Sto se grbo rodi, ni vrijeme ne ispravi.

Nije ustav kriv, krivi su Srbi koji to podrzali.

Komunisti iz KP Hrvataske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore su bili sastavljeni uglavnom od nacionalista, koji su 1920-tih u politici Kominterne videli sansu za razbijanje Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije. I to su iskoristili u periodu 1941 - 1945 da bi dosli na vlast i organizovali drzavu upravo po tim principima politike Kominterne. Posle su samo nastavili tim zacrtanim putem, Kardelj i nacionalisticka klika su prvo uklonili velikog jugoslovenskog patriotu Rankovica 1966, a potom su doneli potpuno konfederalni ustav iz 1974 i na kraju su postavili nemackog agenta Dolanca za sefa SKJ. Od toga do razbijanja SFRJ bio je samo jedan korak, a taj korak je napravila sada ujedinjena i osvetoljubiva Nemacka sa Kolom na celu, koja je beskrupulozno isposlovala nezavisnost Slovenije i Hrvatske, uz pomoc svojih agenata iz vrhova SK Slovenije i Hrvatske, kao i uz pomoc svojih ustaskih saradnika iz WW2.

Гледишта на устав СФРЈ из 1974.г. различита су. Али, што се наше српске стране тиче, мислим да треба увек понављати битну правну чињеницу - тај устав није дозвољавао сецесију република из федерације! Фамозно "право на самоопредељење до отцепљења" тим уставом било је предвиђено за конститутивне народе (било их је 6), а не за републике и покрајине као федералне јединице. Иначе, националне мањине тзв."народности" нису имале право на отцепљење од државе, што и иначе нигде у свету немају.
Уставни суд Југославије чиниле су судије из свих република и покрајина. Одлуке тог суда недвосмислено показују да је сецесија република била противуставна и у супротности са савезним законима. О томе више у књизи уставног судије Милована Бузаџића под насловом "Сецесија бивших југословенских република у светлости одлука Уставног суда Југославије".

"Ja ne razumem kako ljudi nisu shvatili da je lakše ostvariti bogatstvo na tržištu od 24 miliona stanovnika nego na tržištu od nekih 2-7 miliona."

Možda da pitate Irce, koji su izabrali da radije žive u svojoj državi sa 5 miliona stanovnika nego u UK sa 70 miliona. I ide im sasvim fino, nemaju ništa lošiji standard nego u UK. Ili Singapurćane, koji više vole svoj mali grad državu nego da budu deo Indonezije ili Malezije. Ili Emirate itd. A na tom tržištu od 24 miliona bogatstvo su ostvarivale uglavnom slovenačke i hrvatske firme, na štetu ostalih. SFRJ nije imala nikakav smisao, ni ekonomski ni politički, osim da bude krava muzara za pomenute i tampon zona između dva pakta. A neki Srbi to nisu sposobni da shvate ni dan danas, dok su svi ostali to shvatili pre 40 godina.

@ cc,
Sada svi lepo žive, zar ne? Ilustracija komentara sa tekstom ko je uvoznik za ovu ili onu republiku, nije ništa drugo do prikaz načina kako se održava jugoslavensko tržište u novim uslovim u kojima nova elita ubira kajmak. Sve je isto sem imena. Evo vam još jedne ilustracije. Na izložbi tehnike u Beogradu tokom sankcija, kolega mi skreće pažnju na traktor od 14-og oktobra i kaže: vidi isti traktor "Toma Vinković". I onda sam mu objasnio da je srpska privreda bila komponentaš Sloveniji i Hrvatskoj. A zašto? Zato jer su to neki političari i ekonomisti smatrali da time jačaju federaciju. To je suprotno stavu da ako želite jaku federaciju onda treba podsticati najjaču članicu pa će uz nju i slabijima biti dobro. Rađeno je obratno. Sve ovo nema veze sa komunizmom jer ga nismo imali ili ako je i postojao to je bilo negde iza horizonta. Imali smo socijalizam sa glumcima koji su glumili komuniste da bi na taj način došli do bogatstva. Za socijalizam i komunizam bolelo ih je uvo, itd.

Ne može ustav biti kriv jer ustav nije pisao sam sebe. Krivi su ljudi koji su ga pisali zarad svojih ličnih interesa a to što smo mi obična raja gutali, sami smo krivi. Istina, imali smo najbolje namere sa kojima smo završili u propasti.

Истина је да је Устав из 1974. олабавио федерацију, али није ниједној од 6 република и 2 покрајине омогућио осамостаљење више него претходни. И даље је требала сагласност осталих република да би се осамосталила. Право на самоопределење до отцепљења је задржано конститутивним народима и то уз сагласност осталих субјеката државе. Чињеница је да Србија нити конститутивни Срби у СР Хрватској, БиХ нису ни имали намеру да се осамостале из Федерације, односно Хрватске и БиХ. Противуставну намеру су испољили: словенаначки, хрватски, те муслиманско-хрватски политичари из БиХ. Мислим да је тадашњи Савезни јавни тужилац Љубомир Прљета морао према Кривичном закону СФРЈ расписати налоге за хапшење Милана Кучана (што је противно Уставима Словеније, СФРЈ 1990. расписао вишестраначке изборе у Словенији) Ф. Туђмана, С. Месића, А. Изетбеговића и др. сарадника им што су се почели бавити друштвено-политичким радом, а што им је према ранијим пресудама за које су били на робијама било забрањено!