Izbalansiran tekst, ni po babu ni po stričevima, već onako kako jeste. Svakako da spadam u one koji su zabrinuti ali ne i iznenađeni ovakvim raspletom situacije u SPC. Nespokoj se uvukao u mene još od nestrpljivog pokušaja da se Patrijarh Pavle smeni dok je bio u bolničkoj postelji, a sve za dobro srpskog naroda i SPC. Ja ne vidim nikakvo dobro NI ZA KOGA u ovakvim obračunima u SPC. Moja vera u Boga nije poljuljana ( nije bila poljuljana ni u porodičnoj tragediji kad sam bila mnogo mlađa) ali vera u one koji predstavljaju SPC jeste i jako mi je teško zbog toga.

Ono što mi smeta je duh teksta, kako reče gornji komentar "ni po babu, ni po stričevima" (usput Marko nije tražio srednju liniju između zakona i bezakonja). Da li ovde radi o međusobnim obračunima episkopa iz sujete i borbe za ličnu korist ili, možda, samo možda, o borbi za odbranu pravoslavlja? Ne verujem da iko ko iole poznaje situaciju misli da vl. Artemije to što radi radi za ličnu korist (to se sa mnogo manje verovatnoće može reći sa ostale učesnike). A ako se radi o odbrani pravoslavlja, kanonskog poretka (više nema ni sumnje da je "krađa" bio izgovor i to vrlo loš koji je oblatio same tužitelje), i borbi za očuvanje ugleda SPC (do ugleda se ne dolazi silom i partijskim saopštenjima, preglasavanjima, blaćenima itd), kako se onda može tražiti srednja linija?
Da se razumemo, ja ne osuđujem ni Patrijarha ni Sinod što ljube papuču Velikog Vezira, ni što su primili svilen gajtan za vl. Artemija - možda oni to moraju da rade da bi spasili što se može, možda da spase svoje pozicija, je ne znam. Ali neka mi niko ne objašnjava da i mi svi moramo raditi to isto i bacati se kamenom - svako će za svoje dela odgovarati sam.

Treba se setiti promena 2000 koji je po meni bio nacionalni bunt protiv iiѕdajnika,da bi ih ѕamenili dugi iѕdajnici,kao što je Tadić rekao kad su se spojili sa SPS da su to programski iste stranke,građanskog tipa nenacionalne,svaki dan su išle ankete,najvise je imala poverenje u narodu crkva,pa vojska.Vojska je ѕavršen proces,a crkva je još u procesu.Žao mi je kad čujem radost patrijarha na moguci susret i ѕajednički moleban sa papom, to je opravdano samo ako papa dolaѕi da traži istinski oprost ѕa sve ѕločine koje su iѕvršili i još ih iѕvršavaju.
Svašta bi hteo reći ali to ne može u komentaru. Proučite bar NDH logor u Jastrebarskom.

Srbija jos jednom pokazuje neverovatnu naivnost, nasedajuci na providnu igru "zutih" i njihovih poslusnika u Crkvi i njihovih gazda sa Zapada! Jer, Artemijev usamljeni pokusaj otpora naopakoj i opakoj "politici" vrha Srpske Pravoslavne prikazuje se kao "raskolnicki" - a posve se zapostavlja da upravo taj crkveni vrh sprema i otvoreno najavljuje cepanje i komadanje SPC, po uzoru na Tadicevu i Cankovu "regionalizaciju" Srbije. Te bi nove, "pomesne" crkve bile direktno podredjene jerusalemskom patrijarhu, koji nema pastvu, ali ima gospodara, u Vatikanu! Tadicu su dve godine bile dovoljne da od Srbije stvori najbedniju americku koloniju - Irinej verovatno racuna da ce i on za toliko vremena baciti srpski narod na kolena i predati ga Stepincevom Bratu! Aman, ljudi, ne bojte se otpora, i ne zovite otpor "raskolom" - bojte se "jedinstva" koje propoveda Irinej, sa ciljem da nas sve u zaborav, sramotu i propast gurne! On jednom, Tadic drugom rukom! Oduprite se, manite se "izjednacavanja krivice"! Kriv moze biti samo onaj ko na smrti srpstva i pravoslavlja radi, a to Artemije sigurno nije. Treba li pogadjati ko onda jeste?!

Ako je tačan podatak da MAKAR JEDAN, a ne sedam ( ili šest ) članova sabora nije podržao raščinjenje vladike Artemija, onda je svaka diskusija suvišna i analize se mogu svesti na LIČNI PLAN a ne crkveno-kanonska pitanja.

I, što Sinod i Sabor budu bili osioniji prema vladiki Artemiju, narod će imati više razumevanja za raskolništvo!!!

Da, dobra analiza. Mene najviše u svemu tome žulja to odsustvo istinoljubivosti kod ovih koji bi trebali biti duhovni, ta subjektivnost, nastojanje da se napadnom propagandnom "virtuelnom realnošću" pridobije za vlastitu stranu i pogled. Ako nema istinoljubovosti kod duhovnih ljudi, gde je onda ima?

Ima jedna izreka koja kaže:

Bog je sa progonjenima. Kad opaki progone vrle - Bog je sa progonjenima. Kad opaki progone opake - Bog je sa progonjenima. Kad vrli progone vrle - bog je sa progonjenima. Čak i kada vrli progone opake - Bog je sa progonjenima.

Kada su se sve institucije urušile, preostaje nam jedino da stvorimo nove. Zvuči revolucionarno, pa šta!?
Naravno, ne bih menjao, "revolucionisao" ili "reformisao" Crkvu, odnosno verovanja ljudi. Nisam za takav socijalni inžinjering. Samo treba da shvatimo ono što i Đorđe piše. Nema više tog oslonca u SPC, neće ga ni biti neko vreme. Vernici treba da ulože deo svoga vremena da bi pomogli Crkvi, no ja ne znam kako. Znam da se 85% građana deklariše da je srpske pravoslavne veroispovesti, pa nek "tiha većina" iskristališe neke stavove (uočiti množinu) pa nek se javi. Davno reče vladika, Atanasije ako se ne varam - ako ste kršteni i vi ste Crkva, stoga me ne pitajte koji je stav Crkve.
Ipak, u realnosti i Crkva ima hijerarhiju, a ona ne deluje zdravo. Teško da joj se može spolja mnogo pomoći. Mislimo svojom glavom u smutnim vremenima! Jeste da ovaj poziv na svoj racio, koji nije nezavistan od sveta u kojem deluje, pa još u crkvenim (ili verskim) pitanjima deluje protestantski. No mi nemamo trenutno organsko jedinstvo, jer ne zna se, narodski rečeno, ko je domaćin u kući. Ne pozivam na raskol, samo kažem da trenutni patrijarh Irinej nema ni izbliza autoritet koji je imao Pavle. Ni sa Artemijem stvari ne stoje bolje.

Ko je vladika, ko sveštenik, jesu li dveri otvorene ili zatvorene, kakva je kamilavka, izgovara li se molitva glasnije ili tiše... Šta to interesuje učesnike u raspri oko Artemija? Ne grešim za 98% raspravljača. Ljudi koji crkvu doživljavaju kao jedan element srpske nacionalne posebnosti, čuvara tradicije i običaja i ništa više, nalaze sa shodno da tumače i procenjuju o političkim aspektima odluka Sinoda, Sabora, episkopa, patrijarha itd.

Baš oni, tim radnjama, profanišu crkvu, okrnjuju njen ugled u narodu, idu na vodenicu mirku đorđeviću, B92, Šorošu, Kandićki, Tadiću i Čedi.

Voleo bih da mi neko od ovolikih vrnih komentatora koji pevaju svi u jedan glas pojasni dve stvari:

- da li mislite da rimski papa ne treba da dođe u posetu ovoj zemlji uprkos tome da u njoj živi nekoliko stotina hiljada katolika?

- vidim da se sada na desetine tekstova i komentatora javlja u odbranu monaha Artemija, što je svakako lepo, ali ne čini li vam se da je s istom revnošću trebalo da kritikujete i sve druge nepravde koje su se dešavale u Crkvi? Ovako izgleda da dok je pokojni patrijarh Pavle bio živ da je sve bilo harmonično za razliko od sada. Sad ste svi pravednici.

svaka cast na tekstu koji je krajnje objektivan!
tesko je vreme, a jos teze svrstati se na neciju stranu. cini mi se kao da je u pitanju izbor: da li zelite da vam amputiramo levu nogu ili obe ruke? koje su, naravno, zdrave..
ipak, neke stvari su mi veoma cudne. tipa da je uklonjen episkop koji je jedini javno govorio protiv nato okupacije kosmeta i zapadnih mocnika, a cini mi se i protiv ove veleizdajnicke cvlasti u srbiji. isto me zacudila reakcija vrha crkve na prilicno blag stav povodom odrzavanja parade nestranosti u prestonom gradu. misljenja sam da je morala da bude mnogo energicnija reakcija, poput one u rusiji. jer da je bilo tako, verovatno se parada ne bi ni odrzala. ovako, poceli su i duhovno da nas siluju. a, jos vise me zaprepastila vest kada sam cuo poziv papi da poseti srbiju! i koje bio protiv toga svima je jasno. eparhija rasko-prizrenska je bila najzilotskija u spc, sa najvecim brojem monaha. kao takva mnogima je bila trn u oku. ko god je posetio bilo koji manastir iz te eparhije, naisao je na monastvo koje je zaista bilo olicenje istinskog pravoslavlja. crkva se "busi" sistematski spolja i iznutra, neprijatelji srbije danas imaju jos jedan razlog vise da se osecaju lepo. a, mi pravoslavci, mi srbi gde smo?

Podseća nas gospodin Vukadinović na svoj prošlogodišnji proročki tekst. Zaista, da li je moguće da je prošlo tek godinu dana? (Ovaj put neće biti ni "novinara iz Novog Sada", ni Peščanika, ni Basare ni Boška Jakšića, ovaj put je baš ni po babu ni po stričevima.)

A što se tiče uvaženih episkopa, izgleda da posle višedecenijskog manastirskog mira, oni nisu dorasli trenutku preuzimanja vlasti, ulaska u raskoš, dodvoravanja, ucenjivanja i nagrađivanja od strane tog velikog sveta. Neka su nam svima prosti naši gresi.

"Baš kao što ni Artemiju ne idu na ruku jurodivi „podržavaoci“ koji, zaklanjajući se iza njegovog imena i stradanja, šire mržnju po internet univerzumu, bacajući kletve na patrijarha i anatemišu svakoga ko pokaže makar nagoveštaj razumevanja za „đavolsko-vatikansko- masonsko-komunistički“ sinod."
Već su krenuli. Kladim se da većina nije ni pročitala tekst nego čim vide neki naslov vezan za „slučaj Artemije“ kreću u sinhronizovane napade na neistomišljenike.

Sve treba na videlo.Je li Atremije veći grešnik od onog ili bilo kog drugog vladike koji ima dvorac sa bazenom i luksuzom iznad naših nacionalnih mogućnosti, ili tačnije apsolutno nesrazmeran sa opštim stanjem nacije.Ako uopšte nije nizašta materijalno kriv, onda treba jasno reći zbog čega je rasčinjen.Da li zato što se vratio na Kosovo i suprostavio Sinodu-I dali ga je sinod zbog toga rasčinio.Ako jeste, ttreba videti šta kaknoni kažu i da li je tačno da se to bez njegovog saslušanja ne može učiniti.Ako nije zbog toga, onda treba (a to se mora i u jednmom i u drugom slučaju)jasno reći šta je razlog ove bitke protivu Artemija.Pa da tačno ustanovimo ko stoji iza ovoga čina i dokle to može da nas dovede.Da bi smo to saznali neophodno bi bilo da se objave imena onih članova sinoda koji nisu glasali ili su se uzdržali od glasanja pri ovoj presudi vladici Atrtemiju, pa da se vide razlozi njihovog izdvojenog mišljenja u ovoj krupnoj odluci Sinoda.
Potrebno je dakle sve isterati na čistinu da bismo mogli da sudimo.Naravno da se odluka o poseti Pape ne može donositi bez šire konsultacije ne samo crkve nego i ovog naroda.Neće se nišpta s tim u vezi rešiti ako se ukloni vladika Artemije.Što se raskola tiče, sam Artemije nije mera raskola ali jeste ona druga strana u sinodu koja je izdvojila svoj glas.Sve terba dovesti u red ako hoćemo crkvu u koju verujemo.I da mi sudimo o poseti pape a ne samo nekoliko većinskih vladika.A onda treba ispitai poslovanje svih vladika koji su načinili luksuzne dvorce od svojih rezidencija čime su izdali primer patrijarha Pavla i direkrtno se njegovoj skromnosti narugali.Pa da presudimo.Ovako se mnogo nepotrebno zamajavamo.i uludo skrećemo pažnju s mnogo važnijih stvari iz našeg materijalnog i političkog života.

Čini mi se da je došlo do zabune po pitanju načina odluke sabora episkopa u vezi kanonskih crkvenih problema.Tvrdnja da se saborske odluke donose glasanjem se odnosi samo na pitanja vere u užem smislu,dok se kanonski problemi mogu rešavati glasanjem.Razlog tome je drugačija priroda crkvenih dogmata u odnosu na kanone.Dogmati su večne i nepromenjive istine crkvene vere i odnose se na njenu transendentnu prirodu,dok su dogmati istorijski uslovljen izraz te vere,donet u cilju rešavanja konkretnih problema sa kojima se crkva,koja ih je donosila,u datom trenutku suočavala.Zbog toga u Crkvi, ipak, postoji razlika između odnosa prema dogmatima i kanonima.Takođe,kanonsko nije ono što odgovara samo slovu svetih kanona,već pre svega duhu istih kanona,duhu koji izražava večnu istinu Crkve (to je isti princip koji se odnosi i na sv.Pismo).Pokazatelj promašenog tumačenja svetih kanona od strane monaha Artemija jesu dela koja su iz tog tumačenja proizašla,dela kojima je on pogazio suštinske dogmate o crkvi.Time se pokazao kao pristalica nekakve luteransko-pijetističke eklisiologije,gde se zajednica sa Bogom ostvaruje nezavisno od Crkve.Zbog svega toga je smešno njegovo pozivanje na sv.Zlatousta,jer sv.Jovan nije nikada podrivao jedinstvo Crkve,nego je prilikom svog drugog progona se katedre poručio svojoj duhovnoj deci da budu verna episkopu koji će umesto njega doći,jer nema Crkve bez episkopa(ova rečenica se nalazi u drevnom Paladijevom delu Dijalog,koje je glavni izvor za žitije sv.Jovana).Sledbenici monaha Artemija ovaj deo nikada ne navode jer nije u skladi sa njihovim anticrkvenim nastrojenjem.Takođe je neistinita tvrdnja da je Zlatousti u progonstvu neprestano služio Liturgiju.U žitiju se govori samo da je on na samrti obukao odeću koja mu priliči i da se pričestio,što čak ne mora da znači ni da je on služio,nego da se pričestio pređeosvećenim darovima(to tumačenje je dato u fusnotama gore pomenutog dela Dijalog).Zbog toga molim sledbenike Artemija da ne izvrću dokumenta Crkvene istorije.

Nije Srbima problem pojava više struja unutar SPC (slično kao što nije ni postojanje različitih političkih stranaka). Problem je što među svim tim raznim mišljenjima, strankama, putevima, frakcijama, tj. raznim ljudima, retko se može naći neko ko je u stanju kako valja voditi srpski brod. Ali oni koji su na pozicijama moći, a za to nedovoljno sposobni, se o tome ne brinu, već se međusobno bore za prevlast, kako dolikuje tradiciji srpskih velikaša. A u ovo moderno doba, za te svoje sukobe oko moći i prevlasti, sada imaju i mnogo veću publiku, putem medija. Tako da svi (oni u borbi za svoj deo kolača moći, mi ostali kao gledaoci, navijači, a neki i kao učesnici nižeg ranga, priželjkujući svoj preostali deo mrvica tog kolača) usmeravamo energiju u stvari koje neće pomoći boljoj srpskoj budućnosti, već naprotiv. Potrebno je da naše kapacitete usmerimo ka pronalaženju novih, boljih puteva koji će nas Srbe izvesti iz kaljuge u kojoj smo. Trenutnim, prolaznim velikašima iz bilo koje sfere, ne trebamo pridavati pažnju kada se oni u kaljuzi u kojoj smo svi zajedno, čemu su i mnogi od njih doprineli, međusobno bore za prevlast. Pažnju, energiju i umne kapacitete bi valjalo usmeriti u pravcu traženja puteva i rešenja slično onom o čemu je pisao Nikola Turajlić u svom Apelu...

Poštovani i nadasve dragi gospodine Vukadinoviću. Dragi mi je da postoji ovaj sajt i da se slobodno može na njemu pisati. Tako i ja, koja sam niko i ništa, mogu ostaviti ovde neku poruku i zahvaljujem na tome.
Zabrinuti ste za instituciju SPC koja je za Vas jedan od stubova Srpstva. Usuđujem se da dam jedan moj prikaz problema koji postoji u vezi sa tim.

Problem koji je sad nastao je problem između nacionalnog i hrišćanskog u doživljaju SPC. Postoji snažna hrišćanska struja u našoj crkvi, kojoj pripadaju mnogi naši vrhunski teolozi (govoriću o onim ljudima iz Crkve koji imaju veći uticaj nego obični vernici). Oni su uglavnom učeni u Atini, ali i na Zapadu. Njima na srcu leži hrišćanstvo uopšte i svesni su problema sa kojima se svekolika Crkva (na Zapadu i Istoku) suočava. Kao što Atanasije reče: ni Grčka, ni Ruska crkva - već Jerusalim! Naime, sami ste pomenuli da postoji neki mali jaz između onih okrenuti Rusiji i onima okrenuti Grčkoj Crkvi i Carigradu (vaseljenskom patrijarhu). Međutim, kako Atanasije reče samo je Jerusalim (tj. Hristos) važan.
Sa druge strane, u našoj SPC je godina podgrejavan nacionalizam i to se sad obija o glavi samoj Crkvi. A SPC nije nacionalna već nadnacionalna Pravoslavna crkva koja treba da okuplja sve hrišćane na teritoriji za koju ima jurisdikciju. Ona brine o hrišćanskom, a ne pre svega srpskom. Međutim, sve naše vladike i ove i one brinu i o srpskom (mada to prevazilazi poziv jednog hrišćanskog vladike). Dakle, problem nastaje kada se SPC doživljava kao institucija srpskog naroda, jer onda ona ne može slobodno da diše u svojoj hrišćanskoj punoći. Setite se da je Hristos raspet zbog jevrejskih nacionalista.
Ali čak i ako uzmemo srpski interes, zaista je Artemije pogrešio što nije hteo da preuzme hramove koje su izgradili Albanci novcem EU. Jer, pogledajte, za 50 godina, šta je bolje da li da u Prištini nema Pravoslavnog hrama ili da ga ima? I u drugim mestima. Tako je svoje vernike širom Kosova bio lišio da imaju Crkve, iz inata.

Ništa nije slučajno i sve je već viđeno.Crkva je kažemo odvojena od države.Bojim se kako su krenuli crkveni velikodostojnici,da se sve više odvaja od naroda.Naroda sve manje pa smim tim i vjernika a eparhija i Episkopa sve više.Zar sve ovo ne ptsjeća na našu političku svakodnevicu.
U Saboru više nema jednoglasja ,već se odluke donose prisutnom većinom.Dabi većina bila što sigurnija,.nek mi bude oprošteno na izrazu ,promovišu se nove episkopije pa samim tim i novi poslušni episkopi Sinoda.Najava Sabora o podjeli Mitropolije Beogradsko-Karlovačke samo je dokaz za ovu sumnju.
Sva ova događanja u našoj Crkvi su nažalost slika našeg društva i naroda uopšte.
U državi gdje se ministar hvali kako je uspješnom akcijom policije druge države protjeran Vladika iz manastira,a mi svi ćutimo,a ćutanje je kažu odobravanje,samo je dokaz našeg moralnog posrnuća i sveopšteg društvenog rasula.
Da se vratimo na početak,ništa nije slučajno sve je već viđeno.

Izvinjavam se zbog ovog lapsusa (kao i nekih prethodnih,koji nisu bili bitni za sadržaj pa ih zato nisam pominjao).Napisao sam-Tvrdnja da se saborske odluke donose glasanjem se odnosi samo na pitanja vere u užem smislu-a pravilan tekst je bio-Tvrdnja da se saborske odluke ne donose glasanjem se odnosi samo na pitanja vere u užem smislu.Još jednom izvinite.

@Vaskrsija
To što se na PBF uči kako su žitija svetih bajke očevidno daje rezultata. Npr. razbojnički sabor koji je raščinio Sv.Jovana Zlatoustog, čak ga je 3 puta prethodno pozivao na njihov sud, a ovi naši se nisu udostojili ni jednom da pozovu v.Artemija pre presude.


DA LI NEKO MOŽE DA NE UVIDI SLIČNOST DOGAĐAJA IZ DOBA SV.JOVANA ZLATOUSTOG I V.ARTEMIJA?

U svakom slučaju v.Artemije ne podriva jedinstvo Crkve zato što, kao Sv.Jovan Zlatousti, ne priznaje nezakonite odluke Sabora. V.Artemije nikoga ne poziva da ne poštuje druge episkope niti ikoga zove da ga sledi! Sv.Jovan Zlatousti takođe nije odbio nikoga koje dobrovoljno pošao u izgnanstvo sa njim

@Maša Draga Mašo, nije Artemije spalio 150 crkava i manastira nego neko drugi. Ti isti su i vernike brutalno proterali i imovinu im oduzeli. Razlog zašto nije želeo da ih ti isti obnavljaju je i taj što se obnovljene crkve i manastiri sada na Kosovu i u delu MZ tretiraju kao hramovi ``pravoslavne crkve na Kosovu`` Ni ``s`` od ``srpske``!

Braćo Srbi,
obožavanje pokojnog patrijarha, kao i podozrivost prema živom patrijarhu, nisu prouzrokovani pobožnošću i crkvenošću. Većina Srba o hrišćanskoj veri zna jako malo. Slava i post su pretvoreni u magijske obrede koji se poštuju nezavisno od njihovog izvornog smisla. Danas se ovih rituala pridržavaju ljudi koji ne veruju u Boga, ali veruju u pravoslavlje.
Rusi kao srpska "braća u pravoslavlju" ne znaju o veri svojih predaka ništa više nego što to zna "prosečan Srbin". Još tridesetih godina, Staljin je zatvorio sve manastire, pretvorio crkve u skladišta i klizališta; sveštenike i monahe pobio i pozatvarao. Prvi manastiri otvoreni su za verske obrede tek 1986. Rusima je hrišćanstvo, pomalo kao Srbima, novo i nepoznato. Pravoslavlje im je pitanje kolektivnog identiteta i državne ideologije, a ne pitanje vere (uverenja) i spasenja.
Srpska istorija, srpska kultura, srpska kuhinja, srpska muzika, kao i sport, pa čak i geografija, mogu i morali bi da budu mnogo jači kohezioni faktor od verske i eklisiološke uniformnosti. Vukadinovićevi postojani pozivi na "minimum patriotizma" su u potpunom neskladu sa brigom za crkveno jedinstvo. Ako crkvu vidite u službi plemena i politike, zapitajte se koliko ste sami doprineli "strašnom raskolu". Ako ste se razočarali u crkvu, zapitajte se šta ste uopšte od nje očekivali. Ako mislite da ste grešni i da vam samo Isus Hristos može pomoći da zadobijete večni život, držite se crkve, ispovedajte se, pričešćujte se (pri+čest = postati deo) i ne brinite za Artemija, sinod, Ruse, Carigrad i Papu.
Gde se dede ona izreka koju su Srbi nekad znali - "U se i u svoje kljuse"?

Razume se da mislim da rimski papa ne treba da dođe u posetu Srbiji jer je nekoliko stotina hiljada Srba ubijeno na najsuroviji mogući način uz blagoslov katoličke crkve.
Ja bih voleo da mi neko objasni kako je moguće da neko uopšte postavi pitanje koje ste Vi postavili.

Zašto nam se čini da je prošla tek jedna godina? Zbog ogromnog broja događaja koji su pali u tih 365 dana, od smrti patrijarha do na primer "slučaja Artemije". Tačno je da nas od tada deli samo jedna godina ali "događaja" je bilo i ranije i to ne malo. Procesi koji su dobili rasplet sada, pre nekoliko meseci ili poslednje godine uveliko su imali svoj početak, razvoj i trajanje najmanje čitavu deceniju pre kraja zemnog života patrijarha Pavla. Drugi je problem što se mnogo toga guralo pod "crkveni tepih". Nekoliko afera koje su naškodile ugledu crkve, su i ako prenaduvane, dobile baš krila jer se od strane crkvenog vrha nije reagovalo ili se "na problem gledalo širom zatvorenih očiju". Informacije o bogastvu i raskošnom životu pojedinih vladika, političkom angažovanju, "neobičnim navikama" jednog velikodostojnika sa juga Srbije su najčešće tumačene kao izmišljotine protivnika SPC (jedan analitičar je za sve optužio Imperiju, valjda mu je tako lakše - analitika je zamorna, izaziva napor kod čitaoca). Gospodin Vukadinović realno procenjuje situaciju "raspoređuje" odgovornost za stanje na više aktera ali sa razlogom izdvaja crkveni vrh kao najodgovorniji.

SPC jeste institucija srpskog naroda, samo joj ime to kaže, nećemo je valjda nazvati HPC (hrišćansko pravoslavna crkva). Svakome je dozvoljeno da joj pohodi, čak i nehrišćanima, i šta je tu sporno? Nisam protiv ujedinjenja, ali kada bi se ispunili određeni uslovi. Prvi bi bio da se ukine Sveta stolica. Zbog čega se toliko insistira na autoritetu jednoga čoveka? Po čemu je on poseban i ima oreaol kakav nemaju verski dostojanstvenici drugih religija? Da bi se reklo da je katolička vera posebna i iznad drugih vera. E, pa to što oni hoće da budu iznad je problem, a ne nekakav nedostatak hrišćanstva kod Srba. Znači Papu svesti na meru koja mu pripada, na poglavara rimokatoličke crkve, a ne celoga sveta i formirati zajedničku vrhovnu instituciju kojoj bi on bio podčinjen kao i pravoslavni patrijarh. Konfiskacija papamobila se podrazumeva, nema razloga za spektakularne posete, jer ne bi više predstavljao autoritet. Bio bi običan vojnik hrišćanstva, a ne njegov general.Pošto do ovoga nikada neće doći, zašto bi došlo i do ujedinjenja? Prihvatanjem ujedinjenja prihvatamo i Papu kao vrhovnog autoriteta, a ,kao što rekoh, ne vidim razlog za to. Stanje u SPC je loše. Možda lošije, nego što je ikada bilo. Prijatelj mi je jednom rekao da bi za njega najbolje bilo da se posveti crkvi,jer se ne snalazi u politici. Debelo bi pogrešio ako se uzme u obzir šta se sve dešava u i oko crkve.Tu ima više politike nego u Stejt Departmentu. Ono što sam primetio jeste to da se aktuelni stavovi SPC poklapaju sa aktuelnom politikom vladajuće stranke. Da li je poseta Pape i ujedinjenje jedan od uslova da Srbija uđe u Evropsku Uniju?

Kao i ranije, po običaju, odličan članak, koji nam daje jasan i razuman opis dešavanja u SPC, povodom rasčinjenja Vladike Artemija. Ni po babi, ni po stričevima, kako su mnogi primetili.
Ja nemam šta da dodam, ali, da bi komentar imao razlog pisanja i neki smisao, napisaću neka moja saznanja sa Kosova i Metohije od pre petnaest godina, gde sam tada često poslom putovao i mnogo puta razgovarao sa učenim Šiptarima.
Moje osnovno pitanje je uvek bilo: šta njihova deca uče iz istorije u njihovim školama, obzirom da su tada već bili van školskog sistema Srbije. Odgovor je , uglavnom, uvek bio isti, a sastoji se u sledećem: Mi, Albanci, smo Iliri i prvi smo primili hrišćanstvo. Svi manastiri na KiM su naši, naš je i Car Duši (Dušan) i dalje, u tom smislu. Sa dolaskom Turaka, njihova ratnička "krv" je prešla na stranu Turaka, jer im je to bila prilika da se oslobode Srba i obnove svoje Ilirsko carstvo. Ali, Turska vlast je donela i novu veru, Islam. Tako su oni mnoge crkve pretvorili u džamije. Pošto su oni bili ratnici, begovi, spahije i paše, doveli su raju, Srbe, da obrađuju zemlju, a dozvoli su im, "iz dobročinstva" da idu u prazne crkve.... Ovo i ovakve priče i "istine" uče, zvanično, šiptari na Kosovu već dvadeset godina. U međuvremenu su objavljene na desetine knjiga koje su potpisane od zvaničnih svetskih istoričara, ali za dobar novac. Ima još mnogo toga, ali je dovoljno za sada.
I, kako je bilo raditi i živeti na KiM, pogotovu uz ovu našu državu Srbiju za poslednjih 70 godina. Kako je ovim našim crkvenim ocima, kada se moraju prvo odreći svog, rođenog, imena, kako bi postali vladike (episkopi). Mogu se ovako postaviti mnogo pitanja, ali pre toga treba naučiti mnogo, kako bi ta pitanja imala neki smisao.Uz svo poštovanje naših episkopa i naših državnih vladara, ja mislim da su većina (velika) njih u neznanju (velikom) i nemogućnosti da razumeju naše SRBSKE muke i patnje, odnosno da vide put koji treba da ide Srbija.

@Vaskrsija


Divno je što ste Vi nama tako lepo naveli sve ove Svete oce, ali niko od njih (izuzev Sv.Jovana Zlatoustog) nije bio prethodno na nezakonit način uklonjen niti nasilno prognan sa svoje katedre, tako da se njihovi slučajevi apsolutno ni po čemu ne mogu porediti sa slučajem vladike Artemija.

Dakle, još jednom, od svih ovih Svetih otaca koje ste naveli, jedino je Sv.Jovan Zlatoust nasilno i bezakono uklonjen i zato on "nije hteo da napusti katedru", kao što i vi sami navodite, ali sa izgleda jednom dozom čuđenja zbog takvog postupka Sv.Jovana Zlatoustog, pa zato zamerate i vladiki Artemiju što se ugleda na njega.

Ono sto je evidentno da se srpsko drustvo polako
unistava u svim segmentima.Sada je na redu SPC,jer
i ona jako smeta ,posto se zeli ici u globalnu
konstrukciju sa onima,koji su unistili Jugoslaviju,
a sada se unistava Srbija.SPC je ostala jedina
spona sa srpskim narodom i trbala bi biti nasa
nada da istrajemo do kraja i sacuvamo svoj
identitet.Ovo sta se desava u SPC i sa vladikom
Artemijem je pozadina neceg,sto mnogi od nas ne
mozemo prihvatiti bez mnogo vecih argumenata,nego
sta nam se nude.Ovde se ne govori uopsteno o nekoj
Hriscanskoj crkvi,vec o nasoj SPC,gde je uveliko
prisutan raskol i bez vladike Artemija.Kako shvatiti
zalaganje crkvenih velikodostojnika za unijacenjem
i dolaskom Pape u Srbiju 2013 godine.Da li se itko
zapitao,kako su ubijani Srbi u Hrvatskoj i pod
cijim patronatom?Papa sledece godine dolazi u
Hrvatsku da se pokloni Alojzu Stepincu i proglasi
ga svecem,za sve zlocine koje je ucinio nad Srbima.
Onog trenutka,kada se Papa javno izvine za zlocine
u Hrvatskoj,onda se eventualno moze razmatrati
njegova poseta Srbiji.Ako kao Srbi-pravoslavci,ne
istrajemo na vrednostima koje nam trebaju biti
prioritet,onda od srpskog naroda ,nece nista ostati

Primeri su navedeni da se pokaže da je besmislica tvrdnja Artemita da se ne bira novi episkop dok je živ stari episkop, i da se time oni ismeju kao veliki svetosavci koji ne znaju ni žitije sv.Save.Što se Artemije nije ugledao na Grigorija Bogoslova?Da li je Grigorije Bogoslov nepravoslavan zato što je ostavio Carigradsku episkopsku stolicu?Neće biti da je tako.Možda je razlika u tome što Grigorije Bogoslov nije bio egoista,i što nije bio okružen grupom kaluđera koji umesto da okajavaju svoje grehe šparataju Beogradom držeći "molitvene skupove", kao što je čuveni Artemijev ađutant Antonije.Neću da ulazim u to da li je materijalna korist razlog za takvo protivljenje odlukama Sabora o skidanju sa te eparhije.Kako god bilo,Artemije je mogao da se žali na odluku sabora,što je radio i strašno zloupotrebljavani sv.Zlatousti-pišući papi Inokentiju i tražeći prilikom povratka na katedru sazivanje vaseljenskog sabora koji bi ga opravdao.Artemije ,kao izvrstan poznavalac sv.kanona i ustava (nema prideva sveti) je mogao da postupi kanonski i da se žali širem saboru zbog svog penzionisanja.On to nije učinio,jer njemu ni ne treba realna zajednica sa ostalim crkvama(zadovoljava se virtuelnim jedinstvom=protestantsko veroučenje),već je braneći Ustav pogazio dogmate Crkve,za sad bez i malo kajanja.Napavši jednu eparhiju napao je Vaseljensku Crkvu koja se u svakoj eparhiji pokazuje.Time je napao i Hrista, jer je Crkva Telo Njegovo, od kojeg je On neodvojiv.Nikakva odbrana ustava i pozivanje na rimsko pravo ne mogu da opravdaju tu duhovnu abominaciju.Napasti Telo Hristovo zbog odbrane ustava-suluda stvar.Verovao bih da je Artemije pravednik da nije bilo njegovih, prvo neprijateljskih izjava upućenih prema sv.Sinodu,a kasnije i ,po zlu čuvenog, "desanta" u stradalnu eparhiju.Nepravedno progonjeni ne postupaju tako, nego postupaju kao što je postupao Jedini bez greha,koji je na laži i pljuvanja okretao drugi obraz.

Moje mišljenje je da treba poći od osnovnog, od posledica svega ovoga. Sve ovo je jedna velika zamka. Vidim da su mnogi načitani u vezi s teološkim štivom što u ovoj priči ne bi trebalo da bude od presudnog značaja. „Korisnik usluga“, pravi vernik , ovde je bačen na marginu a „stvaralac usluga“ – duhovnik preveden u agitatora za jednu od opcija. Ovo treba ignorisati jer je manipulacija previše a svaki od naših vladika i sveštenstvo su u velikom stresu. Donose se krupne odluke preko kolena, tera inat i zaoštrava se kao da su u pitanju diskvalifikaciona takmičenja. Po tom naboju se može i zaključiti da je krajnji cilj marginalizovati i diskreditovati SPC koja je uvek bila egzistencijalni oslonac ovog naroda. SPC je ubačena u „mašinu“. I mnogi su popustili jer su pristali na to da budu sredstvo. Zašto je to tako? Sedam decenija se na SPC vrši ogroman pritisak i ne s jedne nego s nebrojenih strana. Izgleda žele da srpske hramove (i one preostale u Metohiji i na Kosovu) pretvore u turističke objekte u kojima će preostalna sveštena lica kao „kustosi“ lagodno živeti od turizma (umesto da ti hramovi, shodno svetloj svetosavskoj tradiciji, budu duhovni i posledično tome, kreativni čuvari identiteta i vere ovog naroda).

@Vaskrsija
Prosto je neverovatno koliko izvrćete tako jasne činjenice.

Svi sveti oci koje ste manipulativno naveli kao primere za svoju nekanonsku tvrdnju, su sami tražili da ih neko zameni ALI na poziciji PATRIJARHA (iliti arhiepiskopa), i ni jedan od njih nije uklonjen protiv njihove volje i nijedan od njih nije prognan. Da li možete to da razumete? Nijedan od njih što ste ih naveli, izuzev Sv.Jovana Zlatoustog koji je jedini bezakonito svrgnut i proteran u izgnanstvo, poput vladike Artemija.

Da li je Sv.Grigorije Bogoslov bezakono svrgnut i proteran u izgnanstvo poput Sv.Jovana Zlatoustog i vladike Artemija? Nije, tako da njegov slučaj nikako ne možete da poredite sa slučajevima Sv.Jovana Zlatoustog i v.Artemija.

Takođe, vi namerno izvrćete pojam "živog episkopa". Ta tvrdnja koju vi nespretno pokušavate da opovrgnete, odnosi se na "aktivne episkope" ako vam je tako lakše da shvatite. Vladika Artemije je u septembru povukao svoje potpise sa svih nekanonskih odluka protiv njega uključujući i onu da prihvata nekanonski status umirovljenog episkopa. Na taj način on se vratio iz nekanonskog statusa u kanonski status - po kojem je on jedini kanonski episkop Raško-Prizrenski. Sabor je morao to prvo da raspravi pre nego što je izabrao drugog episkopa pored "živog, tj. aktivnog episkopa".

Jednostavno, ekumenistička većina u Saboru prostim nadglasavanjem, bez ikakve kanonske presude, osiono, gurnula je v.Artemija u nekanonski status umirovljenog episkopa. To je status koji nije definisan Svetim Kanonima, već to je izmišljeni status od strane novotaraca.

@ Petar Janketić

Zaista je izlišno pozivati se na svetog Jovana Zlatoustog i porediti njegov slučaj sa slučajem raščinjenog vladike Artemija. Razlika između Artemija i svetog Jovana Zlatoustog je prosto neopisiva! Artemije (i svako od nas danas) je daleko od sv. Zlatousta kao zemlja od neba!
Gotovo svi branitelji raščinjenog Artemija zaboravljaju, ili ne žele da znaju, da Sveti Arhijerejski Sabor nije svrgao Artemija i raščinio zbog finansijskih malverzacija (u vezi kojih se vodi odvojen sudski postupak pred svetovnim sudom) već zbog Artemijevih i Simeonovih brojnih i dugogodišnjih kanonskih prekršaja. Takvi su, recimo, neodazivanje pozivima da prisustvuje sednicama Sinoda i Sabora, ne izvršavanje raznih naredbi Sinoda i Sabora pa i samog blaženopočivšeg patrijarha Pavla, kao što je smena Simeona Vilovskog sa položaja eparhijskog sekretara - šta više, Artemije je otvoreno prkosio ovim odlukama, pa je tako Simeona, koji je služeći na svojem antiminsu u tuđoj eparhiji i drugim kanonskim prekršajima, čak unapredio u čin arhimandrita! E zbog ovih i sličnih postupaka je Artemiju oduzeta eparhija, a dalje je njegovo ponašanje i odnos prema Crkvi bio sve gori, a o ponašanju njegovih (psevdo) monaha da se i ne govori! Uzevši u obzir sve ovo i ovakvo gordo i dvolično Artemijevo ponašanje, zar se moglo očekivati da Sabor i Sinod imaju i malo taktičnosti prema njemu koji je godinama uporno protivrečio svima! Artemije se danas žali kako nije bio pozivan na Sabor kada se govorilo o njegovom slučaju, ali zar on posle svih ne odazivanja na pozive Sabora i Sinoda u proteklih par godina, uopšte ima prava da se poziva na ovu "nepravdu" prema njemu?!
Nakon svega, Artemije izjavljuje da se on nije odvojio ni od koga nego da je i dalje u jedinstvu sa "Svetom Sabornom i Apostolskom Crkvom". Ovim uopštenim izrazom on je jasno stavio do znanja da više sebe ne smatra delom Srpske crkve, a ako nije deo nje, onda nije deo ni jedne druge kanonske Pravoslavne crkve, kao što to nisu ni svi oni koji mu sleduju.

@ Harun al Rašid
Harune, iluzorno je očekivati "i malo taktičnosti" od Sinoda i ekumenističke većine prema slučaju vladike Artemija, kad ekumenisti (po sopstvenom priznanju) punih 10 godina sanjaju o njegovom raščinjenju, ali bez obzira na to, Sinod i Sabor ne smeju da se rukovode osvetom (što Vi opravdavate), već jedino Sv.Kanonima i Ustavom SPC gde jasno piše da se niko ne može kazniti, a da se prethodno ne sasluša.

Takođe, ni Vi niti iko drugi (ma koliko bili besni na njega) ne možete mu oduzeti pravo na odbranu (kroz saslušanje) koje mu je garantovano i Sv.Kanonima i Ustavom SPC i zato što mu je to pravo zgaženo, odluka o njegovom raščinjenju je nezakonita. Inače, smešna je tvrdnja da je v.Artemije odbio IKADA da prisustvuje Saboru (ili Sinodu ako je bio pozvan).

Inače, sve što ste Vi naveli u vezi neospornih trzavica između v.Artemija i Sinoda proteklih godina, treba da znate, da za to čitavo vreme, njega nikad niko nije zvanično optužio ni za šta, a po Vama ispade da je v.Artemije navodno optužen od Sabora i p.Pavla još od pre nekoliko godina, pa se kao v.Artemije nije odazivao na tu nekakvu optužnicu??? O čemu Vi pričate? Saborsko umoljavanje v.Artemija da nešto uradi apsolutno nije isto što i optužnica. Da li to razumete?

Jedina optužnica koju je v.Artemije IKADA primio, je ona koju je zvanično dobio 24.aprila 2010. (dva dana pred Sabor na kojem je umirovljen) i za koju mu ekumenistička većina nikada nije dozvolila da iznese svoju odbranu u regularnom postupku dokazivanja činjenica, a što je v.Artemije uporno tražio.

"U svakom slučaju, duh raskola i omraze je već uveliko pušten iz boce. Mnoge pojedinačne greške su počinjene, a šteta je velika i zajednička"
Raskol i omrza.Genetika ili Sudbina?Materijalno ili duhovno?U svakom slučaju naše srpsko.

Nek mi Bog oprosti na mome neznanju ko je ovde u pravu. Čitajući komentare imam utisak da je velika većina ljudi koji posećuju ovaj sajt dobronamerna i to je za početak sasvim dovoljno. Lično ne bih da sudim nikome, samo da konstatujem da je velika šteta napravljena. Ako sabor SPC pozove rimskog papu mnoge stvari će biti jasnije. Ako (daleko bilo) budu služili zajedno gotovo sve će mi biti jasno. Nekako imam utisak da je vl. Artemije u pravu, naravno to može da bude posledica inata, ali nikako ne bi trebali poestovećivati vl. Artemija sa svetiteljima u sličnim okolnostima, ako ništa, ono bar da se neprelesti.
Što više molitve i što manje mudrovanja svima nama!

@ Petar Janketić

Treba još naglasiti, da u svojem sporenju sa Sinodom i Saborom, Artemije i njegovi monasi, kao i njihovi brojni branitelji i advokati, uprkos tome što se predstavljaju kao korifeji pravoslavlja, uvode razne ne pravoslavene principe na više nivoa, protivne kanonskom ali i dogmatskom predanju Crkve. A u isto vreme Sabor i Sinod optužuju za novotarije!
Tako recimo, Artemije u svojoj najnovijoj izjavi za Novosti i Politiku, kao i pre toga u manastiru Duboki potok, izjavljuje da se on nije odvojio ni od koga već da je u jedinstvu sa Svetom Sabornom i Apostolskom Crkvom (pitam se kojom) i Svetim Ocima. Ali vladika bi kao doktor teologije i duhovnik trebalo da zna da se ne može biti u jedinstvu sa Vaseljenskim saborima i Svetim Ocima izvan Crkve! Pa i protestanti i rimokatolici izučavaju Svete Oce Istoka i dive se odlukama Vaseljenskih sabora ali ih to ne čini Crkvom niti pravoslavnima, zar ne?
U isto vreme, u svojoj odbrani, vladika i njegove pristalice, kao u ostalom i Vi, stavljaju Ustav SPC ispred Kanona, pri čemu treba znati da predanje Crkve ne poznaje crkvene ustave kao pravne dokumente, što je uistinu novotarija 20. veka! Postoje manastirski ustavi - tipici, što je nešto sasvim sporedno u ovoj raspravi. Na Ustavu naročito insistiraju pravnici, Kotoranin i onaj drugi iz Kragujevca (zaboravih mu ime, nek ne zameri) i ne shvatajući da time na Crkvu projektuju svetovno pravo (Artemije se čak poziva na pagansko Rimsko pravo!) što je zaista neodrživo. Vi čak pominjete odsustvo optužnice u suđenju Artemiju kao dokaz da je svrgnuće i raščinjenje Artemija nekanonsko, ali ne shvatate da time pokušavate da pomirite nepomirljivo, tj. svetovno pravo sa crkvenim pravom! Ono što je patrijarh Irinej izjavio je pak sasvim predanjski i jedino kanonski utemeljeno, tj. da je Sabor arhijereja jedini validni sud koji ima pravo da svrgne i raščini jednog episkopa.

@ Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

Vaša briga je opravdana, ali u suštini neosnovana. Pa naravno da niko ne poistovećuje vrline Sv.Jovana Zlatoustog sa vrlinama vladike Artemija. Taman posla da smo toliko bezumni i gordi.

Mi samo poistovećujemo okolnosti u kojima su se našli njih dvojica i na taj način dokazujemo da Sabor ne mora biti apriori u pravu i da episkop može da ne prizna bezakonu odluku Sabora o svome raščinjenju, a da pritom ne otpadne od Svete, Saborne i Apostolske Crkve, nego čak i da postane Svetitelj uprkos neprihvatanju Saborske odluke o raščinjenju.

To je čitava suština poređenja vladike Artemija sa Sv.Jovanom Zlatoustim.

A vladika Artemije, kao osoba posvećena Bogu skoro čitavog svog života, sigurno sam zna opasnosti od prelesti, ali isto tako zna i put ka Gospodu kojim su išli naši Sveti Oci i Učitelji Crkve, među kojima je jedan od najvećih Sv.Jovan Zlatousti - koji je odbio da prizna odluku o raščinjenju.

Nema greha u sledovanju Svetim Ocima pravoslavne Crkve.

Dobro je što ste objavili komentare Maše, Vaskrsija, i Harun al Rašida jer potvrđuju da Teološki Fakultet Univerziteta u Beogradu više nije isključivo Srpsko-Pravoslavni. Postaje razumljivo zbog čega pojedini episkopi šalju svoje kandidate na studije teologije u Rusiju a ne u Beograd. Ovo je krupna promena u načinu obrazovanja teologa u pravoslavnoj Srbiji i treba joj dati najširi publicitet kako bi se pokrenula javna rasprava o posledicama (pozitivnim i negativnim) napuštanja svetosavskog bogoslovlja u srpskim bogoslovskim institucijama.

Ne budimo naivni, za ime Boga. Papi je izuzetno stalo do posete Srbiji. Za takvu priliku najmanji mu je problem da poseti Jasenovac. I da se tamo "pomoli", pokloni, osudi zločine, izrazi žaljenje i slično, što je sada moda kod nekih "u regionu". I šta će nam to značiti? Ništa dobro, osim još jednog poniženja. Zašto papa ne bi posetio Jasenovac? Takva poseta mu odgovara. Preko nje će doći u Srbiju, a ta poseta je više sramota i uvreda za Srbe, a manje opasnost od nekog skorog katoličenja. Sramota za srpsku istoriju i uvreda za žrtve srpskog naroda u tri protekla rata. Papa neće priznati zločine niti će doći do nekog pokajanja ni papine verske organizacije, ni hrvatske države ili naroda. sigurno neće skočiti sami sebi u stomak. Jasenovac nije reprezentativno mesto srpskog stradanja. Tu su stradali i Jevreji, Romi, Hrvati i muslimani/koji su ustaše smatrali za protivnike/, partizani, četnici, ljotićevci, čak i katolički popovi- Slovenci! Jadovno sa Pagom, Glina, Prebilovci su pravi simboli srpskog stradanja. Tamo papa neće doći, a i ne treba nam, bar bez objave istine i pokajanja.
Uostalom, sumnjam da se predviđa neko novo preveravanje naroda, kako je činjeno vekovima i kako se danas čini po Hrvatskoj i Herceg- Bosni. Katoličenje će biti postepeno, približavanjem vrha SPC papi i Rimu. Skoro neosetno i bezbolno za narod. Uvod u to je gubljenje izvorne, narodne vere i izmena bogosluženja, što se uveliko radi. Tako, ne skida se odmah ikonostas /izuzev u mome Trebinju/, već se narod navikava na službu otvorenih dveri/vrata/ na ikonostasu. A ako su vrata stalno otvorena, onda nema ni potrebe za njima. Za neko vreme skinuće ih, a zatim i ikonostas pa ćemo imati istu sliku oltara kao kod rimokatolika, itd. Za to vreme "ekumenski susreti" biće sve češći. Prvo će biti prisustvo jednih na bogusluženjima drugih. Zatim, mic po mic, počeće i forme zajedničkog bogosluženja, da bi bismo "svi bili jedno", po papinoj projekciji, jer on neće odustati od svoje suštine- zemaljske vlasti pod firmom vere.

Objektivan tekst, kakav u ostalom od Vas g.Vukadinoviću i očekujemo. Na sve izneto bih samo dodao da je u najmanju ruku začuđujuće da je već mesecima pred Artemijem bila manje-više otvorena ponuda idi sa Kosova, ćuti, pređi u bilo koji drugi manastir i sve ti je oprošteno. Tako da vjerujem da su finansijske neregularnosti samo izgovor za raščinjenje i sredstvo za srozavanje ugleda. Nažalost nije bilo svijesti da se radi o ugledu SPC. Tekst slične tematike sam 20.11.2010. objavio na svom blogu http://janakis.blog.rs/ i bila bi mi izuzetna čast da ga pročitate.

Zamolio bih nekoga od cejnenih pristalica Sinoda da mi odgovori na ovaj komentar i tako razbije moje "etnofiletističke" zablude. Konkretno, zanima me zašto smatrate da intenzivano zbižavanje sa katolicima, istorijska poseta pape, izmene u liturgiji, i koraci u pravcu unijaćenja, nemaju ama baš nikakve veze sa upozorenjima svetih otaca? I da li vam je uopšte kroz glavu prošla pomisao da bi sve to možda ipak moglo da vodi ka ekumenizmu?

Paѕite samo kakvo je to lukavstvo "proslava Milanskog edikta u Nišu jer je car Konstantin rođen u Nišu". Zašto se onda edikt ne ѕove niški nego milanski? Zašto glavna proslava nije u Milanu nego u Nišu? Šta bi bilo da se car Konstantin rodio na brodu? Gde bi tada bila proslava? Sve je ovo samo ispala dobra prilika da papa dođe u Srbiju a da povod izgleda sasvim bezazlen pošto u Srbiju i Rusiju nikad nije kročio.

"Nemam nameru da ulazim u kanonska i ekleziološka pitanja. Pokušavam da sudim samo o političkim aspektima, kao i o posledicama po državu, nacionalnu samosvest i identitet."

Aksiom 1: Hristos je Istinita Mera svega stvorenog.

Bitno je da ono što činimo bude dobro pred Hristom.
Politički aspekti, posledice po državu, nacionalna svest i identitet u nacionalnom smislu, za pravoslavnog čoveka su u potpuno drugom planu.
Ovaj tekst, kao i komentari na tekst, pokazuju da se odgovor na teškoće i iskušenja traži isključivo u zemaljskim vrednostima.

Aksiom 2: Jedino Hristos može dati blagostanje.

Pravoslavnog čoveka ne zanima kakav je u očima svetskih moćnika i država. Uzdanjem u Hrista ispunjava svoj životni cilj na ovoj planeti.

"Crkva je stara i moćna institucija."

Aksiom 3: Crkva nije institucija.

Crkva je Telo Hrista Gospoda. Mi smo udovi Tela Hristova. Telo je Krepko i prebiva u punoći. Telo ne živi od sveštenstva. Sveštenstvo je neophodno ali može biti u manjem ili većem padu. Uprkos tome obavlja svoju ulogu i Liturgija ne prestaje.

Zaključak:
Malo ljudi u ovom narodu shvata smisao Svetosavlja. Duhovni Otac Srba i države Srba je definisao ovaj narod i ovu državu samo sa jednim ciljem: služba i život u Hristu. Van ovog okvira nema napretka, nema života. Tako da svaka borba van Svetosavlja nema smisla.
Istinski živeti u Telu je puno blagodati, ljubavi i mudrosti. Život u Telu menja čoveka i sve njegove poglede na svet.
Ko ne shvata poredak svega stvorenog i njegovu namenu od strane Tvorca nije u stanju da pomogne ovom narodu. Izjave takvog čoveka se definišu samo prema trenutnom smeru i jačini duvanja vetra. Čim vetar promeni pravac ili intezitet izlazi na videlo njihova uzaludnost.
NAPREDAK I SPASENjE JE MOGUĆE OSTVARITI SAMO UGAĐANjEM HRISTU, PRVO NA LIČNOM PLANU LITURGIJSKIM ŽIVOTOM U TELU - KASNIJE I NA NARODNOM.

Oprostite grešnom slugi
Mir Vam od Gospoda i Boga i Spasitelja našega Isusa Hrista i napredak molitvama Hristolikog Save

Irinej Bulović omače se i kaza da će Artemiju (kad tad) slomiti kičmu („Duga" br. 1638 od 30. marta do 12. aprila 1996, str. 47).

Amfilohije Radović ne mogadijaše da sakrije da je njegov i sinodalni bratoubilački plan star deset godina, govoreći: „Pa, Sinod na tu odluku čeka punih deset godina!“


Ovaj bezdušnik u svom čovekomrziju blagočestivog starca ruži nazivajući ga „čovekom koji je izgubio zdrav razum“, „koji ne vlada sobom“, „kao da ga je zaposeo zli duh“, „kao da ga je neko nadrogirao“...

Atanasije Jevtić ukorava ovog Božjeg čoveka, govoreći da se on (Nj.P. Artemije) nije kajao, „nije, bar, za poslednju deceniju“ (još jedno bratsko pismo bratu Artemiju, sajt SPC, 23. novembar 2010.).

Treba napomenuti da u tom "bratskom i iskrenom pismu" Atanasije vladiku Artemija naziva ludakom, bezočnim i bestidnim lažovom, lopovom, sektašom itd.

Da li je neko nekad čuo ili pročitao da je vladika Artemije uputio bilo kakvu ružnu reč, a kamoli uvredu svojim progoniteljima? Dovoljne su i ovakve javne izjave pa da se lako uvidi ko zaista sleduje blagom Gospodu i Svetim Ocima.

Ovo će na kraju ispasti teološki sukob vladike Irineja Bulovića i vladike Artemija, što je dobra stvar. To znači da nema raskola, jer ga ni jedan ni drugi ne žele (barem tako kažu). Ima li u SPC mirotvoraca, pa da sukob već jedanput umine? Ako nema, zlo i naopako! Blaženi mirotvorci jer će se sinovima Božjim nazvati!

@ Jasna Simonović
"versko jedinstvo u celom svetu"

Postoji jedinstvo u Istini koja je Pravoslavlje, a ovo koje želite jedinstvo je u laži, a koja se moderno naziva ekumenizam. Ova laž, svejeres, utire put antihristu.

@ Kum
"Zar mislite da se mešanjem čiste i prljave vode može dobiti čista, ili mislite da će se papa i protestanti odreći svoje jeresi?"

Tako je. Kako se mogu mješati Istina i laž? Ili Svjetlost i tama?

Hm, "optužnica" iz maja (!?) na kraju novembra... pa znamo da je +Artemiju uručena dva dana ranije (?!), bez prava na saslušanje i podnošenje dokaza... Kakav značaj ona može ima bez kontradiktornog postupka?

@ Katarina

Smisao je u tome što vladiku Artemija posle svega ne može oprati ni Dunav ni Sava! Čak i da mu je dato pola godine da odgovori na sve ove optužbe, nemoguće je da bi vladika našao opravdanje za sve ove prekršaje, zar ne? I kad bi odbacili polovinu ovde navedenih optužbi, opet je mnogo! Kad se pogleda vremenski raspon navedenih kanonskih prekršaja vladike Artemija, onda je jasna i mitropolitova izjava da se na Artemijevo raščinjenje čeka deset godina, jer neki od ovde navedenih kanonskih prekršaja i sami su dovoljni za momentalno raščinjenje.
Činjenica da je majska optužnica protiv Artemija objavljena tek u novembru svedoči o pokušaju Sinoda i Sabora da u javnosti sačuvaju čast i dostojanstvo vladike raško prizrenskog i da ga spasu od bruke ali izgleda da im on sam to nije dozvolio, pa je tako sam odgovoran, zbog svojih postupaka, što je ova optužnica uopšte objavljena u javnosti. Naravno, ona je objavljena i da bi se stalo na put manipulacijama i lažima koji dolaze od Artemija lično i njegovih odbegli (a ne prognanih ) raskaluđera!

@Harun al Rašid

Kada se vec javiste, ocekivah da cete odgovoriti na posavljeno pitanje. A ovamo, vi biste da demonstrirate inkvizitorski postupak do kraja. Zbog cega? Niti jedno pravo ne predvidja da se tri puta, ili vise, za manje od godinu dana covek pordvgrava javnom lincu, a da se ne pripusti "tuziocima" (koji time postaju opadaci) da i jednu rec sebi u prilog kaze.

I to vam nije dovoljno, vec se pravite "vidovitim", a zelite i da "trgujete" s navodnih "pola krivice"?



U Pravoslavlju niti je bilo, niti ce biti inkvizicije i inkvizitorskog postupka; njegovoj prirodi i njegovim kanonima suprotno je da covek trpi sikanu bez da bude salusan, bez da ima prava na odbranu, pa cak i bez prava da se suoci sa "tuziocima". Sta reci kada se povrh svega radi o Pravoslavnom srpskom Vladiki?

Treba li da pokazem odakle su koreni Vase prve, usklicne recenice? Kakvo je to jezuitsko licemerje o "bratsakoj ljubavi i zastiti" u prikrivanju "krivicnih i kanonskih ogresenja"? Nastavi li se smerom na koji ukazuju vase reci, ne bi me cudilo da sledeci rascinjeni bude spaljen posle "velicanstvenog auto da fea". Dokument na koji ukazuje link komentatora Akt o ... niti je optuznica, niti je akt na osnovu kojeg se moze postupati. Moju generaciju najvise podseca na tzv. ideoloske analize raznih komiteta kompartije. To nije primereno SPC. Moze samo da mi bude zao zbog slabosti beogradske Patrijarsije da podlegne neistinama i intrigama, ali ce Gospod sve postaviti na svoje mesto, ranije ili kasnije. Ali, ako je za vas Rimsko pravo – varvarsko i neznabozacko, verovatno je zaludu vam govoriti i na dan kada molitveno proslavljamo svetog Justinijana, L. G. 2010.

@ Jasna Simonović

Prljava voda se može pročistiti ali stvar je u tome što papa i njegova "firma" ne žele da je izbistre već da i čistu vodu pravoslavlja uvuku u svoj mutljag.
Taj "dijalog ljubavi" je isti kao onaj koji su vodili Irod i Pilat kad su se izmirili na dan raspeća Hristovog.
Nema jedinstva, ni ljubavi, ni spasenja bez Istine koja je Hristos i koja prebiva u telu Njegovom Crkvi Pravoslavnoj.

@ Jasna Simonović
"A ja vama želim da sa platforme jedinsta u Istini
samo obratite pažnju oko sebe na jedinstvo u Veri....Ono se toliko jasno vidi na svakom koraku...Čak ne mora ni korak da se učini...(Imperator Konstantin je sa Zapada davno mislio o tome-ha!)"

Ma da, "jedinstvo u veri", vidi se i iz aviona-ha!

" Da, svetlost i tama se stalno mešaju...I opstaju zajedno...Uvek sviće...
Da, istina i laž se stalno mešaju...I opstaju zajedno...uvek se rađaju u nečemu... "

Ne uprežite se u isti jaram sa nevjernicima, jer šta ima pravednost sa bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima svjetlost sa tamom? - Apostol Pavle ( Druga poslanica Korinćanima, gl. 6, stih 14.)

Bobo,
Hvala, ponajviše što se, eto, ipak nađosmo u jedinstvu Vere ..(ipak ste me poslušali i osvrnuli se!)...pa se ovako dopisujemo, čak i kad to standardi nspm-a ne dozvoljavaju... (eto, ne mora se ni u avion!...
Hvala i što me prozivate u Istini Druge poslanice Apostola Pavla (u kojoj se nalazim), pa evo „dižem dva prsta“ da dopunim skromno mišljenje izneto u odgovoru gdinu Kumu, a u vezi „istorije“. U vezi konkretnog navoda....Da sad ne dodajem novu promisao da su i naši Sveci mogli biti jednostavno provokativni, ostaću na tome da su sigurno bili putokazni...
Ali, svako može preslikati i napamet naučiti sve moguće svete knjige, čak i da postoje originali, čak i da se nismo mnogi zagubili u prevodima, prepisima, mašti, ratovima, ali ne možemo preslikati trenutak i mesto...taj domen nismo postigli....iako pokušavamo u „pravovremenosti“ (tkz tajming) i „nebeskom ogledalu“ (tkz virtuelnosti) da se pretočimo bliže Svevišnjem...
Makar po čistoti 75% vode koju svi nosimo u svojim organizmima!
ps Na tom putu, da se ja usput zahvalim gdinu Đorđu Vukadinoviću što je dopustio ovu prepisku, bez sujete da će „uprljati“ njegovu čistu analiznu reč...
Čistu kao što i Niški edikt treba da bude...
Sve najbolje....

Vladika Artemije se otisnuo na Kosovo i Metohiju iz samo njemu znanih razloga i udario u samo srce Svetosavske Crkve. Na žalost 2000 karaktera nije dovoljno za eklisiološka (ali ne i eklizijalna)tumačenja za dublje razumevanje istog. Pravoslavna Crkva nije politička partija i principi delovnja se u mnogome razlikuju od političke svakodnevnice. Sabor za zadatak ima pre svega i iznad svega da očuva jedinstvo Crkve što je i učinjeno. To jedinstvo se čuva ne samo na lokalnom, u okviru teritorije SPC već i na vaseljenskom nivou. Vladika Artemije je jedini episkop kome je zabranjen ulazak na Svetu Goru. Slučajno? Prosudimo sami. To, međutim, ne mora da znači da Crkva ne treba da bude pod lupom javnosti jer Ona deluje kao javna institucija. Ipak, u tumačenju odluka crkve treba biti na oprezu jer; neznanje je najveći protivnik srba.