Вакрснућемо само ако схватимо и практично применимо, стопроцентно чин кајања и праштања који се одвија не само на недељним Литургијама, празницима, већ и на породичним прослављањима Крсне Славе. Као гости опростити ћемо домаћину све грехе почињене према нама које је починио мишљу, речју, делом, хотимично не хотимично, чињењем нечињењем, свесно несвесно. И он треба да опрости нама. Шта је проблем? Многима је тешко да кажу опрости нам..., домаћину праштам и обратно. Лакше нам је да ово изоставимо при уласку у кућу свечара. И онда се питамо када ће нам бити боље? Патријарх Павле нам је казао: кад будемо бољи људи. Добили смо "рецепт" али га некако не остварујемо. Можда се у другој форми овог тренутка ипак остварује кроз студентски протест. Не знам, видећемо.

Фантастичан текст, ништа мање нисам ни очекивала од Николе!