Kako ja tako i mnogi od nas nismo glumci već likovi iz naše stvarnosti. Kako smo igrali dobro smo prošli, bar mi koji smo preživeli rušenje socijalizma i gutanje laži pod firmom demokratije koju su nam servirali. Ni danas šta je bilo bolje ili gore, ne znamo. Demokratiji svaka čast. Obećanje da će nam sve olakšati, ulepšati, a i život uopšte ispuniti bezbrižnošću su ostvarili. Svaka čast. Srušili su nam sva sistemska rešenja u komunalnoj sferi naših života. Pokrali su nam fabrike, sirovine, zaveli diktaturu uključivo cenzuru pisane i govorne reči i sad u završnici ako je to zadnje, kopanje tj. zagađivanje zemljišta da ono neće biti upotrebljivo za ljudsku upotrebu. I sve ovo nije loše kao što izgleda. Napravili su nam vaistinu udoban život u kojem o ničem više ne treba da razmišljamo, brinemo. Čak ne moramo ni da radimo. Ostvarili smo najlepšu bedu života. Ne talasajmo jer može biti još gore. Najgore što može da nam se desi jeste da nas ostave bez bede. Šta ćemo onda? Na autoput i ??
Препоруке:
25
1
2
уторак, 24 септембар 2024 17:44
Србофобиja
Огранак русофобиje.
Препоруке:
26
1
3
среда, 25 септембар 2024 20:25
leo
ništa novo.
Препоруке:
6
0
4
четвртак, 26 септембар 2024 08:18
синиша
Холивудски наратив проистиче из државног наратива. Кад је у питању однос према Србима тај наратив је омеђен ширим државним и међудржавним наративомм. Иако је време нстанка тог наратива време хладног рата ништа се није променило до данашњег дана.
После Другог светског рата, америчка држава је спонзорисала спасавање усташке државе, од самог Павелића до Артуковића и сто педесет хиљада најокорелијих уташа. Сврха је била да се мобилишу и држе у резерви борци противСовјетског Савеза.
Као такви, све те усташе су постале преко ноћи демократе, борци против комунистичког терора и диктатуре.
Насупрот њима Срби су били комунистички фанатици, или дивљи православци. Вербално и на сваки други начин са предрасудама и агресивни, чак расисти према Хрватима, демократама, Албанцима, тек они су демократе и коначно муслиманима такође демократама. А Срби, луди комунистичко-православни фанатици.
То је шездесетогодишњи америчко-нато наратив и ништа се променило није.
.jpg)
После Другог светског рата, америчка држава је спонзорисала спасавање усташке државе, од самог Павелића до Артуковића и сто педесет хиљада најокорелијих уташа. Сврха је била да се мобилишу и држе у резерви борци противСовјетског Савеза.
Као такви, све те усташе су постале преко ноћи демократе, борци против комунистичког терора и диктатуре.
Насупрот њима Срби су били комунистички фанатици, или дивљи православци. Вербално и на сваки други начин са предрасудама и агресивни, чак расисти према Хрватима, демократама, Албанцима, тек они су демократе и коначно муслиманима такође демократама. А Срби, луди комунистичко-православни фанатици.
То је шездесетогодишњи америчко-нато наратив и ништа се променило није.