Изгледа да је ово сасвим "нормално" у земљи коју политичко мафијашка квазиелита гура у ЕУ где исто тако владају менаџери из Европске Комисије које нико није бирао на изборима а које контролишу хазарски глобалисти да се не лажемо. Исти кроје капу и нама уз помоћ Вучић Оскара.

Запажања на месту. Само се надам да ће нешто бити учињено и по овом питању!

Dostojan.

Етос „менаџеризма“ је заменио владавину права. Уместо владавине закона, на делу је владање законом, што значи да је закон сада средство које се користи за преваспитавање друштва према нечијем калупу.

Та тзв. "владавина права" је, поготово на нивоу високе политике (што је овде случај), одувек била мање-више само још један у низу државних митова и шарена лажа која је стигла са Запада у 19. веку како би се народним масама што лакше манипулисало без отворене примене физичке силе.

Дакле упрошћено објашњено... Ако ти државни мафијаш кога је гласачка стока аминовала на чело државне банде нареди нешто - ти се тој наредби (поучава владајућа државна догма) не повинујеш беспоговорно зато што су тај мафиозо и његови чиновничићи наоружани и што ћеш ићи у затвор (или на гиљотину) ако не га послушаш, него извршаваш шта ти се нареди зато што је то у складу "правном државом" и "владавином права". Није него.

Када је у питању она чувена "слобода говора" - ње ионако већ одавно нема. Изузев у траговима, тамо где је потпуно безопасна по државни (тј. мафијашки) режим.

Пуну "слободу говора и изражавања" смо изгубили још са доношењем закона о забрани "увреде части и достојанства" којим се уводе правне категорије увреде и клевете.

Тим законом је на мала врата задржан комунистички "вербални деликт" као средство ућуткивања појединаца који критикују лопове и убице који су на власти у овој нашој дичној рајетинској "демократији".

Да смо заиста слободно друштво онда би свако имао пуно и неприкосновено право да, ако хоће, јавно и вређа и клевета сваког другог јер се и "част" и "достојанство" налазе у оку посматрача и нису никаква лична својина тог неког другог па да немају право да буду нарушени без дозволе.

Ако сте заиста поштен, честит човек онда вам не би нимало сметало ако би нека будала покушала да вас јавно вређа или понижава јер она тиме заправо показује и ко је и шта.

Још само да прокоментаришем две тврдње из овог вашег текста. И ова чувена "подела власти на судску, законовдавну и извршну" коју спомињете је, практично и објективно посматрано, такође обична будалаштина коју држава и интелектуалци у њеној служби непрекидно заговарују како би легитимизовали своју владавину над народом.

Изворно гледано, Шарл Монтескје је у Француској у 18. веку приликом заговарања те политичке замисли обавезно додавао да би судску власт требало да врши свештенички сталеж римокатоличке цркве, законодавну власт би требало да врши обичан народ ("трећи сталеж") а извршну власт би требало да врши племство. Поента је била да сваки од та три сталежа има супротстављене интересе и да ће контролисати једни друге и ударати "кочнице" међусобно ако се неко од њих не придржава законских прописа.

"Zakon o zabrani diskriminacije" nije ništa drugo nego zapadni instrument za razbijanje države. Produkt toga je anarhija. Na nama je da se ili vratimo klasičnoj državi u skladu sa tehničko-tehnološkim rešenjima u kojima živimo ili da prihvatimo anarhiju pa kako nam bude. Dobro neće biti, verovali ili ne.

@Либертаријанац
1.
Начелно сте у праву. Дискриминација јесте лични избор сваког појединца, али и основа владавине права. Готово сваки закон је у основи дискриминација. Или другачије речено, да не постоји дискриминација не би било ни закона. На пример кривично законодавство. Оно важи (или би требало да важи) за све подјенако, али се њиме дискриминишу они који су криминалци у односу на оне који нису. Или на пример закони о забрани пушења, или забрани лова. Важе за све, али се њиме дискриминишу пушачи (у односу на непушаче) и ловци (у односу на оне који се не баве ловом). Исто важи и за све друге области живота. На пример, банке дискриминишу клијенте, јер некима дају боље услове него другима. Наравно, у сваком друштву постоје категорије чија је дискриминација забрањена. Тако је и код нас, дефинисано је Уставом и одраз је вредности које наше друштво баштини вековима. Наравно, друштво се мења, мењају се и неке вредности па то право треба и да прати, али на законом прописани начин.

Došli smo u situaciju, što je više pravnih normi to je više i sve više nepravde. Svaki odnos između dva učesnika je pravni odnos. Dokle se došlo u tim pravima je činjenica da bez advokata ne možete ući u katastar. Zašto kad se u socijalizmu moglo ući i izaći kad hoćete bez advokata. Da ne dužim, ako se ovako nastavi, bez advokata nećemo moći ući ni u javni wc. Nikad se ne zna kada i gde može nastati pravni odnos. Dakle po sadašnjim normama, na frekventnim toaletima bilo na javnom mestu ili restoranu, moraće dežurati advokati, specijalisti za rešavanje pravnog odnosa između dve stranke u toaletu? Što je previše, previše je.

За Драган Р. 2

Све у реду, само мала исправка. У слободној држави са слободним маркетом, у Вашој продавници Ви би требало да можете да дискриминишете. Ви можете да кажете, само они који су пристојно одевени биће услужени. Држава не би требало да има ништа са тиме. Дакле, Ви имате право да услужите кога желите. Ваша је ствар што би потенцијално посао трпео због Ваших избора, али не би смео да постоји сила закона која Вас спречава да Ваш посао организујете како желите.

Либертаријанац, Ви очигледно имате добру намеру, али мало брзељате у процени и конфузно пишете, према оној народној: Што на уму то на друму. Уколико сте заиста Либертаријанац не би требало да превидите да текст који критикујете говори о две међусобно супротстављене идеје. Прва је, и то је полазна тачка, да је Закон о забрани дискриминације донесен и да појединац (Повереник, бирократе) ИМА ЗАКОНСКО ПРАВО да донесе одређене мере и казни силом државног закона свакога по слободном нахођењу.

Друга идеја је да је то погубно за друштво. Аутор текста који критикујете заступа ову другу правну идеју.
Коју од ове две идеје, по Вама, треба да подржи један класични Либертаријанац?

Свака на месту!

А ако вас занима шта је то уопште либертаријанизам као политичка идеологија, на који начин и зашто се покушава злонамерно оцрњивање истог, на који начин би могао да пресудно поправи наше друштво као и ако имате нека посебна питања лично за мене по питању критике правно-политичког концепта "правне државе/владавине права" ево вам моје електронске адресе ( Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели ) на коју ми та питања можете послати. А ја бих вам, ако питања пристигну и уколико вас занима ова тематика могао, када будем имао времена, потпуно разјаснити све што би вас евентуално занимало по том питању и упутити вас на одговарајућу литературу у којој бисте могли сазнати још и много више.

Ето, то би заиста могла бити основа нове српске политичке мисли за 21. век.
Можда су моји коментари били помало непријатни за аутора овог текста али то је неизбежно када се помене било која тема која не спада у политичко главнострујаштво, односно која се налази далеко изван тзв. "Овертоновог прозора".

Поздрав

- Сваки нацрт закона, пре слања у Скупштину, мора да прође одобрење министарстава, у овом случају мин. правде. Како је могуће да га је то мин. пропустило до Скупштине ако и када његови чланови крше Устав!?
Тражим одговорност тог министарства. Чак и самог министра поред кога је нацрт такав прошао на Влади;
- овај овде описани и анализирани случај показује да повереника треба укинути, јер делује изван правног оквира а уноси пометњу у функционисање државе;
- иако је Народна скупштина на врху пирамиде у области законодавства, њен нешколовани а страначки уштројени режимски састав не даје веру у ослонац, зато је претходно филтрирање нацрта закона у Влади и министарствима утолико одговорније.

Odlican tekst!

Човек објаснио. Али, има ли ко да чује?

Катастрофалан закон по друштво.