Psihološka pozadina komentara Gorčina Stojanovića na temu " mržnja je srce Srbije" je prilično prozirna.
Svaki psiholog, psihijatar, antropolog, andragog, pedagog, defektolog i slično će tačno znati o čemu se radi.
To je tipična PROJEKCIJA. Projekcija je nezreli mehanizam odbrane ega od frustracije kada ego ne sagledava svoje karakteristike ( uglavnom loše ), ali slične ili potpuno različite osobine drugoga sagledava u ekstremno hipertrofisanoj formi kod drugoga, ali u skladu sa svojim takvim, a neprimećenim osobinama.
Naš narod bi rekao opisujući druge priča o sebi.
Zaista šta je sa Gorčinovim osećanjima prema Srbiji i Srbima. Ne mora ih reći meni, ili nama, onako javno, neka se zapita onako za sebe.
Pitanje važi i za Sušu, šta ona oseća prema Srbiji i Srbima, pre nego što se baci kamenom, možda je u njenim osećanjima prema Srbiji odgovor.
Još nešto, u ljutnji ima i pomalo ljubavi. Mučenik, Gorčin, ima mogućnost da snima, piše objavljuje sve što mu padne na um, sve šta hoće, ali to niko ne poštuje, njegove šale nikome nisu smešne, njegova kritika nikoga ne pogađa i niko je ne uzima ozbiljno, Srbi se malo namršte i malo odmaknu. Vidite taj i takav odnos prema njemu je njegova mera kojom on očito nije zadovoljan ali je time uvređen i nezadovoljan, povređenost sa jedne strane i manjak straha da će ga neko povrediti ili nečim uskratiti zbog toga, sa druge strane, a isplativost grđenja Srbije sa treće strane daju krila tim njegovim previše dramatičnim parodijama. Mržnja srce Srbije, ma nemoj, al je Gorčin "observantan".
Preporuke:
0
0
2
subota, 23 oktobar 2010 14:08
Simić Manojlo
Čestitam gosp. Vučiniću !!!
Mada mu je olakšavajuća okolnost što i najprosječniji mogu da zapaze da pomenuta gospoda
(Stojanović,Čolović i gđa Suša), jednostavno ne
poseduju neophodnu širinu observacije, i neophodnu
intelektualnu distancu, da bi se izašlo izvan
stereotipa, i titoizmom nametnutih okvira.
Ako danas na Balkanu(zapadnom), postoji mesto na
kojem je pažljivo odnegovana tolerancija i uvažavanje
"drugosti", onda je to svakako Beograd.
Zar za to najbolji dokaz nije upravo delatnost
pomenute gospode, potpuno nezamisliva(naravno, sa
obrnutim predznakom), u Zagrebu, Sarajevu ili
Prištini, gde bi bili ,u korenu sasečeni i eliminisani sa političke scene, ako već ne bi bili
u zatvoru.
Neposredno pred poslednji rat, gosp.Suša i gosp.
Goran Milić(potonji Tuđmanov tajnik za tisak),radeći
na JUTEL-u, tv. koju je osnovao Ante Marković (tada
predsednik SIV-a), čija je jedina programska
koncepcija bila, da razvodni i otupi, potpuno
opravdan i događajima potvrđen, narastajući
osjećaj stvarne ugroženosti kod Srba u Hrvatskoj
i Bosni, gdje je, sve očiglednija mržnja prema njima
(uvijek istog podrijetla, a vrlo slabo prikrivana
i u Titina vremena), manifestovana povezivanjem
hrvatske i islamske zastave na svim predizbornim
skupovima. Objašnjavali su nam Gordana i Goran
(sreća pa im ne povjerovasmo), da ništa ne brinemo
i da sami sebi svežemo ruke na leđima,legnemo na
zemlju, i mirno i demokratski sačekamo sudbinu,
istovjetnu onoj iz 1941.god.
Nacionalizam u Srbiji, mnogo je nerazvijeniji nego
u razvijenim demokratskim zemljama(npr. u Francuskoj
Holandiji, ili bilo kojoj drugoj zemlji, gde su
nacionalizam i patriotizam, opšta mjesta, i o njima
se uopšte ne diskutuje), a pogotovu jer beznačajan
u poređenju sa nacionalizmima naših bivših "bratskih
Naroda.
Ovaj stepen agresivnosti kod pomenute gospode,i
jednako ograničenih medija(B-92, "Peščanik",
e-Novine i mnogi drugi)ukazuje na ozbiljno ulaganje
napora da se izbriše, inače vrlo tanka linija
između
Preporuke:
0
0
3
subota, 23 oktobar 2010 14:14
Simić Manojlo
nastavak;
dakle,na brisanje tanke linije između dvije najgore
pošasti 20.v., dva bliska sistema, fašizma i
komunizma, i njegove najdrastičnije varijante u
pogledu uništavanja jednog Naroda , t i t o i z m a)
i treba im se suprodstavljati svim sredstvima,među
kojima borba za legitimnost srpskog nacionalizma,
predstavlja pokušaj da i mi budemo kao sav normalan
Svet.
Preporuke:
0
0
4
subota, 23 oktobar 2010 18:06
Odbrana i poslednji dani
O čemu bi dotična Gordana pisala da nema srpskog nacionalizma ? Da ga nema Suša bi momentalno presušila. Svaka čast za tekst.
Preporuke:
0
0
5
subota, 23 oktobar 2010 20:59
hazar
Ovako bih ja napisao ovaj članak kada bih za to imao priliku i kad me prevelika ljutnja ne bi sprečavala da budem pristojan. (A vala i taj gospon koji je došao s druge strane reke granice i koji se čudi zašto njegovi zemljaci navijaju za Srbiju, tužan je lik)
Preporuke:
0
0
6
subota, 23 oktobar 2010 21:01
CrniMarko
Ovaj vid propagande bi se mogao nazvati srednjovekovnom (kao govori Dzodza Busa Glupljeg -Axis of evil) ,i,kao srednjovekovna,ovakva agitprop retorika je inkvizicija. Ima za cilj da demonstrira Bozanstvo trenutne srpske vlasti,Papu i Cezara Borisa Tadica,i,kao takva je uznemirujuca za svakoga ko je slobodan i ko ne razmislja glavom Boga Predsednika. Ona je uvod u dalju drustvenu podelu na "bogom dane" predstavnike drzave i,na drugoj strani - teroriste,ateiste.
Ti isti,"bogom dani" su vise od pola veka Ubijali za Ideologiju;najvernije,najbogatije,najucenije,najcasnije,najpostenije... Danas isti Oni na lokalnom fakultetu u (Titovom) Uzicu propovedaju kapitalizam - partijski psi,Bogovi zivota i smrti,lopovi i ubice.
Ja sam Terorista.
Ili nisam.
Neznam,jer je u Vilajetu jako tamno:“Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, a ko ne ponese, kajaće se” ,tako da moram da se odredim osecanjima,ne razumom.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 24 oktobar 2010 00:32
tatjana
Pa sad, mržnja jeste drugo ime Srbije. "DRUGE" Srbije.
Iskreno, njihovi mehanizmi "projekcije" i traume iz detinjstva koje ih navode da budu takvi slabo me zanimaju.
P.S.
1. Gospodine Vučiniću, pravo na sindikalno organizovanje i delanje takođe je jedno od političkih/građanskih prava. I borba za politička prava je i borba za položaj iz koga nečiji sindikalni zahtevi mogu da se uopšte čuju. A kod nas sindikalni zahtevi postoje, samo što ne mogu da se čuju od priče o "huliganima" i od našeg stalnog pravdanja i ograđivanja od deset zapaljenih kontejnera i četiri razbijena izloga (koji su nekako dostigli vrednost od milion evra, ne znam samo od čega su ih pravili).
Ako je potreban primer: evo već dve nedelje štrajkuju sudski činovnici, odbijajući polu-rešenja, a njihov Sindikat najavljuje čak i tužbu protiv ministarke pravde zbog laži u medijima.
Ako to nije sindikalna svest i građanska hrabrost, ja ne znam šta jeste. Je li njihova krivica što niko ništa ne radi da taj protest dobije na snazi i značaju?
2. Nemojte, bar na ovom sajtu, mantrati o desnici kao sinonimu za sve vrste netrpeljivosti prema "drugostima". Da ne idemo dalje, podsetite me koja je ono partija vladala (i jedina postojala)u Hrvatskoj zѕ vreme maspoka? Je l` možda bila desničarska?
P.S. (ponovo)
Ako sam dobro obaveštena, sutra (tj. danas) u četiri sata u Nemanjinoj 11 je protestni skup sa zahtevom za puštanje uhapšenih od desetog oktobra da se brane sa slobode, u organizaciji njihovih porodica. Gledajmo da, uprkos tome što na medijima ne postoji, bude posećen. Da pokažemo da ne prihvatamo da se ukine pravo na demonstriranje (pogotovo ne zbog materijalne štete čija visina ni u snu ne prekoračuje iznos koji se "pokriva" podizanjem nekoliko prekršajnih prijava).
Ako pristanemo da nas zgaze kao politička bića, sva naša borba za radna i socijalna vodiće se kroz tužbe za mobing pred "reformisanim" pravosuđem. A ko krene tim putem, može jedino da dobije nagradu na nekom festivalu komedije!
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 24 oktobar 2010 10:44
ssss
gorcinovi i gordanini koreni koreni su i njihovog konformizma, kojem su njihove lazi na srpski narod samo sredstvo, svuda, u pozoristu, jutelu, svugde.
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 24 oktobar 2010 11:56
bivša Sarajka
Žao mi ovih mučenika (Stojanovića, Suše, Čolovića i
istomišljenika im). Odabrali da žive u zemlji i u
narodu mržnje, a ne moraju. Kakav mazohizam, izgleda neizlječiv. Pa još im ta zemlja, Srbija,
kojoj je "srce mržnja", omogućila zavidne karijere,
izdijelila silne nagrade, a njima stalno malo. Šta
li to, recimo, rodjenog Sarajliju Gorčina Stojanovića sprečava da pobjegne od mržnje i vrati se u rodni grad, grad ljubavi Sarajevo? A bio bi
dočekan raširenih ruku, kvalifikovao se svojim
izjavama (kao Luković i Biserko, koji su postali
počasni gradjani grada ljubavi, Sarajeva). Prije oko godinu dana, Gorčin Stojanović je, izmeju
ostalog, izjavio (sajt B92, 6. novembar 2009.):
"Moja mama je bila prvu godinu rata u Sarajevu. Sa
muslimanskim imenom i srpskim prezimenom, nije joj
baš bilo jednostavno... Sa pogrešnim prezimenom
si se osećao, kako smo mi govorili u Sarajevu, kao
krme u Teheranu, ili što sada ovde kažemo, kao
stranac u Knez Mihajlovoj...". Šta ćemo sa onih
nekoliko hiljada ljudi sa pogrešnim i imenom i
prezimenom u Sarajevu u vrijeme koje Stojanović
pominje i onih 1,600.000 turista koji su 1999.
godine, kad se Gorčin gorko ispovijedao B92, mirno
prošetali Knez Mihajlovom? Ili je nesretni Bris
Taton dovoljan da se njegova uistinu užasna smrt u
Beogradu stavi u istu ravan sa nekoliko hiljada
ubijenih Srba u Sarajevu?
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 25 oktobar 2010 00:04
rb
Ne dovodeći u piatanje generalnu liniju koju je autor u ovom tekstu pratio, želim da ukažem na sledeće njegove reči:
"nerazumni i iracionalni napadi na policiju u vreme održavanja Parade ponosa" i "Jasno je da se tradicionalne vrednosti ne samo srpskog naroda ne mogu braniti nasiljem i huliganskim napadima na državne institucije".
Ne znam kakve su "naredbe" bile izdate demonstrantima (ako ih je uopšte i bilo), ali znam da su policajci primili naredbu da biju, i to što više i besomučnije. Ova digresija se, verovatno, pre može uputiti M. Dereti i njegovim "učiteljima demokratije u plavom", ili bar ministru policije i njegovim uveravanjima da su policajci delovali humano (ili kako je on to već formulisao), ali i naš autor bi trebalo da pazi da ne uleće u zamke koju je postavila gromoglasna režimska medijska artiljerija.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 25 oktobar 2010 09:55
KK
Pa dokle više jadna Srbija da leči frustracije kvazi intelektualcima.
Neka pokušaju da sagledaju svet onakav kakav jeste.
Ako hoće da žive u bajci to je njihov problem. Život u bajci Srbiju i narod već je skupo koštao.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 25 oktobar 2010 10:26
tatjana
@rb
U potpunosti se slažem.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 25 oktobar 2010 14:47
thinking maize
Pratim NSPM i njegove priloge, kao i komentare, "ko ozebo Sunce", ma koliko ta aktivnost bila zaludna, na prvi pogled... Ipak, kako razbiti medijsku stegu, ako ne tako i ličnim kontaktom?! Ipak, ovaj jedan život (čak i ako smo vernici, jer šta dolazi posle smrti, to je ipak SAMO DO BOGA, ako verujete u njega!?) ima svoje zahteve, kao npr. ta prokleta ljudska potreba da se jede!? U tom smislu mogu odgovarati i reagovati SAMO NA NEKE priloge i komentare, ma koliko atraktivni bili!? U tom smislu izdvajam ovaj prilog g-dina Vučinića, ne zbog njega samog (iako kvalitetnog!), već zbog toga što obuhvata ono što drugi prilozi samo parcijalno sadrže... Ipak, počeo bih od LIČNOG UTISKA od sinoć, a da to nije Anina reakcija na "bisere" DŽej Kej ili opservacije o pravednom ratu prof. Babića... Naime, gledao sam juče u JDP-u "Mletačkog trgovca" u režiji Egona Savina, a sa glavnim ulogama za Voju Brajovića (Šajlok), Dragana Mićanovića (Porcija), Irfana Mensura (Antonio), Mrguda Radovanovića (dužd) i nizom uloga, koje su tumačili mlađi glumci... Sama scenografija, kostimografija, režija, izbor glumca (Dragan Mićanović) za glavnu ŽENSKU ULOGU i mnogo šta drugo svedočili su o (moja procena!) OPSESIVNOJ POTREBI reditelja za MODERNIM, tj. (kako oni to kažu!) za DEMITOLOGIZACIJOM i DEKONSTRUKCIJOM. Demitologizacijom i dekonstrukcijom čega, pitam ja?! Kako je predstava tekla, sve više sam imao jak i težak utisak da se iza zvučnih i bučnih teza o "dekonstrukciji i demitologizaciji", inače OMILjENIH FRAZA "Druge Srbije", krije nešto MNOGO DRUGAČIJE i BITNIJE, a to je (po mom skromnom mišljenju) težnja za TRAVESTIJOM i RELATIVIZACIJOM VREDNOSTI, a što je PRVI i NAJBITNIJI POKAZATELj DEKADENCIJE u smislu IZVITOPERENOSTI. Priznajem da moderni život u mnogo čemu nosi JAKU DOZU dekadencije i travestije, priznajem da me to mnogo puta, kako mene, tako i moje bližnje, VEOMA DOBRO ZABAVILO, ali se PITAM ČEMU SVE TO i da li je to BIT ŽIVOTA?! Nastavak!
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 25 oktobar 2010 15:12
thinking maize, drugi deo
Da, BAŠ TAKO MISLIM! Radi se o TRAVESTIJI I RELATIVIZACIJI VREDNOSTI, kao PRVOM i BITNOM pokazatelju DEKADENCIJE, kao IZVITOPERENOSTI! Da ponovim, dekadencija i travestija mogu VEOMA LEPO DA ZABAVE, ali da li BAŠ TO NAMA SADA POTREBNO?! I to za NAŠE NOVCE! Jer, da dodam, NAŠA POZORIŠTA, inače VEOMA POSVEĆENA SVAKOVRSMOJ DEKONSTRUKCIJI i DEMITOLOGIZACIJI, IZVRSNO SU DOTIRANA od SRPSKE DRŽAVE! Kao što je činjenica, da taj krug kulturnih poslenika NEMA MNOGO RAZUMEVANjA za težnje OBIČNOG SRPSKOG SVETA, kao bi g-din Mića Danojlić rekao "naše srpske seljačije". Pored toga, taj krug srpskih kulturnih poslenika bi da MENjA taj naš OBIČNI SRPSKI SVET, bez da ga nešto pita! A zalaže se za "vrednosti" u najmanju ruku NEPROVERENE, kao što je to DOBAR DEO NjIH to učinio prilikom događanja oko "Belgrade Pride"-a! Opštepoznata je činjenica da ne mali broj srpkih scenskih poslenika je dao svoj glas "demokratskim promenama", zašta su bili NAGRAĐENI sa TRI MINISTARSKA MANDATA (Lečić, Brajović, Bradić). Sem veselog Makija Arsenijevića, nešto ne videh da su se npr. slikari TOLIKO OTIMALI OKO VLASTI!? Pa kad su ČINjENICE TAKVE, A TAKVE SU, šta da radimo sa NAŠIM GLUMCIMA?! Videsmo ŠTA NAM JE URADILA jedna "sociološkinja" kao "drugarica" Mirjana Marković, kada je htela sa svojim mužem da se bavi EKSPERIMENTALNOM SOCIOLOGIJOM osnivajući JUL!? Da li možda Čeda Jovanović uvodi principe Antonena Artoa (ili tako nekako!) u naš javni život?! Da li se to možda scenska travestija izlila na naše ulice?! Pa bi da sve zadrži pod svojom rediteljskom palicom JEZIVIM SREDSTVIMA!? Možda se varam?! Možda i ne?! Opštepoznato je da su, pored Olivera Mandića, "Idoli" bili prvi koji su uveli u naš entertainment TV SPOT, kao mali igrokaz-ilustraciju pojedine rok numere. Vidimo da su ti pionirski simulakrumi prerasli u marketinšku agenciju, koja uveliko KREIRA NAŠE MIŠLjENjE i PREDSTAVU O ŽIVOTU U SRBIJI!? Da li je to "NOVI TALAS"?! Koji nas POTAPA, SVE VIŠE I VIŠE!?! I zašto se desilo DA "POZORIŠTE POTKAZUJE ŽIVOT"?!
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 25 oktobar 2010 15:40
thinking maize, kraj!
Da, da, "POZORIŠTE POTKAZUJE ŽIVOT", kako reče Duško Kovačević u jednoj od svojih drama. A taj se razume u pozorište! Pa zašto da mu ne verujem!? I na kraju, ali ne i po značaju (LAST, BUT NOT LEAST! Fraza koju je često u svojim kolumnama u "Dugi" koristio Dragoš Kalajić, svojevremeno vrlo interesantan (mada malo pravolinijski!) poslenik srpskog "novinstva" i što je mnogo značajnije "guru" nekih od sada "čuvenih" "drugosrbijanaca"!) ŠTA SA SRPSKIM POSLENICIMA sa "DASAKA ŠTO ŽIVOT ZNAČE"?! Njihova vezanost za ARTIFICIJELNOST pozorišta, kao i težnja da tu ARTIFICIJELNOST prenesu na NAROD KOME PRIPADAJU, baš i NIJE DONELA DOBRA TOM NARODU! A svedoči i o IZVESNOJ PLITKOSTI DOBROG DELA SRPSKIH INTELEKTUALACA, koji bi da FORME, kojima su ovladali, MEHANIČKI PRENESU NA DRUŠTVENU STVARNOST SVOJE ZEMLjE I SVOG NARODA! Zabraniti, kao u "dobro staro doba" JB Tita?! Nisam siguran da bi "radilo"!? Možda, a u skladu sa "duhom vremena" izložiti ih konkurenciji?! Već bolje zvuči! Npr. da li znate, da se po rešenjima Zakona o kulturi (ili tako nekako!) PRIPRAVNIK u npr. POZORIŠTU, ako se "prima za stalno", ZASNIVA RADNI ODNOS NA NEODREĐENO VREME!? Dok npr. njihove kolege u naučno-istraživačkim ustanovama sklapaju RADNI UGOVOR SAMO NA ODREĐENO VREME (1, 3 ili 5 godina), koji eventualno produžavaju ili pri napredovanju u zvanju (istraživač-pripravnik, istraživač-saradnik, naučni saradnik, viši naučni saradnik) sklapaju novi!? I tako do NAJVIŠEG ZVANjA U SRPSKOJ NAUCI, NAUČNOG SAVETNIKA, KOJI JE PRVO RADNO MESTO U SRPSKIM INSTITUTIMA koje je "ZA STALNO", tj. na NEODREĐENO VREME!? I koje se OBIČNO stiče u drugoj polovini tridesetih ili u četrdesetim godinama!? RAVNOPRAVNOST GRAĐANA PRED ZAKONOM?! Ma hajde, NE BUDITE SMEŠNI! Da, da dragi sagovornici, UPRAVO SAM ZA TO, da, kako glumci, tako i drugi DOTIRANI BUDU IZLOŽENI TRŽIŠTU! Pa kada npr. Gorčin Stojanović dobije DVE ZLATNE PALME u KANU neka se javi! U međuvremenu, ZARADI BRATE!
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 25 oktobar 2010 17:50
thinking maize, Post scriptum
Neko će se pitati: "čemu ova pisanija"?! Ipak, ako krenemo od onog OSNOVNOG u kriminologiji: "Kuda idu pare", znaćemo koji je spiritus movens svih "drugosrbijanaca" i svih ljubitelja "DŽordža Klunija" i "ekipe", želja i volja da, KAO U TITINOJ JUGI, JEDU LEBA BEZ MOTIKE! I TO NA GRBAČI SVOG NARODA! No tu smo na terenu nečega što je prof. Antonić opisao sa KOMPRADORI. Samo bih dodao da to nisu samo ljudi, već i STANjE DUHA, koje sve podvrgava svojim težnjama. A ti ljudi?! Ti konkretni ljudi su samo eksponenti tog duha! A NAJVEĆA KAZNA TIM LjUDIMA ĆE BITI, ako ih, po DEMITOLOGIZACIJI i DEKONSTRUKCIJI (što je NEOPHODNO, ako kao narod želimo da postojimo!), tog njihovog "europejskog sistema" PODVRGNEMO TRŽIŠTU! Prema tome, SVI IZUZECI iz TRŽIŠNE UTAKMICE, sem sirotinje, treba da BUDU UKINUTI! Onda će jedan Basara, jedna DŽej Kej, jedan Željko Mitrović ("JUL je kul!", ako ste zaboravili!) i DRUGI LIKOVI biti svedeni na NjIHOVU PRAVU VELIČINU! A to treba da uradi DRŽAVA. SRPSKA DRŽAVA! A ovo sada?! Ovo sada je država naslednika Draže Markovića i Pere Stambolića! Jer, kada se bolje zagledate, da li vidite da li ima razlike između npr. Basare i Draže Markovića ili npr. DŽej kej i Mice Trofrtaljke?! Ovi prvi (Basara i DŽej Kej) su samo TURBO VARIJANTE ovih drugih (Draža Marković i Mica Trofrtaljka)! Ništa više i ništa manje! I kao takvi, treba da budu i tretirani! Od strane jedne ozbiljne, SRPSKE države i jednog ozbiljnog, SRPSKOG naroda.
Preporuke:
0
0
17
utorak, 26 oktobar 2010 13:58
FORum LIvi
Ove javne PLJUVACE Srbije i njenog naroda pozivam da odu i posete KiM sa kolima sa BG tablicama.Svoje iskustvo mogu da iznesu na sledecem sastanku Pljuvackog saveza .
.jpg)
Svaki psiholog, psihijatar, antropolog, andragog, pedagog, defektolog i slično će tačno znati o čemu se radi.
To je tipična PROJEKCIJA. Projekcija je nezreli mehanizam odbrane ega od frustracije kada ego ne sagledava svoje karakteristike ( uglavnom loše ), ali slične ili potpuno različite osobine drugoga sagledava u ekstremno hipertrofisanoj formi kod drugoga, ali u skladu sa svojim takvim, a neprimećenim osobinama.
Naš narod bi rekao opisujući druge priča o sebi.
Zaista šta je sa Gorčinovim osećanjima prema Srbiji i Srbima. Ne mora ih reći meni, ili nama, onako javno, neka se zapita onako za sebe.
Pitanje važi i za Sušu, šta ona oseća prema Srbiji i Srbima, pre nego što se baci kamenom, možda je u njenim osećanjima prema Srbiji odgovor.
Još nešto, u ljutnji ima i pomalo ljubavi. Mučenik, Gorčin, ima mogućnost da snima, piše objavljuje sve što mu padne na um, sve šta hoće, ali to niko ne poštuje, njegove šale nikome nisu smešne, njegova kritika nikoga ne pogađa i niko je ne uzima ozbiljno, Srbi se malo namršte i malo odmaknu. Vidite taj i takav odnos prema njemu je njegova mera kojom on očito nije zadovoljan ali je time uvređen i nezadovoljan, povređenost sa jedne strane i manjak straha da će ga neko povrediti ili nečim uskratiti zbog toga, sa druge strane, a isplativost grđenja Srbije sa treće strane daju krila tim njegovim previše dramatičnim parodijama. Mržnja srce Srbije, ma nemoj, al je Gorčin "observantan".
Mada mu je olakšavajuća okolnost što i najprosječniji mogu da zapaze da pomenuta gospoda
(Stojanović,Čolović i gđa Suša), jednostavno ne
poseduju neophodnu širinu observacije, i neophodnu
intelektualnu distancu, da bi se izašlo izvan
stereotipa, i titoizmom nametnutih okvira.
Ako danas na Balkanu(zapadnom), postoji mesto na
kojem je pažljivo odnegovana tolerancija i uvažavanje
"drugosti", onda je to svakako Beograd.
Zar za to najbolji dokaz nije upravo delatnost
pomenute gospode, potpuno nezamisliva(naravno, sa
obrnutim predznakom), u Zagrebu, Sarajevu ili
Prištini, gde bi bili ,u korenu sasečeni i eliminisani sa političke scene, ako već ne bi bili
u zatvoru.
Neposredno pred poslednji rat, gosp.Suša i gosp.
Goran Milić(potonji Tuđmanov tajnik za tisak),radeći
na JUTEL-u, tv. koju je osnovao Ante Marković (tada
predsednik SIV-a), čija je jedina programska
koncepcija bila, da razvodni i otupi, potpuno
opravdan i događajima potvrđen, narastajući
osjećaj stvarne ugroženosti kod Srba u Hrvatskoj
i Bosni, gdje je, sve očiglednija mržnja prema njima
(uvijek istog podrijetla, a vrlo slabo prikrivana
i u Titina vremena), manifestovana povezivanjem
hrvatske i islamske zastave na svim predizbornim
skupovima. Objašnjavali su nam Gordana i Goran
(sreća pa im ne povjerovasmo), da ništa ne brinemo
i da sami sebi svežemo ruke na leđima,legnemo na
zemlju, i mirno i demokratski sačekamo sudbinu,
istovjetnu onoj iz 1941.god.
Nacionalizam u Srbiji, mnogo je nerazvijeniji nego
u razvijenim demokratskim zemljama(npr. u Francuskoj
Holandiji, ili bilo kojoj drugoj zemlji, gde su
nacionalizam i patriotizam, opšta mjesta, i o njima
se uopšte ne diskutuje), a pogotovu jer beznačajan
u poređenju sa nacionalizmima naših bivših "bratskih
Naroda.
Ovaj stepen agresivnosti kod pomenute gospode,i
jednako ograničenih medija(B-92, "Peščanik",
e-Novine i mnogi drugi)ukazuje na ozbiljno ulaganje
napora da se izbriše, inače vrlo tanka linija
između
dakle,na brisanje tanke linije između dvije najgore
pošasti 20.v., dva bliska sistema, fašizma i
komunizma, i njegove najdrastičnije varijante u
pogledu uništavanja jednog Naroda , t i t o i z m a)
i treba im se suprodstavljati svim sredstvima,među
kojima borba za legitimnost srpskog nacionalizma,
predstavlja pokušaj da i mi budemo kao sav normalan
Svet.
Ti isti,"bogom dani" su vise od pola veka Ubijali za Ideologiju;najvernije,najbogatije,najucenije,najcasnije,najpostenije... Danas isti Oni na lokalnom fakultetu u (Titovom) Uzicu propovedaju kapitalizam - partijski psi,Bogovi zivota i smrti,lopovi i ubice.
Ja sam Terorista.
Ili nisam.
Neznam,jer je u Vilajetu jako tamno:“Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, a ko ne ponese, kajaće se” ,tako da moram da se odredim osecanjima,ne razumom.
Iskreno, njihovi mehanizmi "projekcije" i traume iz detinjstva koje ih navode da budu takvi slabo me zanimaju.
P.S.
1. Gospodine Vučiniću, pravo na sindikalno organizovanje i delanje takođe je jedno od političkih/građanskih prava. I borba za politička prava je i borba za položaj iz koga nečiji sindikalni zahtevi mogu da se uopšte čuju. A kod nas sindikalni zahtevi postoje, samo što ne mogu da se čuju od priče o "huliganima" i od našeg stalnog pravdanja i ograđivanja od deset zapaljenih kontejnera i četiri razbijena izloga (koji su nekako dostigli vrednost od milion evra, ne znam samo od čega su ih pravili).
Ako je potreban primer: evo već dve nedelje štrajkuju sudski činovnici, odbijajući polu-rešenja, a njihov Sindikat najavljuje čak i tužbu protiv ministarke pravde zbog laži u medijima.
Ako to nije sindikalna svest i građanska hrabrost, ja ne znam šta jeste. Je li njihova krivica što niko ništa ne radi da taj protest dobije na snazi i značaju?
2. Nemojte, bar na ovom sajtu, mantrati o desnici kao sinonimu za sve vrste netrpeljivosti prema "drugostima". Da ne idemo dalje, podsetite me koja je ono partija vladala (i jedina postojala)u Hrvatskoj zѕ vreme maspoka? Je l` možda bila desničarska?
P.S. (ponovo)
Ako sam dobro obaveštena, sutra (tj. danas) u četiri sata u Nemanjinoj 11 je protestni skup sa zahtevom za puštanje uhapšenih od desetog oktobra da se brane sa slobode, u organizaciji njihovih porodica. Gledajmo da, uprkos tome što na medijima ne postoji, bude posećen. Da pokažemo da ne prihvatamo da se ukine pravo na demonstriranje (pogotovo ne zbog materijalne štete čija visina ni u snu ne prekoračuje iznos koji se "pokriva" podizanjem nekoliko prekršajnih prijava).
Ako pristanemo da nas zgaze kao politička bića, sva naša borba za radna i socijalna vodiće se kroz tužbe za mobing pred "reformisanim" pravosuđem. A ko krene tim putem, može jedino da dobije nagradu na nekom festivalu komedije!
istomišljenika im). Odabrali da žive u zemlji i u
narodu mržnje, a ne moraju. Kakav mazohizam, izgleda neizlječiv. Pa još im ta zemlja, Srbija,
kojoj je "srce mržnja", omogućila zavidne karijere,
izdijelila silne nagrade, a njima stalno malo. Šta
li to, recimo, rodjenog Sarajliju Gorčina Stojanovića sprečava da pobjegne od mržnje i vrati se u rodni grad, grad ljubavi Sarajevo? A bio bi
dočekan raširenih ruku, kvalifikovao se svojim
izjavama (kao Luković i Biserko, koji su postali
počasni gradjani grada ljubavi, Sarajeva). Prije oko godinu dana, Gorčin Stojanović je, izmeju
ostalog, izjavio (sajt B92, 6. novembar 2009.):
"Moja mama je bila prvu godinu rata u Sarajevu. Sa
muslimanskim imenom i srpskim prezimenom, nije joj
baš bilo jednostavno... Sa pogrešnim prezimenom
si se osećao, kako smo mi govorili u Sarajevu, kao
krme u Teheranu, ili što sada ovde kažemo, kao
stranac u Knez Mihajlovoj...". Šta ćemo sa onih
nekoliko hiljada ljudi sa pogrešnim i imenom i
prezimenom u Sarajevu u vrijeme koje Stojanović
pominje i onih 1,600.000 turista koji su 1999.
godine, kad se Gorčin gorko ispovijedao B92, mirno
prošetali Knez Mihajlovom? Ili je nesretni Bris
Taton dovoljan da se njegova uistinu užasna smrt u
Beogradu stavi u istu ravan sa nekoliko hiljada
ubijenih Srba u Sarajevu?
"nerazumni i iracionalni napadi na policiju u vreme održavanja Parade ponosa" i "Jasno je da se tradicionalne vrednosti ne samo srpskog naroda ne mogu braniti nasiljem i huliganskim napadima na državne institucije".
Ne znam kakve su "naredbe" bile izdate demonstrantima (ako ih je uopšte i bilo), ali znam da su policajci primili naredbu da biju, i to što više i besomučnije. Ova digresija se, verovatno, pre može uputiti M. Dereti i njegovim "učiteljima demokratije u plavom", ili bar ministru policije i njegovim uveravanjima da su policajci delovali humano (ili kako je on to već formulisao), ali i naš autor bi trebalo da pazi da ne uleće u zamke koju je postavila gromoglasna režimska medijska artiljerija.
Neka pokušaju da sagledaju svet onakav kakav jeste.
Ako hoće da žive u bajci to je njihov problem. Život u bajci Srbiju i narod već je skupo koštao.
U potpunosti se slažem.