Sve nam se ovo dogadja zato sto nemamo nacionalni stadion i sto ne kopamo litijum.
Препоруке:
41
10
2
четвртак, 27 јун 2024 12:45
Joca
Evo mi gastozi se pakujemo posle ovog teksta..... Ha ha
Препоруке:
34
18
3
четвртак, 27 јун 2024 13:03
Izdaja
Srbija je propala. Izdaja je jedino sto zna.
Препоруке:
37
11
4
четвртак, 27 јун 2024 13:24
Čini mi se
Devedesetih godina počinje neposredna faza raspada i istovremeno rasturanja zemlje, koju nam je u amanet ostavila srpska monarhija. Bio sam šokiran. I danas sam još uvek šokiran nerazumevanjem ljudi šta nam se desilo. Ljudi očigledno ni danas ne shvataju posledicu rasturanja bilo koje zemlje. Ovo što je ostalo još nije država. Pa i da jeste, to je poluprotektorat. To je proces. Za proces nije kriv pojedinac nego sveukupna nesposobnost otpora. Mi smo sada u fazi sličnoj kada je prestonica bila Smederevo. Neki ljudi čak misle da je u fazi oružanog raspada zemlje dobro biti pacifista. Višak samopouzdanja a manjak pameti...
Препоруке:
35
9
5
четвртак, 27 јун 2024 19:06
Jovan
"Malincizam" se na srpskom zove "čipuljicizam", ako mоže ispravka.
Препоруке:
33
7
6
петак, 28 јун 2024 10:18
Поштовалац НСПМ
Текст Антонића као обично истинит и изведен на озбиљној аналитичкој основи. Истина је овога пута сурова и илузију коју треба разбити као почетак решавања овог нашег проблема је тежак проблем. Да би се то постигло потребно је улити самопоуздање како би се самопорицање отклонило, створити сопствени мериторни систем како би научили да ценимо себе и одређујемо сопствене интересе и правце развоја, потребно је одредити пут и створити нову авангарду са домаћим задацима а не увезеним. Стање у нашем друштву је крајње неповољно за свакога ко би то покушао зато што би то значило за многе позицију коју заслужују реално а она је за њих катастрофа, и зато боље да пропада народ него да они изгубе оно што им ионако не припада. Сан о напретку је увек био недосањан можда ипак ту и лежи тајна опстанка, само сан о ЕУ је ноћна мора.
Препоруке:
19
6
7
петак, 28 јун 2024 12:05
da odgovorim na pitanje
"Шта још треба да нам се догоди да бисмо се отрезнили?"
Potrebno je da pogledamo istini u oči. Nije srpsko društvo poremećeno i bolesno zbog zlih stranaca, već zbog nas samih. O tome su pisali i Nušić, Andrić, Crnjanski, ali eto nije imao ko da nauči tu lekciju. Nisu južnoameričke države jedine koje su pod pritiskom Zapada, i npr Kipar, Južna Koreja, Japan, su pod pritiskom, ali se odupiru neuporedivo bolje nego Kolumbija ili Salvador. Dok god mi ne popravimo sami sebe, nema koristi od kukanja.
Препоруке:
23
2
8
петак, 28 јун 2024 16:04
Србин
ЕУ марш из Србије !!!
Препоруке:
13
3
9
субота, 29 јун 2024 06:02
andronikus
"Израз води порекло од Малинце, Индијанке ... "
U knjizi Viljema Preskota, "Osvajanje Meksika", kod nas objavljena pedesetih godina prošlog veka, Indijanku su nazvali Marina? Ali ovo nije važno. Važno je da je radila protiv svojih. Koliko je to dobro, procenimo sami.
Препоруке:
9
1
10
уторак, 02 јул 2024 13:14
Паја Патак Дача
Генерално бих не само могао да се сложим, већ се и слажем са г. Антонићем.
Но има ту једна ствар коју он пренебегава: Србија је у непосредном суседству ЕУ, да не кажем да је окружена. И ту, хтели не хтели, мора да постоји нека квалитативно и квантитативно велика интеракција и сарадња. Можда не нужно и чланство, али свакако висок степен сарадње (привредне, културне, образовне... па чак и правне).
Са чланством У НАТО је мало другачије. Ту смо истина још више окружени (опкољени чак бих рекао) али заиста се не морамо, не само учлањивати, већ не морамо имати ни велику сарадњу: довољно је да их војно не нападамо и да се надамо да ни они нас неће напасти (а нико други нас и не може напасти, бар не пре него што пређе преко НАТО територије), и та нада нам је у војном смислу једина шанса.
Препоруке:
3
3
11
четвртак, 04 јул 2024 08:04
Востани Сербие
Разликују се и некадашња Европа и Европљани од ове декадентне, а и Срби из времена Доситеја, па све до краја Првог св. рата.
У овом веку у Србији се не тежи висинама, ширењу сипствених и видика свог народа, просвећивању и добробити за државу.
На власт су се успентрали, и на њој опстају уз помоћ истих себи, неки други и другачији људи, отуђени од тежње и осећаја одговорности према добру заједнице; себични, посвећени само-распродаји државних интереса и права. Што је најтеже прихватити ти родољупци су скрајнули наше бројне интелектуалце, посвећене родољубе, којима се поносимо, иако они то можда не могу да осете.
Назови политичари у власти не умеју да зидају темеље (реалистичне) самодовољности државе у привредном смислу.
Уместо да дограђују све оно квалитетно и обећавајуће што имамо они се стално захваљују, извињавају, УБЕЂУЈУ да нисмо ово или оно (геноцидни!Ми!). Па како онда да неко са таквима не буде или инфериоран или у потпуној заблуди о својој (лажној) величини.
.jpg)
Potrebno je da pogledamo istini u oči. Nije srpsko društvo poremećeno i bolesno zbog zlih stranaca, već zbog nas samih. O tome su pisali i Nušić, Andrić, Crnjanski, ali eto nije imao ko da nauči tu lekciju. Nisu južnoameričke države jedine koje su pod pritiskom Zapada, i npr Kipar, Južna Koreja, Japan, su pod pritiskom, ali se odupiru neuporedivo bolje nego Kolumbija ili Salvador. Dok god mi ne popravimo sami sebe, nema koristi od kukanja.
U knjizi Viljema Preskota, "Osvajanje Meksika", kod nas objavljena pedesetih godina prošlog veka, Indijanku su nazvali Marina? Ali ovo nije važno. Važno je da je radila protiv svojih. Koliko je to dobro, procenimo sami.
Но има ту једна ствар коју он пренебегава: Србија је у непосредном суседству ЕУ, да не кажем да је окружена. И ту, хтели не хтели, мора да постоји нека квалитативно и квантитативно велика интеракција и сарадња. Можда не нужно и чланство, али свакако висок степен сарадње (привредне, културне, образовне... па чак и правне).
Са чланством У НАТО је мало другачије. Ту смо истина још више окружени (опкољени чак бих рекао) али заиста се не морамо, не само учлањивати, већ не морамо имати ни велику сарадњу: довољно је да их војно не нападамо и да се надамо да ни они нас неће напасти (а нико други нас и не може напасти, бар не пре него што пређе преко НАТО територије), и та нада нам је у војном смислу једина шанса.
У овом веку у Србији се не тежи висинама, ширењу сипствених и видика свог народа, просвећивању и добробити за државу.
На власт су се успентрали, и на њој опстају уз помоћ истих себи, неки други и другачији људи, отуђени од тежње и осећаја одговорности према добру заједнице; себични, посвећени само-распродаји државних интереса и права. Што је најтеже прихватити ти родољупци су скрајнули наше бројне интелектуалце, посвећене родољубе, којима се поносимо, иако они то можда не могу да осете.
Назови политичари у власти не умеју да зидају темеље (реалистичне) самодовољности државе у привредном смислу.
Уместо да дограђују све оно квалитетно и обећавајуће што имамо они се стално захваљују, извињавају, УБЕЂУЈУ да нисмо ово или оно (геноцидни!Ми!). Па како онда да неко са таквима не буде или инфериоран или у потпуној заблуди о својој (лажној) величини.