Suština celog sukoba sadržana je u zapadnoj poruci, koja je prst u oko: Ukrajinci mi vam dajemo oružje a vi ginite za nas? Potpuna slavenska naivnost. Sutra kad im zapad isporuči račun za oružje, kad to ne budu mogli da plate, Ukrajinci će postaviti pitanje svojih žrtava. Zapad će im tada zabosti i drugi prst koji će im objasniti da dok oružje ima cenu, njihovi životi nemaju pa stoga to ne može da se plati. Sledeća poruka, ako nemate novaca, zaplemićemo vam rođenu zemlju. Ona neće više biti vaša i pomerite se sa nje da nam ne ometate uživanje u našem posedu. I tako redom, prst po prst. Zapad ih ima toliko da će Ukrajinci potpuno oslepiti a onda šta će imati od života?

1. Ponuda zadržite već osvojeno je zakasnela i nedovoljna.
2. Nemačka je svedena na svoju stvarnu meru, da bude tampon zona između supersila Rusije i USA, svi snovi da i oni budu supersila su pali u vodu. O propalim kolonijalnim imperijama Francuskoj i Britaniji je odavno sve rečeno.

"...а онда су почеле падати руске бомбе по Кијеву...".

Јасно је мени да би нешто друго било изван америчког наратива о руској агресији, али ипак да поставим реторичко питање. А где су то пале бомбе и када на Кијев?

Колико ја знам, у Кијеву није било више прекида у снабдевању струјом него у Београду или Риму, Берлину или Паризу. Ђаци иду у школу, а студенти на факултет, ради градски превоз, раде биоскопи и кафане, ради градски превоз.

Ја знам да су Руси гађали неке трафо станице у западној Украјини, али не и у Кијеву. Да није погођена ни једна зграда осим штаба обавештајне службе и то након што су се јавили да се похвале како су они гађали Москву.

И после те реченице ја сам престао да читам још један пропагандни заммагљивач и погледа и мишљења.

Бомбе нису падале по Кијеву. Даље немамо шта да разговарамо , односно да водимо писање и дописивање.