Mozemo mi da pricamo sta hocemo,na kraju ce socijalizam da pobedi.To je sasvim jednostavno,ljudi hoce da budu ravnopravni,odnosno zdravo drustvo tezi sistemu jednakih sansi za sve.Kapitalizam je zasnovan na privilegijama koje su nasledne, a upavo je to ono sto ce ga unistiti.Mi smo ziveli u socijalizmu i nama je lako da shvatimo da je socijalizam bolji za drustvo i narod nego kapitalizam,kapitalizam je bolji samo za kapitaliste i njihove pomagace.Ljudi moraju da teze za drustvom jednakih sansi ,gde ce najbolji biti na najvisim mestima,ali svi ce imati dovoljno za pristojan zivot.U kapitalizmu ne vladaju najbolji nego privilegovani.Mozda je socijalizam vec pobedio,samo se o tome cuti.Danas postoje tri zemlje koje nezadrzivo napreduju,dve su socijalisticke,a jedna sve vise lici na socijalizam.Govorim o Kini,Vijetnamu i Brazilu,kao drzave buducnosti.Kina i Vijetnam su socijalisticke i one trenutno imaju najveci privredni rast na svetu.Brazil je kapitalisticka zemlja,ali socijalisti polako preuzimaju prevlast,i napredak je vise nego pozitivan po standar stanovnistva.Znaci ostaje pitanje ko ce pobediti,ali kao stavri stoje izgleda kapitalizam odlazi u ruznu proslost.

@ generalska "pamet"! У Србији и надање влада култ колаболатера и њихових обожалаваца. Једина двојица истинских српских патриота и политичара, што је унутар српског националног корпуса у последње вријеме права ријеткост - који ремте ту србијанско српску колаболаторско квислиншку хармонију, то су управо Војислав Коштуница и Милорад Додик, симболи уједињења честитих Срба с једне и са друге стране Дрине и једине свијетле тачке на крају Тадићевог тамног тунела.

Генералска антипамет закуцала на погрешна врата. Или сам ја тај који се обрео у погрешном друштву поборника култа личности од Стојадиновића до Ђинђића. Наслов са алузијом на њемачки социјализам, подсјети ме на Њемачку, Ђинђићеву другу домовину коју он више волио него она њега. Макар како то тамошњи принт медији виде.

Тако у јуну 1999 строго национално опредељени берлински Ди Велт (prelazim na latinicu jer kod naziva njem. listova praktično)

Die Welt je pisao o Đinđiću „da se uvijek zalagao za ono što je njegovoj karijeri najviše obečavalo. Isto tako i u budućnosti će slijediti samo svoju želju za vlasću“, ocjenio je njemački konzervativni dnevnik. Već 1997. njemački uticajni „Tages Ancajger“ je otkrio Đinđića da se on „manje brine za ljudska prava i demokratiju nego za svoj položaj“. „ Doduše, on nije ostavio nimalo sumnje da je spreman i voljan da služi NATO-u kao zamjena Miloševiću, i da računa na političku podršku od NATO“ - zaključuje „Tages Anzeiger“.

Има још више сличних бисера који дјелују као мелем да душе поклоника галерија икона унутар иконостаса.

понекад се питам да ли паралелно постоји више Србија а ја не живим у оној у којој живе неки коментатори..
тако нпр Биџа пита
"Зашто се српски политичари не угледају на Николаја и Дучића?"
у оној Србији у којој ја живим СВИ ПОЛИТИЧАРИ И ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ су до детаља усвојили погубне и новокомпоноване теорије ове двојице, или још горе аматерске рецепције њихових мисли, како о Европи и просветитељству тако и о Србима(само)православним уз невероватну самоубилачку редукцију српске традиције и историјских територија..
додуше можда сам се огрешио према владики,јер је он напиасо и "много штете је Србима нанела доктрина "нема крста без три прста", много је промеренија "брат је мио које вере био"

@ Биџа! Сматрам да је истина у извјештавању важнија од јавног гласила који информацију објављује. За мене лично не представља никакв проблем да разликујем лаж од истине. Када неко тврди да су Ђинђић и Коштуница "заједно рушили Милошевића" - онда мора приговорити да позна само једну истине. А ту другу половину објавио је пре више од десет година управо један "тамо неки немачки часопис".

А информација открива да се међу главним домаћим протагонистима у "рушењу Милошевића" налазили Вук Драшковић и Зоран Ђинђић. А од странаца: МИП САД Мадлене олбрајт и МИП Њемачке Јошка Фишер. На овом мјесту "предајем ријеч" њемачком недељнику "Шпигел".

Njemački politički magazin „Špigel“ piše 17.12.1999. o sastanku njemačkog ministra spoljnih poslova Fišera i njegove američke kolegice M. Olbrajt sa Đinđicem i Draškovićem u berlinskom hotelu Interkonti gde se usaglasili za Koštunicu kao predsjedničkog kandidata kojem povezanost sa Zapadom nije mogla da bude imputirana.

Коштуница ни у једном моменту није припадао уском кругу завјереника. И привремено у први план истурен у репрезентативне сврхе да се масе не досјете са каквим људима ће ускоро имати посла Србија и они у њој. А без Коштунице са политикантских лица скинута и последња маска.

Ђинђић и Коштуница, то су била два потпуно различита свијета.

@брм
Признајем не разумем и не схватам, а и нећу ускоро. Не разумем шта је лоше у томе што неко верује у Бога, поготову ако је то представник српског народа и државе? У шта, по Вама, Срби, поготову њихови еминентни представници треба да верују ако не у Бога, а да то не буде штетно за српство? У буба-швабу? У кестен? У непомјаника? Останите Ви при свом ставу, и нек Вам је Бог у помоћ (не бојте се неће Вам штетити).
@Светислав Костић
Потпуно се са Вама слажем да у новијој нашој историји није било догађаја а да није генерисан, тј. да му архитекте нису биле из иностранства(енглеске и немачке обавештајне структуре пре свега,а и друге). Мајски преврат, Сарајевски атентат, 27. март, долазак комуниста на власт, устав 1974, распад СФРЈ па и 5. октобар такође спадају у такве догађаје. Сложићете се претпостављам, да су и биографије главних протагониста остајале магловите и након много деценија (генерал Симовић, Тито...)иако се о њима много писало.
Слажем се са Вама такође да је КОштуница био потпуно различит од других лидера ДОС-а, па и од Ђинђића. Међутим, постоји ли ужи круг завереника од лидера који је постао ``калиф уместо калифа``? Можемо рећи да је он био изманипулисан, али није смело да буде тако. Знамо и Ви и ја,и народ који га је гласао зашто је он истурен, али Коштуница је 5.октобра 2000. постао председник СРЈ, и то је сува чињеница, пријатна или не, али чињеница.
У тексту који коментаришемо мислим да није наведено да је одмах са састанка који је организовала Бартелсман фондација јула 1998, из Берлина за Београд полетео Ричард Холбрук. Сигурно не да би са Миром пио кафу уз музику Зорице Брунцлик, него да Слоби саопшти шта нас чека. Зашто је Слоба све до 24. марта 1999. то крио од народа не знам. Можда је тако требало да ради. Али да ли је у том периоду баш морао да јача ЈУЛ, да доводи Вокера на Косово? Можда јесте морао, а можда је био приморан. Од кога? Никада није рекао. Да ли је и иза његовог политичког успона и пада неко стајао? Има их који кажу да јесте!

@BB 1
"Или можда „брм“ хоће да каже да су сви ти грађани католичке, јеврејске, муслиманске вероисповести прочитали негде изјаве она два или три српска интелектуалца, наљутили се, и одлучили да се не изјашњавају као Срби."

не, брм каже да је чист мазохизам а и неууљудно гурати се у заједницу која те презире и одбацује...која у свакој прилици ташто истиче да су њима деедови издали српство и веру - што бар у случају ВЕЋИНЕ католика уопшште историјски није тачно... уосталом очеви (највеликосрпскијег) националног програма скоро сви одреда су католици и језуити..
а врло је упитно и за муслиимане... јер постоји и богата муслиманска (пред) историја Срба из периода арапских инвазија... но ми то наравно не учимо..али Шпанци уче..па се из њихове официјелне историје можете информисати о српским емиратима у Шпанији пре реконквисте..

нису у питању два три интелектуалца, већ милиони навијача чија су једина литература препричавања накарадно схваћених дела владике Николаја...та дела су данашњим Србима једноставно заменила марксизам...

и није у питању изјашњавање већ уставни концепт по коме је "национално" изјашњавање предвиђено..у демократским државама наиме сви грађани су исте нације.. где се још изјашњавају? У Немачкој? У САД? У Русији? У Турској? У Француској? У Шведској?
зовете себе националистима а пропагирате најгрђи совјетски комунизам

Прочитао сам пажљиво Ваш одговор и признајем да ми није јасан Ваш став. Али ево, ја ћу покушати да појасним мој став.

Дакле, у већини држава света националност се изводи из држављанства.То значи да неко ко има француско држављанство, (без обзира да ли је у питању аутохтони Француз или странац који је тражио и добио француско држављанство), он МОРА да се изјашњава као Француз ПО НАЦИОНАЛНОСТИ. Значи није могуће бити француски држављанин а изјашњавати се као Алжирац, Мароканац или Мађар по националности. То је случај са Зинедином Зиданом, бившом министарком Рашидом Дати, са садашњим председником Саркозијем. Слично је и у Америци. Милан Панић МОРА да се изјашњава као Американац а евентуално може да дода да је српског порекла. На крају крајева то је случај са целокупном америчком популацијом.

Ненормалност српске ситуације је у томе што су држављанство и националност две одвојене категорије. За добијање српског држављанства постоје релативно стриктна правила. Међутим, питање националности је препуштено ОСЕЋАЊИМА сваког појединца што је решење невиђено у свету. Е сад, једино што сам ја тврдио то је да за тај апсурд није крива српска православна црква нити поједини интелектуалци који су сматрали да Србин може бити само православац. Не знам како је то било решено у краљевини Југославији али мислим да су се многи Јевреји изјашњавали као Срби Мојсијеве вере. Сличан је био случај са многим муслиманима. Рецимо Хасан Ребац, муж Анице Савић-Ребац се изјашњавао као Србин муслиманске вероисповести. Заиста не знам да ли је то била њихова добра воља или су онда била таква правила. Ако је такво решење било предвиђено законом онда је такво правило требало заржати и данас.