Pitanje je da li Rusi znaju za sta ratuju, ne mogu da mrdnu na frontu, prodor Ukrajinaca u Rusiju je neverovatan. A sta Putin radi, pravda se non-stop, ne vrsi mobilizaciju jer nesme, generali i oficiri su mu katastrofa, korupcija, a niko se jos nije pitao, pored takve vojne sile i naoruzanja, koja ratuje bez cilja, zato je toliko vojnika poginulo kod Rusa....ili je top isto kao oktobarska revolucija, 2 rat pa onda Staljin, za sta ti ljudi ginu....da li iko pita sta tu jos radi Gerasimov, i zasto je tu gde jeste, pa sa sbvom tom avijacijom i naoruzanjem on ne moze da zauzme jedan grad, uz to, gubi nedeljno stotine km Rusije, oh da, to bese crvena linija....Mozda se meni sve to cini, ali koliko vidim, Rusiji se ne pise bas dobro.
Po nekim info, Ruska vojska se razbezala u Kursku zajedno sa oficirima....ovaj rat drasticno menja pravac i ako se ne varam, NATO ga polako dobija....bar za sada.

Gospodin Milošević očito oseća posledice dugogodišnjeg boravka u Rusiji, piše detaljno,poput ratnog izveštaja, u stilu izveštaja ruskih provladinih medija, Ukrajinski izveštaji "navodno", u Ruske ne sumnja, a sve podgrijava i obogaćuje zapadnim podstrekivanjem. Malo objektivnosti, gospodine, ne bi škodilo.

Dobro podsećanje, a i upozorenje Rusiji.

Jedino što je potpuno jasno je da je velika Rosija ozbiljno, ozbiljno ponižena. Biće da je to bio i glavni cilj ove ukroustaške operacije, jer su pokazali da Rosija nije uopšte sila kakvom je smatrana pre početka rata. Ovakav razvoj događaja će se svakako odraziti na moral ruskog naroda i na veru u to da njihovo vođstvo "zna šta radi".
Takođe, osim zagriženim nekritičkim navodnim "rusofilima", potpuno je jasno da ne postoji nikakav "mudri plan" i da se ruski "planovi" svode na anarhično i krajnje nejompetentno reagovanje "od slulčaja do slučaja". Jedini plan koji su imali je bio da ukri padnu posle nekoliko dana, a kada je to propalo nastupila je stihija.
S obzirom da ne znaju koji su im "ciljevi" i da ne smeju da izvrše adekvatnu mobilizaciju, smene krajnje nesposobne generale i uđu muški u rat, izgleda da se Putin opredelio za jalovu nadu, da čeka da Tramp pobedi i da onda sa njim pokuša da uglavi koliko toliko povoljno "primirje" koje bi moglo da se proda kao nekakav "uspeh".

nije prvi,ali mozda zadnji veliki propust,bez obzira na sve okolnosti Rusi su uspeli zatvoriti dalji proboj,na brzinu su dovukli razne jedinice od specijalaca,Cecena,Vagnera,rezervista i dobrovoljaca,sada treba vremena da se uspostavi jedinstveni sistem komandovanja,kada to bude resenu,a u meduvremenu dolaze pojacanja onda ce biti druga pesma,nece vise biti setnje i vozikanja kao na safariju,da to pocinje na nesto liciti vidi se po masovnom bombardovanju ukrajinske pozadine,jer isturene grupe vec osecaju manjak municije i goriva,sto vise logistika bude ugrozena to ce smanjivati borbenu gotovost jursnih i diverzantskih grupa,sada ruske snage postavljaju zasede jer je veliki razmak ukrajinskih linija,koje nece biti u stanju na duze vreme izdrzati pritisak avijacije,artiljerije i pesadije,nema u regiji dobro pripremljenih obrambenih polozaja kao na ukrajinskom teritoriju,ne verujem da se ukrajinske snage mogu vise od 20 dana odrzati na trenutnim pozicijama,sledi povlacenje ili unistenje

Što se mene tiče naše novinarstvo, a i šire se svelo na HUŠKANjE.

Opozicija huška na vlasti, vlasti na opoziciju. Tametodologija se prenela i na poslovne odnose. Nije dovoljno nekome skšiti vrat, nego treba nekoga drugoga nahuškati da on tio učini umesto vas. Eto to je najveći civilizacijski domet sadašnjice.

Ja sam zadnjih godina prekinuo sa nekim "prijateljstvima" zbog huškanja. Huškao mene jedan protiv jedne političke opcije. Zar i ti ne misliš tako. Nije važno šta ja mislim, možda mislim i gore, ali me nemoj huškati. Ko me huška nije mi prijatelj.

I evo pročitam članak u kome nema huškanja. Ovaj tekst kao iz prošlog veka. Možda i jest.

Šta god da je napisao, ako ne huška, za mene je car svih vremena.

Svojevremeno su se studenti ponavljači tešili da nauka nije zec da pobegne. Naučićeš. Nije zec da beži, ali nije ni magarac da je jaše ko stigne.

Dakle, neuki s i u svojoj neukosti postavljaš pitanja koja ne govore ništa i ne otkrivaju ništa osim manjka redovnog školovanja i izučavanja vojnih veština, pre svega strategije, je niste čuli da se na vojnim školama uči šta je to pobeda, a šta je poraz. To jednostavno treba znati.

Danas, dvadeset i prvi vek, gubi onaj ko izgubi tehniku. Vojnu tehniku. Pa kad vidite ko je izgubio avione, kamione, raketne sisteme, PVO, tenkove, itd.

Da, tu ulaze i aerodromi, remontni zavodi i fabrike oružja. Ko je to izgubio, ili izgubio u velikoj meri.

Tu spada i koliko je ko potrošio novca.

Ovako, NATO skladišta su prazna, a potrošili su dvesta milijardi dolara. Prema tome, ako ćemo gledati ko je izgubio više tehnike, gubitnik je NATO. A ako ćemo gledati vaša osećanja i za koga vi navijate, pobedio je NATO.

Vaša osećanja i navijanje je subjektivno.

Ne počinje istorija danas, niti vojna od juče.

Da vam profesor siniša objasni neke stvari. Vidite, 1943, spremala se tadašnja EU, sa Nemačkom na čelu, naravno Francuzi, Rumuni, naravno Baltičke zemlje, poljska i sve redom. Tenkovi, na hiljade tenkova su pravljeni u Češkoj.

Dakle, milioni vojnika i hiljade tenkova kreću direktno pravo na Rusiju. MMilioni vojnika i hiljade tenkova.

Prvo je trebalo odgovoriti na pitanje GDE ĆEMO IH DOČEKATI?

I mi, moja porodica, naš narod stalno smo nekoga "dočekivali" Turke, Švabe, ustaše, Nemce. I to je najvažnije pitanje, slabo izabrano mesto znači poraz i nesreću.

Zašto su izabrali baš Kursk? Zašto nr Donjeck, Poltava, ili Odesa? Kurs je blizu, ali malo sa strane pravca glavnog udara. Dakle već su ih u startu pomerili sa glavnog pravca udara na Rusiju, malo su ih skrenuli severno. Promena pravca je sama za sebe svojevrsno "cimanje". Dakle na prbom koraku su ih Rusi cimnuli.