Sjajan tekst, uliva optimizam, snagu i volju za još uporniju i intenzivniju borbu za Srpstvo i srpsku slobodu!
Preporuke:
0
0
2
petak, 05 novembar 2010 18:50
Stanimir Trifunović, ranije PETI ELEMENT
Svaka odgovorna nacionalna elita, država, mora da ima plan za budućnost, mora da utvrdi dugoročne ciljeve svoje politike. To mora da učini i buduća nacionalna elita. Potom mora da postigne najširi konsenzus oko tih ciljeva kao pretpostavku za njihovu realizaciju. Pravilno definisani nacionalni ciljevi su izvor solidarnosti u državi i poziv na mobilizaciju naroda. Dakle,najvažnije srpsko nacionalno pitanje jeste: Šta ustavri hoćemo?
Preporuke:
0
0
3
petak, 05 novembar 2010 18:53
Petar P.
Boško, svaka čast na tekstu. Ja bih dodao da je i u Crnoj Gori bilo isto raspoloženje kao i u Vojvodini, na Podgoričkoj skupštini 1918. kada su hteli da se ujedine sa Srbijom. Najviše me je ganuo ovaj deo teksta:
Ne stidi se, brate Srbine, svog nacionalnog identiteta, nego se ponosi! Ne daj na sebe i svoje! Ustani protiv medijskih laži i optužbi o svom narodu i postani branič žene i deteta, svoga posla, svojih radnika, svoje porodice, svoga sela i grada, vere, nacije i države. Videćeš kako tvojim venama počinje da teče nova energija i kako se budiš iz omamljenosti i malodušnosti, spreman za neke nove borbe i pobede!
Bravo majstore - kao što kaže ona stara... Srbija je večna dok su joj deca verna!
PS: Ne pitaj se šta tvoja zemlja može da učini za tebe, već se pitaj šta možeš da uradiš za svoju zemlju!
Preporuke:
0
0
4
petak, 05 novembar 2010 19:34
sergios
Kao sto su mediji kljucni u procesu zombiranja Srba,tako su neophodni i u nacionalno-duhovnoj obnovi.Sadasnja vlast je definitivno nepravoslavna,sa nacionalnim folklorom prisutnim tek toliko da se ne obezlicimo a istovremeno da ne iritiramo nase anti-srpske prijatelje iz komsiluka i zapadnije.Daj Boze da se sto vise Srba okrene veri i naciji i tamo potrazi ispunjenje svojih zivotnih vrednosti i kroz sabornost da obezbedimo jednu svetliju buducnost svojoj deci.Taj proces je vec zapoceo ali za dalji razvoj neophodne su politicke promene i oslobodjenje medija.
Preporuke:
0
0
5
petak, 05 novembar 2010 19:56
Veljko
Naši dedovi su se ponosili patriotizmom i učinjenim za otadžbinu, mi se ponosimo pederastijom. Nekadašnje generacije su vaspitavane na epskim narodnim pesmama, sadašnje na televizijskim nacionalnim, kulturnim i obrazovnim diverzijama.
Nekada su se stranke utrkivale u rodoljublju, danas u pljački i korupciji. Ni zamisliti se nije moglo da iko javno zagovara otcepljenje dela državne teritorije. Niti se iko izvinjavao za seču dahija i sve što je usledilo. Kao što se nije ulagivao Uniji, papi, neoosmanlijama i kome sve ne, rasturajući sopstvenu zemlju i izazivajući raskol u sopstvenoj crkvi.
U toliko je veća zasluga i hvala mladom autoru. Iz njegove sredine je jedino očekivati revitalizujuće impulse, ali i delatnu organizaciju, budući da se od postojećeg korumpiranog i sklerotičnog političkog establišmenta ničemu dobrom ne možemo nadati.
Preporuke:
0
0
6
petak, 05 novembar 2010 20:08
Spetsnaz
Iako duboko cenim autora i slazem se sa gotovo svime sto je napsiao u ovom tesktu uvek ima neko ali
Pa pobogu G Obradovicu gde ste "uhvatili" tog bilborda i zrenjaninskih poslodavaca . Ti svi "poslodavci" su "zute" i "ligaske " perjanice o jedino sto zele da zastite su monopoli koje su stekli nad pomenutim Zrenjaninom . Em su pruvatni poslodavci , em su u nekom opstinskom savetu za razvoj , pa odatle razvijaju svoj posao a pride se bave i zastitom radnika . Ti siti poslodavci svojim zaposlenima isplacuju minimalce maltretiraju svoje zaposlene , koriste nemstene tendere ...
Mnogi ce reci da je to vase spominjanje tog bilborda nebitna stvar ali je itekako bitna . Jer sve to isto vrzino kolo .
Preporuke:
0
0
7
petak, 05 novembar 2010 20:44
Saša
Odličan tekst. Ovako nešte se van NSPM ne može pročitati, zato mi nemamo nacionalnu svest. Ako pogledate školske udžbenike, videćete da će nas još rasrbljenija generacija naslediti. Kakvu nacionalnu svest očekujemo od generacije kojoj je glavni problem ``sukob`` JK i Cece? Neko to majstorski radi, a autor se suprotstavio ``majstorima``.
Preporuke:
0
0
8
petak, 05 novembar 2010 21:11
paja patak
Gospodin Obradović je, koliko mi je poznato, jedan od istaknutijih ideologa srpske nacionalne svesti. Počeo sam, sa interespovanjem, da čitam njegov napis – ali nisam odmakao dalje od početka, a evo zašto, jer autor kaže:
- „...U govoru Slavka Županskog, predsednika Prvog srpskog narodnog odbora, sa balkona petrogradske opštine pred okupljenim narodom koji je dočekao Srpsku Vojsku...“ U Srbiji nikada nije postojao grad koji se zvao Petrograd! Autor misli na Veliki Bečkerek, a taj grad se krajem 1918 g., kada je u njega ušla srpska vojska tako i zvao. Tek, negde 1930-tih godina, ime mu je promenjeno u PetroVgrad, a ne Petrograd. Dakle, Slavko Županski nije nikako mogao 1918. godine držati govor sa balkona petrogradske opštine (a inače, potpuno se slažem se da je jako dobro što je pozdravio dolazak srpske vojske).
- U nastavku te rečenice, autor kaže: „...oslikana je izuzetna istorijska svest i istaknuta zavetna misao da je Banat, nekadašnji deo srednjovekovne srpske despotovine, ponovo zajedno sa svojom braćom...“ . Koliko znam, Despot Stefan Lazarević je, posle Angorske bitke stupio u vazalni odnos prema ugarskom kralju Žigmundu i od njega zato dobio Mačvu, Beograd (koji je ubrzo postao nova despotova prestonica), a u brzo je despot zavladao i Golupcem. Međutim, bar prema “Istoriji Srpskog Naroda“ (SKZ, Beograd, 1982, knj. II), srpska despotovina se početkom XV v. nije prostirala na Banat, a ubrzo posle toga je i prestala da postoji. Prema tome, ni ono “ponovo zajedno sa svojom braćom“ ne stoji.
Neko ko pretenduje da ozbiljno zastupa srpske nacionalne interese sebi ne sme dozvoliti takve stvari, jer to samo može da dezavuiše i ostatak teksta (koji nisam, priznajem, više ni imao volje da čitam). Jedna je stvar vatreno zastupanje nacionalnih interesa, ali tu razbarušenom i zapenušenom preterivanju ne sme da bude mesta.
Preporuke:
0
0
9
petak, 05 novembar 2010 21:34
Blagoje Jovović
Dobro je Obradoviću. Pozdrav!
Preporuke:
0
0
10
petak, 05 novembar 2010 22:09
Pamtilac
@ Stanimiru Trifunoviću
DA, ŠTA USTVRI HOĆEMO?
Skup pojedinačnih, neartikulisanih i nesinhronizovanih nacionalnih entuzijazama može postati efektivan tek ako se preformuliše i afirmiše u nacionalni konsenzus.
Preporuke:
0
0
11
petak, 05 novembar 2010 22:09
Ban Mirko
Evo budan sam, i gde cu sada? Kuda da idem? Ima li neko da nas usmeri??????????
Preporuke:
0
0
12
petak, 05 novembar 2010 23:01
kosanka
Odlican tekst gospodine Obradovicu,uliva nadu da
cemo uspeti da pobedimo ove nepravde,koje su nam
nametnute kao narodu.
Preporuke:
0
0
13
subota, 06 novembar 2010 00:27
Kokot
Za Ban Mirka: Idi prijatelju u novu srpsku politicku misao!
Preporuke:
0
0
14
subota, 06 novembar 2010 01:31
Zdravko
"Ko iskreno i strasno ljubi
otadžbinu, slobodu i narod
slobodan je i nesustrašiv kao Bog
a gladan i prezren kao pas!"
Napisao je ovu proročansku istinu Petar Kočić prije stotinu i više godina.
"Ponosan sam na svoje ime i prezime
ponosan sam što me je Haški sud optužio
ponosan sam što me po Hagu vodaju sa lisicama!"
Rekao je u haškom kazamatu vojvoda Vojislav Šešelj, pred inkvizicijskim antisrpskim sudom.
Imamo jednog ulađenog, sitog, uglancanog Predsednika i svijet i petokolonaši hoće da nas ubijede da je to slika Srbije i naroda u njoj. I imamo sužnja, gladnog, neuglednog, okovanog, kome se sudi samo zato što je Srbin. To je prava slika Srbije. To je simbol stanja države i nacije. Srbija je okupirana iznutra i spolja sa crnom šiptarsko-natovskom kapuljačom na glavi. Čestitke autoru za kuražan kočićevsko-šešeljevski tekst. Platforma borbe je tu, čekamo akciju! Sretno nam bilo!
Preporuke:
0
0
15
subota, 06 novembar 2010 02:10
Marko
Cestitam Bosko. Napokon jedan blijesak srpske neposrednosti , istine i postenja.
Tako je . U potpunom si pravu . Ako se stidimo svoje istorije , tradicije i kulture - potpuno cemo nestati. Ja se toga ne stidim vec se ponosim, a najvise se stidim danasnje izdajnicke srpske vlasti.
Ja sam iz bivsih srpskih Yu prostora, Zivim u Americi sa porodicom. Mladji sin mi dodje jednoga dana iz skole i pita "Tata , nas terorista Gavrilo Princip je ubio Austrijskog princa Ferdinanda. Kakav terorista moje dijete. Ko ti je to rekao. Uciteljica na casu istorije." Na te rijeci sam mu detaljno ispricao istoriju prvog svjetskog rata, prave uzroke pocetka i ko i kako je ubijen Ferdinand. Naucio sam ga da je Ferdinanda ubio veliki srpski junak Gavrilo Princip , a ne nekakav terorista . Dijete je otislo sledecih dana u skolu i reklo uciteljici da nije u pravu. Da je Gavrilo srpski junak ne terorista.
Uciteljica nije imala nikakvih komentara na to.
Nije mi nikakvo cudo sto tamo daleko u stranoj zemlji uciteljica ne zna istoriju ili je namjerno falsifikuje , ali me srce zaboli da se mnogo slicnog namjeno desava u vlastitoj zemlji.
Preporuke:
0
0
16
subota, 06 novembar 2010 03:38
Blagoje
Za PAJU PATKA:
Pa zar nije Petrograd staro međuratno ime Zrenjanina?
Evo nasumična gugl potraga čak izbacuje i jedan Politikn članak gde se pominje staro ime Zrenjanina: http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/63819.sr.html
Preporuke:
0
0
17
subota, 06 novembar 2010 09:13
vlks
@paja patak
U prvoj polovini petnaestog veka, neki gradovi i mesta na teritoriji današnje Vojvodine (i panonskog dela Beograda) bili su u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića. U posedu Stefana Lazarevića bila su sledeća mesta: Zemun, Slankamen (danas Stari Slankamen), Kupinik (danas Kupinovo), Mitrovica (danas Sremska Mitrovica), Bečej (danas Novi Bečej), Veliki Bečkerek (danas Zrenjanin) i Apatin. Ova mesta su takođe bila u posedu Đurđa Brankovića, koji je, pored navedenih gradova, u posedu imao i sledeća mesta: Stari Bečej (danas Bečej), Kulpin, Čurug, Sveti Petar, Perlek, Peser, Petrovo Selo (danas Bačko Petrovo Selo), Arač, Vršac, itd.
Posle otomanskog osvajanja Srbije (1459. godine), srpski despoti su nastavili da vladaju na teritoriji današnje Vojvodine (uglavnom u Sremu), tada pod upravom Ugarske, kao vazali ugarskih kraljeva.
Citat je sa Vikipedije. Spisak literature na toj strani je pozamašan, te verujem da se dotična rečenica može naći u nekoj od sledećih knjiga:# Dr Aleksa Ivić, Istorija Srba u Vojvodini, Novi Sad, 1929.
# Dr Dušan J. Popović, Srbi u Vojvodini, knjige 1-3, Novi Sad, 1990.
# Milan Tutorov, Mala Raška a u Banatu, Zrenjanin, 1991.
# Milan Tutorov, Banatska rapsodija - istorika Zrenjanina i Banata, Novi Sad, 2001.
Preporuke:
0
0
18
subota, 06 novembar 2010 11:39
Milan - Novi Sad
Jasno je da se moramo mnogo potruditi ne bismo li opstali kao narod i izbora nemamo, moramo na tome raditi. Mislim o tome slično kao i autor. Hoćemo li uspeti u tome, zavisiće od mnogo stvari, a jedan od neophodnih preduslova (koji sam ne bi bio i dovoljan) je da Srbe vode ljudi koji su kadri i dorasli za to. Moj utisak je da bi autor, u nekim eventualnim skorim promenama vlasti u Srbiji, možda mogao imati više mogućnosti, makar kontakta sa onima koji će voditi državu, ako ne bi organizacija u kojoj je i direktnije učestvovala u vlasti.. A u ovom tekstu, u delu koji koji glorifikuje našu istoriju, nedostaje mi i njeno kritičko sagledavanje. Posebno za onog ko nudi obrise nekog novog puta i moguće bi bio među predvodnicima. Usled malog prostora, spomenuću samo Prvi sv. rat. Pored rečenog autoru nedostaje i zaključak, koji bi bio i odgovor na pitanje zašto smo danas u ovoj situaciji, a on mora opet da ide u Zrenjanin da nas "posrbljuje". Katastrofalna politika ondašnjih srpskih vlasti (Karađorđevići, Pašić...) je 1918 sve srpske žrtve i herojska ratna dela 100% proćerdala. Srpski vladari su svojom nesposobnošću, manjkom znanja, a viškom ega i megalomanije, stvorili državnu tvorevinu koja ih je prevazilazila i u kojoj nisu bili kadri da vuku sve konce. Cenu toga mi i sad plaćamo. Ovo je samo jedna od katastrofalnih grešaka, dug bi bio spisak. Nadam se da će ljudi koji moraju uskoro zameniti sadašnje - jer je već odavno krajnje vreme - pored entuzijazma, zanosa i energije imati i dovoljno sposobnosti za spašavanje Srba i da su kadri realno sagledati stvarnost i prošlost da ne bi činili nove greške sa krupnim posledicama.
Preporuke:
0
0
19
subota, 06 novembar 2010 13:51
NENAD
Pravi tekst,i ocekujem jos ovakvih tekstova.Bosko ,jeste da nema dovoljno ljudi koji mogu sada da stvari sagledaju ovako ali istina izbija iz svake izgovorene reci i to je najvaznije.Mi nikad necemo izgraditi jaku drzavu na tudjim idejama,i nekim ,,demokratskim,,nacelima.Umesto da blenemo u svet pogledajmo u svoje srce jer tamo su svi odgovori.Po meni to najbolje sada radi bas Bosko i zato sve najbolje i neka nam je bog svima u pomoci jer bez njega nista.
Preporuke:
0
0
20
subota, 06 novembar 2010 13:57
NENAD
Pravi tekst,i ocekujem jos ovakvih tekstova.Bosko ,jeste da nema dovoljno ljudi koji mogu sada da stvari sagledaju ovako ali istina izbija iz svake izgovorene reci i to je najvaznije.Mi nikad necemo izgraditi jaku drzavu na tudjim idejama,i nekim ,,demokratskim,,nacelima.Umesto da blenemo u svet pogledajmo u svoje srce jer tamo su svi odgovori.Po meni to najbolje sada radi bas Bosko i zato sve najbolje i neka nam je bog svima u pomoci jer bez njega nista.
Preporuke:
0
0
21
subota, 06 novembar 2010 17:34
nije nego
Banat deo srpske srednjovekovne despotovine? To je isto kao kad bih ja živeo u Japanu i svoje dvorište proglasio za deo srpske države. Kakva glupost.
Neke srpske velikaške porodice su dobile feudalne posede u južnoj i istočnoj Ugarskoj kako bi stupile u službu ugarskog kralja radi borbe protiv Osmanlija. Na tim imanjima činovnici su u najvećem broju slučajeva bili katolici, i oni su bili u ugarskoj državnoj službi. Vremenom će i ti posedi kao i najveći deo Ugarske potpasti pod Ugarsku vlast.
Autor izgleda žali za zlatnim dobom nacionalizma koje je obeležilo 19. vek, posle Francuske revolucije. Niko se više nije pozivao na narod od francuskih revolucionara, prosvetitelja i humanista. Svaki narod je tad veličao sebe i svoju prošlost, bez pokušaja da se stvari posmatraju iz neutralnog ugla. Na talasu tih osećanja je izbio i Prvi svetski rat, jedan od najmučnijih ratova u ljudskoj istoriji.
Preporuke:
0
0
22
subota, 06 novembar 2010 18:59
paja patak
@vlks: To što su despoti Stefan Lazarević, i posle njega Đurađ Branković dobijali od ugarskog kralja posede na teritoriji Kraljevine Ugarske uključujući tu i u Banatu, ne znači da se teritorija Despotovine Srbije prostirala na njih. U šestotomnoj ediciji “Istorija srpskog naroda“, u tomu II, (SKZ, Beograd, 1982), nalaze se dve mape sa granicama Despotovine Srbije u XV veku (str.223 – Srpska Despotovina 1427-1439 god.; str. 259 – Srpska despotovina 1444-1451 god.). Severna granica despotovine ide Savom i Dunavom – a pošto je despot Đurađ Branković, posle smrti despota Stefana Lazarevića bio obavezan da svom suverenu – ugarskom kralju, vrati Beograd, na tom mestu na obema kartama se Beograd (više) ne nalazi na teritoriji Depotovine Srbije (granica prolazi južno od njega). Ne treba mešati dobijanje poseda sa zadobijanjem državne teritorije. Uostalom, i knez Miloš Obrenović je imao posede u Vlaškoj – ali ona se nije nalazila na teritoriji Kneževine Srbije.
@Blagoje: Promenjeno ime Velikog Bečkereka (današnjeg Zrenjanina) nije bilo Petrograd, nego Petrovgrad, dakle sa "v".
Preporuke:
0
0
23
subota, 06 novembar 2010 19:09
cofi
Lep tekst. Pun rodoljublja i odanosti. U stvari oslikava tu nasu danasnju nemoc i nesposobnost da se organizujemo i da opet preuzmemo svoju drzavu i svoje mesto na zapadnom balkanu. Znajuci kakvi smo, to ce na zalost zavisiti od toga, dal' ce se iz nasih redova roditi jedan vozd. U istoriji se na zalost nismo pokazali sposobnim za demokratsku organizaciju, dogovor i kompromis. Kad imamo vodju, on nam ne valja, kad smo prepusteni sebi, svadjamo se i nista ne uradimo. No, sve se zna nauciti.
Preporuke:
0
0
24
subota, 06 novembar 2010 20:09
Darko Stanojević
G.Obradović se ozbiljno preporučuje za nardonog tribuna, a ovaj govor taj utisak pojačava višeatruko. Dobro je.
-----
G.Patak, "ozbiljan srpski političar" ne treba da bude komunistički profesor istorije. Čak i danas deca (VI. razred) uče iz "dajdžestiranih" udžbenika koji spominju "ilirske starosedeoce" i "makedonske Slovene", te slične neokomponovane varijable, napisane da operu taze priznanje tih regiona kao država.
"Zrenjanin" je sada već pogrdno ime za taj lepi grad. Kada je već Titograd (često ga tako i danas zovem, ne iz poštovanja) postao izvorna Podgorica, vreme je da se uklone i psolednji tragovi kardeljevštine i stambolićevstva.
Bez uvrede, ali kako je despot došao do teritorija (vazalstvom ili borbom) nije i ne treba da bude predmet naših rasprava. On ih nam je stekao, za razliku od ovih, koji sve pogubiše (namerno, uveren sam)!
Ne obaram diskusiju na "velikosrboćetništvo", ali barem mi sami ne treba jedni drugima da turamo blato u džepove, složićete se. A ako se i ne složite, onda idite i pišite udžbenike za decu, biće sigurno bolji od ovih sada.
Pozdrav!
Preporuke:
0
0
25
nedelja, 07 novembar 2010 11:08
Nije Petrograd, nego PETROVGRAD
Moram da skrenem pažnju na grešku u iznošenju ranijeg imena grada Zrenjanina.
Na sednici gradskog veća Velikog Bečkereka, 29. septembra 1934. predložena je promena imena grada u PETROVGRAD. Većnik i narodni poslanik, dr Toša Rajić, kao podnosilac predloga je tada rekao:
“ Naš grad koji je kroz vekove i uz ogromne žrtve vodio borbu da očuva nacionalno obeležje ovih krajeva, bio je uvek veran izražaj naših nacionalnih težnji i stremljenja. Tu svoju borbu za nacionalnu i državnu slobodu vodio je časno, ali pod imenom koje je nametnuto nažem narodu i koje mu je bilo uvek strano i tuđe. To ime moglo se razumeti i tolerisati u jednoj državi u kojoj smo mi, silom istorijskih okolnosti, morali živeti, a koja je bila najizrazitiji protivnik naših nacionalnih i državnih ideala. U 1918. godini, kada smo se oslobodili i kada smo stvorili jednu jedinstvenu nacionalnu državu, mi smo dužni da našem gradu damo ime našeg Vladaoca Oslobodioca i ime nade našeg naroda, budućeg vladara Kraljevine Jugoslavije : PETROVGRAD, kao simbol naše velike nacionalne budućnosti i našeg aktivnog nacionalnog života u ovim krajevima. ... ” Predlog je usvojen aklamacijom uz burno klicanje “Živeo Kralj!” Kraljevskim Ukazom, a po volji naroda, Veliki Bečkerek od 18. februara 1935. nosi ime PETROVGRAD.
(Podaci su iz reprint izdanja knjige Aleksandra M. Stanojlovića PETROVGRAD) Voljom komunističkih vlasti oktobra 1946. Petrovgrad je postao Zrenjanin. Petrograd je ime Sankt Petersburga od avgusta 1918. po volji boljševičkih vlasti. Petar Veliki je nazvao grad po svom zaštitniku Svetom Petru, a ne po sebi.
Imao sam čast da budem prisutan prilikom obraćanja Boška Obradovića na skupu posvećenom događajima od 31. oktobra i 17. novembra 1918. u sali Skupštine grada Zrenjanina (nadam se Petrovgrada u budućnosti) odjeci njegovog govora biće, verujem, trajni.
BG
Preporuke:
0
0
26
nedelja, 07 novembar 2010 13:50
vlks
@paja patak
Problem je u tome što vi pišete sa poimanjem despotovine kao države, a ona to nije bila. Ona je bila posed koji je Stefan Lazarević nasledio posle smrti kneza Lazara i postepeno ga širio. Naziva se despotovinom od 1402. godine kad je Stefan dobio titulu od vizantijskog cara. Despotovina se sigurno nije nazivala Srbija.
Preporuke:
0
0
27
nedelja, 07 novembar 2010 14:40
brm
mozze li joss opssirnije
Preporuke:
0
0
28
nedelja, 07 novembar 2010 15:38
paja patak
@ Nije Petrograd, nego PETROVGRAD : U svemu se slažem sa Vama, ali u ovoj rečenici grešite na dva mesta: „...Petrograd je ime Sankt Petersburga od avgusta 1918. po volji boljševičkih vlasti....“
- Prvobitno i sadašnje ime grada je Sankt-Peterburg (bez “s“, a sa crticom između dveju reči), i to ime je nosio od osnivanja, 16 (27) maja 1703 — 17 (30) avgusta 1914.
- Mada su boljševičke vlasti krive za bezbrojna nedela, ipak za menjanje imena ovog grada u Petrograd, nisu. Imperator Nikolaj II je, posle izbijanja Prvog Svetskog rata, povlađujući nabujalom antinemačkom nacionalističkom osećanju u Rusiji, da prvobitno ime zvuči “nemački“, 18 (31) avgusta 1914 promenio ime grada u Petrograd, a boljševički vlastodršci su ga tek od 25 januara 1924 promenili u Lenjingrad.
Inače, delim Vašu želju za povratak imena Petrovgrad Vašem gradu, a želim i da dodam da se, uprkos nekim primedbama koje sam izneo, slažem sa motivima g. Obradovića.
Preporuke:
0
0
29
nedelja, 07 novembar 2010 19:03
Ala
Potrebno je da svakoga momenta sebe,svoju decu i prijatelje podsetimo na neku lepu misao,rec,delo nasih umetnika,istoricara...
Potrebno je da trazimo od medija i politicara da ovladaju srpskim knjizevnim jezikom (neka im plate ucitelje).
Potrebno je da bojkotujemo pozorisne predstave i filmove,muziku, koji nas otvoreno vredjaju.Sloboda misljenja da,licni stav-ali s argumentima.
Potrebno je da zahtevima zaspemo opstinske i republicke odbore institucije.
Potrebno je da ne dozvolimo da nam deca uce iz "dajdzest" izdanja istoriju,srpski jezik i knjizevnost.
Potrebno je da pisemo najlepsem,najpokornijem,najbrantovski orijentisanom sinu LJ.Tadica kako bi,mozda,shvatio da je krajnje vreme da zastupa nase interese.Mi,srpski narod i svi prijateljski narodi koji s nama zive,zelimo samo ista prava i iste obaveze.
Samo da postuje Ustav i zakone i da ih sprovodi.
A njemu Ustav smeta.On bi da izbrise KiM iz Ustava Srbije.
Non pasaran....!
Preporuke:
0
0
30
ponedeljak, 08 novembar 2010 02:27
apel
Ama(n) ljudi, manite se Petro(v)grada i sličnih sitnica, i obratimo pažnju na dobar i inspirativan tekst g-Obradovića i tešku i mračnu situaciju u kojoj se nalazimo.
Preporuke:
0
0
31
ponedeljak, 08 novembar 2010 07:23
Krece se ladja faransucka
Prvo što sam konstatovao to je velika istorijska svest koju su naši preci imali, a mi nemamo
I mi gospodine!Bili su i hrabriji.
Preporuke:
0
0
32
ponedeljak, 08 novembar 2010 10:26
brm
g Darko i g Patak
a ko je živeo u Banatu pre invazije Huna?
šta ste se zalepili za tu despotovinu ko da nema srpske istorije mnogo ranije..
Preporuke:
0
0
33
ponedeljak, 08 novembar 2010 14:49
angelina
Duzno postovanje autoru za jos jedan veoma dobar tekst kojim nas odrzava budnim prkoseci vladinim uspavankama.
za vlks
Despotovina je, prijatelju, samo oblik vladavine, isto kao monarhija ili republika i sigurno je drzava. Ili mozda mislite, kao BT, da je bila "drustvo" [taj nikada, kao i svaki anarhista ne izgovara drzava - obratite paznju!]. Sta bi sem drzave mogla biti? Imala je teritoriju, narod i imperijum sile na toj teritoriji, izdavala je novac, ... to sto joj je delimicno suverenitet bio ogranicen, ovako ili onako, ne samo da je potpuno u granicama obicaja (prava) tog vremena, vec je veoma moderno - takva i veca ogranicenja suvereniteta postoje i u EU i u NATOu, kao sto postoje svakim prstupanjem medj. organizacijama, npr. UN, sto drzave ne vodi na redukciju na (primitovno) drustvo. To samo tako BT misli u svojoj anarho-neukoj glavici. Ne dajte da Vas zavede!
Preporuke:
0
0
34
ponedeljak, 08 novembar 2010 16:20
vlks
@angelina
Sa današnjeg aspekta možemo diskutovati o tome da li je ona bila država, ali u to vreme nije postojao pojam države. On nastaje tek u 16. veku. Zbog toga tvrdim da se svi posedi despota mogu nazvati despotovinom. Postoji razlog zašto se nijedna teritorija u srednjem veku posle Časlava nije nazivala samo Srbija. Srbi su živeli uvek u više "država". Tako despotovina nije ništa manje srpska, nego što je u to vreme bila Kraljevina Bosna čiji su vladari u to doba nosili titulu kraljeva Srba.
Preporuke:
0
0
35
utorak, 09 novembar 2010 00:25
Turas
Bosko nas upozorava na to da nam"gase"nacionalnu svest,p.patak ijos neki,po meni sabotiraju smisao teksta na vulgaran nacin.Gospodo,danas u nasem drustvu,mislim nas komentatora NSPM,trebamo ignorisati one koji pametuju nepotrebno i time umanjuju,namerno tekst cineci ga spornim.
Preporuke:
0
0
36
utorak, 09 novembar 2010 03:50
angelina
za vlks
Rado bih o tome sa Vama, ali nema razloga da ostale optrecujemo i komentare pretvaramo u forum, medjutim, samo napomena da ne ostane nedoreceno - despotvoina je samo oblik vladavine, kako kraljevina ili carevina, a Vas postmoderni redukcionizam drzave na pred-modernu drzavu, nije dovoljan niti utemeljen, jer posle stvaranja sveta - prva ljudska tvorevina (pa stoga i nesavrsena), ako izuzmemo pleme [koje spada u difuzne oblike organizovanja] bila je drzava - i imala je sve atribute kao i danasnja (vec sam ih pobrojala). Oblik vladavine, dakle.
Preporuke:
0
0
37
utorak, 09 novembar 2010 10:21
Bane B
Ali šta se može od dece bivših komunista, socialista, jugoslovena i očekavati? Oni su odrasli u svakom mogućem duhu ali ne i u srpskom. I sada na vlasti, su samo zamenili etiketu, sada su tobože demokrati, liberali, socialdemokrati, građani, mondialisti itd.; sve su oni i sve znaju(politika bez alternative)i sve imaju (Mišković i kompanija)ali identifikaciju sa Srbijom i srpskim narodom to nemaju. Obradović i Srpske Dveri su primeri kao i ostale srpske družine koji svetlucaju u tami srpstva.
Preporuke:
0
0
38
utorak, 09 novembar 2010 15:47
Turas
Zasto gospoda" gladna"srbskih skorasnjih a i davnih dogadjaja ili promasaja tadanjih vlada,izadju na stranicu zabranjena istorija prof.Jovana Deretica,tako da ne moraju na NSPM u nedogled raspravljati o stvari koje nisu predmetne.
.jpg)
Dakle,najvažnije srpsko nacionalno pitanje jeste: Šta ustavri hoćemo?
Bravo majstore - kao što kaže ona stara... Srbija je večna dok su joj deca verna!
PS: Ne pitaj se šta tvoja zemlja može da učini za tebe, već se pitaj šta možeš da uradiš za svoju zemlju!
Nekada su se stranke utrkivale u rodoljublju, danas u pljački i korupciji. Ni zamisliti se nije moglo da iko javno zagovara otcepljenje dela državne teritorije. Niti se iko izvinjavao za seču dahija i sve što je usledilo. Kao što se nije ulagivao Uniji, papi, neoosmanlijama i kome sve ne, rasturajući sopstvenu zemlju i izazivajući raskol u sopstvenoj crkvi.
U toliko je veća zasluga i hvala mladom autoru. Iz njegove sredine je jedino očekivati revitalizujuće impulse, ali i delatnu organizaciju, budući da se od postojećeg korumpiranog i sklerotičnog političkog establišmenta ničemu dobrom ne možemo nadati.
Pa pobogu G Obradovicu gde ste "uhvatili" tog bilborda i zrenjaninskih poslodavaca . Ti svi "poslodavci" su "zute" i "ligaske " perjanice o jedino sto zele da zastite su monopoli koje su stekli nad pomenutim Zrenjaninom . Em su pruvatni poslodavci , em su u nekom opstinskom savetu za razvoj , pa odatle razvijaju svoj posao a pride se bave i zastitom radnika . Ti siti poslodavci svojim zaposlenima isplacuju minimalce maltretiraju svoje zaposlene , koriste nemstene tendere ...
Mnogi ce reci da je to vase spominjanje tog bilborda nebitna stvar ali je itekako bitna . Jer sve to isto vrzino kolo .
- „...U govoru Slavka Županskog, predsednika Prvog srpskog narodnog odbora, sa balkona petrogradske opštine pred okupljenim narodom koji je dočekao Srpsku Vojsku...“ U Srbiji nikada nije postojao grad koji se zvao Petrograd! Autor misli na Veliki Bečkerek, a taj grad se krajem 1918 g., kada je u njega ušla srpska vojska tako i zvao. Tek, negde 1930-tih godina, ime mu je promenjeno u PetroVgrad, a ne Petrograd. Dakle, Slavko Županski nije nikako mogao 1918. godine držati govor sa balkona petrogradske opštine (a inače, potpuno se slažem se da je jako dobro što je pozdravio dolazak srpske vojske).
- U nastavku te rečenice, autor kaže: „...oslikana je izuzetna istorijska svest i istaknuta zavetna misao da je Banat, nekadašnji deo srednjovekovne srpske despotovine, ponovo zajedno sa svojom braćom...“ . Koliko znam, Despot Stefan Lazarević je, posle Angorske bitke stupio u vazalni odnos prema ugarskom kralju Žigmundu i od njega zato dobio Mačvu, Beograd (koji je ubrzo postao nova despotova prestonica), a u brzo je despot zavladao i Golupcem. Međutim, bar prema “Istoriji Srpskog Naroda“ (SKZ, Beograd, 1982, knj. II), srpska despotovina se početkom XV v. nije prostirala na Banat, a ubrzo posle toga je i prestala da postoji. Prema tome, ni ono “ponovo zajedno sa svojom braćom“ ne stoji.
Neko ko pretenduje da ozbiljno zastupa srpske nacionalne interese sebi ne sme dozvoliti takve stvari, jer to samo može da dezavuiše i ostatak teksta (koji nisam, priznajem, više ni imao volje da čitam). Jedna je stvar vatreno zastupanje nacionalnih interesa, ali tu razbarušenom i zapenušenom preterivanju ne sme da bude mesta.
DA, ŠTA USTVRI HOĆEMO?
Skup pojedinačnih, neartikulisanih i nesinhronizovanih nacionalnih entuzijazama može postati efektivan tek ako se preformuliše i afirmiše u nacionalni konsenzus.
cemo uspeti da pobedimo ove nepravde,koje su nam
nametnute kao narodu.
otadžbinu, slobodu i narod
slobodan je i nesustrašiv kao Bog
a gladan i prezren kao pas!"
Napisao je ovu proročansku istinu Petar Kočić prije stotinu i više godina.
"Ponosan sam na svoje ime i prezime
ponosan sam što me je Haški sud optužio
ponosan sam što me po Hagu vodaju sa lisicama!"
Rekao je u haškom kazamatu vojvoda Vojislav Šešelj, pred inkvizicijskim antisrpskim sudom.
Imamo jednog ulađenog, sitog, uglancanog Predsednika i svijet i petokolonaši hoće da nas ubijede da je to slika Srbije i naroda u njoj. I imamo sužnja, gladnog, neuglednog, okovanog, kome se sudi samo zato što je Srbin. To je prava slika Srbije. To je simbol stanja države i nacije. Srbija je okupirana iznutra i spolja sa crnom šiptarsko-natovskom kapuljačom na glavi. Čestitke autoru za kuražan kočićevsko-šešeljevski tekst. Platforma borbe je tu, čekamo akciju! Sretno nam bilo!
Tako je . U potpunom si pravu . Ako se stidimo svoje istorije , tradicije i kulture - potpuno cemo nestati. Ja se toga ne stidim vec se ponosim, a najvise se stidim danasnje izdajnicke srpske vlasti.
Ja sam iz bivsih srpskih Yu prostora, Zivim u Americi sa porodicom. Mladji sin mi dodje jednoga dana iz skole i pita "Tata , nas terorista Gavrilo Princip je ubio Austrijskog princa Ferdinanda. Kakav terorista moje dijete. Ko ti je to rekao. Uciteljica na casu istorije." Na te rijeci sam mu detaljno ispricao istoriju prvog svjetskog rata, prave uzroke pocetka i ko i kako je ubijen Ferdinand. Naucio sam ga da je Ferdinanda ubio veliki srpski junak Gavrilo Princip , a ne nekakav terorista . Dijete je otislo sledecih dana u skolu i reklo uciteljici da nije u pravu. Da je Gavrilo srpski junak ne terorista.
Uciteljica nije imala nikakvih komentara na to.
Nije mi nikakvo cudo sto tamo daleko u stranoj zemlji uciteljica ne zna istoriju ili je namjerno falsifikuje , ali me srce zaboli da se mnogo slicnog namjeno desava u vlastitoj zemlji.
Pa zar nije Petrograd staro međuratno ime Zrenjanina?
Evo nasumična gugl potraga čak izbacuje i jedan Politikn članak gde se pominje staro ime Zrenjanina: http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/63819.sr.html
U prvoj polovini petnaestog veka, neki gradovi i mesta na teritoriji današnje Vojvodine (i panonskog dela Beograda) bili su u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića. U posedu Stefana Lazarevića bila su sledeća mesta: Zemun, Slankamen (danas Stari Slankamen), Kupinik (danas Kupinovo), Mitrovica (danas Sremska Mitrovica), Bečej (danas Novi Bečej), Veliki Bečkerek (danas Zrenjanin) i Apatin. Ova mesta su takođe bila u posedu Đurđa Brankovića, koji je, pored navedenih gradova, u posedu imao i sledeća mesta: Stari Bečej (danas Bečej), Kulpin, Čurug, Sveti Petar, Perlek, Peser, Petrovo Selo (danas Bačko Petrovo Selo), Arač, Vršac, itd.
Posle otomanskog osvajanja Srbije (1459. godine), srpski despoti su nastavili da vladaju na teritoriji današnje Vojvodine (uglavnom u Sremu), tada pod upravom Ugarske, kao vazali ugarskih kraljeva.
Citat je sa Vikipedije. Spisak literature na toj strani je pozamašan, te verujem da se dotična rečenica može naći u nekoj od sledećih knjiga:# Dr Aleksa Ivić, Istorija Srba u Vojvodini, Novi Sad, 1929.
# Dr Dušan J. Popović, Srbi u Vojvodini, knjige 1-3, Novi Sad, 1990.
# Milan Tutorov, Mala Raška a u Banatu, Zrenjanin, 1991.
# Milan Tutorov, Banatska rapsodija - istorika Zrenjanina i Banata, Novi Sad, 2001.
Neke srpske velikaške porodice su dobile feudalne posede u južnoj i istočnoj Ugarskoj kako bi stupile u službu ugarskog kralja radi borbe protiv Osmanlija. Na tim imanjima činovnici su u najvećem broju slučajeva bili katolici, i oni su bili u ugarskoj državnoj službi. Vremenom će i ti posedi kao i najveći deo Ugarske potpasti pod Ugarsku vlast.
Autor izgleda žali za zlatnim dobom nacionalizma koje je obeležilo 19. vek, posle Francuske revolucije. Niko se više nije pozivao na narod od francuskih revolucionara, prosvetitelja i humanista. Svaki narod je tad veličao sebe i svoju prošlost, bez pokušaja da se stvari posmatraju iz neutralnog ugla. Na talasu tih osećanja je izbio i Prvi svetski rat, jedan od najmučnijih ratova u ljudskoj istoriji.
@Blagoje: Promenjeno ime Velikog Bečkereka (današnjeg Zrenjanina) nije bilo Petrograd, nego Petrovgrad, dakle sa "v".
-----
G.Patak, "ozbiljan srpski političar" ne treba da bude komunistički profesor istorije. Čak i danas deca (VI. razred) uče iz "dajdžestiranih" udžbenika koji spominju "ilirske starosedeoce" i "makedonske Slovene", te slične neokomponovane varijable, napisane da operu taze priznanje tih regiona kao država.
"Zrenjanin" je sada već pogrdno ime za taj lepi grad. Kada je već Titograd (često ga tako i danas zovem, ne iz poštovanja) postao izvorna Podgorica, vreme je da se uklone i psolednji tragovi kardeljevštine i stambolićevstva.
Bez uvrede, ali kako je despot došao do teritorija (vazalstvom ili borbom) nije i ne treba da bude predmet naših rasprava. On ih nam je stekao, za razliku od ovih, koji sve pogubiše (namerno, uveren sam)!
Ne obaram diskusiju na "velikosrboćetništvo", ali barem mi sami ne treba jedni drugima da turamo blato u džepove, složićete se. A ako se i ne složite, onda idite i pišite udžbenike za decu, biće sigurno bolji od ovih sada.
Pozdrav!
Na sednici gradskog veća Velikog Bečkereka, 29. septembra 1934. predložena je promena imena grada u PETROVGRAD. Većnik i narodni poslanik, dr Toša Rajić, kao podnosilac predloga je tada rekao:
“ Naš grad koji je kroz vekove i uz ogromne žrtve vodio borbu da očuva nacionalno obeležje ovih krajeva, bio je uvek veran izražaj naših nacionalnih težnji i stremljenja. Tu svoju borbu za nacionalnu i državnu slobodu vodio je časno, ali pod imenom koje je nametnuto nažem narodu i koje mu je bilo uvek strano i tuđe. To ime moglo se razumeti i tolerisati u jednoj državi u kojoj smo mi, silom istorijskih okolnosti, morali živeti, a koja je bila najizrazitiji protivnik naših nacionalnih i državnih ideala. U 1918. godini, kada smo se oslobodili i kada smo stvorili jednu jedinstvenu nacionalnu državu, mi smo dužni da našem gradu damo ime našeg Vladaoca Oslobodioca i ime nade našeg naroda, budućeg vladara Kraljevine Jugoslavije : PETROVGRAD, kao simbol naše velike nacionalne budućnosti i našeg aktivnog nacionalnog života u ovim krajevima. ... ” Predlog je usvojen aklamacijom uz burno klicanje “Živeo Kralj!” Kraljevskim Ukazom, a po volji naroda, Veliki Bečkerek od 18. februara 1935. nosi ime PETROVGRAD.
(Podaci su iz reprint izdanja knjige Aleksandra M. Stanojlovića PETROVGRAD) Voljom komunističkih vlasti oktobra 1946. Petrovgrad je postao Zrenjanin. Petrograd je ime Sankt Petersburga od avgusta 1918. po volji boljševičkih vlasti. Petar Veliki je nazvao grad po svom zaštitniku Svetom Petru, a ne po sebi.
Imao sam čast da budem prisutan prilikom obraćanja Boška Obradovića na skupu posvećenom događajima od 31. oktobra i 17. novembra 1918. u sali Skupštine grada Zrenjanina (nadam se Petrovgrada u budućnosti) odjeci njegovog govora biće, verujem, trajni.
BG
Problem je u tome što vi pišete sa poimanjem despotovine kao države, a ona to nije bila. Ona je bila posed koji je Stefan Lazarević nasledio posle smrti kneza Lazara i postepeno ga širio. Naziva se despotovinom od 1402. godine kad je Stefan dobio titulu od vizantijskog cara. Despotovina se sigurno nije nazivala Srbija.
- Prvobitno i sadašnje ime grada je Sankt-Peterburg (bez “s“, a sa crticom između dveju reči), i to ime je nosio od osnivanja, 16 (27) maja 1703 — 17 (30) avgusta 1914.
- Mada su boljševičke vlasti krive za bezbrojna nedela, ipak za menjanje imena ovog grada u Petrograd, nisu. Imperator Nikolaj II je, posle izbijanja Prvog Svetskog rata, povlađujući nabujalom antinemačkom nacionalističkom osećanju u Rusiji, da prvobitno ime zvuči “nemački“, 18 (31) avgusta 1914 promenio ime grada u Petrograd, a boljševički vlastodršci su ga tek od 25 januara 1924 promenili u Lenjingrad.
Inače, delim Vašu želju za povratak imena Petrovgrad Vašem gradu, a želim i da dodam da se, uprkos nekim primedbama koje sam izneo, slažem sa motivima g. Obradovića.
Potrebno je da trazimo od medija i politicara da ovladaju srpskim knjizevnim jezikom (neka im plate ucitelje).
Potrebno je da bojkotujemo pozorisne predstave i filmove,muziku, koji nas otvoreno vredjaju.Sloboda misljenja da,licni stav-ali s argumentima.
Potrebno je da zahtevima zaspemo opstinske i republicke odbore institucije.
Potrebno je da ne dozvolimo da nam deca uce iz "dajdzest" izdanja istoriju,srpski jezik i knjizevnost.
Potrebno je da pisemo najlepsem,najpokornijem,najbrantovski orijentisanom sinu LJ.Tadica kako bi,mozda,shvatio da je krajnje vreme da zastupa nase interese.Mi,srpski narod i svi prijateljski narodi koji s nama zive,zelimo samo ista prava i iste obaveze.
Samo da postuje Ustav i zakone i da ih sprovodi.
A njemu Ustav smeta.On bi da izbrise KiM iz Ustava Srbije.
Non pasaran....!
I mi gospodine!Bili su i hrabriji.
a ko je živeo u Banatu pre invazije Huna?
šta ste se zalepili za tu despotovinu ko da nema srpske istorije mnogo ranije..
za vlks
Despotovina je, prijatelju, samo oblik vladavine, isto kao monarhija ili republika i sigurno je drzava. Ili mozda mislite, kao BT, da je bila "drustvo" [taj nikada, kao i svaki anarhista ne izgovara drzava - obratite paznju!]. Sta bi sem drzave mogla biti? Imala je teritoriju, narod i imperijum sile na toj teritoriji, izdavala je novac, ... to sto joj je delimicno suverenitet bio ogranicen, ovako ili onako, ne samo da je potpuno u granicama obicaja (prava) tog vremena, vec je veoma moderno - takva i veca ogranicenja suvereniteta postoje i u EU i u NATOu, kao sto postoje svakim prstupanjem medj. organizacijama, npr. UN, sto drzave ne vodi na redukciju na (primitovno) drustvo. To samo tako BT misli u svojoj anarho-neukoj glavici. Ne dajte da Vas zavede!
Sa današnjeg aspekta možemo diskutovati o tome da li je ona bila država, ali u to vreme nije postojao pojam države. On nastaje tek u 16. veku. Zbog toga tvrdim da se svi posedi despota mogu nazvati despotovinom. Postoji razlog zašto se nijedna teritorija u srednjem veku posle Časlava nije nazivala samo Srbija. Srbi su živeli uvek u više "država". Tako despotovina nije ništa manje srpska, nego što je u to vreme bila Kraljevina Bosna čiji su vladari u to doba nosili titulu kraljeva Srba.
Rado bih o tome sa Vama, ali nema razloga da ostale optrecujemo i komentare pretvaramo u forum, medjutim, samo napomena da ne ostane nedoreceno - despotvoina je samo oblik vladavine, kako kraljevina ili carevina, a Vas postmoderni redukcionizam drzave na pred-modernu drzavu, nije dovoljan niti utemeljen, jer posle stvaranja sveta - prva ljudska tvorevina (pa stoga i nesavrsena), ako izuzmemo pleme [koje spada u difuzne oblike organizovanja] bila je drzava - i imala je sve atribute kao i danasnja (vec sam ih pobrojala). Oblik vladavine, dakle.