je ekonomski sistem SAD ne slučajno žestoko uzdrman i da je američka federalna vlada takoreći bankrotirala a da su u skoro bezizlaznoj budžetskoj situaciji i oko 40 njenih federalnih jedinica, baš kao što su u velikim i gotovo nepremostivim problemima njoj srodni režimi u Evropi sa prividnim izuzetkom Nemačke, a Vi uporno nastavljate o odavno prevaziđenom političkom obliku kakav je parlamentarna demokratija i kojekakvim buržoaskim tricama i čudima. Pa, još je profesorka Radmila Stojanović insistirala na elektronskim sednicama skupštine u staroj SFRJ! Drugim rečima......
Preporuke:
0
0
17
sreda, 09 mart 2011 09:23
thinking maize "glede" izvesnih levičara
Izvesni levičar/"levičar" koji se NE PREDSTAVLjA, a sem kao npr. "@umujući klip" i sl., NEPREKIDNO mi zamera na IZBORU, insistirajući na NEPOGREŠIVOSTI njegovog izbora! Ako ćemo pošteno, OVAKVO OKAMENjENO MIŠLjENjE karakterističnije je za npr. OSMI VASELjENSKI SABOR ili ako hoćete koncil (npr. pitanje "koliko anđela može da stane na vrhu igle?"), a ne za kritički pravac kao što je dijalektički materijalizam (kao osnova marksističke političke filosofije)!? Tim mi je NERAZUMLjIVIJE njegovo INSISTIRANjE na MUMIFIKACIJI mrtvog (i smrtnog!) čoveka (kakav je npr. Lenjin), kao da je egipatski faraon! A NIKO NE SPORI da je isti velika ličnost istorije svoje zemlje, pa i čitavog čovečanstva (jedino sporenje je oko predznaka značaja tog čoveka)! Kao što mi je nerazumljivo i njegovo prebacivanje i STAVLjANjE u usta reči, koje nisu ni izgovorene! To je pre karakteristično za "hazjaina", nego za nedogmatičnog marksistu, sa KOJIM SE MOŽE RASPRAVLjATI! Sve to govori o MUMIFIKOVANOSTI OVOG MIŠLjENjA i ČOVEKA! ŽAO MI GA!
Preporuke:
0
0
18
sreda, 09 mart 2011 09:49
Mario Kalik
@ thinking maize
Pre svega hvala na lepom mišljenju o tekstu. U suštini nisam ja baš toliko tolerantan, ni lično ni političko-ideološki, s obzirom da ipak stojim na određenoj čvrstoj poziciji koja ima svoje principe od kojih se ne može odstupiti, ne zato što su to neke iracionalne dogme, već po mom mišljenju, istine koje društvena stvarnost neprestano potvrđuje. Po meni je marksizam ništa manje aktuelan danas nego pre 100-150 godina, kao teorija koja nudi adekvatna objašnjenja procesa koji su pred nama i načina da se oni prevaziđu. A to što je ogroman broj ljudi naseo na priče o njegovoj anahronosti, bajatosti itd. samo govori koliko su podlegli uticaju vladajuće antimarksističke ideologije. Ali, naravno, ako je sagovornik nalik vama, spreman na jednu kvalitetnu diskusiju koja ima svoj nivo, onda se njemu obraćam sa uvažavanjem, čak i ako se u pojedinostima, pa čak i načelu, razilazimo. Sa ostalima, koje i ovde imamo prilike da vidimo, jasno je da je takva diskusija nemoguća.
Preporuke:
0
0
19
sreda, 09 mart 2011 10:03
Mario Kalik
@ thinking maize
A što se tiče nepartijske demokratije, u pravu ste, to je bila i ideja Mihaila Markovića iz tog, ali i ranijeg perioda, od koje mislim da do kraja života nije odustao, mada se u poslednjem periodu nije njome bavio. To je jednostavno ideja samoupravljanja preneta na politički domen, ili drugim rečima, participativne demokratije koju je još nazivao i bespartijskim pluralizmom. Zanimljiv je njegov odgovor iz vremena 80-tih, kada se govorilo o uvođenju višestranačja kao oblika ukidanja jednopartijskog sistema, da bi to bila samo "restauracija starog partijskog smeća". Mislim da ono što vidimo pred sobom uveliko potvrđuje taj stav.
Ali, to je naravno i ideja svih demokratskih socijalista koji su hteli da podjednako izbegnu i buržoaski model parlamentarne demokratije, ali i model nedemokratskog, rigidnog partijskog centralizma koji je na svoj način takođe dovodio do otuđenja partije od širokih slojeva stanovništva, u ovom slučaju radničke klase pre svega.
Preporuke:
0
0
20
sreda, 09 mart 2011 10:18
Mario Kalik
@ Cmok
Meni je žao što nisam ispunio vaša očekivanja, ali iskreno to mi i nije bila namera. Jer to što vi očekujete od mene nije moj stil i pristup. "Talasanje" o kome govorite prikladno je za aktiviste koji neposredno učestvuju u političkom ili društvenom životu, ili publiciste koji imaju slične političke ambicije. I toga na sajtu NSPM-a i ostalim mestima ima napretek. A ja sam pre svega filozof i samim tim posmatram šire okvire zbivanja koji spomenutim akterima uglavnom izmiču. Nije zgoreg da ljudi pročitaju i takvu vrstu tekstova, ako ni zbog čeg drugog, onda zbog raznovrsnosti. Ne kažem da se nikad ne bih neposrednije angažovao, to zavisi od procene ima li na sceni nekoga kome bi se politički pridružio. Pošto takvih trenutno nema, što se vidi i u samom tekstu, jasno je da mi ostaje samo da kritikujem na ovaj način.
To je nešto treće, između "talasanja" i ćutanja, što je potrebno i čemu mislim da ne nedostaje ubojitost, ma koliko vi nemali strpljenja ili osećaja za takav pristup.
Preporuke:
0
0
21
sreda, 09 mart 2011 11:37
Odbrana i poslednji dani
Nekome je, ipak, i do nacionalnog, a ne samo do klasnog. Veliki deo Srba je trpeo preko 400 godina pod Turcima,živeći bedno pod kulukom, ali se nije hteo odreći nacionalnog. Jedan deo Srba je popravio svoje ekonomske prilike i klasni položaj tako što se odrekao nacionalnosti i vere. Oni su permutirali, pa su od rešavanja klasnog prešli u rešavanje nacionalnog položaja. Srbiji se u Raškoj ne postavljaju klasna, nego nacionalna pitanja. Tačno je da ti koji ih postavljaju, kao što rekoste, neće rešiti svoje socijalne probleme, ali njima to i nije cilj. Arapske revolucije se ne dešavaju u najsiromašnijim državama. Novi Pazar je kroz trgovinu bio koliko-toliko ekonomski razvijen i nezavisan. Naravno da postoji i klasna priroda problema u celom svetu, ali se stvari na terenu kreću u drugom pravcu.
Preporuke:
0
0
22
sreda, 09 mart 2011 15:20
Arhipenko
@umujući klip(an)
Umesto odgovora na argumentaciju "thinking maze" se donkihotovski sprema na dvoboj! Meni je ovo smešno ali i sve više dosadno.
Pozivati se javno na mumifikovanost nećijeg mišljenja i uz to javno iskazivati žaljenje za takvu osobu uz istovremeno podmetanje nečega što nije napisano, o čemu se je lako uveriti, uz opasku da dotičnom "neprestano zameram na izboru", predstavlja još nenapisanu drskost na stranicama ovog sajta. Odakle mu, tek, da insistiram na "nepogrešivosti svog mišljenja"! Kako da to niko sem njega nije pronašao u mojim povremenim javljanjima? Neukusna poređenja više govore o dotičnoj personi nego o meni za koga kaže ni da se nisam predstavio. Možda bi trebalo da se nick-ujem kao, na primer, "oderani klip(an)" da bih zadovoljio ovog umišljenog propovednika konzervativnog jevanđelja. Njegova opsednutost mojim prigovorima, a bojim se i mojom ličnošću, kazuje u kom pravcu bi lek trebalo tražiti...
P.S. Paranoja, šta li je?
Preporuke:
0
0
23
sreda, 09 mart 2011 16:11
brm
@ Mario Kalik
@ thinking maize
ne budite nepravedni prema Koštunicinom ustavotvorcu Sanardžiću..ne zaboravimo ga... pa i on se zalagao za nepartijsku demokratiju...kad je to bilo podobno..a posle za EU.. a posle ne damo Kosovo..
"Samardžić zaokružio svoj samoupravni socijalistički teorijski model: u institucijama socijalističkog samoupravljanja trebalo je da se radnici pojavljuju »u svojstvu samorealizatora svog transcendentnog socijalnog potencijala« (Samardžić, 1987: 303) i da se, kroz odluke u tim institucijama, shvaćenim kao »izraz(e) svojevrsnog društvenog ugovora« (Samardžić, 1987: 302), učvršćuju u suverenu »radnu zajednicu«, koja je, da bi mogla da efikasno kontroliše »izvršnu i upravnu« vlast, potrebovala zakonodavnu vlast, u kojoj će i radni i ne-radni ljudi biti reprezentovani kao građani"
ne-radni ljudi???? suverena radna zajednica??
čime se vi (a i mi s vama) bavite
Preporuke:
0
0
24
sreda, 09 mart 2011 18:06
Mario Kalik
@ Odbrana i poslednji dani
Pa i meni je do nacionalnog, a ne samo klasnog. Da nije, ne bi sve vreme, već godinama, govorio o evroatlanskom imperijalizmu i okupaciji naše zemlje. Razlika između nas je u tome što vi nacionalno vezujete za etničku pripadnost, a ja za državu, što ste vi nacionalista, a ja patriota. O ovoj razlici sam više puta pisao, ukratko, patriota brani svoju državu od spoljnjeg osvajača zato što je to njegova država, a nacionalista zato što je pripadnik većinskog naroda. Po meni, Srbija nije država samo srpskog naroda, i tako treba da ostane. Samim tim, spoljnje pokoravanje Srbije znači i pokoravanje nesrpskih građana. Oni mogu dobiti neku autonomiju ili čak separaciju u odnosu na Beograd, ali će u kontekstu kada se taj proces odvija pod kontrolom Imperije, a to je uvek bio slučaj kroz istoriju, postati sluge mnogo realnijeg i većeg tlačitelja nego što je Srbija ikada bila spram njih.
Preporuke:
0
0
25
sreda, 09 mart 2011 18:19
Mario Kalik
@ Odbrana i poslednji dani
Zato je pravo rešenje za nacionalnu slobodu svih zajednica na ovom prostoru, koje imaju isti jezik i u krajnjem iste (slovenske) etničke korene, stvaranje države u kojoj će biti ravnopravni građani, a koja će biti samostalna spram spoljnjih sila. Takva je bila SFR Jugoslavija. U njoj su svi narodi, pa i narodnosti, imali više nacionalne slobode nego što su je ikada pre toga imali.
Ali, svestan sam da ovo trenutno nije izvodljivo, da talasi nacionalizma podstiču jedni druge, i da se okrećemo jedni protiv drugih, dok imperijalisti zadovoljno trljaju ruke. Naravno da se u Raškoj (Sandžaku) postavljaju nacionalna, a ne klasna pitanja kada ne postoje političke snage koje će ljude klasno osvetiti i odvratiti ih od sveštenika i nacionalističkih huškača. Nacionalizam je najčešće i bio maskiranje klasnih pitanja i nastajao u vreme pogoršanja socijalnog položaja velikog broja stanovnika. Da su ljudi socijalno zadovoljni, nacionalno pitanje nikada ne bi proizvodilo tragične sukobe.
Preporuke:
0
0
26
sreda, 09 mart 2011 21:24
ista brava
Nacionalno i klasno se ne mogu suprotstavljati, ilki ako se tako radi onda je jasno šta je tome cilj. Maskirati, kako ste i sami rekli klasni, odnosno socijalni problem koji postoji u jednoj zajednici. Klasno i nacionalno se prepliću, zavisno od trenutka, jedno ili drugo dobijaju na akcentu. Suštinski u pitanju je isti sindrom i svako ekstremno suprotstavljanje je nedijalektičko.
.jpg)
Ima energije za stotinak ovih uvlakača.Ima ideja za ceo svet i dva sela više.Razbucao je tribunal ko staru kantu.Samo ako je još shvatio da se ne može igrati kauboja po ulicama i skupštinskim dvoranama , niti pljuskanjem vode po predsedavajućima , nego da ide i pravi nove odnopse i otvara nove mogućnosti za opstanaka ovog nesrećnog naroda.A ako se pojavi nova snaga, mora da ima čoveka,ličnost kadru da nas uveže u snop ovako razdešene i posvađane.Nama treba jednstvo a ne demokratija.Mi nismo za taj luksuz "Dva Srbina pet politika" je formula za našu kakofoniju.Treba ličnost koju moramo da sledimo i slušamo.To nije kralj, naročito ovaj koji još nije naučio pradedovski govor, nego lider od ugleda i foprmata čija reć krči put iz neizvesnosti.Šešelj je jedan od tih .Drugoga neeema.
Tačno, ovo je žalosno i poražavajuće za:
- tzv. "opoziciju", koja čak pruža "demokratski legitimitet" vladajućem režimu, jer, zaboga, opozicija može da kritikuje do mile volje, a da joj se ništa ne desi (a to što su "opozicioni" poslanici primorani da preuzmu ulogu nemirnih učenika prvog razreda pred "učiteljicom" Gordanom Čomić i "direktorkom" Slavicom Đukić-Dejanović, lakše se podnosi zbog "privilegija" i "društvenog statusa");
- ovaj jadni narod, sluđen i zanemeo, koji se odavno odvikao od toga da mu neko polaže račune, i koji postaje pomiren pred činjenicom da potomstvu ne može da obezbedi hleb;
- celu državu, koja od tri elementa figurira samo na jednom - beskrupuloznoj i odnarođenoj vlasti.
Uz ponudjene magle patriotizma, izazivao je sukobe i spolja i iznutra.
Zakljucak teksta odudara od kvaliteta ostatka teksta, odnosno analize.
Ne postoji mogucnost nove partije ili stranke, kao sto ne postoji mogucnost narodne uprave.
Postoji jedino mogucnost odredjenog vida prinude, da politicke stranke zaista pocnu da rade u drzavnom a ne u partijskom interesu.
Odnosno, da uklope partijski i drzavni interes, tako ce im biti lepse i lakse.
Inace, objektivno nema spasa od samoproglasenih eksperata i isprazne kvazielite, koji ocito nisu u stanju ni sa sobom da upravljaju, a kamo li sa drzavom, i to malecnom.
Vise sam sklon verovanju, da treba nesto u gradjanima da se prelomi, i da se svakodnevne stupidarije stranackih causa momentalno evidentiraju istupima na ulici.
Pa ili ce vlast imati prave eksperte, ili ce imati pravu "ulicu"
Nadam se da ste pročitali neke tekstove iz NSPM ili neke druge...tako da me Vaša analiza baca u razmišljanje...
Stvarno sam zbunjen pa se pitam na kojoj ste teritoriji...ili teoriji.
Pozdrav iz Toronta.
Ponavljam neka mesta iz teksta:
Gubitnici tranzicije su "s pravom verovali (tako se ispostavilo, tj. danas je sasvim vidljivo) da u novom, čisto kapitalističkom sistemu koji će, uz to, biti pod jakom kontrolom stranog kapitala i stranih političkih struktura, mogu biti samo čisti gubitnici. Zato su glasači SPS-a i SRS-a...glasali za vlast koja je bar pokazivala...volju da se suprotstavi inostranom ekonomskom i političkom ovladavanju..."
"Za jedne je ekonomska eksploatacija ili saradnja sa evroatlantskim okupatorom gubitak, za druge pak dobitak"
"Za većinu političkih „eksperata“ i „analitičara“ evroatlantske „integracije“ i „saradnja“ još uvek su bezupitna stvar. Oni ili ne vide da se iza ovih parola krije neokolonijalna ekonomska, politička i vojna okupacija naše zemlje...Međutim, tvrdnja da neprihvatljiva društvena realnost, u našem slučaju rečnost okupacije..."
Dakle, treba bolje da pročitate tekst...
Izvinite, ali nismo se razumeli. Kada sam govorio o "većinskom" i "manjinskom" stanovništvu, mislio sam na klasnu, a ne nacionalnu pripadnost. Među gubitnicima tranzicije ima i Muslimana, Hrvata, Mađara itd. i oni su jednako pogođeni tranzicijom kao i Srbi sličnog, nižeg klasnog položaja. Kao što, s druge strane, među dobitnicima tranzicije ima Srba, pripadnika nacionalno većinskog stanovništva.
Zato nacionalizam koji fetišizira nacionalno poreklo i identitet zamagljuje uvid u klasnu prirodu ovog sistema. To važi i za Srbe nacionaliste i za pripadnike nacionalnih manjina koji su obuzeti svojom nacionalnošću, ne razmišljajući o tome da njihovo eventualno odvajanje od Srbije ne znači da će njihovi socijalni problemi biti rešeni. Jer, njih ne tlači nacionalistička Srbija, već Kapital koji ne poznaje nacionalne granice, ni na strani klasno potčinjenih ni na strani klasno vladajućih. To je vidljivo na svakom koraku...
Nemam ništa pametno da kažem, već samo potrebu da ovaj tekst nekako podvučem kao značajan.
Pobogu, kakva politička paradigma marksizma? Pa, još njen zatočnik!!!? Ovaj je skroz naskroz odlepio.
Dovoljno je protumačiti naslov...
Politika...čija?(kolonija nema svoju politiku).
Otuđena...(svesrpsko se otuđilo od samih sebe).
Od...
Društvene....(društvo više ne postoji...osim primitivizma,laži,prevare i uterivanje demon-kratije na silu).
Stvarnosti....E tu leži mali ZEKO...
Da živimo u nekoj normali ...tekst bi bio OK ili malo dosadan,perepoznatljiv...
Ali pošto nije tako onda tekst odskače od stvarnosti i postaje ili maštana teorija ili...bolno sećanje da blisku prošlost a
nikako kritika politike , otuđenja, društva ili stvarnosti.
Ovo je vreme za neljude i mi nemamo puno izbora...
Ili pišeš da zatalasaš ili ćutiš pa se postidiš.
Trećeg, na žalost nema.
Gospodine, pogledajte, molim Vas, šta se zbiva oko Vas kada već razmatrate moguće socijalne alternative u savremenim društvima. Pa, i vrapci na grani znaju da je ekonomski sistem SAD ne slučajno žestoko uzdrman i da je američka federalna vlada takoreći bankrotirala a da su u skoro bezizlaznoj budžetskoj situaciji i oko 40 njenih federalnih jedinica, baš kao što su u velikim i gotovo nepremostivim problemima njoj srodni režimi u Evropi sa prividnim izuzetkom Nemačke, a Vi uporno nastavljate o odavno prevaziđenom političkom obliku kakav je parlamentarna demokratija i kojekakvim buržoaskim tricama i čudima. Pa, još je profesorka Radmila Stojanović insistirala na elektronskim sednicama skupštine u staroj SFRJ! Drugim rečima......
Pre svega hvala na lepom mišljenju o tekstu. U suštini nisam ja baš toliko tolerantan, ni lično ni političko-ideološki, s obzirom da ipak stojim na određenoj čvrstoj poziciji koja ima svoje principe od kojih se ne može odstupiti, ne zato što su to neke iracionalne dogme, već po mom mišljenju, istine koje društvena stvarnost neprestano potvrđuje. Po meni je marksizam ništa manje aktuelan danas nego pre 100-150 godina, kao teorija koja nudi adekvatna objašnjenja procesa koji su pred nama i načina da se oni prevaziđu. A to što je ogroman broj ljudi naseo na priče o njegovoj anahronosti, bajatosti itd. samo govori koliko su podlegli uticaju vladajuće antimarksističke ideologije. Ali, naravno, ako je sagovornik nalik vama, spreman na jednu kvalitetnu diskusiju koja ima svoj nivo, onda se njemu obraćam sa uvažavanjem, čak i ako se u pojedinostima, pa čak i načelu, razilazimo. Sa ostalima, koje i ovde imamo prilike da vidimo, jasno je da je takva diskusija nemoguća.
A što se tiče nepartijske demokratije, u pravu ste, to je bila i ideja Mihaila Markovića iz tog, ali i ranijeg perioda, od koje mislim da do kraja života nije odustao, mada se u poslednjem periodu nije njome bavio. To je jednostavno ideja samoupravljanja preneta na politički domen, ili drugim rečima, participativne demokratije koju je još nazivao i bespartijskim pluralizmom. Zanimljiv je njegov odgovor iz vremena 80-tih, kada se govorilo o uvođenju višestranačja kao oblika ukidanja jednopartijskog sistema, da bi to bila samo "restauracija starog partijskog smeća". Mislim da ono što vidimo pred sobom uveliko potvrđuje taj stav.
Ali, to je naravno i ideja svih demokratskih socijalista koji su hteli da podjednako izbegnu i buržoaski model parlamentarne demokratije, ali i model nedemokratskog, rigidnog partijskog centralizma koji je na svoj način takođe dovodio do otuđenja partije od širokih slojeva stanovništva, u ovom slučaju radničke klase pre svega.
Meni je žao što nisam ispunio vaša očekivanja, ali iskreno to mi i nije bila namera. Jer to što vi očekujete od mene nije moj stil i pristup. "Talasanje" o kome govorite prikladno je za aktiviste koji neposredno učestvuju u političkom ili društvenom životu, ili publiciste koji imaju slične političke ambicije. I toga na sajtu NSPM-a i ostalim mestima ima napretek. A ja sam pre svega filozof i samim tim posmatram šire okvire zbivanja koji spomenutim akterima uglavnom izmiču. Nije zgoreg da ljudi pročitaju i takvu vrstu tekstova, ako ni zbog čeg drugog, onda zbog raznovrsnosti. Ne kažem da se nikad ne bih neposrednije angažovao, to zavisi od procene ima li na sceni nekoga kome bi se politički pridružio. Pošto takvih trenutno nema, što se vidi i u samom tekstu, jasno je da mi ostaje samo da kritikujem na ovaj način.
To je nešto treće, između "talasanja" i ćutanja, što je potrebno i čemu mislim da ne nedostaje ubojitost, ma koliko vi nemali strpljenja ili osećaja za takav pristup.
Umesto odgovora na argumentaciju "thinking maze" se donkihotovski sprema na dvoboj! Meni je ovo smešno ali i sve više dosadno.
Pozivati se javno na mumifikovanost nećijeg mišljenja i uz to javno iskazivati žaljenje za takvu osobu uz istovremeno podmetanje nečega što nije napisano, o čemu se je lako uveriti, uz opasku da dotičnom "neprestano zameram na izboru", predstavlja još nenapisanu drskost na stranicama ovog sajta. Odakle mu, tek, da insistiram na "nepogrešivosti svog mišljenja"! Kako da to niko sem njega nije pronašao u mojim povremenim javljanjima? Neukusna poređenja više govore o dotičnoj personi nego o meni za koga kaže ni da se nisam predstavio. Možda bi trebalo da se nick-ujem kao, na primer, "oderani klip(an)" da bih zadovoljio ovog umišljenog propovednika konzervativnog jevanđelja. Njegova opsednutost mojim prigovorima, a bojim se i mojom ličnošću, kazuje u kom pravcu bi lek trebalo tražiti...
P.S. Paranoja, šta li je?
@ thinking maize
ne budite nepravedni prema Koštunicinom ustavotvorcu Sanardžiću..ne zaboravimo ga... pa i on se zalagao za nepartijsku demokratiju...kad je to bilo podobno..a posle za EU.. a posle ne damo Kosovo..
"Samardžić zaokružio svoj samoupravni socijalistički teorijski model: u institucijama socijalističkog samoupravljanja trebalo je da se radnici pojavljuju »u svojstvu samorealizatora svog transcendentnog socijalnog potencijala« (Samardžić, 1987: 303) i da se, kroz odluke u tim institucijama, shvaćenim kao »izraz(e) svojevrsnog društvenog ugovora« (Samardžić, 1987: 302), učvršćuju u suverenu »radnu zajednicu«, koja je, da bi mogla da efikasno kontroliše »izvršnu i upravnu« vlast, potrebovala zakonodavnu vlast, u kojoj će i radni i ne-radni ljudi biti reprezentovani kao građani"
ne-radni ljudi???? suverena radna zajednica??
čime se vi (a i mi s vama) bavite
Pa i meni je do nacionalnog, a ne samo klasnog. Da nije, ne bi sve vreme, već godinama, govorio o evroatlanskom imperijalizmu i okupaciji naše zemlje. Razlika između nas je u tome što vi nacionalno vezujete za etničku pripadnost, a ja za državu, što ste vi nacionalista, a ja patriota. O ovoj razlici sam više puta pisao, ukratko, patriota brani svoju državu od spoljnjeg osvajača zato što je to njegova država, a nacionalista zato što je pripadnik većinskog naroda. Po meni, Srbija nije država samo srpskog naroda, i tako treba da ostane. Samim tim, spoljnje pokoravanje Srbije znači i pokoravanje nesrpskih građana. Oni mogu dobiti neku autonomiju ili čak separaciju u odnosu na Beograd, ali će u kontekstu kada se taj proces odvija pod kontrolom Imperije, a to je uvek bio slučaj kroz istoriju, postati sluge mnogo realnijeg i većeg tlačitelja nego što je Srbija ikada bila spram njih.
Zato je pravo rešenje za nacionalnu slobodu svih zajednica na ovom prostoru, koje imaju isti jezik i u krajnjem iste (slovenske) etničke korene, stvaranje države u kojoj će biti ravnopravni građani, a koja će biti samostalna spram spoljnjih sila. Takva je bila SFR Jugoslavija. U njoj su svi narodi, pa i narodnosti, imali više nacionalne slobode nego što su je ikada pre toga imali.
Ali, svestan sam da ovo trenutno nije izvodljivo, da talasi nacionalizma podstiču jedni druge, i da se okrećemo jedni protiv drugih, dok imperijalisti zadovoljno trljaju ruke. Naravno da se u Raškoj (Sandžaku) postavljaju nacionalna, a ne klasna pitanja kada ne postoje političke snage koje će ljude klasno osvetiti i odvratiti ih od sveštenika i nacionalističkih huškača. Nacionalizam je najčešće i bio maskiranje klasnih pitanja i nastajao u vreme pogoršanja socijalnog položaja velikog broja stanovnika. Da su ljudi socijalno zadovoljni, nacionalno pitanje nikada ne bi proizvodilo tragične sukobe.