A ko je potpisao SOFA sporazum sa NATO-m? Ko je izručio srpski vojni i policijski vrh? Ko je rušio Miloševića za račun Zapada? Manite se tih dss-ovskih fazona i računanja na kratko pamćenje i pokušaja da se odgovornost za sve prebaci na ove nesretnike na vlasti. Srbija je poražena, ponižena i okupirana, i tu nema nevinih. A Jeremić tu bar nešto pokušava i koprca se.
Препоруке:
0
0
3
петак, 03 децембар 2010 21:09
Коњец дело краси
За "за Јоцу"
НЕ, НЕГО ко је потписао ПОЛИЦИЈСКИ СПОРАЗУМ О ГРАНИЦИ СА тзв. КПС-ом?
А пре тога пристао на ЕУЛЕКС?
А потом усвојио Декларацију о Сребреници,
па ПРОМЕНИО ДОМАЋУ, каква год била РЕЗОЛУЦИЈУ, након што је пристао на унапред изгубљену битку пред МСП?
Препоруке:
0
0
4
субота, 04 децембар 2010 02:51
Vilok
Jos jedan pokusaj spin rezisera da Jeremica prikazu kao patriotu koji brine o nacionalnim interesima.
Препоруке:
0
0
5
субота, 04 децембар 2010 06:38
Александар М.
"за Јоцу"
Ви господине стварно вјерујете да мали Јеремић нешто покушава?
Значи човјек је дошао са Харварда да покуша да помогне Србији и Србима?
Требате прво да се распитате ко је дотични, па ћете знати шта покушава. А представљати за спасиоца неког ко је дошао са задатком, је у најмању руку смијешно.
Распитајте се ко се школује на Харварду, ко му је био отац, ко му је баба и још многе друге ствари, али немојте да све подведете под "теорију ѕавјере".
Ја се надам да модератор допустити овај коментар, пошто много пута наилазим на сличне, а моји у овом тону не пролазе. Овдје нема ништа лично, све су то ствари познате у јавности. Неком више, неком мање.
Препоруке:
0
0
6
субота, 04 децембар 2010 09:48
Angel
Šuplje priče i prazne priče DS-a i ostalih nesposobnjakovića na vlasti - pukli ste ko kokica.
Препоруке:
0
0
7
субота, 04 децембар 2010 11:33
Za "Aleksandar M"
Naravno da vam komentari ne prolaze, ali vidite da ponekad i prodju, kada ste rasista i kada mislite da je za nečiji politički stav bitno to šta je po nacioalnosti nečija baba. Stid me je od tih i takvih patriota. A što se tiče Vuka, videćemo još šta će od svega toga ispasti, ali već sada je sigurno da je neuporedivo najbolji ministar spoljnih poslova kojeg smo imali posle petog oktobra. I svakako bolji od Koštuničinih ministara, Svilanovića i Draškovića.
Препоруке:
0
0
8
субота, 04 децембар 2010 14:03
Aлександар М.
Кад сам ја то споменуо националност његове бабе?
Ја мислим да је његова баба Српкиња муслиманске вјероисповјести, као шта су већином били бегови на овим просторима.
Поздерци су иначе били беговска фамилија у Цазинској крајини. А Хакија и Хамдија, браћа од његове бабе, су владали за вријеме СФРЈ. Ја сам само показао како то иде код нас.
Отац му је био директор НИС-а за вријеме Милошевића.
Говорите о расизму, а ја мислио да смо ми и муслимани са ових простора исте расе.
Ви имате другачија сазнања?
По чему сте закључили да сам ја носталгичан за Коштуничиним министрима Драшковићем и Свилановићем?
Ко је од њих најбољи мени је тешко процјенити, пошто су ми подједнако лоши.
Препоруке:
0
0
9
субота, 04 децембар 2010 15:17
rodoslov
Aleksandar M.
Niste napisali ni ko Vam je bio otac ni ko Vam je
bila baba, pa ne znamo šta ste zapravo mislili
dok ste pisali komentare. Kako da Vam vjerujemo?
Препоруке:
0
0
10
субота, 04 децембар 2010 15:21
čitateljka iz Srpske
Još jedan minus za gospodina Jeremića u tajnoj
diplomatiji SAD i satelita. Kod mene veliki plus
(to mu je "mnogo važno").
Препоруке:
0
0
11
субота, 04 децембар 2010 17:20
Александар М.
Пошто видим да Вам је тешко скапирати, ево да Вам појасним.
Баба ми је била сељанка из далматинске загоре, а ћаћа је био доктор.
Али тај родослов нема никакве везе са родословом г. Јеремића, којим сам хтио да покажем како изгледа непотизам у владајућим структурама. То шта Ви то тумачите на тако приземан начин, више говори о Вама.
Ја сам господине обичан анонимус, који се згражава од насљедних функција у "демократском" режиму. Са тиме што то насљедство датира још из турског времена.
Скапирали???
Препоруке:
0
0
12
субота, 04 децембар 2010 20:14
Светислав Костић, да подсјети!
Средином маја 2005. приликом заваничне посјете Вашингтону Вука Јеремића у својству савјетника „једног од највиших државних фунционера Србије“, Вук Јеремић у неформалним разговорима са америчким домаћинима, отцјепљење КиМ прихватио као готову чињеницу и додао, да је независност КиМ неминовна и да је најважније наћи формулу да се независност спроведе на начин да би се спречио превелики политички добитак за (тадашње) радикале и да нема дилеме хоће ли српска страна прихватити независност, него како да се то запакује са што мање роптања у народу.
Како се зна, Вук Јеремић је од 15. маја 2007. нови министар иностраних послова Србије. Без сагласносости Вашингтона незамисливо.
Да се Вук Јеремић ни после својих вашингтонских изјава није оканио потраге за шећерном обландом горке косовске пилуле, индиректно је потврдио
аустријски канцелар Алфред Гузенбауер у интервјуу Ројтерсу од 13. априла 2007 године, који је довео до оставке Леона Којена на положај председниковог саветника.
Ако се још ко сјећа, Гузенбауерова индискреција била је пропраћена млаким демантијима који никога нису убједили да се није десило оно шта се десило: да су „Тадићеви људи“ са својим астријским колегама разговарали о спровођењу „суштине Ахтисаријевог плана“ – а та суштина добро је позната и у складу са најновијим догађајима у Сјеверној Митровици.
Препоруке:
0
0
13
субота, 04 децембар 2010 21:45
Igor
Svetislave Kostiću i ostali,
pošto je već većina vas tako lukava i oprezna i neće da poveruje ni u spontanost ove afere oko Vikiliksa (a verovatno većina misli i da je 11. septembar delo samih Amerikanaca), kako to da se niste malo zapitali o izvorima te dve stvari protiv Jeremića koje neprestano cirkulišu po kojekakviom patriotskim forumima. Jedan izvor je američki kongresmen, a drugi austrijski političar. Niste li se možda zapitali da tu priču spinuju upravo oni koje je Vuk razočarao jer ih je "izdao", tj. odbio da radi za Imperiju? Vi ste g. Kostiću očigledno iskren i pošten patriota, ali mislim da u ovoj kvazi-patriotskoj kampanji protiv Vuka učestvuju i mnogi pro-zapadni agenti provokatori. Razmislite malo i o tome.
Препоруке:
0
0
14
субота, 04 децембар 2010 22:33
Aлександар М.
Игоре, Игоре, могао си Ибоље.
Империја удара на г. Јеремића преко "патриотских коментатора"!?
Кад је то Јеремић одбио да служи Империји?
А ко је то уопште дошао на власт у Србији након 2000. год., а да није био по вољи Империје?
Аустријски и који већ дипломата желе да дискредитују г. Јеремића?
Мислим да је такву моралну громаду тешко дискредитовати.
Препоруке:
0
0
15
субота, 04 децембар 2010 22:58
rodoslov
@Aleksandar M.
Hvala na informacijama, ali i dalje ne kapiram.
Vuk Jeremić ne zaslužuje funkciju u Srbiji jer je
njegov pradeda, narodni heroj, učesnik Prvog
zasjedanja AVNOJ-a, poginuo na Sutjesci 1943. godine, a baka, Sadeta Pozderac-Buljubašić,
direktorica jedne od beogradskih gimnazija, sestra
Hamdije i Hakije Pozderac? Hamdija je mrtav već
22 godine, za Hakiju ne znam, ali se u novim
vlastima BiH to prezime ne pominje, postali su
aktuelni Alija Izetbegović, mladomusliman, zatvorenik u Foči zbog muslimanskog organizovanog
nacionalizma, autor Islamske deklaracije, i njegov
sin i nasljednik u Predsjedništvu BiH Bakir. Radije
bih birala Pozderce nego Izetbegoviće, ne zato što
sam poznavala Hamdijinu suprugu Milku i kćerku
Dubravku. Za Vukovog oca nikad nisam čula prije
nego je Vuk postao ministar. Šta su to Vukovi
preci tako strašno uradili protiv Srbije? Oprostite
ako ste monarhista, ali prestolonasljednika
Aleksandra, iz srpske kraljevske i grčke kraljevske
porodice, ne mogu zamisliti kao kralja naroda čiji
jezik nije u stanju da nauči. Bolje je taj jezik
znao i bravar koji je stigao ko zna odakle. Neću
o apanaži Srbije prestolonasljedniku ni "kraljevskim" svadjama u porodici Karadjordjević. Da li stvarno samo porijeklo čini
čovjeka?
Препоруке:
0
0
16
субота, 04 децембар 2010 23:32
Светислав Костић
Да и ја надопуним "досије" Вука Јеремића. Његову политичку каријеру сврстао бих у категорију оне једне читаве плејаде бивших "истакнутих" комуниста, о којима у мом последњем пасису говорио један анонимни вашингтонски политичар из времена Клинтонове владе.
Јеремићеве студије у Лондону и Бостону финансиране су новцем његовог оца Мишка Јеремића. Отац Јеремић био је у ери санкција десна рука директора Југопетрол Томића.
Јеремић је и први војни бјегунац на свијету који је био савјетник министра одбране (Тадића) своје земље.
Мајка Вука Јеремића потиће из познате и угледне босанско муслиманске породице Поздерац. Један од челника те породице био је првоборац Народно ослободилачког рата и угледан високи послератни функционер у БиХ.
Један од вашингтонских политичара близак оном Бернсу из Клинтонове администрације, указује да су послије пада берлинског зида творци америчке политике били пријатно изненађени до које су се мјере бивши комунисти показали спремним да слиједе налоге из Вашингтона са истом понизношћу са којом су слушали своје претходне газде. Сада пак, казује тај извор, „имамо на сцени нову генерацију послушника, код којих је тешко рећи где престаје опортунизам а почиње лична патологија“:
Препоруке:
0
0
17
недеља, 05 децембар 2010 03:34
Светислав Костић
@ rodoslov! Поријекло, наравно, не мора да игра улогу код неког политичара. Шутановац не само да је Србин из Србије, него "чак" један из Шумадије. Шутановац се "цмаче" можда са Американцима, али никада са Хрватима. А Борис Тадић то чини и са једнима и са другима. Мада се код Американаца никад није "похвалио" да у венама његове дјеце теће "американска" крв. а код Хрвата је то тврдио тек који мјесец раније када боравио у Истри.
Мада, ако ћемо по генима, Хрвати и Срби имају исто поријекло, као уосталом и славенски муслимани. Али они сада нису тема.
Препоруке:
0
0
18
недеља, 05 децембар 2010 09:20
Александар М.
Боже ме сачувај од династије Карађорђевић, а још више од "српских монархиста".
Ви госпођо или госпођице на ово гледате из личног угла, тј. преко некаквог познанства, а ја причам о непотизму.
То би ми у Далмацији рекли, ЈА У КУПЕ, А ВИ У ШПАДЕ.
Ако стварно мислите да је учешће његовог прадједе, у НОБ-у довољно да сви његови насљедници буду на тако одговорним функцијама, онда је бесмислено да даље полемишемо.
Да му бака можда није била једини кадар за функцију директора београдске гимназије, или је ту постављена зато што јој је тата био учесник првог засједања АВНОЈ-а?
Можда је стварно недостајало кадрова, пошто је након рата стрељано све што је било писмено у БГ.
Србија и бивше републике СФРЈ су једине "комунистичке" државе у којима су "демократске" структуре састављене искључиво од бивших комуниста. Разлог томе је тај што СФРЈ и није никад била "комунистичка" држава, већ протекторат запада. Нешто налик на огледно добро. Тако да у Србији данас кћерка Милоша Минића предводи некакву НВО која се бави "евроатланским интеграцијама", а ћерке генерала НОБ-а, Ковачевића, Павићевића и сл. представљају иконе "демократске Србије".
Да не спомињем чувеног демократу Јову Капичића и његове потомке.
Кад ме питате какво су то они зло нањели Србији, ја бих Вам узвратио питањем:
А шта су они тако добро урадили за Србију, па су постали нешто као племићка породица?
И да се разумијемо, у БиХ су партизане чинили готово искључиво Срби, док су муслимани били ударна снага Павелићеве НДХ, тако да су ти делегати на засједању АВНОЈ-а из редова других "народа" углавном били агенти убачени са стране. Који су требали да представе како у партизанима има и других осим Срба.
То је још израженије било у ХР.
За крај би Вас упутио да се распитате ко се школује на Харварду и зашто!?
Препоруке:
0
0
19
недеља, 05 децембар 2010 12:57
објективан посматрач
Ако неко, попут Александра М, напише једну трећину од свих коментара, онда је јасно да тај или има неки проблем или неки задатак. Остаје то да је Вук неупоредиво најбољи и најагилнији министар спољних послова којег смо имали у последњих двадесет година. А и раније, сетите се само буде лочара и осталих СФРЈ кадрова. И са том оценом нема везе никакав "родослов" и ко је чија баба, мада се показало да ни у том родослову нема ништа страшно и проблематично. Осим за неке равногорце и сличне који још живе у атмосфери другог светског рата. А што се тиче 5. октобра, Јеремић са тим има везе исто колико и са другим светским ратом и биографијом своје бабе или свог оца. Смешно је да се овде тако напада једини - уз Коштуницу - постпетооктобарски политичар који Америма прави какве-такве, макар и мале проблеме. С тим да им је током низа година, све до 2007. и Коштуница сасвим одговарао и чинио услуге.
Препоруке:
0
0
20
недеља, 05 децембар 2010 14:44
Такође објективни посматрач
@Објективни посматрач
Вук неупоредиво најбољи и најагилнији министар спољних послова којег смо имали у последњих двадесет година
Реч је само о робустно помпезној и маркетиншки стилизованој представи БЕЗ И ЈЕДНОГ ПОЗИТИВНОГ РЕЗУЛТАТА НИТИ ДИПЛОМАТСКОГ УСПЕХА.
А да не говоримо о одсуству било каквог моралног рефлекса после серије међународних пораза.
И да не подсећамо о на "заслађену горку пилулу".
И тако даље...
Дакле, бити АГИЛАН, не значи и бити успешан. О ДОБРОТИ (суперлатив од ДОБАР - НАЈБОЉИ) да не спекулишемо.
Препоруке:
0
0
21
недеља, 05 децембар 2010 16:38
Aлександар М.
Објектавни посматрач
Вјероватно сте у праву кад кажете да имам неки проблем, мислим да само идиот нема проблема.
Пошто споменусте Будимира Лончара, требали сте се распитати ко су амбасадори Србије у Москви, Берлину, Берну, Хагу и сл., па видјети чији су то кадрови.
Објективност захтјева располагање информацијама.
Шеф кабинета Б. Лончара је била Соња Бисерко, а уједно јој је и род по мајчиној линији.
Што се тиче агилности В. Јеремића, не знам шта би се могло навести за позитиван примјер, можда реторика којом је једно вријеме наступао. Вјероватно је то та слатка обланда која ће нам помоћи да прогутамо независност "косова". Али шта се тиче негативних потеза не треба ићи даље до овог шта је дотични издејствовао да разговоре са "косовом" води МИП. Ви не знате шта то значи?
Пошто сумњам да Вас то уопште интересује, нећу више о г. Јеремићу.
Теме о партизанима и равногорцима су бесмислене, јер се одавно ради о Србима и осталима.
Камо среће да нису постојали ни једни, ни други, него само Српска војска.
Препоруке:
0
0
22
недеља, 05 децембар 2010 19:03
Светислав Костић
У поводу неколицине мени из потпуно неразумљивих разлога, поклоника „дјела и лика“ Вука Јеремића, сматрам, да би сваки српски патриот био добро посавјетован, момку Вуку Јеремићу не повјеровати ни једну ријечи а његове домаће заговорнике узети под лупу и потражити објашњење. Јер за хвалоспјеве не постоје ни најелементарији разлози. Тим мање што Јеремићеве активности иду јасно на штету српске државе и њених националних интереса.
А сада конкретније: Не изненађује чињеница да су тада у САД поборници независног Косова били одушевљени новом владом Србије у целини и именовањем Вука Јеремића. То именовање један од искусних вашингтонских инсајдера прокоментарисао slijedeäim rijeöima - "нам је као најqепши могући поклон Николасу Бернсу“. (Ондашњи предсравник за штампу у Бјелој кући).
„У сваком случају, можемо бити сигурни да реметилачки и превазиђени концепти попут родољубља и самопоштовања неће представљати проблем. У тренутку када се омекшавање става Србије према Косову показало тежим него што смо очекивали, именовање једног од поузданих представника наведене политичке врсте на положај министра иностраних послова у Београду несумњиво представља добру вест.“ Гласи коментар једног инсајдера блиског вашингтонској влади, стоји у извјештају Срђе Трифкоића, и дан данас изврсног познаваоца вашингтонgske политичке сцене, сценарија и сценариста.
Другим речима, захваљујући Јеремићевом именовању поборници независног и сувереног Косова виде свој циљ за нијансу лакше остваривим данас него пре недељу дана. Не по први пут у историји Србије њени вођи као да су тврдо решили да изнуде пораз, упркос реалној могућности победе, макар тада још.
Препоруке:
0
0
23
понедељак, 06 децембар 2010 05:07
zvezda
Jeremic je izjavio da nije sigurno letovati u Hrvatskoj, posle te izjave njegova je supruga bila u Opatiji. Covek koji ne moze da zapovedi svojoj zeni, ne moze da vodi diplomatiju jedne zemlje.
.jpg)
НЕ, НЕГО ко је потписао ПОЛИЦИЈСКИ СПОРАЗУМ О ГРАНИЦИ СА тзв. КПС-ом?
А пре тога пристао на ЕУЛЕКС?
А потом усвојио Декларацију о Сребреници,
па ПРОМЕНИО ДОМАЋУ, каква год била РЕЗОЛУЦИЈУ, након што је пристао на унапред изгубљену битку пред МСП?
Ви господине стварно вјерујете да мали Јеремић нешто покушава?
Значи човјек је дошао са Харварда да покуша да помогне Србији и Србима?
Требате прво да се распитате ко је дотични, па ћете знати шта покушава. А представљати за спасиоца неког ко је дошао са задатком, је у најмању руку смијешно.
Распитајте се ко се школује на Харварду, ко му је био отац, ко му је баба и још многе друге ствари, али немојте да све подведете под "теорију ѕавјере".
Ја се надам да модератор допустити овај коментар, пошто много пута наилазим на сличне, а моји у овом тону не пролазе. Овдје нема ништа лично, све су то ствари познате у јавности. Неком више, неком мање.
Ја мислим да је његова баба Српкиња муслиманске вјероисповјести, као шта су већином били бегови на овим просторима.
Поздерци су иначе били беговска фамилија у Цазинској крајини. А Хакија и Хамдија, браћа од његове бабе, су владали за вријеме СФРЈ. Ја сам само показао како то иде код нас.
Отац му је био директор НИС-а за вријеме Милошевића.
Говорите о расизму, а ја мислио да смо ми и муслимани са ових простора исте расе.
Ви имате другачија сазнања?
По чему сте закључили да сам ја носталгичан за Коштуничиним министрима Драшковићем и Свилановићем?
Ко је од њих најбољи мени је тешко процјенити, пошто су ми подједнако лоши.
Niste napisali ni ko Vam je bio otac ni ko Vam je
bila baba, pa ne znamo šta ste zapravo mislili
dok ste pisali komentare. Kako da Vam vjerujemo?
diplomatiji SAD i satelita. Kod mene veliki plus
(to mu je "mnogo važno").
Баба ми је била сељанка из далматинске загоре, а ћаћа је био доктор.
Али тај родослов нема никакве везе са родословом г. Јеремића, којим сам хтио да покажем како изгледа непотизам у владајућим структурама. То шта Ви то тумачите на тако приземан начин, више говори о Вама.
Ја сам господине обичан анонимус, који се згражава од насљедних функција у "демократском" режиму. Са тиме што то насљедство датира још из турског времена.
Скапирали???
Како се зна, Вук Јеремић је од 15. маја 2007. нови министар иностраних послова Србије. Без сагласносости Вашингтона незамисливо.
Да се Вук Јеремић ни после својих вашингтонских изјава није оканио потраге за шећерном обландом горке косовске пилуле, индиректно је потврдио
аустријски канцелар Алфред Гузенбауер у интервјуу Ројтерсу од 13. априла 2007 године, који је довео до оставке Леона Којена на положај председниковог саветника.
Ако се још ко сјећа, Гузенбауерова индискреција била је пропраћена млаким демантијима који никога нису убједили да се није десило оно шта се десило: да су „Тадићеви људи“ са својим астријским колегама разговарали о спровођењу „суштине Ахтисаријевог плана“ – а та суштина добро је позната и у складу са најновијим догађајима у Сјеверној Митровици.
pošto je već većina vas tako lukava i oprezna i neće da poveruje ni u spontanost ove afere oko Vikiliksa (a verovatno većina misli i da je 11. septembar delo samih Amerikanaca), kako to da se niste malo zapitali o izvorima te dve stvari protiv Jeremića koje neprestano cirkulišu po kojekakviom patriotskim forumima. Jedan izvor je američki kongresmen, a drugi austrijski političar. Niste li se možda zapitali da tu priču spinuju upravo oni koje je Vuk razočarao jer ih je "izdao", tj. odbio da radi za Imperiju? Vi ste g. Kostiću očigledno iskren i pošten patriota, ali mislim da u ovoj kvazi-patriotskoj kampanji protiv Vuka učestvuju i mnogi pro-zapadni agenti provokatori. Razmislite malo i o tome.
Империја удара на г. Јеремића преко "патриотских коментатора"!?
Кад је то Јеремић одбио да служи Империји?
А ко је то уопште дошао на власт у Србији након 2000. год., а да није био по вољи Империје?
Аустријски и који већ дипломата желе да дискредитују г. Јеремића?
Мислим да је такву моралну громаду тешко дискредитовати.
Hvala na informacijama, ali i dalje ne kapiram.
Vuk Jeremić ne zaslužuje funkciju u Srbiji jer je
njegov pradeda, narodni heroj, učesnik Prvog
zasjedanja AVNOJ-a, poginuo na Sutjesci 1943. godine, a baka, Sadeta Pozderac-Buljubašić,
direktorica jedne od beogradskih gimnazija, sestra
Hamdije i Hakije Pozderac? Hamdija je mrtav već
22 godine, za Hakiju ne znam, ali se u novim
vlastima BiH to prezime ne pominje, postali su
aktuelni Alija Izetbegović, mladomusliman, zatvorenik u Foči zbog muslimanskog organizovanog
nacionalizma, autor Islamske deklaracije, i njegov
sin i nasljednik u Predsjedništvu BiH Bakir. Radije
bih birala Pozderce nego Izetbegoviće, ne zato što
sam poznavala Hamdijinu suprugu Milku i kćerku
Dubravku. Za Vukovog oca nikad nisam čula prije
nego je Vuk postao ministar. Šta su to Vukovi
preci tako strašno uradili protiv Srbije? Oprostite
ako ste monarhista, ali prestolonasljednika
Aleksandra, iz srpske kraljevske i grčke kraljevske
porodice, ne mogu zamisliti kao kralja naroda čiji
jezik nije u stanju da nauči. Bolje je taj jezik
znao i bravar koji je stigao ko zna odakle. Neću
o apanaži Srbije prestolonasljedniku ni "kraljevskim" svadjama u porodici Karadjordjević. Da li stvarno samo porijeklo čini
čovjeka?
Јеремићеве студије у Лондону и Бостону финансиране су новцем његовог оца Мишка Јеремића. Отац Јеремић био је у ери санкција десна рука директора Југопетрол Томића.
Јеремић је и први војни бјегунац на свијету који је био савјетник министра одбране (Тадића) своје земље.
Мајка Вука Јеремића потиће из познате и угледне босанско муслиманске породице Поздерац. Један од челника те породице био је првоборац Народно ослободилачког рата и угледан високи послератни функционер у БиХ.
Један од вашингтонских политичара близак оном Бернсу из Клинтонове администрације, указује да су послије пада берлинског зида творци америчке политике били пријатно изненађени до које су се мјере бивши комунисти показали спремним да слиједе налоге из Вашингтона са истом понизношћу са којом су слушали своје претходне газде. Сада пак, казује тај извор, „имамо на сцени нову генерацију послушника, код којих је тешко рећи где престаје опортунизам а почиње лична патологија“:
Мада, ако ћемо по генима, Хрвати и Срби имају исто поријекло, као уосталом и славенски муслимани. Али они сада нису тема.
Ви госпођо или госпођице на ово гледате из личног угла, тј. преко некаквог познанства, а ја причам о непотизму.
То би ми у Далмацији рекли, ЈА У КУПЕ, А ВИ У ШПАДЕ.
Ако стварно мислите да је учешће његовог прадједе, у НОБ-у довољно да сви његови насљедници буду на тако одговорним функцијама, онда је бесмислено да даље полемишемо.
Да му бака можда није била једини кадар за функцију директора београдске гимназије, или је ту постављена зато што јој је тата био учесник првог засједања АВНОЈ-а?
Можда је стварно недостајало кадрова, пошто је након рата стрељано све што је било писмено у БГ.
Србија и бивше републике СФРЈ су једине "комунистичке" државе у којима су "демократске" структуре састављене искључиво од бивших комуниста. Разлог томе је тај што СФРЈ и није никад била "комунистичка" држава, већ протекторат запада. Нешто налик на огледно добро. Тако да у Србији данас кћерка Милоша Минића предводи некакву НВО која се бави "евроатланским интеграцијама", а ћерке генерала НОБ-а, Ковачевића, Павићевића и сл. представљају иконе "демократске Србије".
Да не спомињем чувеног демократу Јову Капичића и његове потомке.
Кад ме питате какво су то они зло нањели Србији, ја бих Вам узвратио питањем:
А шта су они тако добро урадили за Србију, па су постали нешто као племићка породица?
И да се разумијемо, у БиХ су партизане чинили готово искључиво Срби, док су муслимани били ударна снага Павелићеве НДХ, тако да су ти делегати на засједању АВНОЈ-а из редова других "народа" углавном били агенти убачени са стране. Који су требали да представе како у партизанима има и других осим Срба.
То је још израженије било у ХР.
За крај би Вас упутио да се распитате ко се школује на Харварду и зашто!?
Реч је само о робустно помпезној и маркетиншки стилизованој представи БЕЗ И ЈЕДНОГ ПОЗИТИВНОГ РЕЗУЛТАТА НИТИ ДИПЛОМАТСКОГ УСПЕХА.
А да не говоримо о одсуству било каквог моралног рефлекса после серије међународних пораза.
И да не подсећамо о на "заслађену горку пилулу".
И тако даље...
Дакле, бити АГИЛАН, не значи и бити успешан. О ДОБРОТИ (суперлатив од ДОБАР - НАЈБОЉИ) да не спекулишемо.
Вјероватно сте у праву кад кажете да имам неки проблем, мислим да само идиот нема проблема.
Пошто споменусте Будимира Лончара, требали сте се распитати ко су амбасадори Србије у Москви, Берлину, Берну, Хагу и сл., па видјети чији су то кадрови.
Објективност захтјева располагање информацијама.
Шеф кабинета Б. Лончара је била Соња Бисерко, а уједно јој је и род по мајчиној линији.
Што се тиче агилности В. Јеремића, не знам шта би се могло навести за позитиван примјер, можда реторика којом је једно вријеме наступао. Вјероватно је то та слатка обланда која ће нам помоћи да прогутамо независност "косова". Али шта се тиче негативних потеза не треба ићи даље до овог шта је дотични издејствовао да разговоре са "косовом" води МИП. Ви не знате шта то значи?
Пошто сумњам да Вас то уопште интересује, нећу више о г. Јеремићу.
Теме о партизанима и равногорцима су бесмислене, јер се одавно ради о Србима и осталима.
Камо среће да нису постојали ни једни, ни други, него само Српска војска.
А сада конкретније: Не изненађује чињеница да су тада у САД поборници независног Косова били одушевљени новом владом Србије у целини и именовањем Вука Јеремића. То именовање један од искусних вашингтонских инсајдера прокоментарисао slijedeäim rijeöima - "нам је као најqепши могући поклон Николасу Бернсу“. (Ондашњи предсравник за штампу у Бјелој кући).
„У сваком случају, можемо бити сигурни да реметилачки и превазиђени концепти попут родољубља и самопоштовања неће представљати проблем. У тренутку када се омекшавање става Србије према Косову показало тежим него што смо очекивали, именовање једног од поузданих представника наведене политичке врсте на положај министра иностраних послова у Београду несумњиво представља добру вест.“ Гласи коментар једног инсајдера блиског вашингтонској влади, стоји у извјештају Срђе Трифкоића, и дан данас изврсног познаваоца вашингтонgske политичке сцене, сценарија и сценариста.
Другим речима, захваљујући Јеремићевом именовању поборници независног и сувереног Косова виде свој циљ за нијансу лакше остваривим данас него пре недељу дана. Не по први пут у историји Србије њени вођи као да су тврдо решили да изнуде пораз, упркос реалној могућности победе, макар тада још.