Vakrsnućemo samo ako shvatimo i praktično primenimo, stoprocentno čin kajanja i praštanja koji se odvija ne samo na nedeljnim Liturgijama, praznicima, već i na porodičnim proslavljanjima Krsne Slave. Kao gosti oprostiti ćemo domaćinu sve grehe počinjene prema nama koje je počinio mišlju, rečju, delom, hotimično ne hotimično, činjenjem nečinjenjem, svesno nesvesno. I on treba da oprosti nama. Šta je problem? Mnogima je teško da kažu oprosti nam..., domaćinu praštam i obratno. Lakše nam je da ovo izostavimo pri ulasku u kuću svečara. I onda se pitamo kada će nam biti bolje? Patrijarh Pavle nam je kazao: kad budemo bolji ljudi. Dobili smo "recept" ali ga nekako ne ostvarujemo. Možda se u drugoj formi ovog trenutka ipak ostvaruje kroz studentski protest. Ne znam, videćemo.

Fantastičan tekst, ništa manje nisam ni očekivala od Nikole!