Српска ПВО је '99 погодила 61 НАТО авион, али су свега 2 пала на нашу територију, док су остали пали у Грчку, нама суседне земље, у Јадранско море и један мањи део оштећених је успео да слети на аеродроме у суседству. Разлог за то лежи у техничким карактеристикама ракета Нева и Бук. Први је тај што нема директног поготка ракете, већ ракета долази на око 2 километра од циља, а онда се бојева глава откачи и силом инерције настави да се креће ка циљу (бојева глава у себи има инфрацрвене сензоре који је воде ка извору топлоте). Други лежи у чињеници да ни бојева глава не удара у летелицу, већ је близински упаљач, који се налази у њој, активира на неких 20 метара од циља и онда сноп гелера буши ваздухоплов.
Америчко ваздухопловство је 1998. објавило извештај у којем је признало да су '90 и '91 против Ирачана изгубили 48 авиона. То је било 7 година после Пустињске олује. Чињеница да ни данас нису објавили извештај о губицима из '99 веома је индикативна.