Велике су разлике између ситуације у Либији и Сирији. У Либији постоје рецимо четири групације, Либијци око Триполија, Либијци који су више Египћани него Либијци око Бенгазија, црначка племена и берберска племена. Сви они имају своје територије, релативно издвојене, и не дозвољавају да им се неко други намеће за лидера. И док их не дира све је мирно. Насупрот томе у Сирији постоје непомирљиве групе. На пример Курди и Туркмени. Они никда неће моћи да живе у миру. Њихове су разлике везане за держављанство. Једни, Курди, хоће државу, а други Туркмени хоће Турску. Ту Сирије нема.
Или сунитске групе, зовите их како хоћете, можете и терористи, су непомирљиви према Израелу, а Израел хоће територије, Голан, можда и Латакију, на обали мора.
Коначно мањинске групе Алавити, врста шиита, и хришћани, затим Друзи. Они су најугроиженији. Кад су шиити у питању шиити Иран има свој интерес и аспирације, а кад су сунити Ирак.
И коначно Америка која хоће нафту и доминацију.
Препоруке:
13
2
2
среда, 11 децембар 2024 14:51
синиша " шта се анализира"
Две ствари. Оно што може да буде, никако оно што већ јест. Био то човек, машина, фудбалски клуб или држава.
Кад је у питању држава или друге историјске категорије, аналогије су врло моћно средство анализе.
Арапско пролеће је имало своје исходе и у Египту и у Либији, Тунису и Ираку.Да ли ће Сирија бити попут Туниса или пшопут Либије или Ирака.
Неће бити попут Туниса. У Тунису није било толико крви. Значи као у Ираку или Либији. С тим што за разлику од на пример Ирака где постиоји једна окупатпорска сила у Соирији постоји више њих, како сад, и још више уу потенцијалу.
Дакле попут Либије или Ирака, са још већим степеном деструкције.
Или сунитске групе, зовите их како хоћете, можете и терористи, су непомирљиви према Израелу, а Израел хоће територије, Голан, можда и Латакију, на обали мора.
Коначно мањинске групе Алавити, врста шиита, и хришћани, затим Друзи. Они су најугроиженији. Кад су шиити у питању шиити Иран има свој интерес и аспирације, а кад су сунити Ирак.
И коначно Америка која хоће нафту и доминацију.
Кад је у питању држава или друге историјске категорије, аналогије су врло моћно средство анализе.
Арапско пролеће је имало своје исходе и у Египту и у Либији, Тунису и Ираку.Да ли ће Сирија бити попут Туниса или пшопут Либије или Ирака.
Неће бити попут Туниса. У Тунису није било толико крви. Значи као у Ираку или Либији. С тим што за разлику од на пример Ирака где постиоји једна окупатпорска сила у Соирији постоји више њих, како сад, и још више уу потенцијалу.
Дакле попут Либије или Ирака, са још већим степеном деструкције.