Sve nam se ovo dogadja zato sto nemamo nacionalni stadion i sto ne kopamo litijum.
Preporuke:
41
10
2
četvrtak, 27 jun 2024 12:45
Joca
Evo mi gastozi se pakujemo posle ovog teksta..... Ha ha
Preporuke:
34
18
3
četvrtak, 27 jun 2024 13:03
Izdaja
Srbija je propala. Izdaja je jedino sto zna.
Preporuke:
37
11
4
četvrtak, 27 jun 2024 13:24
Čini mi se
Devedesetih godina počinje neposredna faza raspada i istovremeno rasturanja zemlje, koju nam je u amanet ostavila srpska monarhija. Bio sam šokiran. I danas sam još uvek šokiran nerazumevanjem ljudi šta nam se desilo. Ljudi očigledno ni danas ne shvataju posledicu rasturanja bilo koje zemlje. Ovo što je ostalo još nije država. Pa i da jeste, to je poluprotektorat. To je proces. Za proces nije kriv pojedinac nego sveukupna nesposobnost otpora. Mi smo sada u fazi sličnoj kada je prestonica bila Smederevo. Neki ljudi čak misle da je u fazi oružanog raspada zemlje dobro biti pacifista. Višak samopouzdanja a manjak pameti...
Preporuke:
35
9
5
četvrtak, 27 jun 2024 19:06
Jovan
"Malincizam" se na srpskom zove "čipuljicizam", ako može ispravka.
Preporuke:
33
7
6
petak, 28 jun 2024 10:18
Poštovalac NSPM
Tekst Antonića kao obično istinit i izveden na ozbiljnoj analitičkoj osnovi. Istina je ovoga puta surova i iluziju koju treba razbiti kao početak rešavanja ovog našeg problema je težak problem. Da bi se to postiglo potrebno je uliti samopouzdanje kako bi se samoporicanje otklonilo, stvoriti sopstveni meritorni sistem kako bi naučili da cenimo sebe i određujemo sopstvene interese i pravce razvoja, potrebno je odrediti put i stvoriti novu avangardu sa domaćim zadacima a ne uvezenim. Stanje u našem društvu je krajnje nepovoljno za svakoga ko bi to pokušao zato što bi to značilo za mnoge poziciju koju zaslužuju realno a ona je za njih katastrofa, i zato bolje da propada narod nego da oni izgube ono što im ionako ne pripada. San o napretku je uvek bio nedosanjan možda ipak tu i leži tajna opstanka, samo san o EU je noćna mora.
Preporuke:
19
6
7
petak, 28 jun 2024 12:05
da odgovorim na pitanje
"Šta još treba da nam se dogodi da bismo se otreznili?"
Potrebno je da pogledamo istini u oči. Nije srpsko društvo poremećeno i bolesno zbog zlih stranaca, već zbog nas samih. O tome su pisali i Nušić, Andrić, Crnjanski, ali eto nije imao ko da nauči tu lekciju. Nisu južnoameričke države jedine koje su pod pritiskom Zapada, i npr Kipar, Južna Koreja, Japan, su pod pritiskom, ali se odupiru neuporedivo bolje nego Kolumbija ili Salvador. Dok god mi ne popravimo sami sebe, nema koristi od kukanja.
Preporuke:
23
2
8
petak, 28 jun 2024 16:04
Srbin
EU marš iz Srbije !!!
Preporuke:
13
3
9
subota, 29 jun 2024 06:02
andronikus
"Izraz vodi poreklo od Malince, Indijanke ... "
U knjizi Viljema Preskota, "Osvajanje Meksika", kod nas objavljena pedesetih godina prošlog veka, Indijanku su nazvali Marina? Ali ovo nije važno. Važno je da je radila protiv svojih. Koliko je to dobro, procenimo sami.
Preporuke:
9
1
10
utorak, 02 jul 2024 13:14
Paja Patak Dača
Generalno bih ne samo mogao da se složim, već se i slažem sa g. Antonićem.
No ima tu jedna stvar koju on prenebegava: Srbija je u neposrednom susedstvu EU, da ne kažem da je okružena. I tu, hteli ne hteli, mora da postoji neka kvalitativno i kvantitativno velika interakcija i saradnja. Možda ne nužno i članstvo, ali svakako visok stepen saradnje (privredne, kulturne, obrazovne... pa čak i pravne).
Sa članstvom U NATO je malo drugačije. Tu smo istina još više okruženi (opkoljeni čak bih rekao) ali zaista se ne moramo, ne samo učlanjivati, već ne moramo imati ni veliku saradnju: dovoljno je da ih vojno ne napadamo i da se nadamo da ni oni nas neće napasti (a niko drugi nas i ne može napasti, bar ne pre nego što pređe preko NATO teritorije), i ta nada nam je u vojnom smislu jedina šansa.
Preporuke:
3
3
11
četvrtak, 04 jul 2024 08:04
Vostani Serbie
Razlikuju se i nekadašnja Evropa i Evropljani od ove dekadentne, a i Srbi iz vremena Dositeja, pa sve do kraja Prvog sv. rata.
U ovom veku u Srbiji se ne teži visinama, širenju sipstvenih i vidika svog naroda, prosvećivanju i dobrobiti za državu.
Na vlast su se uspentrali, i na njoj opstaju uz pomoć istih sebi, neki drugi i drugačiji ljudi, otuđeni od težnje i osećaja odgovornosti prema dobru zajednice; sebični, posvećeni samo-rasprodaji državnih interesa i prava. Što je najteže prihvatiti ti rodoljupci su skrajnuli naše brojne intelektualce, posvećene rodoljube, kojima se ponosimo, iako oni to možda ne mogu da osete.
Nazovi političari u vlasti ne umeju da zidaju temelje (realistične) samodovoljnosti države u privrednom smislu.
Umesto da dograđuju sve ono kvalitetno i obećavajuće što imamo oni se stalno zahvaljuju, izvinjavaju, UBEĐUJU da nismo ovo ili ono (genocidni!Mi!). Pa kako onda da neko sa takvima ne bude ili inferioran ili u potpunoj zabludi o svojoj (lažnoj) veličini.
.jpg)
Potrebno je da pogledamo istini u oči. Nije srpsko društvo poremećeno i bolesno zbog zlih stranaca, već zbog nas samih. O tome su pisali i Nušić, Andrić, Crnjanski, ali eto nije imao ko da nauči tu lekciju. Nisu južnoameričke države jedine koje su pod pritiskom Zapada, i npr Kipar, Južna Koreja, Japan, su pod pritiskom, ali se odupiru neuporedivo bolje nego Kolumbija ili Salvador. Dok god mi ne popravimo sami sebe, nema koristi od kukanja.
U knjizi Viljema Preskota, "Osvajanje Meksika", kod nas objavljena pedesetih godina prošlog veka, Indijanku su nazvali Marina? Ali ovo nije važno. Važno je da je radila protiv svojih. Koliko je to dobro, procenimo sami.
No ima tu jedna stvar koju on prenebegava: Srbija je u neposrednom susedstvu EU, da ne kažem da je okružena. I tu, hteli ne hteli, mora da postoji neka kvalitativno i kvantitativno velika interakcija i saradnja. Možda ne nužno i članstvo, ali svakako visok stepen saradnje (privredne, kulturne, obrazovne... pa čak i pravne).
Sa članstvom U NATO je malo drugačije. Tu smo istina još više okruženi (opkoljeni čak bih rekao) ali zaista se ne moramo, ne samo učlanjivati, već ne moramo imati ni veliku saradnju: dovoljno je da ih vojno ne napadamo i da se nadamo da ni oni nas neće napasti (a niko drugi nas i ne može napasti, bar ne pre nego što pređe preko NATO teritorije), i ta nada nam je u vojnom smislu jedina šansa.
U ovom veku u Srbiji se ne teži visinama, širenju sipstvenih i vidika svog naroda, prosvećivanju i dobrobiti za državu.
Na vlast su se uspentrali, i na njoj opstaju uz pomoć istih sebi, neki drugi i drugačiji ljudi, otuđeni od težnje i osećaja odgovornosti prema dobru zajednice; sebični, posvećeni samo-rasprodaji državnih interesa i prava. Što je najteže prihvatiti ti rodoljupci su skrajnuli naše brojne intelektualce, posvećene rodoljube, kojima se ponosimo, iako oni to možda ne mogu da osete.
Nazovi političari u vlasti ne umeju da zidaju temelje (realistične) samodovoljnosti države u privrednom smislu.
Umesto da dograđuju sve ono kvalitetno i obećavajuće što imamo oni se stalno zahvaljuju, izvinjavaju, UBEĐUJU da nismo ovo ili ono (genocidni!Mi!). Pa kako onda da neko sa takvima ne bude ili inferioran ili u potpunoj zabludi o svojoj (lažnoj) veličini.