U demokratskoj zemlji ljudi dobiju platu, ako rade, to im garantuje Dražava i Predsednik.
U demokratskoj zemlji kad podnesete tužilaštvu prijavu za ubistvo, oni to ne bace u koš.
U demokratskoj zemlji kad se ne uplati socijalno i penziono osiguranje onaj ko je bio odgovoran da to uradi ide u zatvor, a u Srbiji dobija na poklon novu fabriku ili biznis.
U demokratskoj zemlji izvor spoznaja su naučni i stručni radovi, a u Srbiji izvor svih spoznaja su Čume, Bagzi, i slični.
U demokratskoj zemlji ministri ne idu na noge Canetu i Bebi da mu oni pokažu "šemu" šverca cigareta i da mu daju zadatak kako će da nastupi na sednici vlade kad o tome bude reči, a još manje o tome priča javno bez ikakvih posledica. Cane pokazuje ministru pravosuđa dokumente koje mu je dao ministar policije.
Predsednik vidi da mu neko kaže da bi trebao on i njegova vlada da takve stvari spreči ili kazni, a on smatra da je takav predlog bez veze i da je puno bolje pustiti da to ide baš tako kako ide.

Za vreme Miloševića nekoliko meseci su ljudi dobijali plate od tri marke, a za vreme Tadića te tri marke, i to dvaput mesečno, su san za mnoge zaposlene godinama, a ne mesecima.
Nisu ti ljudi bili krivi što nema posla u ratu i sankcijama, niti je Milošević bio kriv šti nije imao više da im da. Ko je sad i da li je kriv?
Međutim svi ti sa platama od tri marke, za Miloševića su zaradili penzije, jer im je išao staž, a ovi Tadićevi nemaju ni penziju i problemi ih tek čekaju.
Ali, kad zrelo razmislim Tadić nije ništa kriv.
Svojevremeno je ministarka Rašeta izjavila "nemam pojma o tim nabavkama, meni je Premijer rekao, kad sam mu rekla da se ne razumem u saobraćaj, da je moj zadatak da budem tu i dobro izgledam".
Tadićev zadatak je da bude tu i dobro izgleda. Kao što je zadatak opozicije da truća i bruka se.
Samo je pitanje ko im dade takve zadatke?

Ех, да смо га послушали! Рекао је И С Т И Н У ! Видимо је, осећамо, "уживамо"... Пут без повратка.

У једном се ипак са уатором не слажем. Признајем, ЛЕПШЕГ председника Србија није имала а и неће!
И недао нам Бог више било какву лепоту!

Ja bih poručio Predsedniku da siđe sa vlasti pa će videti nove i bolje ideje.Koliko potpisa je potrebno za nove izbore ako ne milion koliko ih ima možda 10 miliona.Nekad je mudrost otići sa vlasti i pre izbora a ne na silu ostati na vlasti ako nije održao predizborna obećanja,treba učiti i od Koštunice.Narod pa tek onda vlast to treba da bude deviza poštenih političara,a mislim da ih još ima možda to nisu ovi na vlasti ali ipak verujem da će ih uskoro biti.

Тадић?Јел то беше онај безидејни председник што је почетком 2009. на сав глас,преко свих медија, запомагао и од свих грађана тражио идеје како савладати КРИЗУ?Па се после досетио(Динкић!?) да нас (и нашу децу) ували у онолике дугове, само зарад останка на власти коалиције коју састави како би(су) пожелели највећи српски "пријатељи"?А да опозиција нема идеја ,безочно говори неистине ,јер је СНС (Табаковић)предложила Цветковићу конкретне мере(од којих су неке прихваћене)на почетку кризе,ДСС (Поповић) изнео конкретан план активности у кризи,а и ЛДП (Јовановић) континуирано износи предлоге о мерама за излазак из кризе.Замислите(незамисливо),да Јавни сервис(чији?),организује дискусију о овим Тадићевим речима са представницима опозиције и да та емисија траје три сата!?После тога избори би били расписани у року од 48 сати.

"Негативизам" je?

Браво, Маринко! Једна пристојна али снажна лекција из демократије.

U Srbiji Slobodana Milosevica postojala je stvarnost, ali nije emitovana.
U Srbiji Borisa Tadica stvarnost ne postoji, postoji spin.
Ima ljudi koji imaju ideja. Nazalost, niko nije vican da ih prezentuje. A i kad bi bio, verovatno ne bi imao gde nego od vrata do vrata.
Ovo je najgori stepen apatije i bezvoljnosti koji je ikada vladao Srbijom.
Iz moje licne perspektive: najbolje sam ziveo u vreme vlade Vojislav Kostunice. Plata mi je kontinuirano rasla. Poceo sam sa nekih 200 i kusur evra, a krizu sam docekao sa gotovo 600. U to vreme ustedeo sam i ucesce za stan koji sam kasnije uzeo na kredit (naravno uz velika odricanja). Gledajuci ekonomske pokazatelje bio sam uveren da ide "bolje sutra". EKonomski rast u tom periodu bio je na nivou ekonomskog buma. A onda su dosli "reformatori". Mada, nesto nam je donela i SEKA.
Sada imam osecaj da smo opet tamo odakle smo krenuli.
Neverovatno je da u ovoj zemlji ne moze da se sakupi 300 postenih ljudi, koji zaista, ali zaista, zele bolje svojoj deci i unucima. Ali ne tako sto ce se "nafatirati" pa ih obezbediti, vec 300 ljudi koji ce da smatraju da je jedina perspektiva za njihovu decu da Srbija bude uredjena zemlja.
Mi danas ne znamo pouzdano:
1. Koliki je nas BDP, jer ne znamo koliki je zaista obim sive ekonomije;
2. Ne znamo koliko je zaista zaposlenih, jer ne znamo koliko ljudi radi na crno;
3. Ne znamo kolika je prosecna zarada jer ne znamo koliko zaradjuju ti koji rade na crno i koliko ljudi prijavljuje manje prihode od ostvarenih kako bi utajili porez;
4. Ne znamo koliki je zaista broj biraca u Srbiji jer je spisak nesredjen;
5. Ne znamo sta je i koliko vredi drzavna imovina (npr. PIO fond nema pojma sta sve poseduje, a od te imovine bi sam sebe mogao da sanira i skine se sa budzeta;
6. Ne znamo ko je ziv a ko mrtav (milion sam puta citao kako neki budzetski korisnici nisu odjavili s plate preminule radnike;
7. Naposletku, ne znamo ni ko stvarno vodi ovu zemlju i da li je bilo koi vodi.

Svaka cast gospodine Tadicu.Vi ste se do sada
naradili u ova dva predsednicka mandata i to
kako naradili.Problem je jedino sta nista niste
sa vladom radili za Srbe i Srbiju,vec za strane
nalogodavce.Ono sto me frapira kao i mnoge druge,
sto ste Vi stvarno ubedjeni da ste za Srbiju
uradili sve sto je najbolje.Sve poteze ,koje ste
uradili kao predsednik,kostalo je Srbe i jos se
moze nagadjati,kakva ce biti zavrsnica.Ne postoji
drzava na svetu,koja je imala i ima predsednika i
vladu,koji rade protiv svog naroda.Srbija kao
drzava je jedinstven primer u svetu.Sada mozemo
da cekamo sledece poteza vladajuce elite,a do
tada zamajavanje i presipanje iz supljeg u prazno.

Ja mislim da mi svi ovdje potcjenjujemo mlađanoga Čeda Jovanovića. To što je čovjek mlad ne znači: 1) da nije obrazovan, pametan i mudar, a posebno ne znači (2) da nije patriot!

Jer kako neko može da pomisli da Čedo, koji se napajo na izvoru Kalajića, Bjelice i Pajkića može da bude prosječan? Ne! Onaj koji je barem malo vremena proveo pored gromada ne može a da sam ne postane barem malo nalik njima! A to je u ovom slučaju dovoljno.

I ovo se odnosi ne samo na ono što je gore navedeno pod rednim brojem "1", no i na ono pod rednim brojem "dva", što će reći - na patriotizam.

Ovo je upravo primer kako se može sve reći, jasno i oštro, a istovremeno civilizovano i pristojno. Svaka čast g. Vučiniću i sve pohvale uredništvu. Samo izdržite tako.