Први пут је прошле године Кина уложила у научно технолошка истраживања више(буквално) новца од САД.Кад се зна да је то основни предуслов за још бржи развој(уз услов да вам војном силом нико не може ништа),онда је извесна будућност глобалног лидера у свету.Наравно никако не треба заборавити и у другој половини овог века Индију која ће бити двојац са Кином,насупрот очекивању САД да су они други партнер у Г2 .
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 20 септембар 2010 18:21
Митар
Да су на Тјнанмену дозволили ,,демократизацију, цивилно друштво и невладине организације" са Кином би се бавила вероватно нека кризна група из САД.
Овако се САД брину.
САД је дужна Кини 2.800 трилиона долара.
Хилари Клинтон је као министарка прво отишла у Кину да их измоли да узимају и даље записе САД тј. да даље кредитирају САД.
Кина купује по Азији, Африци и Јужној Америци руднике изворе нафте и сл.
Ослањање на себе нема алтернативу.
За паметног јасно.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 20 септембар 2010 18:45
Misa
Za razliku od nas Kina ima osnovne predispozicije za brz ekonomski rast.
Plansku privredu i vlast komunisticke partije.
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 20 септембар 2010 21:40
M.Hornjak
1. Kina je zemlja u razvoju, ali globalna ekonomska, politicka i vojna supersila. Ako nije danas, bice to u tako bliskoj buducnosti da je to u svim globalnim kalkulacijama prihvaceno kao stvarnost. Danasnja politika i stavovi svetskih faktora mogu se razumeti samo kao poimanje Kine kao globalne sile. Njen unutrasnji razvoj i spoljna politika mogu se takodje razumeti smo ako se posmatraju sa tog stanovista. U prilog tome govore svi njeni potencijali na prvom mestu ljudski, kao i sve snaznije samopouzdanje koje ispoljava u odnodsima sa svetom, sa SAD na prvom mestu.
2. Cinjenica da se radi o najmnogoljudnijoj zemlji. bezmalo jednoj cetvrtini svetskog stanovnistva situiranoj u regionu Severoistocne Azije u tom pogledu nije od manjeg znacaja nego u proslosti, pogovoto sto su ti ljudski potencijali /prema nekim americkim ocenama jedini u svetu dosad "nekaptirani", ma sta to znacilo/ sistemskim, moralnim i ekonomskim vrednostima motividsani na rad i sticanje bogatstva "u interesu zajednice i svoju licnu korist" /ne mari nista ako je redosled i obrnut/, a to je uoravo ono sto se u Kini danas dogadja.
3. Na nesto vise od oko 1,3 milijarde stanovnika, Kina ima oko 580 miliona mladjih od 15 godina obuhvacenih skolovanjem na Konfucijanskoj tradiciji ucenja i licnog usavrsavanja. Kineski obrazovni sistem danas "proizvodi" vise i bolje pripremljenih strucnjaka tehnickih struka i naucnih kadrova nego SAD i Eu zajedno. Osnovnu radnu snagu cini oko 450 miliona stanovnika izmedju 20 i 40 godina starosti, oslobodjenih ideoloskih stega, otvorenih prema svetu, preduzimljivih,sa dobrim znanjem engleskog, motivisanih mogucnoscu bogacenja i tradicionalnim etickim konfucijanskim vrednostima. Imaju oko 800 miliona pripadnika "srednje klase" sa prosecnim godisnjim prihodom od oko 7.800 dolara, racunato prema kupovnoj moci-Purchasing Power Parity-koji predstavljaju ogromno trziste za domace i strane proizvode. Oko 400 miliona preostalih grozni cavo nastoji da se ukljuci u proces...
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 20 септембар 2010 22:09
mhornjak
...da se ukljuci u proces napretka.
4. Nema primera u istoriji da je takva masa stanovnistva pokrenuta u trci za boljim zivotom. Kineska stvarnost pokazuje da se ovaj talas vise ne moze zaistavit, jedva da se moze i kontrolisati. Pred tim talasom padaju sva ogranucenja, sva resenja se moraju prilagodjavati postavljenom cilju-svrstati se u red razvijenih zemalja.Na nov nacin se danas u Kini postavljaju sva pitanja drzavne i drustvene organizacije, uloge i mesta drzavnih institucija, ljudskih prava i sloboda, polozaja coveka u drustvu i drustva u svetu.
5. U eksplozivnom razvoju od 1980. po prosecnoj stopi od oko 9,0% Kina je za dvadeset godina ostvarila ono za sto je Japanu, koji se uzima kao primer uspesnog ekonomskog razvoja bilo potrebno 40 godina. Efikasnost ulaganja je ve ca nego sto je svojevremeno bila u japanu i na Tajvanu. Podaci koji se o tome mogu naci u americkim materijalima pokazuju da se radi o efikasnoj privredi, zasnovanoj sve vise na domacoj tehnologiji, disciplinovanoj radnoj snazi i efikasnoj poljoprivredi. Sve govori u prilog ocene da je Kina "globalna ekonomska supersila" koja svojim razvojem, traznjom sirovina i izvozom postala "lokomotiva globalnog ekonomskog razvoja", doprinosi time ekonomskom napretku nerazvijenih, ublazava posledive recesije u SAD i razvijenim zemljama i prema preovladavajuci americkim ocenama, uprkos opravdanim ili ne kritikama -"ponasa se vrlo konstruktivno"...
bice jos jedan nastavak, ako i ovo moderatori NSPM puste...
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 20 септембар 2010 22:45
Predrag Pajic
Za razliku od nas Kina ima disciplinovano i vredno stanovnistvo.
Препоруке:
0
0
7
уторак, 21 септембар 2010 01:01
Миле
Браво за одличан, исцрпан и компетентан текст. А поготово за закључак.
Препоруке:
0
0
8
уторак, 21 септембар 2010 05:24
Srboljub Savic
Sve receno o Kini, tacno je.
Osnovno ogranicenje za privredu su sirovine.
[Nedostatak poljoprivrednog zemljista (i karakter)
mogu da nadoknade uvozom hrane.]
Kina zato kupuje sve sirovinske izvore -nafte,
gasa, uglja,ruda, ... sirom sveta.
Kina je na naftnim poljima Iraka, Irana (uskoro,
Indonezije), Nigerije, ...
Kina je vec sirom Afrike i njenih rudnih bogatstava
ali ne na klasican nacin kolonijalista i neo-kolo-
nijalista.
Stanovnistvo je njihov glavni resurs.
Snaga unutrasnjeg trzista, gde je kvantitet pre-
rastao i kavalitet, osnova je sadasnjosti i buducnosti.
Upravo to-unutrasnje trziste je omogucilo da
Kina pretekne Japan, danas, a sutra ...
Za razliku od Kine, koja je ostvarila nacionalnu
koheziju (pored toliko naroda [10 mil. Koreanaca])
i centralizovan pristup razvoju, Indija tek treba
da to ostvari, da bi iskoristila prednosti, koje
ima.
Evropa je, umesto ujedinjena, dozvolila da bude
pod kontrolom SAD (za njene interese, protiv svojih) i umesto kreativnog, stvara "Briselsku-EZ
birokratsku dzunglu", koja cak nije u stanju da
vidi providna budzetska potkradanja i lazi u
finansijama svojih clanica. Posle toliko godina,
EZ nije uspela da smanji razlike medju clanicama,
pa, nezadovoljstvo i naroda i politicara, i siro-
masnijih i bogatijih clanica, opasno raste.
Srbija je bila bespomocna (ili nespremna /nespo-sobna) da spreci razaranje (strasnije, kroz rat)
Jugoslavije (svoja ulaganja od skoro celog veka
i svoju relativnu velicinu) a ni dalje komadanje.
Kako nikad nije imala ideju "Svajcarske" (niti je
mogla, zbog vekovnog "stajanja" i geopolitickog
polozaja), Srbija i dalje srlja ka "dzungli",
okrecuci ledja "spasu". Upravo to- gde je, je
jedini vredan (strateski) "resurs" Srbije (sa
brojem stanovnistva, kao pola toliko gradova po
Aziji, skromnim izvorima sirovina, ...). Ako ga
poklonimo EZ (i SAD), kako mozemo da ocekujemo
bolje od Portugala, Estonije, ...?
Strani vlasnici i interes Srbije?
S. Savic
Препоруке:
0
0
9
уторак, 21 септембар 2010 09:33
Zdravko D.
Slučaj Kine se može razumeti samo iz perspektive opadanja američke privrede. Kina je još daleko od toga da je izgradila unutrašnje institucije neophodne da podrže tako strelovit privredni rast ali i sve veći uticaj na međunarodnom planu. Njena privreda ima uzgon zahvaljujući, pre svega, velikom američkom dugu. To, naravno, nije jedina istina ali je ključan elemenat u analizi. Dakle, rast kineske privrede bi trebalo sagledavati u horizontu slabljenja američke i uopšte privreda zapadnih zemalja. Nesumnjivo je, međutim, da će se postaviti veliko pitanje kuda dalje kada Amerika a i ceo Zapad ozbiljnije posustanu. Ne zaboravite, Kina još uvek samo ponavlja američki obrazac privredne ekspanzije. Pitanje kvalitativnog razvoja će tek doći na dnevni red.
Препоруке:
0
0
10
уторак, 21 септембар 2010 09:56
stefan.borota@gmail.com
Pohvalna je praksa NSPM-a da ozbiljno razmatra fenomen savremene Kine pa tako i u prilogu g. Nebojše Vasovića (Moderna Kina). Međutim, ništa manje zanimljivu temu ne pruža pitanje zašto se ruske vlasti (Gorbačov, pijani Jelcin itd) nisu osvrnule na Denga i preduzele odgovarajuće mere? Uprkos očiglednih prednosti koje su nudile njegove dalekovide metode, Rusi su se odlučili za političko-ekonomski "salto mortale" sa poznatim posledicama. Po svemu sudeći, odgovor se skriva u njihovoj nepovratnoj istrošenosti. Obično se kaže da od ovakvog razmišljanja nema koristi jer "da je višnja k'o trešnja, ja bih bila najlepša". Bilo kako bilo, svima bi lakše bilo da nije bilo kako je bilo. Čak i Kinezima.
Препоруке:
0
0
11
уторак, 21 септембар 2010 11:20
mhornjak
Treci nastavak
6.Sa ekonomskim jacanjem Kine i okupljanjem oko nje zemalja "iz kojih se ma na koju stranu okrenuli vidi Kina" odvijaju se integrativni procesi koji vode uspostavljanju "novog centra globalne moci" u regionu Severoistocne Azije bez presedanba po broju stanovnistva, resursima i potencijalima za ekonomski razvoj. Kinu sa Hong Kongom, specijalnom teritorijom Makao i Tajvanom svet vec posmatra kao "jednu zemlju sa dva sistema" i oznacava terminom "Greater China" sa dalekoseznim posledicama. Preferncijalni tretman u saradnji sa Tajvanom "kao sa svakom kineskom provincijom" doprinosi ekonomskoj medjuzavisnosti u kojoj Tajvan svoj prosperitet sve vise vezuje sa Kinu, a zajednicko pismo i jezik doprinosi "prepoznavanju da su jedno isto", sto na Tajvanu smanjuje nepoverenje prema Kini. Ekonomski razvoj, reforme i nacin zivota u Kontinentalnoj Kini doprinose izjednacavanju drustveno-politickog sistema u kojem jedni i drugi sve vise prepoznavaju svoj tradicionalni Konfucijanski, nazivali ga komunistickim ili kapitalistickim. Jos uvek ostaje pitanje da li Kina ovim pretezno ekonomskim merama moze "vratiti kinesku provinciju Tajvan" pod svoje okrilje okrilje, ali je sasvim sigurno da bi definitivno odvajanje Tajvana bilo povod za vojnu akciju, sto ne odgovara ni SAD, ni Kini ni regionu.Za sada svi ocenjuju da je ovakva saradnja "obostrano korisna" i dovoljna za odrzavanje stanja status quo, sto je u interesu svih zemalja u regionu.
7. Kina je u procesu razvoja vec postala sposobna ne samo da sama finansira svoj ekonomski razvoj i smanjuje razlike u ekonomskom, tehniloskom i vojnom pogledu koje je dele od SAD, Japana i EU, vec i da se javlja kao investitor, izvoznik i konkurent SAD i Japanu sa proizvodima ne samo masovne proizvodnje, vec i visoke tehnologije. Ali i kao sve opasniji takmac u trci za sirovinama, naftom i energentima sa posledicama koje je tesko predvideti.
Препоруке:
0
0
12
уторак, 21 септембар 2010 18:36
Дарко Станојевић
"Комунизам" је Кини послужио да се ратосиља западних и источних експлоататора (па и ратом!), сачува јединство снажно подељене (етнички, материјално,па и говорно) заједнице, а и делимично сузбије велику корупцију и остале пошасти, којима су Кинези увек били снажно наклоњени (алкохол и, поготово, коцка).
Процес је био дугорочан, болан, али се, изгледа, исплатио.
Поређење и тражење аналогије у Србији је беспредметно.
Препоруке:
0
0
13
уторак, 21 септембар 2010 22:04
srbinbanjaluka
"Тврђења да „постоји само запад“ и да „Европа нема алтернативу“, не само да замагљују видике, сужавају маневарски простор и одбацују реалну алтернативу, већ су, очигледно, и неистинита." Gospodine Vasović Nebojša, ovaj vaš napisani a sada citirani zaključak, je tačan, gledano uopšteno, ali gledano kroz prizmu Srbije, njenog položaja, geopolitike,ekonomskog potencijala, ljudskih resursa, geografskog položaja, u najmanju ruku je smiješno, ili pristojno rečeno neuporedivo.Jedino što je primjenljivo jeste, taj neki, da kažem duh,ili prosto jedna logika ovog vašeg zaključka, a to je da nikad ne treba ići jednom stranom, uvjek treba imati alternative,znači kao neka pouka, da tako kažem, ali opet i to kad pogledam bolje vrlo, vrlo je teško primjenljivo na našu poziciju.Mi i Kina ni po čemu ne možem obiti komparativni, ali naravno, možemo pokušati odredjene vrijednosti, pokušati preslikati, uz neku našu ajde kažem doradu, i neki naš model, prihvatljiv, nama, našim uslovima i mogućnostima.Ovo sve bi i donekle moglo da se uz neko naše domaće modeliranje, primjeni s kraja 80ih, kad smo imali kakavu takvu zdravu ekonomiju, ali danas, kada je sve, ali apsolutno sve od ekonomskih, vojnih,prehrambeno - poljoprivrednih subjekata u rukama zapadnih korpooracija je nemoguće ,te je stoga svaka priča, pa i ovaj vaš savjet za Sriju prosto neprimjenjljiv, odavno je zapad stavio šapu na sve ove prostore, ta šapa znači samo jedno - igranje po našim ( zapadnim ) pravilima, Srbija kao i mnoge druge zemlje više ije suverena ni ekonomski ni vojno ni prehrambeno, sve to drze zapadne kompanije, tak oda svaki i pokušaj, neka ideja, ide suprotno njihovim interesima a to znamo šta onda znači.
Ili gospodine Vasoviću, da svu ovu priču skratim, mnogi izgled aovdje , pa i u komentarima, ne žele da priznaju, da se suoče, da napišu jednu riječ, mi smo okupirani, da mi smo okupirani, a to znači sputavanje svega, svake ideje, svakog programa koji imalo izlazi van gabarita zapada, i njihovih ambicija.
Poz
Препоруке:
0
0
14
среда, 22 септембар 2010 09:34
Висарион
Наравно.Кина је алтернатива.Њен пут је успешан.И не само то. То је мудар пут.Пробају да јој се супротставе али немају материјалних шанси да то учине.Ако Кина хоће да сруши долар она ће га срушити.Америка ће ускорио играти пиперевку пред овом силом.
Само ми не видимо куда свет иде.Њихову експанзију према свету а нарочито премма Европи могли бисмо свесрдно да подржимо.Треба им омогућити да овде отварају та врата.Били су њихови аграрни представниоци око Лесковца али су морали да оду.
Шта нас се они тичу? А тичу нас се.Они су аклтернатива свету.И треба се окренути Кини.И Индији и Бразилу.Земљама које имају позитивне показатеље пословања и не подлежу никаквој рецесији.А ове европске шаргарепе треба што пре занемарити као да не постоје и које су страмота за дипломатију, ову нашу јер не престајемо да им наседамо
Препоруке:
0
0
15
среда, 22 септембар 2010 09:52
Павле
Све похвале за текст. (Можда је само могао бити мало прегледнији и мање "набијен" подацима.) Али и г. Хорњаку за компетентан и веома информативан "ко-реферат", који се може читати као засебан текст.
Препоруке:
0
0
16
среда, 22 септембар 2010 12:31
mhornjak
Cetvrti nastavak:
8.Kinesko rukovodstvo priznaje da je demokratizacija u Kini aktuelna, ali istice da se ne moze svesti na prihvatanje zapadnog drustveno-ekonomskog sistema, niti na pitanje slobode govora, udruzivanja i drugih vrednosti zapadnog sistema. Rezultati ostvareni u ekonomskom razvoju i stabilizaciji drustvenih kretanja ucvrscuju rukovodece krugove u uverenju da buducnost Kine ne lezi u prihvatanju onoga sto joj se preporucuje spolja, vec u razvijanju modela zasnovanog na sopstvenoj tradiciji. U tom smislu treba razumeti i zakljucak 17 kongresa KPK /2008/ kojise moze svesti na konstataciju da je "reforma politickog sistema znacajna komponenta /nase/ sveobuhvatne reforme, ali mi nikad necemo prihvatiti politicki sistem Zapada". Koliko ce u svemu tome biti opste-ljudskog i globalnog, a koliko tradicionalnog kineskog to ce zavisiti pre svega od samih Kineza. Kini ne moze vise niko nista nametati. Ipak, tesko da bi se moglo osporiti upozorenje koje je Mao Ce Tung svojevremeno uputio svojim drugovima posustalim u revolucionarnom zaru /imao je u vidu ne samo predsednika Liu Shao-Chi, vec i Deng Xiao-Pinga "koji se pravi da je gluv, a sedne daleko od mene i posle govori da nije cuo sta sam rekao"/: "Ne mozete primiti zapadnu tehnologiju, a da sa njome ne primite i zapadnu organizaciju i nacin zivota" U danasnjim uslovima, to daje za pravo da se postavi pitanje dokle se moze ici u reformi, a da se ne promeni sustina sistema.
9. Ne postavlja se pitanje da li je Kina svojim uspesima u sveobuhvatnom napretku razbila famu o nesposobnosti socijalizma /"komunizma", ako se tako nekome vise svidja/ da resava ekonomske probleme, da je socijalizam -jednako siromastvo. Pokazala je da je socijalizam sposoban da se menja, da nije slepa ulica, corsokak, kraj "istorije". I vise od toga, "radeci sve na svoj nacin" dovela je u pitanje shvatanje da je ekonomski i svaki napredak moguce ostvariti samo prihvatanjem modela koji se afirmisao u jednom delu s veta, Zapadnom...
Препоруке:
0
0
17
среда, 22 септембар 2010 22:12
Зоран
Стога,брига о војној снази и веровање да земља не би требало да зависи од страних снабдевача навела је Кину да распореди огромне ресурсе – не само фондове, већ и научнике, инжењере, истраживачке и развојне институције, индустријска постројења – у војну производњу више него у раст извозно оријентисане тржишне производње. Немогуће је рећи колики је удео кинеских ресурса тако распоређен, али Кина не би постала трећа светска нуклеарна сила за једну и по деценију (кинеска прва атомска бомба експлодирала је 1964. године а до позних седамдесетих година прошлог века претекла је Француску и Британију као нуклеарне силе) без масовне концентрације ограниченог броја својих научних и технолошких талената. У првим фазама економских реформи Кина, дакле, није била у стању да усредсреди сву националну енергију на то да постане богата; капитал, материјал и рад морали су у великој мери да иду на одбрану, имплицирајући померање ка „непродуктивном инвестирању“ баш када је овој земљи било потребно што год је могуће више у дугорочном расту како би сустигла своје суседе.
Ово ми не можемо да урадимо, јер смо у окружењу НАТО-а и немамо ни приближне ресурсе које бисмо усмерили у заиста ефикасну одбрану, пре некаквог развоја. Зато је овај "кинески модел" на нас неприменљив.
Издвајања за науку и истраживање достигла су 2,4 процента бруто друштвеног производа 2009. године. (Упоредите то са 0,3 процента бруто друштвеног производа у Србији, исте те године.)
Нажалост, такође неупоредиво. 2,4% од кинеских зилиона долара је више од 100% онога са чиме ми располажемо у апсолутном износу. Просто, Кина (најмногољуднија) и ми (једна од најмањих, сиромашних, слабих) држава се не можемо поредити. Њих нико не сме да пипне због атомки, а ми бисмо прошли као Северна Кореја. Нисам припадник "друге Србије" (како се то у НСПМ зове), искрено бих волео да је стање другачије, али сам уверен да морамо наћи свој модел и само понешто позајмити од других...
Препоруке:
0
0
18
четвртак, 23 септембар 2010 12:28
thinking maize
Само да додам, а тиче се једног мог искуства из времена бомбардовања, када сам са једним тадањим подофициром Војске Југославије (СРЈ, тј. "Слобине Југославије") коментарисао бомбардовање кинеске амбасаде: "Знаш пријатељу, све ми се чини да је МИРА МАРКОВИЋ ВЕЛИКИ ВИЗИОНАР!" Онај ко ми не верује, нека се сети за чијег је "вакта" био изграђен аутопут Београд-Ниш?! Да подсетим, тада је Србијом владао "чувени" двојац Дража Марковић-Пера Стамболић. Можда јесу били Титови "подрепаши", али Србија је тада добила аутопут, ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПРЕ ХРВАТСКЕ! Чак и непопуларни политичари могу да донесу добра својој земљи! О популарним и "популарним" политичарима да не говоримо!
.jpg)
Овако се САД брину.
САД је дужна Кини 2.800 трилиона долара.
Хилари Клинтон је као министарка прво отишла у Кину да их измоли да узимају и даље записе САД тј. да даље кредитирају САД.
Кина купује по Азији, Африци и Јужној Америци руднике изворе нафте и сл.
Ослањање на себе нема алтернативу.
За паметног јасно.
Plansku privredu i vlast komunisticke partije.
2. Cinjenica da se radi o najmnogoljudnijoj zemlji. bezmalo jednoj cetvrtini svetskog stanovnistva situiranoj u regionu Severoistocne Azije u tom pogledu nije od manjeg znacaja nego u proslosti, pogovoto sto su ti ljudski potencijali /prema nekim americkim ocenama jedini u svetu dosad "nekaptirani", ma sta to znacilo/ sistemskim, moralnim i ekonomskim vrednostima motividsani na rad i sticanje bogatstva "u interesu zajednice i svoju licnu korist" /ne mari nista ako je redosled i obrnut/, a to je uoravo ono sto se u Kini danas dogadja.
3. Na nesto vise od oko 1,3 milijarde stanovnika, Kina ima oko 580 miliona mladjih od 15 godina obuhvacenih skolovanjem na Konfucijanskoj tradiciji ucenja i licnog usavrsavanja. Kineski obrazovni sistem danas "proizvodi" vise i bolje pripremljenih strucnjaka tehnickih struka i naucnih kadrova nego SAD i Eu zajedno. Osnovnu radnu snagu cini oko 450 miliona stanovnika izmedju 20 i 40 godina starosti, oslobodjenih ideoloskih stega, otvorenih prema svetu, preduzimljivih,sa dobrim znanjem engleskog, motivisanih mogucnoscu bogacenja i tradicionalnim etickim konfucijanskim vrednostima. Imaju oko 800 miliona pripadnika "srednje klase" sa prosecnim godisnjim prihodom od oko 7.800 dolara, racunato prema kupovnoj moci-Purchasing Power Parity-koji predstavljaju ogromno trziste za domace i strane proizvode. Oko 400 miliona preostalih grozni cavo nastoji da se ukljuci u proces...
4. Nema primera u istoriji da je takva masa stanovnistva pokrenuta u trci za boljim zivotom. Kineska stvarnost pokazuje da se ovaj talas vise ne moze zaistavit, jedva da se moze i kontrolisati. Pred tim talasom padaju sva ogranucenja, sva resenja se moraju prilagodjavati postavljenom cilju-svrstati se u red razvijenih zemalja.Na nov nacin se danas u Kini postavljaju sva pitanja drzavne i drustvene organizacije, uloge i mesta drzavnih institucija, ljudskih prava i sloboda, polozaja coveka u drustvu i drustva u svetu.
5. U eksplozivnom razvoju od 1980. po prosecnoj stopi od oko 9,0% Kina je za dvadeset godina ostvarila ono za sto je Japanu, koji se uzima kao primer uspesnog ekonomskog razvoja bilo potrebno 40 godina. Efikasnost ulaganja je ve ca nego sto je svojevremeno bila u japanu i na Tajvanu. Podaci koji se o tome mogu naci u americkim materijalima pokazuju da se radi o efikasnoj privredi, zasnovanoj sve vise na domacoj tehnologiji, disciplinovanoj radnoj snazi i efikasnoj poljoprivredi. Sve govori u prilog ocene da je Kina "globalna ekonomska supersila" koja svojim razvojem, traznjom sirovina i izvozom postala "lokomotiva globalnog ekonomskog razvoja", doprinosi time ekonomskom napretku nerazvijenih, ublazava posledive recesije u SAD i razvijenim zemljama i prema preovladavajuci americkim ocenama, uprkos opravdanim ili ne kritikama -"ponasa se vrlo konstruktivno"...
bice jos jedan nastavak, ako i ovo moderatori NSPM puste...
Osnovno ogranicenje za privredu su sirovine.
[Nedostatak poljoprivrednog zemljista (i karakter)
mogu da nadoknade uvozom hrane.]
Kina zato kupuje sve sirovinske izvore -nafte,
gasa, uglja,ruda, ... sirom sveta.
Kina je na naftnim poljima Iraka, Irana (uskoro,
Indonezije), Nigerije, ...
Kina je vec sirom Afrike i njenih rudnih bogatstava
ali ne na klasican nacin kolonijalista i neo-kolo-
nijalista.
Stanovnistvo je njihov glavni resurs.
Snaga unutrasnjeg trzista, gde je kvantitet pre-
rastao i kavalitet, osnova je sadasnjosti i buducnosti.
Upravo to-unutrasnje trziste je omogucilo da
Kina pretekne Japan, danas, a sutra ...
Za razliku od Kine, koja je ostvarila nacionalnu
koheziju (pored toliko naroda [10 mil. Koreanaca])
i centralizovan pristup razvoju, Indija tek treba
da to ostvari, da bi iskoristila prednosti, koje
ima.
Evropa je, umesto ujedinjena, dozvolila da bude
pod kontrolom SAD (za njene interese, protiv svojih) i umesto kreativnog, stvara "Briselsku-EZ
birokratsku dzunglu", koja cak nije u stanju da
vidi providna budzetska potkradanja i lazi u
finansijama svojih clanica. Posle toliko godina,
EZ nije uspela da smanji razlike medju clanicama,
pa, nezadovoljstvo i naroda i politicara, i siro-
masnijih i bogatijih clanica, opasno raste.
Srbija je bila bespomocna (ili nespremna /nespo-sobna) da spreci razaranje (strasnije, kroz rat)
Jugoslavije (svoja ulaganja od skoro celog veka
i svoju relativnu velicinu) a ni dalje komadanje.
Kako nikad nije imala ideju "Svajcarske" (niti je
mogla, zbog vekovnog "stajanja" i geopolitickog
polozaja), Srbija i dalje srlja ka "dzungli",
okrecuci ledja "spasu". Upravo to- gde je, je
jedini vredan (strateski) "resurs" Srbije (sa
brojem stanovnistva, kao pola toliko gradova po
Aziji, skromnim izvorima sirovina, ...). Ako ga
poklonimo EZ (i SAD), kako mozemo da ocekujemo
bolje od Portugala, Estonije, ...?
Strani vlasnici i interes Srbije?
S. Savic
6.Sa ekonomskim jacanjem Kine i okupljanjem oko nje zemalja "iz kojih se ma na koju stranu okrenuli vidi Kina" odvijaju se integrativni procesi koji vode uspostavljanju "novog centra globalne moci" u regionu Severoistocne Azije bez presedanba po broju stanovnistva, resursima i potencijalima za ekonomski razvoj. Kinu sa Hong Kongom, specijalnom teritorijom Makao i Tajvanom svet vec posmatra kao "jednu zemlju sa dva sistema" i oznacava terminom "Greater China" sa dalekoseznim posledicama. Preferncijalni tretman u saradnji sa Tajvanom "kao sa svakom kineskom provincijom" doprinosi ekonomskoj medjuzavisnosti u kojoj Tajvan svoj prosperitet sve vise vezuje sa Kinu, a zajednicko pismo i jezik doprinosi "prepoznavanju da su jedno isto", sto na Tajvanu smanjuje nepoverenje prema Kini. Ekonomski razvoj, reforme i nacin zivota u Kontinentalnoj Kini doprinose izjednacavanju drustveno-politickog sistema u kojem jedni i drugi sve vise prepoznavaju svoj tradicionalni Konfucijanski, nazivali ga komunistickim ili kapitalistickim. Jos uvek ostaje pitanje da li Kina ovim pretezno ekonomskim merama moze "vratiti kinesku provinciju Tajvan" pod svoje okrilje okrilje, ali je sasvim sigurno da bi definitivno odvajanje Tajvana bilo povod za vojnu akciju, sto ne odgovara ni SAD, ni Kini ni regionu.Za sada svi ocenjuju da je ovakva saradnja "obostrano korisna" i dovoljna za odrzavanje stanja status quo, sto je u interesu svih zemalja u regionu.
7. Kina je u procesu razvoja vec postala sposobna ne samo da sama finansira svoj ekonomski razvoj i smanjuje razlike u ekonomskom, tehniloskom i vojnom pogledu koje je dele od SAD, Japana i EU, vec i da se javlja kao investitor, izvoznik i konkurent SAD i Japanu sa proizvodima ne samo masovne proizvodnje, vec i visoke tehnologije. Ali i kao sve opasniji takmac u trci za sirovinama, naftom i energentima sa posledicama koje je tesko predvideti.
Процес је био дугорочан, болан, али се, изгледа, исплатио.
Поређење и тражење аналогије у Србији је беспредметно.
Ili gospodine Vasoviću, da svu ovu priču skratim, mnogi izgled aovdje , pa i u komentarima, ne žele da priznaju, da se suoče, da napišu jednu riječ, mi smo okupirani, da mi smo okupirani, a to znači sputavanje svega, svake ideje, svakog programa koji imalo izlazi van gabarita zapada, i njihovih ambicija.
Poz
Само ми не видимо куда свет иде.Њихову експанзију према свету а нарочито премма Европи могли бисмо свесрдно да подржимо.Треба им омогућити да овде отварају та врата.Били су њихови аграрни представниоци око Лесковца али су морали да оду.
Шта нас се они тичу? А тичу нас се.Они су аклтернатива свету.И треба се окренути Кини.И Индији и Бразилу.Земљама које имају позитивне показатеље пословања и не подлежу никаквој рецесији.А ове европске шаргарепе треба што пре занемарити као да не постоје и које су страмота за дипломатију, ову нашу јер не престајемо да им наседамо
8.Kinesko rukovodstvo priznaje da je demokratizacija u Kini aktuelna, ali istice da se ne moze svesti na prihvatanje zapadnog drustveno-ekonomskog sistema, niti na pitanje slobode govora, udruzivanja i drugih vrednosti zapadnog sistema. Rezultati ostvareni u ekonomskom razvoju i stabilizaciji drustvenih kretanja ucvrscuju rukovodece krugove u uverenju da buducnost Kine ne lezi u prihvatanju onoga sto joj se preporucuje spolja, vec u razvijanju modela zasnovanog na sopstvenoj tradiciji. U tom smislu treba razumeti i zakljucak 17 kongresa KPK /2008/ kojise moze svesti na konstataciju da je "reforma politickog sistema znacajna komponenta /nase/ sveobuhvatne reforme, ali mi nikad necemo prihvatiti politicki sistem Zapada". Koliko ce u svemu tome biti opste-ljudskog i globalnog, a koliko tradicionalnog kineskog to ce zavisiti pre svega od samih Kineza. Kini ne moze vise niko nista nametati. Ipak, tesko da bi se moglo osporiti upozorenje koje je Mao Ce Tung svojevremeno uputio svojim drugovima posustalim u revolucionarnom zaru /imao je u vidu ne samo predsednika Liu Shao-Chi, vec i Deng Xiao-Pinga "koji se pravi da je gluv, a sedne daleko od mene i posle govori da nije cuo sta sam rekao"/: "Ne mozete primiti zapadnu tehnologiju, a da sa njome ne primite i zapadnu organizaciju i nacin zivota" U danasnjim uslovima, to daje za pravo da se postavi pitanje dokle se moze ici u reformi, a da se ne promeni sustina sistema.
9. Ne postavlja se pitanje da li je Kina svojim uspesima u sveobuhvatnom napretku razbila famu o nesposobnosti socijalizma /"komunizma", ako se tako nekome vise svidja/ da resava ekonomske probleme, da je socijalizam -jednako siromastvo. Pokazala je da je socijalizam sposoban da se menja, da nije slepa ulica, corsokak, kraj "istorije". I vise od toga, "radeci sve na svoj nacin" dovela je u pitanje shvatanje da je ekonomski i svaki napredak moguce ostvariti samo prihvatanjem modela koji se afirmisao u jednom delu s veta, Zapadnom...
Ово ми не можемо да урадимо, јер смо у окружењу НАТО-а и немамо ни приближне ресурсе које бисмо усмерили у заиста ефикасну одбрану, пре некаквог развоја. Зато је овај "кинески модел" на нас неприменљив.
Нажалост, такође неупоредиво. 2,4% од кинеских зилиона долара је више од 100% онога са чиме ми располажемо у апсолутном износу. Просто, Кина (најмногољуднија) и ми (једна од најмањих, сиромашних, слабих) држава се не можемо поредити. Њих нико не сме да пипне због атомки, а ми бисмо прошли као Северна Кореја. Нисам припадник "друге Србије" (како се то у НСПМ зове), искрено бих волео да је стање другачије, али сам уверен да морамо наћи свој модел и само понешто позајмити од других...