Избалансиран текст, ни по бабу ни по стричевима, већ онако како јесте. Свакако да спадам у оне који су забринути али не и изненађени оваквим расплетом ситуације у СПЦ. Неспокој се увукао у мене још од нестрпљивог покушаја да се Патријарх Павле смени док је био у болничкој постељи, а све за добро српског народа и СПЦ. Ја не видим никакво добро НИ ЗА КОГА у оваквим обрачунима у СПЦ. Моја вера у Бога није пољуљана ( није била пољуљана ни у породичној трагедији кад сам била много млађа) али вера у оне који представљају СПЦ јесте и јако ми је тешко због тога.

Оно што ми смета је дух текста, како рече горњи коментар "ни по бабу, ни по стричевима" (успут Марко није тражио средњу линију између закона и безакоња). Да ли овде ради о међусобним обрачунима епископа из сујете и борбе за личну корист или, можда, само можда, о борби за одбрану православља? Не верујем да ико ко иоле познаје ситуацију мисли да вл. Артемије то што ради ради за личну корист (то се са много мање вероватноће може рећи са остале учеснике). А ако се ради о одбрани православља, канонског поретка (више нема ни сумње да је "крађа" био изговор и то врло лош који је облатио саме тужитеље), и борби за очување угледа СПЦ (до угледа се не долази силом и партијским саопштењима, прегласавањима, блаћенима итд), како се онда може тражити средња линија?
Да се разумемо, ја не осуђујем ни Патријарха ни Синод што љубе папучу Великог Везира, ни што су примили свилен гајтан за вл. Артемија - можда они то морају да раде да би спасили што се може, можда да спасе своје позиција, је не знам. Али нека ми нико не објашњава да и ми сви морамо радити то исто и бацати се каменом - свако ће за своје дела одговарати сам.

Треба се сетити промена 2000 који је по мени био национални бунт против ииѕдајника,да би их ѕаменили дуги иѕдајници,као што је Тадић рекао кад су се спојили са СПС да су то програмски исте странке,грађанског типа ненационалне,сваки дан су ишле анкете,највисе је имала поверење у народу црква,па војска.Војска је ѕавршен процес,а црква је још у процесу.Жао ми је кад чујем радост патријарха на могуци сусрет и ѕаједнички молебан са папом, то је оправдано само ако папа долаѕи да тражи истински опрост ѕа све ѕлочине које су иѕвршили и још их иѕвршавају.
Свашта би хтео рећи али то не може у коментару. Проучите бар НДХ логор у Јастребарском.

Srbija jos jednom pokazuje neverovatnu naivnost, nasedajuci na providnu igru "zutih" i njihovih poslusnika u Crkvi i njihovih gazda sa Zapada! Jer, Artemijev usamljeni pokusaj otpora naopakoj i opakoj "politici" vrha Srpske Pravoslavne prikazuje se kao "raskolnicki" - a posve se zapostavlja da upravo taj crkveni vrh sprema i otvoreno najavljuje cepanje i komadanje SPC, po uzoru na Tadicevu i Cankovu "regionalizaciju" Srbije. Te bi nove, "pomesne" crkve bile direktno podredjene jerusalemskom patrijarhu, koji nema pastvu, ali ima gospodara, u Vatikanu! Tadicu su dve godine bile dovoljne da od Srbije stvori najbedniju americku koloniju - Irinej verovatno racuna da ce i on za toliko vremena baciti srpski narod na kolena i predati ga Stepincevom Bratu! Aman, ljudi, ne bojte se otpora, i ne zovite otpor "raskolom" - bojte se "jedinstva" koje propoveda Irinej, sa ciljem da nas sve u zaborav, sramotu i propast gurne! On jednom, Tadic drugom rukom! Oduprite se, manite se "izjednacavanja krivice"! Kriv moze biti samo onaj ko na smrti srpstva i pravoslavlja radi, a to Artemije sigurno nije. Treba li pogadjati ko onda jeste?!

Ако је тачан податак да МАКАР ЈЕДАН, а не седам ( или шест ) чланова сабора није подржао рашчињење владике Артемија, онда је свака дискусија сувишна и анализе се могу свести на ЛИЧНИ ПЛАН а не црквено-канонска питања.

И, што Синод и Сабор буду били осионији према владики Артемију, народ ће имати више разумевања за расколништво!!!

Da, dobra analiza. Mene najviše u svemu tome žulja to odsustvo istinoljubivosti kod ovih koji bi trebali biti duhovni, ta subjektivnost, nastojanje da se napadnom propagandnom "virtuelnom realnošću" pridobije za vlastitu stranu i pogled. Ako nema istinoljubovosti kod duhovnih ljudi, gde je onda ima?

Ima jedna izreka koja kaže:

Bog je sa progonjenima. Kad opaki progone vrle - Bog je sa progonjenima. Kad opaki progone opake - Bog je sa progonjenima. Kad vrli progone vrle - bog je sa progonjenima. Čak i kada vrli progone opake - Bog je sa progonjenima.

Када су се све институције урушиле, преостаје нам једино да створимо нове. Звучи револуционарно, па шта!?
Наравно, не бих мењао, "револуционисао" или "реформисао" Цркву, односно веровања људи. Нисам за такав социјални инжињеринг. Само треба да схватимо оно што и Ђорђе пише. Нема више тог ослонца у СПЦ, неће га ни бити неко време. Верници треба да уложе део свога времена да би помогли Цркви, но ја не знам како. Знам да се 85% грађана декларише да је српске православне вероисповести, па нек "тиха већина" искристалише неке ставове (уочити множину) па нек се јави. Давно рече владика, Атанасије ако се не варам - ако сте крштени и ви сте Црква, стога ме не питајте који је став Цркве.
Ипак, у реалности и Црква има хијерархију, а она не делује здраво. Тешко да јој се може споља много помоћи. Мислимо својом главом у смутним временима! Јесте да овај позив на свој рацио, који није независтан од света у којем делује, па још у црквеним (или верским) питањима делује протестантски. Но ми немамо тренутно органско јединство, јер не зна се, народски речено, ко је домаћин у кући. Не позивам на раскол, само кажем да тренутни патријарх Иринеј нема ни изблиза ауторитет који је имао Павле. Ни са Артемијем ствари не стоје боље.

Ко је владика, ко свештеник, јесу ли двери отворене или затворене, каква је камилавка, изговара ли се молитва гласније или тише... Шта то интересује учеснике у распри око Артемија? Не грешим за 98% расправљача. Људи који цркву доживљавају као један елемент српске националне посебности, чувара традиције и обичаја и ништа више, налазе са сходно да тумаче и процењују о политичким аспектима одлука Синода, Сабора, епископа, патријарха итд.

Баш они, тим радњама, профанишу цркву, окрњују њен углед у народу, иду на воденицу мирку ђорђевићу, Б92, Шорошу, Кандићки, Тадићу и Чеди.

Voleo bih da mi neko od ovolikih vrnih komentatora koji pevaju svi u jedan glas pojasni dve stvari:

- da li mislite da rimski papa ne treba da dođe u posetu ovoj zemlji uprkos tome da u njoj živi nekoliko stotina hiljada katolika?

- vidim da se sada na desetine tekstova i komentatora javlja u odbranu monaha Artemija, što je svakako lepo, ali ne čini li vam se da je s istom revnošću trebalo da kritikujete i sve druge nepravde koje su se dešavale u Crkvi? Ovako izgleda da dok je pokojni patrijarh Pavle bio živ da je sve bilo harmonično za razliko od sada. Sad ste svi pravednici.

svaka cast na tekstu koji je krajnje objektivan!
tesko je vreme, a jos teze svrstati se na neciju stranu. cini mi se kao da je u pitanju izbor: da li zelite da vam amputiramo levu nogu ili obe ruke? koje su, naravno, zdrave..
ipak, neke stvari su mi veoma cudne. tipa da je uklonjen episkop koji je jedini javno govorio protiv nato okupacije kosmeta i zapadnih mocnika, a cini mi se i protiv ove veleizdajnicke cvlasti u srbiji. isto me zacudila reakcija vrha crkve na prilicno blag stav povodom odrzavanja parade nestranosti u prestonom gradu. misljenja sam da je morala da bude mnogo energicnija reakcija, poput one u rusiji. jer da je bilo tako, verovatno se parada ne bi ni odrzala. ovako, poceli su i duhovno da nas siluju. a, jos vise me zaprepastila vest kada sam cuo poziv papi da poseti srbiju! i koje bio protiv toga svima je jasno. eparhija rasko-prizrenska je bila najzilotskija u spc, sa najvecim brojem monaha. kao takva mnogima je bila trn u oku. ko god je posetio bilo koji manastir iz te eparhije, naisao je na monastvo koje je zaista bilo olicenje istinskog pravoslavlja. crkva se "busi" sistematski spolja i iznutra, neprijatelji srbije danas imaju jos jedan razlog vise da se osecaju lepo. a, mi pravoslavci, mi srbi gde smo?

Подсећа нас господин Вукадиновић на свој прошлогодишњи пророчки текст. Заиста, да ли је могуће да је прошло тек годину дана? (Овај пут неће бити ни "новинара из Новог Сада", ни Пешчаника, ни Басаре ни Бошка Јакшића, овај пут је баш ни по бабу ни по стричевима.)

А што се тиче уважених епископа, изгледа да после вишедеценијског манастирског мира, они нису дорасли тренутку преузимања власти, уласка у раскош, додворавања, уцењивања и награђивања од стране тог великог света. Нека су нам свима прости наши греси.

"Баш као што ни Артемију не иду на руку јуродиви „подржаваоци“ који, заклањајући се иза његовог имена и страдања, шире мржњу по интернет универзуму, бацајући клетве на патријарха и анатемишу свакога ко покаже макар наговештај разумевања за „ђаволско-ватиканско- масонско-комунистички“ синод."
Већ су кренули. Кладим се да већина није ни прочитала текст него чим виде неки наслов везан за „случај Артемије“ крећу у синхронизоване нападе на неистомишљеникe.

Све треба на видело.Је ли Атремије већи грешник од оног или било ког другог владике који има дворац са базеном и луксузом изнад наших националних могућности, или тачније апсолутно несразмеран са општим стањем нације.Ако уопште није низашта материјално крив, онда треба јасно рећи због чега је расчињен.Да ли зато што се вратио на Косово и супроставио Синоду-И дали га је синод због тога расчинио.Ако јесте, ттреба видети шта какнони кажу и да ли је тачно да се то без његовог саслушања не може учинити.Ако није због тога, онда треба (а то се мора и у једнмом и у другом случају)јасно рећи шта је разлог ове битке противу Артемија.Па да тачно установимо ко стоји иза овога чина и докле то може да нас доведе.Да би смо то сазнали неопходно би било да се објаве имена оних чланова синода који нису гласали или су се уздржали од гласања при овој пресуди владици Атртемију, па да се виде разлози њиховог издвојеног мишљења у овој крупној одлуци Синода.
Потребно је дакле све истерати на чистину да бисмо могли да судимо.Наравно да се одлука о посети Папе не може доносити без шире консултације не само цркве него и овог народа.Неће се нишпта с тим у вези решити ако се уклони владика Артемије.Што се раскола тиче, сам Артемије није мера раскола али јесте она друга страна у синоду која је издвојила свој глас.Све терба довести у ред ако хоћемо цркву у коју верујемо.И да ми судимо о посети папе а не само неколико већинских владика.А онда треба испитаи пословање свих владика који су начинили луксузне дворце од својих резиденција чиме су издали пример патријарха Павла и дирекртно се његовој скромности наругали.Па да пресудимо.Овако се много непотребно замајавамо.и улудо скрећемо пажњу с много важнијих ствари из нашег материјалног и политичког живота.

Чини ми се да је дошло до забуне по питању начина одлуке сабора епископа у вези канонских црквених проблема.Тврдња да се саборске одлуке доносе гласањем се односи само на питања вере у ужем смислу,док се канонски проблеми могу решавати гласањем.Разлог томе је другачија природа црквених догмата у односу на каноне.Догмати су вечне и непромењиве истине црквене вере и односе се на њену трансендентну природу,док су догмати историјски условљен израз те вере,донет у циљу решавања конкретних проблема са којима се црква,која их је доносила,у датом тренутку суочавала.Због тога у Цркви, ипак, постоји разлика између односа према догматима и канонима.Такође,канонско није оно што одговара само слову светих канона,већ пре свега духу истих канона,духу који изражава вечну истину Цркве (то је исти принцип који се односи и на св.Писмо).Показатељ промашеног тумачења светих канона од стране монаха Артемија јесу дела која су из тог тумачења произашла,дела којима је он погазио суштинске догмате о цркви.Тиме се показао као присталица некакве лутеранско-пијетистичке еклисиологије,где се заједница са Богом остварује независно од Цркве.Због свега тога је смешно његово позивање на св.Златоуста,јер св.Јован није никада подривао јединство Цркве,него је приликом свог другог прогона се катедре поручио својој духовној деци да буду верна епископу који ће уместо њега доћи,јер нема Цркве без епископа(ова реченица се налази у древном Паладијевом делу Дијалог,које је главни извор за житије св.Јована).Следбеници монаха Артемија овај део никада не наводе јер није у склади са њиховим антицрквеним настројењем.Такође је неистинита тврдња да је Златоусти у прогонству непрестано служио Литургију.У житију се говори само да је он на самрти обукао одећу која му приличи и да се причестио,што чак не мора да значи ни да је он служио,него да се причестио пређеосвећеним даровима(то тумачење је дато у фуснотама горе поменутог дела Дијалог).Због тога молим следбенике Артемија да не изврћу документа Црквене историје.

Није Србима проблем појава више струја унутар СПЦ (слично као што није ни постојање различитих политичких странака). Проблем је што међу свим тим разним мишљењима, странкама, путевима, фракцијама, тј. разним људима, ретко се може наћи неко ко је у стању како ваља водити српски брод. Али они који су на позицијама моћи, а за то недовољно способни, се о томе не брину, већ се међусобно боре за превласт, како доликује традицији српских великаша. А у ово модерно доба, за те своје сукобе око моћи и превласти, сада имају и много већу публику, путем медија. Тако да сви (они у борби за свој део колача моћи, ми остали као гледаоци, навијачи, а неки и као учесници нижег ранга, прижељкујући свој преостали део мрвица тог колача) усмеравамо енергију у ствари које неће помоћи бољој српској будућности, већ напротив. Потребно је да наше капацитете усмеримо ка проналажењу нових, бољих путева који ће нас Србе извести из каљуге у којој смо. Тренутним, пролазним великашима из било које сфере, не требамо придавати пажњу када се они у каљузи у којој смо сви заједно, чему су и многи од њих допринели, међусобно боре за превласт. Пажњу, енергију и умне капацитете би ваљало усмерити у правцу тражења путева и решења слично оном о чему је писао Никола Турајлић у свом Апелу...

Поштовани и надасве драги господине Вукадиновићу. Драги ми је да постоји овај сајт и да се слободно може на њему писати. Тако и ја, која сам нико и ништа, могу оставити овде неку поруку и захваљујем на томе.
Забринути сте за институцију СПЦ која је за Вас један од стубова Српства. Усуђујем се да дам један мој приказ проблема који постоји у вези са тим.

Проблем који је сад настао је проблем између националног и хришћанског у доживљају СПЦ. Постоји снажна хришћанска струја у нашој цркви, којој припадају многи наши врхунски теолози (говорићу о оним људима из Цркве који имају већи утицај него обични верници). Они су углавном учени у Атини, али и на Западу. Њима на срцу лежи хришћанство уопште и свесни су проблема са којима се свеколика Црква (на Западу и Истоку) суочава. Као што Атанасије рече: ни Грчка, ни Руска црква - већ Јерусалим! Наиме, сами сте поменули да постоји неки мали јаз између оних окренути Русији и онима окренути Грчкој Цркви и Цариграду (васељенском патријарху). Међутим, како Атанасије рече само је Јерусалим (тј. Христос) важан.
Са друге стране, у нашој СПЦ је година подгрејаван национализам и то се сад обија о глави самој Цркви. А СПЦ није национална већ наднационална Православна црква која треба да окупља све хришћане на територији за коју има јурисдикцију. Она брине о хришћанском, а не пре свега српском. Међутим, све наше владике и ове и оне брину и о српском (мада то превазилази позив једног хришћанског владике). Дакле, проблем настаје када се СПЦ доживљава као институција српског народа, јер онда она не може слободно да дише у својој хришћанској пуноћи. Сетите се да је Христос распет због јеврејских националиста.
Али чак и ако узмемо српски интерес, заиста је Артемије погрешио што није хтео да преузме храмове које су изградили Албанци новцем ЕУ. Јер, погледајте, за 50 година, шта је боље да ли да у Приштини нема Православног храма или да га има? И у другим местима. Тако је своје вернике широм Косова био лишио да имају Цркве, из ината.

Ништа није случајно и све је већ виђено.Црква је кажемо одвојена од државе.Бојим се како су кренули црквени великодостојници,да се све више одваја од народа.Народа све мање па смим тим и вјерника а епархија и Епископа све више.Зар све ово не птсјећа на нашу политичку свакодневицу.
У Сабору више нема једногласја ,већ се одлуке доносе присутном већином.Даби већина била што сигурнија,.нек ми буде опроштено на изразу ,промовишу се нове епископије па самим тим и нови послушни епископи Синода.Најава Сабора о подјели Митрополије Београдско-Карловачке само је доказ за ову сумњу.
Сва ова догађања у нашој Цркви су нажалост слика нашег друштва и народа уопште.
У држави гдје се министар хвали како је успјешном акцијом полиције друге државе протјеран Владика из манастира,а ми сви ћутимо,а ћутање је кажу одобравање,само је доказ нашег моралног посрнућа и свеопштег друштвеног расула.
Да се вратимо на почетак,ништа није случајно све је већ виђено.

Извињавам се због овог лапсуса (као и неких претходних,који нису били битни за садржај па их зато нисам помињао).Написао сам-Тврдња да се саборске одлуке доносе гласањем се односи само на питања вере у ужем смислу-а правилан текст је био-Тврдња да се саборске одлуке не доносе гласањем се односи само на питања вере у ужем смислу.Још једном извините.

@Васкрсија
То што се на ПБФ учи како су житија светих бајке очевидно даје резултата. Нпр. разбојнички сабор који је рашчинио Св.Јована Златоустог, чак га је 3 пута претходно позивао на њихов суд, а ови наши се нису удостојили ни једном да позову в.Артемија пре пресуде.


ДА ЛИ НЕКО МОЖЕ ДА НЕ УВИДИ СЛИЧНОСТ ДОГАЂАЈА ИЗ ДОБА СВ.ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ И В.АРТЕМИЈА?

У сваком случају в.Артемије не подрива јединство Цркве зато што, као Св.Јован Златоусти, не признаје незаконите одлуке Сабора. В.Артемије никога не позива да не поштује друге епископе нити икога зове да га следи! Св.Јован Златоусти такође није одбио никога које добровољно пошао у изгнанство са њим

@Маша Драга Машо, није Артемије спалио 150 цркава и манастира него неко други. Ти исти су и вернике брутално протерали и имовину им одузели. Разлог зашто није желео да их ти исти обнављају је и тај што се обновљене цркве и манастири сада на Косову и у делу МЗ третирају као храмови ``православне цркве на Косову`` Ни ``с`` од ``српске``!

Браћо Срби,
обожавање покојног патријарха, као и подозривост према живом патријарху, нису проузроковани побожношћу и црквеношћу. Већина Срба о хришћанској вери зна јако мало. Слава и пост су претворени у магијске обреде који се поштују независно од њиховог изворног смисла. Данас се ових ритуала придржавају људи који не верују у Бога, али верују у православље.
Руси као српска "браћа у православљу" не знају о вери својих предака ништа више него што то зна "просечан Србин". Још тридесетих година, Стаљин је затворио све манастире, претворио цркве у складишта и клизалишта; свештенике и монахе побио и позатварао. Први манастири отворени су за верске обреде тек 1986. Русима је хришћанство, помало као Србима, ново и непознато. Православље им је питање колективног идентитета и државне идеологије, а не питање вере (уверења) и спасења.
Српска историја, српска култура, српска кухиња, српска музика, као и спорт, па чак и географија, могу и морали би да буду много јачи кохезиони фактор од верске и еклисиолошке униформности. Вукадиновићеви постојани позиви на "минимум патриотизма" су у потпуном нескладу са бригом за црквено јединство. Ако цркву видите у служби племена и политике, запитајте се колико сте сами допринели "страшном расколу". Ако сте се разочарали у цркву, запитајте се шта сте уопште од ње очекивали. Ако мислите да сте грешни и да вам само Исус Христос може помоћи да задобијете вечни живот, држите се цркве, исповедајте се, причешћујте се (при+чест = постати део) и не брините за Артемија, синод, Русе, Цариград и Папу.
Где се деде она изрека коју су Срби некад знали - "У се и у своје кљусе"?

Разуме се да мислим да римски папа не треба да дође у посету Србији јер је неколико стотина хиљада Срба убијено на најсуровији могући начин уз благослов католичке цркве.
Ја бих волео да ми неко објасни како је могуће да неко уопште постави питање које сте Ви поставили.

Зашто нам се чини да је прошла тек једна година? Због огромног броја догађаја који су пали у тих 365 дана, од смрти патријарха до на пример "случаја Артемије". Тачно је да нас од тада дели само једна година али "догађаја" је било и раније и то не мало. Процеси који су добили расплет сада, пре неколико месеци или последње године увелико су имали свој почетак, развој и трајање најмање читаву деценију пре краја земног живота патријарха Павла. Други је проблем што се много тога гурало под "црквени тепих". Неколико афера које су нашкодиле угледу цркве, су и ако пренадуване, добиле баш крила јер се од стране црквеног врха није реаговало или се "на проблем гледало широм затворених очију". Информације о богаству и раскошном животу појединих владика, политичком ангажовању, "необичним навикама" једног великодостојника са југа Србије су најчешће тумачене као измишљотине противника СПЦ (један аналитичар је за све оптужио Империју, ваљда му је тако лакше - аналитика је заморна, изазива напор код читаоца). Господин Вукадиновић реално процењује ситуацију "распоређује" одговорност за стање на више актера али са разлогом издваја црквени врх као најодговорнији.

СПЦ јесте институција српског народа, само јој име то каже, нећемо је ваљда назвати ХПЦ (хришћанско православна црква). Свакоме је дозвољено да јој походи, чак и нехришћанима, и шта је ту спорно? Нисам против уједињења, али када би се испунили одређени услови. Први би био да се укине Света столица. Због чега се толико инсистира на ауторитету једнога човека? По чему је он посебан и има ореаол какав немају верски достојанственици других религија? Да би се рекло да је католичка вера посебна и изнад других вера. Е, па то што они хоће да буду изнад је проблем, а не некакав недостатак хришћанства код Срба. Значи Папу свести на меру која му припада, на поглавара римокатоличке цркве, а не целога света и формирати заједничку врховну институцију којој би он био подчињен као и православни патријарх. Конфискација папамобила се подразумева, нема разлога за спектакуларне посете, јер не би више представљао ауторитет. Био би обичан војник хришћанства, а не његов генерал.Пошто до овога никада неће доћи, зашто би дошло и до уједињења? Прихватањем уједињења прихватамо и Папу као врховног ауторитета, а ,као што рекох, не видим разлог за то. Стање у СПЦ је лоше. Можда лошије, него што је икада било. Пријатељ ми је једном рекао да би за њега најбоље било да се посвети цркви,јер се не сналази у политици. Дебело би погрешио ако се узме у обзир шта се све дешава у и око цркве.Ту има више политике него у Стејт Департменту. Оно што сам приметио јесте то да се актуелни ставови СПЦ поклапају са актуелном политиком владајуће странке. Да ли је посета Папе и уједињење један од услова да Србија уђе у Европску Унију?

Као и раније, по обичају, одличан чланак, који нам даје јасан и разуман опис дешавања у СПЦ, поводом расчињења Владике Артемија. Ни по баби, ни по стричевима, како су многи приметили.
Ја немам шта да додам, али, да би коментар имао разлог писања и неки смисао, написаћу нека моја сазнања са Косова и Метохије од пре петнаест година, где сам тада често послом путовао и много пута разговарао са ученим Шиптарима.
Моје основно питање је увек било: шта њихова деца уче из историје у њиховим школама, обзиром да су тада већ били ван школског система Србије. Одговор је , углавном, увек био исти, а састоји се у следећем: Ми, Албанци, смо Илири и први смо примили хришћанство. Сви манастири на КиМ су наши, наш је и Цар Души (Душан) и даље, у том смислу. Са доласком Турака, њихова ратничка "крв" је прешла на страну Турака, јер им је то била прилика да се ослободе Срба и обнове своје Илирско царство. Али, Турска власт је донела и нову веру, Ислам. Тако су они многе цркве претворили у џамије. Пошто су они били ратници, бегови, спахије и паше, довели су рају, Србе, да обрађују земљу, а дозволи су им, "из доброчинства" да иду у празне цркве.... Ово и овакве приче и "истине" уче, званично, шиптари на Косову већ двадесет година. У међувремену су објављене на десетине књига које су потписане од званичних светских историчара, али за добар новац. Има још много тога, али је довољно за сада.
И, како је било радити и живети на КиМ, поготову уз ову нашу државу Србију за последњих 70 година. Како је овим нашим црквеним оцима, када се морају прво одрећи свог, рођеног, имена, како би постали владике (епископи). Могу се овако поставити много питања, али пре тога треба научити много, како би та питања имала неки смисао.Уз сво поштовање наших епископа и наших државних владара, ја мислим да су већина (велика) њих у незнању (великом) и немогућности да разумеју наше СРБСКЕ муке и патње, односно да виде пут који треба да иде Србија.

@Васкрсија


Дивно је што сте Ви нама тако лепо навели све ове Свете оце, али нико од њих (изузев Св.Јована Златоустог) није био претходно на незаконит начин уклоњен нити насилно прогнан са своје катедре, тако да се њихови случајеви апсолутно ни по чему не могу поредити са случајем владике Артемија.

Дакле, још једном, од свих ових Светих отаца које сте навели, једино је Св.Јован Златоуст насилно и безаконо уклоњен и зато он "није хтео да напусти катедру", као што и ви сами наводите, али са изгледа једном дозом чуђења због таквог поступка Св.Јована Златоустог, па зато замерате и владики Артемију што се угледа на њега.

Ono sto je evidentno da se srpsko drustvo polako
unistava u svim segmentima.Sada je na redu SPC,jer
i ona jako smeta ,posto se zeli ici u globalnu
konstrukciju sa onima,koji su unistili Jugoslaviju,
a sada se unistava Srbija.SPC je ostala jedina
spona sa srpskim narodom i trbala bi biti nasa
nada da istrajemo do kraja i sacuvamo svoj
identitet.Ovo sta se desava u SPC i sa vladikom
Artemijem je pozadina neceg,sto mnogi od nas ne
mozemo prihvatiti bez mnogo vecih argumenata,nego
sta nam se nude.Ovde se ne govori uopsteno o nekoj
Hriscanskoj crkvi,vec o nasoj SPC,gde je uveliko
prisutan raskol i bez vladike Artemija.Kako shvatiti
zalaganje crkvenih velikodostojnika za unijacenjem
i dolaskom Pape u Srbiju 2013 godine.Da li se itko
zapitao,kako su ubijani Srbi u Hrvatskoj i pod
cijim patronatom?Papa sledece godine dolazi u
Hrvatsku da se pokloni Alojzu Stepincu i proglasi
ga svecem,za sve zlocine koje je ucinio nad Srbima.
Onog trenutka,kada se Papa javno izvine za zlocine
u Hrvatskoj,onda se eventualno moze razmatrati
njegova poseta Srbiji.Ako kao Srbi-pravoslavci,ne
istrajemo na vrednostima koje nam trebaju biti
prioritet,onda od srpskog naroda ,nece nista ostati

Примери су наведени да се покаже да је бесмислица тврдња Артемита да се не бира нови епископ док је жив стари епископ, и да се тиме они исмеју као велики светосавци који не знају ни житије св.Саве.Што се Артемије није угледао на Григорија Богослова?Да ли је Григорије Богослов неправославан зато што је оставио Цариградску епископску столицу?Неће бити да је тако.Можда је разлика у томе што Григорије Богослов није био егоиста,и што није био окружен групом калуђера који уместо да окајавају своје грехе шпаратају Београдом држећи "молитвене скупове", као што је чувени Артемијев ађутант Антоније.Нећу да улазим у то да ли је материјална корист разлог за такво противљење одлукама Сабора о скидању са те епархије.Како год било,Артемије је могао да се жали на одлуку сабора,што је радио и страшно злоупотребљавани св.Златоусти-пишући папи Инокентију и тражећи приликом повратка на катедру сазивање васељенског сабора који би га оправдао.Артемије ,као изврстан познавалац св.канона и устава (нема придева свети) је могао да поступи канонски и да се жали ширем сабору због свог пензионисања.Он то није учинио,јер њему ни не треба реална заједница са осталим црквама(задовољава се виртуелним јединством=протестантско вероучење),већ је бранећи Устав погазио догмате Цркве,за сад без и мало кајања.Напавши једну епархију напао је Васељенску Цркву која се у свакој епархији показује.Тиме је напао и Христа, јер је Црква Тело Његово, од којег је Он неодвојив.Никаква одбрана устава и позивање на римско право не могу да оправдају ту духовну абоминацију.Напасти Тело Христово због одбране устава-сулуда ствар.Веровао бих да је Артемије праведник да није било његових, прво непријатељских изјава упућених према св.Синоду,а касније и ,по злу чувеног, "десанта" у страдалну епархију.Неправедно прогоњени не поступају тако, него поступају као што је поступао Једини без греха,који је на лажи и пљувања окретао други образ.

Моје мишљење је да треба поћи од основног, од последица свега овога. Све ово је једна велика замка. Видим да су многи начитани у вези с теолошким штивом што у овој причи не би требало да буде од пресудног значаја. „Корисник услуга“, прави верник , овде је бачен на маргину а „стваралац услуга“ – духовник преведен у агитатора за једну од опција. Ово треба игнорисати јер је манипулација превише а сваки од наших владика и свештенство су у великом стресу. Доносе се крупне одлуке преко колена, тера инат и заоштрава се као да су у питању дисквалификациона такмичења. По том набоју се може и закључити да је крајњи циљ маргинализовати и дискредитовати СПЦ која је увек била егзистенцијални ослонац овог народа. СПЦ је убачена у „машину“. И многи су попустили јер су пристали на то да буду средство. Зашто је то тако? Седам деценија се на СПЦ врши огроман притисак и не с једне него с небројених страна. Изгледа желе да српске храмове (и оне преостале у Метохији и на Косову) претворе у туристичке објекте у којима ће преостална свештена лица као „кустоси“ лагодно живети од туризма (уместо да ти храмови, сходно светлој светосавској традицији, буду духовни и последично томе, креативни чувари идентитета и вере овог народа).

@Васкрсија
Просто је невероватно колико изврћете тако јасне чињенице.

Сви свети оци које сте манипулативно навели као примере за своју неканонску тврдњу, су сами тражили да их неко замени АЛИ на позицији ПАТРИЈАРХА (илити архиепископа), и ни један од њих није уклоњен против њихове воље и ниједан од њих није прогнан. Да ли можете то да разумете? Ниједан од њих што сте их навели, изузев Св.Јована Златоустог који је једини безаконито свргнут и протеран у изгнанство, попут владике Артемија.

Да ли је Св.Григорије Богослов безаконо свргнут и протеран у изгнанство попут Св.Јована Златоустог и владике Артемија? Није, тако да његов случај никако не можете да поредите са случајевима Св.Јована Златоустог и в.Артемија.

Такође, ви намерно изврћете појам "живог епископа". Та тврдња коју ви неспретно покушавате да оповргнете, односи се на "активне епископе" ако вам је тако лакше да схватите. Владика Артемије је у септембру повукао своје потписе са свих неканонских одлука против њега укључујући и ону да прихвата неканонски статус умировљеног епископа. На тај начин он се вратио из неканонског статуса у канонски статус - по којем је он једини канонски епископ Рашко-Призренски. Сабор је морао то прво да расправи пре него што је изабрао другог епископа поред "живог, тј. активног епископа".

Једноставно, екуменистичка већина у Сабору простим надгласавањем, без икакве канонске пресуде, осионо, гурнула је в.Артемија у неканонски статус умировљеног епископа. То је статус који није дефинисан Светим Канонима, већ то је измишљени статус од стране новотараца.

@ Петар Јанкетић

Заиста је излишно позивати се на светог Јована Златоустог и поредити његов случај са случајем рашчињеног владике Артемија. Разлика између Артемија и светог Јована Златоустог је просто неописива! Артемије (и свако од нас данас) је далеко од св. Златоуста као земља од неба!
Готово сви бранитељи рашчињеног Артемија заборављају, или не желе да знају, да Свети Архијерејски Сабор није свргао Артемија и рашчинио због финансијских малверзација (у вези којих се води одвојен судски поступак пред световним судом) већ због Артемијевих и Симеонових бројних и дугогодишњих канонских прекршаја. Такви су, рецимо, неодазивање позивима да присуствује седницама Синода и Сабора, не извршавање разних наредби Синода и Сабора па и самог блаженопочившег патријарха Павла, као што је смена Симеона Виловског са положаја епархијског секретара - шта више, Артемије је отворено пркосио овим одлукама, па је тако Симеона, који је служећи на својем антиминсу у туђој епархији и другим канонским прекршајима, чак унапредио у чин архимандрита! Е због ових и сличних поступака је Артемију одузета епархија, а даље је његово понашање и однос према Цркви био све гори, а о понашању његових (псевдо) монаха да се и не говори! Узевши у обзир све ово и овакво гордо и дволично Артемијево понашање, зар се могло очекивати да Сабор и Синод имају и мало тактичности према њему који је годинама упорно противречио свима! Артемије се данас жали како није био позиван на Сабор када се говорило о његовом случају, али зар он после свих не одазивања на позиве Сабора и Синода у протеклих пар година, уопште има права да се позива на ову "неправду" према њему?!
Након свега, Артемије изјављује да се он није одвојио ни од кога него да је и даље у јединству са "Светом Саборном и Апостолском Црквом". Овим уопштеним изразом он је јасно ставио до знања да више себе не сматра делом Српске цркве, а ако није део ње, онда није део ни једне друге канонске Православне цркве, као што то нису ни сви они који му следују.

@ Харун ал Рашид
Харуне, илузорно је очекивати "и мало тактичности" од Синода и екуменистичке већине према случају владике Артемија, кад екуменисти (по сопственом признању) пуних 10 година сањају о његовом рашчињењу, али без обзира на то, Синод и Сабор не смеју да се руководе осветом (што Ви оправдавате), већ једино Св.Канонима и Уставом СПЦ где јасно пише да се нико не може казнити, а да се претходно не саслуша.

Такође, ни Ви нити ико други (ма колико били бесни на њега) не можете му одузети право на одбрану (кроз саслушање) које му је гарантовано и Св.Канонима и Уставом СПЦ и зато што му је то право згажено, одлука о његовом рашчињењу је незаконита. Иначе, смешна је тврдња да је в.Артемије одбио ИКАДА да присуствује Сабору (или Синоду ако је био позван).

Иначе, све што сте Ви навели у вези неоспорних трзавица између в.Артемија и Синода протеклих година, треба да знате, да за то читаво време, њега никад нико није званично оптужио ни за шта, а по Вама испаде да је в.Артемије наводно оптужен од Сабора и п.Павла још од пре неколико година, па се као в.Артемије није одазивао на ту некакву оптужницу??? О чему Ви причате? Саборско умољавање в.Артемија да нешто уради апсолутно није исто што и оптужница. Да ли то разумете?

Једина оптужница коју је в.Артемије ИКАДА примио, је она коју је званично добио 24.априла 2010. (два дана пред Сабор на којем је умировљен) и за коју му екуменистичка већина никада није дозволила да изнесе своју одбрану у регуларном поступку доказивања чињеница, а што је в.Артемије упорно тражио.

"У сваком случају, дух раскола и омразе је већ увелико пуштен из боце. Многе појединачне грешке су почињене, а штета је велика и заједничка"
Раскол и омрза.Генетика или Судбина?Материјално или духовно?У сваком случају наше српско.

Нек ми Бог опрости на моме незнању ко је овде у праву. Читајући коментаре имам утисак да је велика већина људи који посећују овај сајт добронамерна и то је за почетак сасвим довољно. Лично не бих да судим никоме, само да констатујем да је велика штета направљена. Ако сабор СПЦ позове римског папу многе ствари ће бити јасније. Ако (далеко било) буду служили заједно готово све ће ми бити јасно. Некако имам утисак да је вл. Артемије у праву, наравно то може да буде последица ината, али никако не би требали поестовећивати вл. Артемија са светитељима у сличним околностима, ако ништа, оно бар да се непрелести.
Што више молитве и што мање мудровања свима нама!

@ Петар Јанкетић

Треба још нагласити, да у својем спорењу са Синодом и Сабором, Артемије и његови монаси, као и њихови бројни бранитељи и адвокати, упркос томе што се представљају као корифеји православља, уводе разне не православене принципе на више нивоа, противне канонском али и догматском предању Цркве. А у исто време Сабор и Синод оптужују за новотарије!
Тако рецимо, Артемије у својој најновијој изјави за Новости и Политику, као и пре тога у манастиру Дубоки поток, изјављује да се он није одвојио ни од кога већ да је у јединству са Светом Саборном и Апостолском Црквом (питам се којом) и Светим Оцима. Али владика би као доктор теологије и духовник требало да зна да се не може бити у јединству са Васељенским саборима и Светим Оцима изван Цркве! Па и протестанти и римокатолици изучавају Свете Оце Истока и диве се одлукама Васељенских сабора али их то не чини Црквом нити православнима, зар не?
У исто време, у својој одбрани, владика и његове присталице, као у осталом и Ви, стављају Устав СПЦ испред Канона, при чему треба знати да предање Цркве не познаје црквене уставе као правне документе, што је уистину новотарија 20. века! Постоје манастирски устави - типици, што је нешто сасвим споредно у овој расправи. На Уставу нарочито инсистирају правници, Которанин и онај други из Крагујевца (заборавих му име, нек не замери) и не схватајући да тиме на Цркву пројектују световно право (Артемије се чак позива на паганско Римско право!) што је заиста неодрживо. Ви чак помињете одсуство оптужнице у суђењу Артемију као доказ да је свргнуће и рашчињење Артемија неканонско, али не схватате да тиме покушавате да помирите непомирљиво, тј. световно право са црквеним правом! Оно што је патријарх Иринеј изјавио је пак сасвим предањски и једино канонски утемељено, тј. да је Сабор архијереја једини валидни суд који има право да свргне и рашчини једног епископа.

@ Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Ваша брига је оправдана, али у суштини неоснована. Па наравно да нико не поистовећује врлине Св.Јована Златоустог са врлинама владике Артемија. Таман посла да смо толико безумни и горди.

Ми само поистовећујемо околности у којима су се нашли њих двојица и на тај начин доказујемо да Сабор не мора бити априори у праву и да епископ може да не призна безакону одлуку Сабора о своме рашчињењу, а да притом не отпадне од Свете, Саборне и Апостолске Цркве, него чак и да постане Светитељ упркос неприхватању Саборске одлуке о рашчињењу.

То је читава суштина поређења владике Артемија са Св.Јованом Златоустим.

А владика Артемије, као особа посвећена Богу скоро читавог свог живота, сигурно сам зна опасности од прелести, али исто тако зна и пут ка Господу којим су ишли наши Свети Оци и Учитељи Цркве, међу којима је један од највећих Св.Јован Златоусти - који је одбио да призна одлуку о рашчињењу.

Нема греха у следовању Светим Оцима православне Цркве.

Добро је што сте објавили коментаре Маше, Васкрсија, и Харун ал Рашида јер потврђују да Теолошки Факултет Универзитета у Београду више није искључиво Српско-Православни. Постаје разумљиво због чега поједини епископи шаљу своје кандидате на студије теологије у Русију а не у Београд. Ово је крупна промена у начину образовања теолога у православној Србији и треба јој дати најшири публицитет како би се покренула јавна расправа о последицама (позитивним и негативним) напуштања светосавског богословља у српским богословским институцијама.

Не будимо наивни, за име Бога. Папи је изузетно стало до посете Србији. За такву прилику најмањи му је проблем да посети Јасеновац. И да се тамо "помоли", поклони, осуди злочине, изрази жаљење и слично, што је сада мода код неких "у региону". И шта ће нам то значити? Ништа добро, осим још једног понижења. Зашто папа не би посетио Јасеновац? Таква посета му одговара. Преко ње ће доћи у Србију, а та посета је више срамота и увреда за Србе, а мање опасност од неког скорог католичења. Срамота за српску историју и увреда за жртве српског народа у три протекла рата. Папа неће признати злочине нити ће доћи до неког покајања ни папине верске организације, ни хрватске државе или народа. сигурно неће скочити сами себи у стомак. Јасеновац није репрезентативно место српског страдања. Ту су страдали и Јевреји, Роми, Хрвати и муслимани/који су усташе сматрали за противнике/, партизани, четници, љотићевци, чак и католички попови- Словенци! Јадовно са Пагом, Глина, Пребиловци су прави симболи српског страдања. Тамо папа неће доћи, а и не треба нам, бар без објаве истине и покајања.
Уосталом, сумњам да се предвиђа неко ново преверавање народа, како је чињено вековима и како се данас чини по Хрватској и Херцег- Босни. Католичење ће бити постепено, приближавањем врха СПЦ папи и Риму. Скоро неосетно и безболно за народ. Увод у то је губљење изворне, народне вере и измена богослужења, што се увелико ради. Тако, не скида се одмах иконостас /изузев у моме Требињу/, већ се народ навикава на службу отворених двери/врата/ на иконостасу. А ако су врата стално отворена, онда нема ни потребе за њима. За неко време скинуће их, а затим и иконостас па ћемо имати исту слику олтара као код римокатолика, итд. За то време "екуменски сусрети" биће све чешћи. Прво ће бити присуство једних на богуслужењима других. Затим, миц по миц, почеће и форме заједничког богослужења, да би бисмо "сви били једно", по папиној пројекцији, јер он неће одустати од своје суштине- земаљске власти под фирмом вере.

Objektivan tekst, kakav u ostalom od Vas g.Vukadinoviću i očekujemo. Na sve izneto bih samo dodao da je u najmanju ruku začuđujuće da je već mesecima pred Artemijem bila manje-više otvorena ponuda idi sa Kosova, ćuti, pređi u bilo koji drugi manastir i sve ti je oprošteno. Tako da vjerujem da su finansijske neregularnosti samo izgovor za raščinjenje i sredstvo za srozavanje ugleda. Nažalost nije bilo svijesti da se radi o ugledu SPC. Tekst slične tematike sam 20.11.2010. objavio na svom blogu http://janakis.blog.rs/ i bila bi mi izuzetna čast da ga pročitate.

Zamolio bih nekoga od cejnenih pristalica Sinoda da mi odgovori na ovaj komentar i tako razbije moje "etnofiletističke" zablude. Konkretno, zanima me zašto smatrate da intenzivano zbižavanje sa katolicima, istorijska poseta pape, izmene u liturgiji, i koraci u pravcu unijaćenja, nemaju ama baš nikakve veze sa upozorenjima svetih otaca? I da li vam je uopšte kroz glavu prošla pomisao da bi sve to možda ipak moglo da vodi ka ekumenizmu?

Паѕите само какво је то лукавство "прослава Миланског едикта у Нишу јер је цар Константин рођен у Нишу". Зашто се онда едикт не ѕове нишки него милански? Зашто главна прослава није у Милану него у Нишу? Шта би било да се цар Константин родио на броду? Где би тада била прослава? Све је ово само испала добра прилика да папа дође у Србију а да повод изгледа сасвим безазлен пошто у Србију и Русију никад није крочио.

"Немам намеру да улазим у канонска и еклезиолошка питања. Покушавам да судим само о политичким аспектима, као и о последицама по државу, националну самосвест и идентитет."

Аксиом 1: Христос је Истинита Мера свега створеног.

Битно је да оно што чинимо буде добро пред Христом.
Политички аспекти, последице по државу, национална свест и идентитет у националном смислу, за православног човека су у потпуно другом плану.
Овај текст, као и коментари на текст, показују да се одговор на тешкоће и искушења тражи искључиво у земаљским вредностима.

Аксиом 2: Једино Христос може дати благостање.

Православног човека не занима какав је у очима светских моћника и држава. Уздањем у Христа испуњава свој животни циљ на овој планети.

"Црква је стара и моћна институција."

Аксиом 3: Црква није институција.

Црква је Тело Христа Господа. Ми смо удови Тела Христова. Тело је Крепко и пребива у пуноћи. Тело не живи од свештенства. Свештенство је неопходно али може бити у мањем или већем паду. Упркос томе обавља своју улогу и Литургија не престаје.

Закључак:
Мало људи у овом народу схвата смисао Светосавља. Духовни Отац Срба и државе Срба је дефинисао овај народ и ову државу само са једним циљем: служба и живот у Христу. Ван овог оквира нема напретка, нема живота. Тако да свака борба ван Светосавља нема смисла.
Истински живети у Телу је пуно благодати, љубави и мудрости. Живот у Телу мења човека и све његове погледе на свет.
Ко не схвата поредак свега створеног и његову намену од стране Творца није у стању да помогне овом народу. Изјаве таквог човека се дефинишу само према тренутном смеру и јачини дувања ветра. Чим ветар промени правац или интезитет излази на видело њихова узалудност.
НАПРЕДАК И СПАСЕЊЕ ЈЕ МОГУЋЕ ОСТВАРИТИ САМО УГАЂАЊЕМ ХРИСТУ, ПРВО НА ЛИЧНОМ ПЛАНУ ЛИТУРГИЈСКИМ ЖИВОТОМ У ТЕЛУ - КАСНИЈЕ И НА НАРОДНОМ.

Опростите грешном слуги
Мир Вам од Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа и напредак молитвама Христоликог Саве

Иринеј Буловић омаче се и каза да ће Артемију (кад тад) сломити кичму („Дуга" бр. 1638 од 30. марта до 12. априла 1996, стр. 47).

Амфилохије Радовић не могадијаше да сакрије да је његов и синодални братоубилачки план стар десет година, говорећи: „Па, Синод на ту одлуку чека пуних десет година!“


Овај бездушник у свом човекомрзију благочестивог старца ружи називајући га „човеком који је изгубио здрав разум“, „који не влада собом“, „као да га је запосео зли дух“, „као да га је неко надрогирао“...

Атанасије Јевтић укорава овог Божјег човека, говорећи да се он (Њ.П. Артемије) није кајао, „није, бар, за последњу деценију“ (још једно братско писмо брату Артемију, сајт СПЦ, 23. новембар 2010.).

Треба напоменути да у том "братском и искреном писму" Атанасије владику Артемија назива лудаком, безочним и бестидним лажовом, лоповом, секташом итд.

Да ли је неко некад чуо или прочитао да је владика Артемије упутио било какву ружну реч, а камоли увреду својим прогонитељима? Довољне су и овакве јавне изјаве па да се лако увиди ко заиста следује благом Господу и Светим Оцима.

Ово ће на крају испасти теолошки сукоб владике Иринеја Буловића и владике Артемија, што је добра ствар. То значи да нема раскола, јер га ни један ни други не желе (барем тако кажу). Има ли у СПЦ миротвораца, па да сукоб већ једанпут умине? Ако нема, зло и наопако! Блажени миротворци јер ће се синовима Божјим назвати!

@ Јасна Симоновић
"верско јединство у целом свету"

Постоји јединство у Истини која је Православље, а ово које желите јединство је у лажи, а која се модерно назива екуменизам. Ова лаж, свејерес, утире пут антихристу.

@ Кум
"Зар мислите да се мешањем чисте и прљаве воде може добити чиста, или мислите да ће се папа и протестанти одрећи своје јереси?"

Тако је. Како се могу мјешати Истина и лаж? Или Свјетлост и тама?

Хм, "оптужница" из маја (!?) на крају новембра... па знамо да је +Артемију уручена два дана раније (?!), без права на саслушање и подношење доказа... Какав значај она може има без контрадикторног поступка?

@ Katarina

Смисао је у томе што владику Артемија после свега не може опрати ни Дунав ни Сава! Чак и да му је дато пола године да одговори на све ове оптужбе, немогуће је да би владика нашао оправдање за све ове прекршаје, зар не? И кад би одбацили половину овде наведених оптужби, опет је много! Кад се погледа временски распон наведених канонских прекршаја владике Артемија, онда је јасна и митрополитова изјава да се на Артемијево рашчињење чека десет година, јер неки од овде наведених канонских прекршаја и сами су довољни за моментално рашчињење.
Чињеница да је мајска оптужница против Артемија објављена тек у новембру сведочи о покушају Синода и Сабора да у јавности сачувају част и достојанство владике рашко призренског и да га спасу од бруке али изгледа да им он сам то није дозволио, па је тако сам одговоран, због својих поступака, што је ова оптужница уопште објављена у јавности. Наравно, она је објављена и да би се стало на пут манипулацијама и лажима који долазе од Артемија лично и његових одбегли (а не прогнаних ) раскалуђера!

@Харун ал Рашид

Kada se vec javiste, ocekivah da cete odgovoriti na posavljeno pitanje. A ovamo, vi biste da demonstrirate inkvizitorski postupak do kraja. Zbog cega? Niti jedno pravo ne predvidja da se tri puta, ili vise, za manje od godinu dana covek pordvgrava javnom lincu, a da se ne pripusti "tuziocima" (koji time postaju opadaci) da i jednu rec sebi u prilog kaze.

I to vam nije dovoljno, vec se pravite "vidovitim", a zelite i da "trgujete" s navodnih "pola krivice"?



U Pravoslavlju niti je bilo, niti ce biti inkvizicije i inkvizitorskog postupka; njegovoj prirodi i njegovim kanonima suprotno je da covek trpi sikanu bez da bude salusan, bez da ima prava na odbranu, pa cak i bez prava da se suoci sa "tuziocima". Sta reci kada se povrh svega radi o Pravoslavnom srpskom Vladiki?

Treba li da pokazem odakle su koreni Vase prve, usklicne recenice? Kakvo je to jezuitsko licemerje o "bratsakoj ljubavi i zastiti" u prikrivanju "krivicnih i kanonskih ogresenja"? Nastavi li se smerom na koji ukazuju vase reci, ne bi me cudilo da sledeci rascinjeni bude spaljen posle "velicanstvenog auto da fea". Dokument na koji ukazuje link komentatora Акт о ... niti je optuznica, niti je akt na osnovu kojeg se moze postupati. Moju generaciju najvise podseca na tzv. ideoloske analize raznih komiteta kompartije. To nije primereno SPC. Moze samo da mi bude zao zbog slabosti beogradske Patrijarsije da podlegne neistinama i intrigama, ali ce Gospod sve postaviti na svoje mesto, ranije ili kasnije. Ali, ako je za vas Rimsko pravo – varvarsko i neznabozacko, verovatno je zaludu vam govoriti i na dan kada molitveno proslavljamo svetog Justinijana, L. G. 2010.

@ Јасна Симоновић

Прљава вода се може прочистити али ствар је у томе што папа и његова "фирмa" не желе да је избистре већ да и чисту воду православља увуку у свој мутљаг.
Тај "дијалог љубави" је исти као онај који су водили Ирод и Пилат кад су се измирили на дан распећа Христовог.
Нема јединства, ни љубави, ни спасења без Истине која је Христос и која пребива у телу Његовом Цркви Православној.

@ Јасна Симоновић
"А ја вама желим да са платформе јединста у Истини
само обратите пажњу око себе на јединство у Вери....Оно се толико јасно види на сваком кораку...Чак не мора ни корак да се учини...(Император Константин је са Запада давно мислио о томе-ха!)"

Ма да, "јединство у вери", види се и из авиона-ха!

" Да, светлост и тама се стално мешају...И опстају заједно...Увек свиће...
Да, истина и лаж се стално мешају...И опстају заједно...увек се рађају у нечему... "

Не упрежите се у исти јарам са невјерницима, јер шта има праведност са безакоњем? Или какву заједницу има свјетлост са тамом? - Апостол Павле ( Друга посланица Коринћанима, гл. 6, стих 14.)

Бобо,
Хвала, понајвише што се, ето, ипак нађосмо у јединству Вере ..(ипак сте ме послушали и осврнули се!)...па се овако дописујемо, чак и кад то стандарди нспм-а не дозвољавају... (ето, не мора се ни у авион!...
Хвала и што ме прозивате у Истини Друге посланице Апостола Павла (у којој се налазим), па ево „дижем два прста“ да допуним скромно мишљење изнето у одговору гдину Куму, а у вези „историје“. У вези конкретног навода....Да сад не додајем нову промисао да су и наши Свеци могли бити једноставно провокативни, остаћу на томе да су сигурно били путоказни...
Али, свако може пресликати и напамет научити све могуће свете књиге, чак и да постоје оригинали, чак и да се нисмо многи загубили у преводима, преписима, машти, ратовима, али не можемо пресликати тренутак и место...тај домен нисмо постигли....иако покушавамо у „правовремености“ (ткз тајминг) и „небеском огледалу“ (ткз виртуелности) да се преточимо ближе Свевишњем...
Макар по чистоти 75% воде коју сви носимо у својим организмима!
пс На том путу, да се ја успут захвалим гдину Ђорђу Вукадиновићу што је допустио ову преписку, без сујете да ће „упрљати“ његову чисту анализну реч...
Чисту као што и Нишки едикт треба да буде...
Све најбоље....

Владика Артемије се отиснуо на Косово и Метохију из само њему знаних разлога и ударио у само срце Светосавске Цркве. На жалост 2000 карактера није довољно за еклисиолошка (али не и еклизијална)тумачења за дубље разумевање истог. Православна Црква није политичка партија и принципи деловња се у многоме разликују од политичке свакодневнице. Сабор за задатак има пре свега и изнад свега да очува јединство Цркве што је и учињено. То јединство се чува не само на локалном, у оквиру територије СПЦ већ и на васељенском нивоу. Владика Артемије је једини епископ коме је забрањен улазак на Свету Гору. Случајно? Просудимо сами. То, међутим, не мора да значи да Црква не треба да буде под лупом јавности јер Она делује као јавна институција. Ипак, у тумачењу одлука цркве треба бити на опрезу јер; незнање је највећи противник срба.