Izgleda da je ovo sasvim "normalno" u zemlji koju političko mafijaška kvazielita gura u EU gde isto tako vladaju menadžeri iz Evropske Komisije koje niko nije birao na izborima a koje kontrolišu hazarski globalisti da se ne lažemo. Isti kroje kapu i nama uz pomoć Vučić Oskara.

Zapažanja na mestu. Samo se nadam da će nešto biti učinjeno i po ovom pitanju!

Dostojan.

Etos „menadžerizma“ je zamenio vladavinu prava. Umesto vladavine zakona, na delu je vladanje zakonom, što znači da je zakon sada sredstvo koje se koristi za prevaspitavanje društva prema nečijem kalupu.

Ta tzv. "vladavina prava" je, pogotovo na nivou visoke politike (što je ovde slučaj), oduvek bila manje-više samo još jedan u nizu državnih mitova i šarena laža koja je stigla sa Zapada u 19. veku kako bi se narodnim masama što lakše manipulisalo bez otvorene primene fizičke sile.

Dakle uprošćeno objašnjeno... Ako ti državni mafijaš koga je glasačka stoka aminovala na čelo državne bande naredi nešto - ti se toj naredbi (poučava vladajuća državna dogma) ne povinuješ bespogovorno zato što su taj mafiozo i njegovi činovničići naoružani i što ćeš ići u zatvor (ili na giljotinu) ako ne ga poslušaš, nego izvršavaš šta ti se naredi zato što je to u skladu "pravnom državom" i "vladavinom prava". Nije nego.

Kada je u pitanju ona čuvena "sloboda govora" - nje ionako već odavno nema. Izuzev u tragovima, tamo gde je potpuno bezopasna po državni (tj. mafijaški) režim.

Punu "slobodu govora i izražavanja" smo izgubili još sa donošenjem zakona o zabrani "uvrede časti i dostojanstva" kojim se uvode pravne kategorije uvrede i klevete.

Tim zakonom je na mala vrata zadržan komunistički "verbalni delikt" kao sredstvo ućutkivanja pojedinaca koji kritikuju lopove i ubice koji su na vlasti u ovoj našoj dičnoj rajetinskoj "demokratiji".

Da smo zaista slobodno društvo onda bi svako imao puno i neprikosnoveno pravo da, ako hoće, javno i vređa i kleveta svakog drugog jer se i "čast" i "dostojanstvo" nalaze u oku posmatrača i nisu nikakva lična svojina tog nekog drugog pa da nemaju pravo da budu narušeni bez dozvole.

Ako ste zaista pošten, čestit čovek onda vam ne bi nimalo smetalo ako bi neka budala pokušala da vas javno vređa ili ponižava jer ona time zapravo pokazuje i ko je i šta.

Još samo da prokomentarišem dve tvrdnje iz ovog vašeg teksta. I ova čuvena "podela vlasti na sudsku, zakonovdavnu i izvršnu" koju spominjete je, praktično i objektivno posmatrano, takođe obična budalaština koju država i intelektualci u njenoj službi neprekidno zagovaruju kako bi legitimizovali svoju vladavinu nad narodom.

Izvorno gledano, Šarl Monteskje je u Francuskoj u 18. veku prilikom zagovaranja te političke zamisli obavezno dodavao da bi sudsku vlast trebalo da vrši sveštenički stalež rimokatoličke crkve, zakonodavnu vlast bi trebalo da vrši običan narod ("treći stalež") a izvršnu vlast bi trebalo da vrši plemstvo. Poenta je bila da svaki od ta tri staleža ima suprotstavljene interese i da će kontrolisati jedni druge i udarati "kočnice" međusobno ako se neko od njih ne pridržava zakonskih propisa.

"Zakon o zabrani diskriminacije" nije ništa drugo nego zapadni instrument za razbijanje države. Produkt toga je anarhija. Na nama je da se ili vratimo klasičnoj državi u skladu sa tehničko-tehnološkim rešenjima u kojima živimo ili da prihvatimo anarhiju pa kako nam bude. Dobro neće biti, verovali ili ne.

@Libertarijanac
1.
Načelno ste u pravu. Diskriminacija jeste lični izbor svakog pojedinca, ali i osnova vladavine prava. Gotovo svaki zakon je u osnovi diskriminacija. Ili drugačije rečeno, da ne postoji diskriminacija ne bi bilo ni zakona. Na primer krivično zakonodavstvo. Ono važi (ili bi trebalo da važi) za sve podjenako, ali se njime diskriminišu oni koji su kriminalci u odnosu na one koji nisu. Ili na primer zakoni o zabrani pušenja, ili zabrani lova. Važe za sve, ali se njime diskriminišu pušači (u odnosu na nepušače) i lovci (u odnosu na one koji se ne bave lovom). Isto važi i za sve druge oblasti života. Na primer, banke diskriminišu klijente, jer nekima daju bolje uslove nego drugima. Naravno, u svakom društvu postoje kategorije čija je diskriminacija zabranjena. Tako je i kod nas, definisano je Ustavom i odraz je vrednosti koje naše društvo baštini vekovima. Naravno, društvo se menja, menjaju se i neke vrednosti pa to pravo treba i da prati, ali na zakonom propisani način.

Došli smo u situaciju, što je više pravnih normi to je više i sve više nepravde. Svaki odnos između dva učesnika je pravni odnos. Dokle se došlo u tim pravima je činjenica da bez advokata ne možete ući u katastar. Zašto kad se u socijalizmu moglo ući i izaći kad hoćete bez advokata. Da ne dužim, ako se ovako nastavi, bez advokata nećemo moći ući ni u javni wc. Nikad se ne zna kada i gde može nastati pravni odnos. Dakle po sadašnjim normama, na frekventnim toaletima bilo na javnom mestu ili restoranu, moraće dežurati advokati, specijalisti za rešavanje pravnog odnosa između dve stranke u toaletu? Što je previše, previše je.

Za Dragan R. 2

Sve u redu, samo mala ispravka. U slobodnoj državi sa slobodnim marketom, u Vašoj prodavnici Vi bi trebalo da možete da diskriminišete. Vi možete da kažete, samo oni koji su pristojno odeveni biće usluženi. Država ne bi trebalo da ima ništa sa time. Dakle, Vi imate pravo da uslužite koga želite. Vaša je stvar što bi potencijalno posao trpeo zbog Vaših izbora, ali ne bi smeo da postoji sila zakona koja Vas sprečava da Vaš posao organizujete kako želite.

Libertarijanac, Vi očigledno imate dobru nameru, ali malo brzeljate u proceni i konfuzno pišete, prema onoj narodnoj: Što na umu to na drumu. Ukoliko ste zaista Libertarijanac ne bi trebalo da previdite da tekst koji kritikujete govori o dve međusobno suprotstavljene ideje. Prva je, i to je polazna tačka, da je Zakon o zabrani diskriminacije donesen i da pojedinac (Poverenik, birokrate) IMA ZAKONSKO PRAVO da donese određene mere i kazni silom državnog zakona svakoga po slobodnom nahođenju.

Druga ideja je da je to pogubno za društvo. Autor teksta koji kritikujete zastupa ovu drugu pravnu ideju.
Koju od ove dve ideje, po Vama, treba da podrži jedan klasični Libertarijanac?

Svaka na mestu!

A ako vas zanima šta je to uopšte libertarijanizam kao politička ideologija, na koji način i zašto se pokušava zlonamerno ocrnjivanje istog, na koji način bi mogao da presudno popravi naše društvo kao i ako imate neka posebna pitanja lično za mene po pitanju kritike pravno-političkog koncepta "pravne države/vladavine prava" evo vam moje elektronske adrese ( Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli ) na koju mi ta pitanja možete poslati. A ja bih vam, ako pitanja pristignu i ukoliko vas zanima ova tematika mogao, kada budem imao vremena, potpuno razjasniti sve što bi vas eventualno zanimalo po tom pitanju i uputiti vas na odgovarajuću literaturu u kojoj biste mogli saznati još i mnogo više.

Eto, to bi zaista mogla biti osnova nove srpske političke misli za 21. vek.
Možda su moji komentari bili pomalo neprijatni za autora ovog teksta ali to je neizbežno kada se pomene bilo koja tema koja ne spada u političko glavnostrujaštvo, odnosno koja se nalazi daleko izvan tzv. "Overtonovog prozora".

Pozdrav

- Svaki nacrt zakona, pre slanja u Skupštinu, mora da prođe odobrenje ministarstava, u ovom slučaju min. pravde. Kako je moguće da ga je to min. propustilo do Skupštine ako i kada njegovi članovi krše Ustav!?
Tražim odgovornost tog ministarstva. Čak i samog ministra pored koga je nacrt takav prošao na Vladi;
- ovaj ovde opisani i analizirani slučaj pokazuje da poverenika treba ukinuti, jer deluje izvan pravnog okvira a unosi pometnju u funkcionisanje države;
- iako je Narodna skupština na vrhu piramide u oblasti zakonodavstva, njen neškolovani a stranački uštrojeni režimski sastav ne daje veru u oslonac, zato je prethodno filtriranje nacrta zakona u Vladi i ministarstvima utoliko odgovornije.

Odlican tekst!

Čovek objasnio. Ali, ima li ko da čuje?

Katastrofalan zakon po društvo.