Gomila gluposti. Nije stvar u nedostatku novca, nego u raspodeli. Ovo je klasicna kriza hiperprodukcije.
Preporuke:
0
0
2
utorak, 25 januar 2011 23:52
neoliberalni nokturno
Klasična liberalna priča. Pogledajte tekstove Jovana Dušanića na ovom sajtu. Ili nedavno objavljeni tekst Rajka bukvića na istu temu.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 26 januar 2011 06:13
Srboljub Savic
Potraznja se moze, i u praksi se cinilo, povecati kreditiranjem - cesto iluzijom u vecoj ili manjoj meri. Od kreditiranja do plasiranja novca-iluziji (dolar) i jos goreg - nebuloznih finasijskih "pro- izvida i usluga" put nije dalek. Tako je unovije vreme storena "potraznja" za luksuznim robama, gde je automobil eklaatntan primer. Za zadovoljenje takve "potraznje" pokrece se realna
prozvodnja u cilju stvaranja "adekvatne" ponude. Kako je proces stvaranja ponude (proizvodnje) duzi, dolazi do raskoraka. Potraznja se brze pokazala laznom, nego sto je moguce zaustaviti pokrenutu ponudu. Lavine posledica laznih finasijskih sredstava (svojevrsne ponude-mamca za izazivanje "traznje) remete realnu ponudu i traznju. Medjutim, u ekonomiji ipak treba razlikovati potrebu (kao hrana) od traznje. Traznja je vestacka tvorevina, podlozna mahinacijama na svim nivoima. Moda, od odevanja do neverovatnih oblasti,
izazivanja potrosnje, uz zaduzivanje. D1
S. Savic
Preporuke:
0
0
4
sreda, 26 januar 2011 06:44
Srboljub Savic
D2.
Toliko kritikovana "planska" ekonomija SSSR-a, moze da nam ukaze na neke aspekte. SSSR se nalazio u vrlo specificnom stanju (unutar)
i medjunarodnom polozaju. Privreda je bila orijentisana na proizvodnju (industrijsku, pre svega) i zadovoljenje potreba stanovnistva, rasutom na ogromnom prostoru (samim tim skupim transportom). Sektor ponude i potrosnje usluga je bio daleko
ispod ostalog sveta. Orijentacija na proizvodnju, dovela je do stvaranja ogromnih vrednosti, koje su plasirne u naoruzanje (vestacki-spolja i iznutra naduvanom potrebom/traznjom) ali i u obrazovanje, nauku i zdravstvo. U tom ciklusu, potrebe/traznja bile su "dirigovano" definisane, ogranicene i razvijane. Potrosnja (posebno trajnijih dobara) je suzbijana i zahtevom za stednjom. Spolja gledano, apsurdno, ali je stednja u SSSR-u bila izrazito snazan (po kolicini novca i % GDP) finansijski stub. [Za nabavku kola, trebalo prvo stedeti 3 godine- kreditirati ponudu, ne traznju.]
S. Savic
Preporuke:
0
0
5
sreda, 26 januar 2011 07:02
Srboljub Savic
D3
Od potrosackih kredita do krize Primer Jugoslavije i "saga" o potrosackim kreditima vredan je primer za razmisljanje.
Ponuda kredita (iako naoko uz stroge uslove, dokumenta i "garancije"-zirante) izazvala je skok "potraznje", odnosno "ponude". Kako banke-kreditori nisu bile precvrste "firme", rizik se prelivao na proizvodnju a rezultat je bio inflacija. Inflacija je inace karakteristika dugogodisnjeg zivota i rada, koja je obezvredjivala i ono malo realnih rezultata. Pravi lom, nastupio je kada je inflacija dirigovana, do hiper-inflacije sa odredjenim ciljevima. Na kraju,
nije osatlo nista ni od ponude ni od traznje, ali je proizvodnja unistena, pa nije omogucila stvaranje nove vrednosti, ni za zadovoljenje minimalnih potreba stanovnistva. [To sto se vidi obilje u samoposlugama i na pijacama ne znaci da svi mogu da se nahrane. Ipak, "ponuda" i "traznja" se "uravnotezuju", na racun smanjenja proizvodnje i odlozeno placanje proizvodjacima.]
S. Savic
.jpg)
prozvodnja u cilju stvaranja "adekvatne" ponude. Kako je proces stvaranja ponude (proizvodnje) duzi, dolazi do raskoraka. Potraznja se brze pokazala laznom, nego sto je moguce zaustaviti pokrenutu ponudu. Lavine posledica laznih finasijskih sredstava (svojevrsne ponude-mamca za izazivanje "traznje) remete realnu ponudu i traznju. Medjutim, u ekonomiji ipak treba razlikovati potrebu (kao hrana) od traznje. Traznja je vestacka tvorevina, podlozna mahinacijama na svim nivoima. Moda, od odevanja do neverovatnih oblasti,
izazivanja potrosnje, uz zaduzivanje. D1
S. Savic
Toliko kritikovana "planska" ekonomija SSSR-a, moze da nam ukaze na neke aspekte. SSSR se nalazio u vrlo specificnom stanju (unutar)
i medjunarodnom polozaju. Privreda je bila orijentisana na proizvodnju (industrijsku, pre svega) i zadovoljenje potreba stanovnistva, rasutom na ogromnom prostoru (samim tim skupim transportom). Sektor ponude i potrosnje usluga je bio daleko
ispod ostalog sveta. Orijentacija na proizvodnju, dovela je do stvaranja ogromnih vrednosti, koje su plasirne u naoruzanje (vestacki-spolja i iznutra naduvanom potrebom/traznjom) ali i u obrazovanje, nauku i zdravstvo. U tom ciklusu, potrebe/traznja bile su "dirigovano" definisane, ogranicene i razvijane. Potrosnja (posebno trajnijih dobara) je suzbijana i zahtevom za stednjom. Spolja gledano, apsurdno, ali je stednja u SSSR-u bila izrazito snazan (po kolicini novca i % GDP) finansijski stub. [Za nabavku kola, trebalo prvo stedeti 3 godine- kreditirati ponudu, ne traznju.]
S. Savic
Od potrosackih kredita do krize Primer Jugoslavije i "saga" o potrosackim kreditima vredan je primer za razmisljanje.
Ponuda kredita (iako naoko uz stroge uslove, dokumenta i "garancije"-zirante) izazvala je skok "potraznje", odnosno "ponude". Kako banke-kreditori nisu bile precvrste "firme", rizik se prelivao na proizvodnju a rezultat je bio inflacija. Inflacija je inace karakteristika dugogodisnjeg zivota i rada, koja je obezvredjivala i ono malo realnih rezultata. Pravi lom, nastupio je kada je inflacija dirigovana, do hiper-inflacije sa odredjenim ciljevima. Na kraju,
nije osatlo nista ni od ponude ni od traznje, ali je proizvodnja unistena, pa nije omogucila stvaranje nove vrednosti, ni za zadovoljenje minimalnih potreba stanovnistva. [To sto se vidi obilje u samoposlugama i na pijacama ne znaci da svi mogu da se nahrane. Ipak, "ponuda" i "traznja" se "uravnotezuju", na racun smanjenja proizvodnje i odlozeno placanje proizvodjacima.]
S. Savic