Velike su razlike između situacije u Libiji i Siriji. U Libiji postoje recimo četiri grupacije, Libijci oko Tripolija, Libijci koji su više Egipćani nego Libijci oko Bengazija, crnačka plemena i berberska plemena. Svi oni imaju svoje teritorije, relativno izdvojene, i ne dozvoljavaju da im se neko drugi nameće za lidera. I dok ih ne dira sve je mirno. Nasuprot tome u Siriji postoje nepomirljive grupe. Na primer Kurdi i Turkmeni. Oni nikda neće moći da žive u miru. Njihove su razlike vezane za deržavljanstvo. Jedni, Kurdi, hoće državu, a drugi Turkmeni hoće Tursku. Tu Sirije nema.
Ili sunitske grupe, zovite ih kako hoćete, možete i teroristi, su nepomirljivi prema Izraelu, a Izrael hoće teritorije, Golan, možda i Latakiju, na obali mora.
Konačno manjinske grupe Alaviti, vrsta šiita, i hrišćani, zatim Druzi. Oni su najugroiženiji. Kad su šiiti u pitanju šiiti Iran ima svoj interes i aspiracije, a kad su suniti Irak.
I konačno Amerika koja hoće naftu i dominaciju.
Preporuke:
13
2
2
sreda, 11 decembar 2024 15:51
siniša " šta se analizira"
Dve stvari. Ono što može da bude, nikako ono što već jest. Bio to čovek, mašina, fudbalski klub ili država.
Kad je u pitanju država ili druge istorijske kategorije, analogije su vrlo moćno sredstvo analize.
Arapsko proleće je imalo svoje ishode i u Egiptu i u Libiji, Tunisu i Iraku.Da li će Sirija biti poput Tunisa ili pšoput Libije ili Iraka.
Neće biti poput Tunisa. U Tunisu nije bilo toliko krvi. Znači kao u Iraku ili Libiji. S tim što za razliku od na primer Iraka gde postioji jedna okupatporska sila u Soiriji postoji više njih, kako sad, i još više uu potencijalu.
Dakle poput Libije ili Iraka, sa još većim stepenom destrukcije.
.jpg)
Ili sunitske grupe, zovite ih kako hoćete, možete i teroristi, su nepomirljivi prema Izraelu, a Izrael hoće teritorije, Golan, možda i Latakiju, na obali mora.
Konačno manjinske grupe Alaviti, vrsta šiita, i hrišćani, zatim Druzi. Oni su najugroiženiji. Kad su šiiti u pitanju šiiti Iran ima svoj interes i aspiracije, a kad su suniti Irak.
I konačno Amerika koja hoće naftu i dominaciju.
Kad je u pitanju država ili druge istorijske kategorije, analogije su vrlo moćno sredstvo analize.
Arapsko proleće je imalo svoje ishode i u Egiptu i u Libiji, Tunisu i Iraku.Da li će Sirija biti poput Tunisa ili pšoput Libije ili Iraka.
Neće biti poput Tunisa. U Tunisu nije bilo toliko krvi. Znači kao u Iraku ili Libiji. S tim što za razliku od na primer Iraka gde postioji jedna okupatporska sila u Soiriji postoji više njih, kako sad, i još više uu potencijalu.
Dakle poput Libije ili Iraka, sa još većim stepenom destrukcije.