Pa, i ti si sad napisala nešto što niko nije smeo (mene svejedno ne bi objavili), i sada će neko da kaže - evo, desničaraka je konačno otvorila karte, amnestira fašiste. Možda je trebalo i toga da se dotakneš... mnogi olako upotrebljavaju termine kojima ne znaju tačno značenje u krajnje neprimerenim, nakaradnim, kontekstima...
Ali, sjajno, hrabro i maestralno napisano. Profetski!

O cemu vi pricate gospodjo? Da li ste uopste dobro informisaliZasto pobogu.... Ja ne znam kako drugacije da kazem za tekst koji sve najghore sto postoji stavi na gomilu jednu i onda kaze da to ne valja... To vam je isto kao da ste nabrojali sve moguce lose osobine ljudi koje oni mogu imati, a onda na kraju slavodobitnicki zakljucili, takav covek ne valja!!!Pa to svako normalan na ovoj planeti zna! problem je samo sto ne postoji covek koji sve to ima! Nije se rodio! Tako ni ta vasa imaginarna organizacija ne postoji! Ako postoji, onda Vas molim da budete tako temecni i korektni pa je navedite, jer i ja zelim da je osudim. I ja zelim da kazem da to ne valja. Ovako, samo nabarjanje losih osobina i losih stvari i losih stavova, naravno sa vaseg gledista!
Vi kazete da neki negiraju Srebrnicu da je genocid.... pa gospodjo to upravo cini i jedan profesor na ovom sajtu! Tekst mu se zove POLITIKA GENOCIDA, to jest to je intervju sa njim. Da li to znaci da je on pripadnik neke desnicarske i fuj organizacije iz Srbije! da li to znaci da je ponikao iz neke sirotinje iz Zemun polja..da je radkal...da mu ne mozemo pomoci...
Ne gospodjo..to znaci da se o svemu moze diskutovati..da svako ima pravo na svoj stav i da ga brani argumentima i dijalekticki..pa cemo na kraju videti gde su argumenti i kod koga..bar mi koji smo misaona bica... A za mene je i desnica sasvim legitmna i njena stanovista... i uzgred.. Ja sam levicar...mene zovu Cegevara...ali ja postujem svacije stanoviste..i ne pljujem nikoga...

S postovanjem

Milanko Kraljevo

De, de, ne budite toliko patetični. A setite li se ikada onih koji onako pompezno proslaviše ''Oluju'' kao najveću tekovinu ''Domovinskog rata''? Ili onih koji već dve godine slave ''nezavisnost'' teritorije koju su oteli od drugih i koja nikada nije bila njihova? Ili onih novinara koji istu tu omladinu nazivaju ''mutantima'', ''moronima'', ''biološkim otpadom'', pa i gorim nazivima?!


Je li Evropa obavezna kao predmet ljubavi? Zar čovek nije slobodan da voli nešto mimo Evrope ako mu se hoće?


Ovo biste morali malo pojasniti.


Pa zar treba obrnuto?!


A kome da se izvinjavaju?
Hrvatima za ''Bljesak'' i ''Oluju''?
Šiptarima što su nam oteli teritoriju, porušili manastire, proterali stanovništvo?
Možda i NATO-u što nas je bombardovao?
I zato su ''ultranacionalisti'', što neće da čine nešto što ne bi niko normalan na njihovom ( našem ) mestu?!

"...oni verovatno ne znaju šta znači “ekumenizam” ali bez razmišljanja znaju koliko je on štetan..."
Znaju verovatno isto toliko koliko su i obični skojevci i komunisti znali koliko je štetan nacionalizam, kapitalizam, višestranački sistem, demokratija, poštovanje prava i sloboda građana, a socijalizam dobar u svakom pogledu; ili, koliko sada mladi eUropejci znaju koliko je štetno biti rodoljub, voleti svoju zemlju, pisati ćirilicom, biti vernik SPC, biti konzervativan, a koliko je sve dobro što dolazi sa Zapada i EU.

"Zato što je nezamislivo danas se udati za nekog Bekima Fehmijua. Zato što je problem biti sa muslimanom."
Srbija je zemlja s najviše manjina, Srbi su narod koji se u bivšoj Jugoslaviji najrađe i najviše mešao s drugim narodima, i bio spreman da se odrekne svog nacionalnog identiteta (jugoslovenstvo, odricanje od ćirilice, od srpskog jezika, od SPC, od tradicionalnih nacionalnih simbola ...), Srbi su generalno mekan i trpeljiv narod ...
Da u prilog tome dodam da sam se u vojsci najviše družio s jednim Šiptarem, koji je za sebe govorio da je baš Šiptar, a ne Albanac ...
To što je postalo nezamislivo "udati se za ..." i "biti sa ..." posledica je i toga što je prvo drugima to postalo nezamislivo - Hrvatima (oni su sve vreme SFRJ bili neiskreno u njoj i sve vreme mrzeli Srbe što su u njoj, oni su izbacili Srbe iz ustava Hrvatske, otpustili ih s posla, oni su ih na kraju etnički očistili ...), muslimanima (kad su mogli da biraju da ostanu u SRJ, oni su izabrali da NE BUDU s nama ...
Zašto bi bilo čudno onda što se bar naša omladina osvešćuje i neće da bude s onima koje su mnogo pre toga jasno pokazali da neće s nama?
Koliko dobra nam je Katolička crkva donela da bismo SPC stavili pod njen suverenitet danas? Nije to unijaćenje dvaju ravnopravnih, iz dobrih namera, to je potčinjavanje, versko, crkveno, kulturno, jezičko ...
Kad pogledate stavove te omladine, pročišćene od mladalačkih preteranosti i burnih izliva emocija, one su mnogo svežije i ISTINITIJE od ove intereždžijske, kopirantske, euROPSKE ideologije neiskrenih kompromisera s druge strane! Lj. Jovanović

Hteo sam da kao komentar napišem ono što je Gorštak već uradio, veoma elokventno i gotovo foreznički detaljno i precizno, pa da se ne bih ponavljao, uputiću vas na tekst Željka Cvijanovića „KAKVA JE RAZLIKA IZMEĐU KLINACA KOJI SU TUKLI PANČIĆA I POKRETA OTPORA“, koji je, za raliku od vašeg, KONKRETAN!

"kako se u Ukrajini vratila "prava" strana" a zašto ovde ironija, pa zar je prava strana onaj koji je rehabilitovao SS ukrajinske fašiste iz Galičina divizije, koji je gurao Ukrajinu u nove nato ratove, podržavao Sakašvilija i bio običan kvisling i poslušnik. Upravo je on lakmus,kao i Blajburg da se vidi ko je ko, ko su "fašisti" a ko fašisti. Inače bravo za Gorštakov komentar. A sama ideja ko je levičar a ko desničar je jedna obična farsa kojom se bave zatucani unuci četnika i partizana bez osećaja za real politiku i potrebe svoje otadžbine

da je radmiloviceva antiglobalista i antinatovac, kao i da simpatise radovana. a kako i ne bi :)

salu na stranu, gledajte sledeci put da procitate tekst.
nije vas napala, ne radi se o vama, to je fenomenologija

dobar tekst, mozda previse ozbiljan i viseslojan za ovakvu publiku

pozdrav ani

d.

Bez jednog argumenta, autorka je optužila neke od srpskih patriotskih organizacija.Niko se od tih ljudi ne zalaže za Hitlera,i nacizam,niko ne propagira mržnju prema drugom narodu,niko nema bilo kakve pretenzije,prema nekom.Problem je u tome što se oni zalažu za istinu,za prava Srba gde kod oni živeli,što se zalažu za SPC,za natalitet,za ćirilicu,za suđenje zločincima koji su klali, i silovali srpsku decu,,,,,.Bravo Gorštak!

Vi ga gospođo baš preteraste. Vaši su tekstovi kontradiktorni. Vi ste čas plus, čas minus.
Ne bih išao dalje, dovoljni su gorštak i @Milanko (čini mi se avijacija).
P.S. Deca su uvek super. Roditelji ne valjaju.

Nazalost, izuzev nekoliko "fenomenoloski" tacnih opaski u krizi koja ovim organizacijama duva u ledja, tekst odlikuje potpuno nepoznavanje materije. Sirok dijapazon ovih organizacija, kao i izrazita ozbiljnost i profesionalizam onih najaktivnijih i najstarijih medju njima protivreci autorki. Da je makar malo pokusala da istrazuje, recimo po njihovim sajtovima, umesto sto se povodi za sudovima medija, napisala bi objektivniji tekst.

Uobičajeno dobar tekst Ane Radmilovic.

Pokazuje se da zapravo desnice u Srbiji nema. Nema razlike izmedju Pescanika i NSPM, izmedju "anarhista" i raznih Nasih, izmedju Centra za kulturnu dekontaminaciju i Pecata, sve su to samo metastaze levice.
Prave desnice nema.

Ana i dalje u svom stilu,ironicno,kontradiktorno,zbunjujuce, zamumuljeno,a opet i pored ironije provejava(prikriveni) negativan stav autorke.
Mislila sam da tako pise jer pise uglavnom o Kosovu,gde je drzavna srbijanska politika takodje zamumuljena i konfuzna,kao i Anin stil,ali sad vidim da je ista situacija i kad pise o drugim temama ,u predmetnom slucaju o srpskim nacionalnim organizacijama.

Aman, ljudi, tekst je ironičan!

Poštovani Pavle, izgleda da vaš komentar nije ni stigao do nas, pa vas molimo da ga pošaljete ponovo.

Hmm..Ana. Ove organizacije su napravile političke stranke i politička policija.
Konkretno SNP 1389 je siroče SRS-a. Raspadom SRS na ove radikale sa bedžom i ove bez bedža imaš tri frakcije. Jednu, koja je odmah otišla u Čika Ljubinu i tamo sa Vučićem "gradi" evropsku Srbiju oslonjenu na Kinu i Rusiju, jednu koja je lojalna policiji i nema je nigde, i ovu što je sada bez gazde jer SRS nema za nju vremena, jer ni za sebe nema vremena. E sad ova treća grupa nema pojma gde je. Pa se tako ne snalazeći "pliva" od Gračanice gde brani Artemija do TV emisija gde raspravlja sa homoseksualcima. U međuvremenu ne dobiju instrukciju na vreme pa protestuju protiv onog protiv čega su prošle godine bili potpuno podržavani, Srbrenice recipa im jedan od šefova zaglavi Padinjak. Drugog šefa mu isto tako "zbog nerazumevanja sitovacije" čeka suđenje, a i on jenetom izašao sa neke prekršajne kazne...
Njih ne treba raspuštati...njima treba samo osnivači da kažu ....kući...
A osnivači hoće malo da pokažu kako se bore protiv "neonacista" pa im ova treća grupacija treba onako, kao žrtveno jare...koje će na kraju, kad odleže još malo..zabraniti...
Pogledajte intervjue nekog njihovog lidera koji se ne izlaže opasnostima zatvaranja..mislim da se preziva Bratina...pa to je strašno..

"Neke od njih čak i funkcionišu poput komuna, koje nisu samo iz razloga što ne žive zajedno."

I treba da nas raduje i daje nade da u mladim intelektualcima, postoji potencijal budućnosti Srbije upravo zbog njihovih pogleda i aktivnosti. Zajedničko im je da osuđuju sve ono što i sami osuđujemo, pa nam gode njihova rezonovanja. Bili smo svedoci da su učestvovali u više demonstracija izražavajući svako na svoj način svoja nezadovoljstva. Razlika je u akrivnistima. Mislim da sam u pravu ako tvrdim da je jednima dovoljna samo verbalna aktivnost (smatrajući valda da tako mogu jedino opstati, a da i u budićnosti ostanu aktivni). Polazeći od verbalne aktivnost, nailazimo na intenzivnije i radikalnije organizacije, da bi došli do onih koji pak osnaženi pravdom (imajući je u poleđini), smatraju da je opravdana i primena sile. Što im se svima može zameriti je to da nemogu uskladiti razlike pa nedeluju zajednički ("ne žive zajedno"). Oni nisu sranački orijentisani (verovatno što im se pogledi razlikuju sa programima svake stranke), a toliko su principielni, da ne bi dali glasove ni stranci manjeg zla.
Međutim u Srbiji gori već pod noktima. Ne izlazeći na izbore ne doprinose rešavanju problema. Problemi će postojati i pored neglasanja a i glasanja. "Komune" bi mogle jačajući svoje ideologije kao zajedničke, a prevazilazeći razlike, osnovati sopstvenu stranku pa izaći sa statutom sranke u javnost. Verujem da bi pored kolebljivih i drugih, pokrenuli i dobar deo onog rezigniranog biračkog tela, koje za sada odmahuje rukom kad su u pitanju izbori, nemajući svog "favorita". Naravno da bi ovo ujedinjenje iziskovalo veliku dozu tolerancije i odricanje prioriteta neke organizacije ili pojedinca. Ali imajući u vidu da je a priori u pitanju Srbija i narod, mogle bi se sa iskrenom željom prevazići sve prepreke.
Što se tiče teksta g-đe Ane Radmilović, stil kojim je pisan, veoma je zanimljiv pa ostavlja utisak i trag koji se pamti.

Kao prvo ja ne klicem tekstovima Ane Radmilovic jer uopste ne shvatam niti njihovu poentu niti "sta je pisac hteo da kaze". Iz njenih tekstova iopste se ne da zakljuciti sta g-dja Ana misli.
Ali po prvi put ispred sebe imam jedan poprilicno citljiv clanak.
Ja ne znam da li su svi koji su procitali ovo sta je napisano procitali dobro. Ocigledno da niste videli znake navoda na pojedinim mestima.
A evo da i ja dam moj "mali prilog" ovoj diskusiji.
Naravno da slika o organizacijama o kojima se govori nije crno-bela. Daleko od toga. Sve ove organizacije nisu iste. Ni po programu ni po delovanju. Svojevremno sam bio dobro upoznat sa delovanjem slicnih grupa na teritoriji na kojoj zivim. Licno sam znao vecinu aktivista.
Podjednako grese i oni koji ih pljuju i oni koji ih brane. Pored mnogo zdrave logike u razmisljanjima, tih uglavnom mladih ljudi ima stosta sto bi se moglo podvesti i pod negativno u njihovom delovanju.Recimo ja nikako nisam mogao da svarim to sto je Mladen Obradovic branio napad na francuske navijace u kojem je stradao zlosrecni Bris Taton, pravdajuci to cinjenicom da su isti demonstrirali "homoseksualnu ljubav". Ne zato sto sam "tolerantan", nego zbog toga sto je 20 ljudi napalo cetvoricu i jednoga na smrt prebilo u po bela dana. Kakava kuraz!!!! Poznajuci podosta clanova Obraza o kojima opet pojedinacno imam dobroo misljenje, program za koji se zalazu je potpuno anahron i promasen. Nemoguc za impelmentaciju. A i kada bi bio moguc, mislim da se nikome ne bi svidelo stanje u kojem bi ziveli.
S druge strane, citajuci intervju sa covekom iz 1389. na sajtu NSPM bio sam vise nego prijatno iznenadjen. Naravno, nisam se sa svime slozio, ali bilo je tu vise vrlo ingenioznih opservacija i zakljucaka od strane doticnog.
Mislim da je Ana dosta dobro uocila neke trendove u ovom clanku. Ponesto je i promasila, ali Boze moj.

Odličan tekst.

Preporučio bih gđici.Ani da, radi pojašnjenja svojih stavova, nadalje počne da koristi [ironija][/ironija] meta-tagove u tekstu, ne bi li se pojedini ovde predupredili da otpočnu da pišu svoj komentar, a da uopšte nisu prethodno shvatili šta u članku tačno piše. Navodnici ("air-quotes") očigledno nisu dovoljni.

Ili, možda je jednostavnije da Anini tekstovi idu pravo u onu nesrećnu rubriku "Samo Smeh Srbina Spašava", preventive radi?

Mislim da je Ana ironisala, i otuda toliki nesporazum sa komentatorima. Deo "krivice" je i do nje, jer je trebala to malo preciznije da napiše. Da li je žurila, pa nije primetila da se ovo može dvojako tumačiti, ili je namerno ostala nedorečena, verovatno samo ona zna. No, tako je kako je.
Mišljenja sam da postoje huligani i "huligani". Ova vrsta koju sam stavio pod navodnice služi da bi aktuelna vlast u svakom pogodnom momentu mogla da zloupotrebi njihov patriotizam za obračun sa svim snagama u zemlji koje nisu po volji SAD i VB. Ona vrsta koju sam ostavio bez znaka navoda, upravo je svim srbofobima dobrodošla za obračun sa onima koji su pod navodima. Upravo toj vrsti pravih huligana država blagonaklono izlazi u susret, iz jednostavnog razloga što su joj potrebni. Ne sankcioniše njihova razbojništva nad srpskim građanima i prodavcima, ne sankcioniše njihovo bahato ponašanje, pljačke i silovanja. Ali je zato droga u Srbiji jeftinija od paradajza. Šariću je imovina zaplenjena, postoji poternica za njim, a tržište droge je i dalje u punoj snazi. Možda bi trebalo za to upitati CIA-u i DEA-u, posebno ovu drugu, koja se navodno bori protiv droge, a u stvari je logistički centar za transport i prodaju iste. Evo danas možete pročitati na izveštačkim sajtovima da je noćas na Adi teško povređen nemački državljanin ( pritom i opljačkan ), i da je u kritičnom stanju. Zna se da je Ada kritična tačka ( koliko smo samo puta pročitali o nalaženju leševa na istoj ) i ništa se ne preduzima. Nije li neophodno pojačati policijske snage na istoj lokaciji ( sudeći po policajcima koji učestvuju u saobraćaju ima ih dosta, čak se da zapaziti da vozila zaustavljaju i policajci koji nose uniforme kao interventna, iako njihovog džipa nema u blizini ). Nije li potrebno da putničke agencije, bar što se tiče Ade, naglase na mapi gde se turisti mogu bezbedno kretati. Kada sam u inostranstvu, jako dobro obratim pažnju u koje ću se vreme kretati mračnim parkovima.
A sad ćete videti "dušebrižništvo" NVO i srbofoba!

Ako je na taj način, kao što vi sugerišete, "naši" evidentno nisu shvatili, možda je na isto tako ostala neshvaćena i kod "njenih"? A da nije problem ipak kod nje, u politički korektnoj autocenzuri i namernoj konfuznosti prilikom pisanja? Jer, na kraju krajeva, ovo nije njen prvi tekst koji ona naknadno "mora da razjašnjava". U svakom slučaju, bar je konačno postalo jasno da nije u pitanju samo Kosovo i kako Ana na njega gleda, već da se radi o ukupnim njenim stavovima koji su nesumnjivo "drugosrbijanske provinijencije". I to je znatan napredak.

Koliko sam ja mogao da shvatim, autor je bloger sa sajta B92, objavljuje svoje tekstove na njihovim stranicama, a NPSM prenosi. Tamo sam video i ovaj tekst pre nego što je izašao ovde. Za mene ovo objašnjava mnoge stvari. Zapravo, onim pronicljivima je stil autora bio priličnom sumnjiv od samog početka, a paradigma i pisanije dovoljno nejasni za shvatanje teksta na dvosmislen način. Sasvim odgovarajuće za čitaoce drugačijeg mišljenja ili one koji ne znaju šta da misle.
Autorka pokušava da svede bunt mladih na "bunt margine" i marksističku borbu siromašnih i imućnijih u toku ekonomske krize (100.000 otkaza mesečno) umesto da identifikuje stvarni razlog jačanja nacionalnog bunta mladih, a to je prihvatanje nacionalnog ponižavanja naroda od strane vlasti i društvena represija prema onima koji to ne prihvataju.

Čime blogovanje Ane Radmilović zaslužije toliku pozornost?
Ovde se komentatori (bez prisustva očito prezauzete autorke) "ubiše" da objasne šta je pisac teo da kaže i šta oni misle o tome. Nije jasno zašto nisu otišli na blog B92 i tamo se lično s njom objasnili ili izneli svoja slaganja ili neslaganja? Ovo drugo, ako ih puste.
U tom slučaju bi saznali da je napisala tačno ono što je mislila i kako je mislila.
Gospodin Gorran 2, koji fakat ima ulogu privatnog teoretičara, takorekuć Kardelja g-đe Radmilović, je napisao:

Na šta je sledio odgovor:

Pa što se onda čudite što NSPM nazivaju, isto ironično,"Nova srpska fašistička misao". Tako da znate da ste likovi s margine, kao i svi koji u svom primitivizmu pomisle "Kosovo je Srbija". Likovno, to izgleda ovako:
http://www.slobodnavojvodina.org/images/stories/Fotografije/Politika/kosovo.jpg
A što se tiče `povezanosti` teksta, evo dela jednog komentara:
.

Ne vredi ni da počinjemo `priču` ko je ko `u nas` i zašto. Sve primere bi cenzurisali.

Autorka se svo vreme pita kako je moguće da neko bude nacionalista. Odgovor nalazi u tome što je taj neko marginalizovan i sirotinja. Da malo više putuje po svetu nacionalizam mu ne bi padao na pamet. Baš površna analiza psihologije nacionalizma.Šta reći za ,recimo, Francuze, koji su veliki nacionalisti, a jedan su od najprosvećenijih naroda u svetu,nekoliko vekova u centru kulturnih dešavanja,koji ne bi menjali francusku kuhinju ni za jednu drugu, za koje je njihovo pismo Sveto pismo i koji dugo vode borbu protiv amerikanizacije svoje kulture, što nije baš pošteno sa njihove strane, jer su i oni uterivali svoje prosvetiteljstvo drugima. Francuski narod ne samo da nije marginalizovan, nego nije ni sirotinja, ali imaju nacionalizma na pretek, a to će tek da se vidi u narednim godinama. O Nemcima, velikim svetskim putnicima, da i ne govorim. Pogledajte samo kako fanatično navijaju za svoj Elf i biće vam sve jasno. I sam sam prisustvovao utakmici koju su na prošlom evropskom prvenstvu u fudbalu igrali protiv Turske i video ponovno rađanje nemačke nacije na samom izvoru, u Minhenu. Trideset hiljada nemačkih zastava na starom stadionu Bajerna gde je utakmica prenošena putem video linka.Pa, ono ludilo na ulicama posle utakmice.. Putovao sam i u druge države, ali sam i dalje okoreli nacionalista.

Ovaj tekst je dobar primer šta se dešava kada ambicije i pretenzije autora daleko prevazilaze njihove mogućnosti i kapacitete. Kada nedovoljno potkovani novinari žele da pruže neko značajnije tumačenje vezano za ideologiju ili socijalnu genezu određenih društvenih pokreta i organizacija. Na žalost, novinarstvo je danas u celini na prilično niskom nivou što se tiče kvaliteta društvene analize. Novinarima koji žele ovim da se bave stoga bi bolje bilo da malo izađu iz svoje neposredne branše, i čitaju reprezentativnu literaturu iz političke filozofije, sociologije ili istorije, nego što štancuju tekstove na osnovu tekućeg javnog mnenja koje se fabrikuje velikim delom zahvaljujući prizemnim i površnim „analizama“ kojima obiluje njihova profesija. Sve to samo još više povećava ionako teško podnošljivu ideološku konfuziju i papazjaniju kada je u pitanju procena nekih društvenih pojava kod nas. Umesto da prosvećuju javnost, oni je dodatno intelektualno srozavaju.

Neki komentatori su lepo primetili manjkavosti ovog teksta, od očiglednih kontradikcija do krajnje uprošćenih ili netačnih zapažanja. Ja ću se zadržati samo na autorkinom stavu "kažu da su desničari a zapravo su levičari". Ovo samo govori da autorka i o desnici i o levici vrlo malo zna, tj. da ima sasvim mutne predstave. Levica je internacionalistička, uglavnom sekularna, a naročito antiklerikalna, i najvažnije, obraća se radničkoj klasi. A ako se ovde već govori o nacionalistima koji su, u najmanju ruku, distancirani u odnosu na neke druge narode kao takve, kod kojih religija i Crkva zauzimaju istaknuto mesto, i koji se uopšte ne obraćaju samim radnicima kao radnicima, jasno je da oni nemaju nikakve veze sa levicom. Odlučujući autorkin "dokaz" da su oni levičari jeste da imaju "lumpenproletersko" poreklo. Čak i da im je poreklo zaista takvo (što je veoma uprošćeno), autorka bi trebalo da zna da je u levičarskoj ideologiji lumpenproletrijat uglavnom negativno ocenjen. I još mnogo toga je ona ovde promašila ili pobrkala...

G.Ivkoviću,

nije na nama ovde da ZNAMO da li je gđica.Ana bloger igde drugde, i šta tamo piše i komentariše. Mene lično ič ne zanima.

NSPM odlučuje da li da njene tekstove objavljuje, i pored toga što je, očigledno ili možda, napola "drugosrbijanka". ;)

Sa druge strane, ona se nešto trudila da se objasni i branila od aždaja svojevremeno, pa je prošla kroz pravog "toplog zeca". Priznaćete, ipak je udobnije na B92, gde moderacija mazi, pazi i ljulja (i ne zove Vas Đorđe) svoje "blogere". Mada, izem ti "blog" ("onlajn dnevnik", skraćenica od "weblog", za neupućene), kada ti to moderiše neko drugi. Ili se UOPŠTE moderiše!?!

Uostalom, "lepota" NSPM-a se upravo i sastoji u tome što ovde prenose i Čedu, Biserku ili onu "ticu sekretaricu" Karadžića. Lepo je ovde povremeno videti šta oni misle, a ne ići u onaj trnjak i čičkovo polje srbomrštva na "E-novinama". Uostalom, ovo je srpski medijum, a tamo cveta naci-jugoslovenština.

Zato, ja bih da ne menjamo ništa: ni NSPM, ni Anu ni Karadžića. Zanimljivije je.

Ha, ma nije problem biti na blogu B92 i NSPM istovremeno, cak je i pozeljno, vec to sto ironicnim stilom i dvosmislenoscu zelite da udovoljite svima, za svaki slucaj. Kao nekada cuvena emisija "Mile tranzicija" duhovita, dobro uradjena, po meri naseg coveka,ali, nazalost, sa dobro prikrivenim prezirom prema istom.

Bogat čovek ne može biti nacionalista. To je globalistička teza.

Zapadna društva su se stabilizovala u bogatstvu, u obećanju bogatstva, u nadi da se može postati bogat. Neprikosnovena je samo ona vrednost koja potvrđuje ovu tezu, i više od toga - ona mora biti odabrana! To je suština demokratije. Sve druge vrednosti su relativne i, u krajnjem, bezvredne.

Ako neko u ovako ustrojenom sistemu vrednosti, koji se sastoji samo od jedne vrednosti (novac), odstupi, birajući kao dominantnu neku drugu vrednost, biće osuđen i već je osuđen na propast. On je na margini, u prostoru "neslobode".

A društvena dinamika, kao i objektivna neizvesnot krajnjeg ishoda, upravo je u toj slobodi izbora između slobode i neslobode, ma gde se one nalazile.

2.
...Ali su u `koncepciju` `inkorporirane` i sve od EU i NATO željene odrednice. Tako i sam naziv za eks YU sekciju nosi naziv "Zapadni Balkan".
O `Kosovskom` problemu "razmišljaju" ovako:

Kada tome dodate njihov ekstremni vojvođanski separatizam, pa kada dodate da recimo svog `supetrmoderatora` Bandito-sa, posprdno nazivaju "novosadskim Gedžom", onda možete videti koliko su to `levičari` a koliko, zapravo, fašisti.

@ Đorđe Ivković

Cenim vašu borbu protiv klišea, ali treba to da činite na spretniji način. Vaš pokušaj da izjednačite ekstremnu desnicu i radikalnu levicu je veoma traljav. Naročito je smešno vaše zapažanje, koje valjda treba da bude krucijalan dokaz ove "jednačine", da su sajtovi o kojima govorite "gotovo istovetno urađeni". Na Internetu postoje hiljade foruma, najrazličitijih sadržaja, koji su urađeni na taj način jer je reč o jednostavnoj i široko prihvaćenoj formi za ovu vrstu komunikacije. Da li ćemo iz toga zaključiti da su sve to iste stvari u pitanju?! Takođe, logično je da ovi forumi deluju na širem prostoru jer za protivnika imaju snage koje su uticajne na planetarnom nivou. I tu se otprilike završavaju ove čisto formalne sličnosti.

Međutim, vi pokazujete nesposobnost da ispod iste ili slične forme vidite bitno različit sadržaj i suštinu. Ekstremna neonacistička desnica koja deluje preko Stormfronta je antiglobalistička jer je za nju globalizam "jevrejska rabota". Kao što su i protiv komunizma i njegovog internacionalizma, bulazneći o njemu kao o "judeomasonskoj zaveri". Drugi rečima, njima ne smeta globalizam zato što je kapitalizam već zato što je "jevrejski", "cionistički". Kao što ni nacistima nije smetao kapitalizam kao takav, samo je važno da bude "naš", "nemački" (nemački krupni kapital doživeo je ekspanziju baš u vreme nacista, a imperijalizam je bio njegovo pogonsko gorivo). A kada takvi spominju "socijalnu pravdu", jer i u nacionalsocijalizmu ima nekakvog izopačeno shvaćenog socijalizma, ne govori se o pravdi za radnike kao takve, već o pravdi samo za "naše", bele ili domaće radnike (koja je i u tom suženom obliku u očuvanom kapitalizmu fiktivna). Za radnike imigrante i pripadnike drugih rasa jedino pravedno rešenje je izgon ili odstrel. Preumeravajući mržnju sa klasnog na rasni i nacionalni plan, ekstremna desnica obavlja posao za kapitaliste. Domaćim radnicima posao navodno otimaju stranci, a ne kapitalisti koji su ove privukli kao jeftinu radnu snagu.

@ Đorđe Ivković

Oni jednostavno rade na razbijanju Srbije, što je nastavak procesa razbijanja socijalističke Jugoslavije, zarad interesa lakšeg (zapadno)kapitalističkog ovladavanja ovim prostorom. Svoje finansijere i mentore nikada ne nazivaju "imperijalističkim kolonizatorima", takvu novonastalu "državu" Vojvodinu "protektoratom imperijalista" ili njenu separatističku vlast "marionetskim režimom". Zato tekst koji ste naveli nije dobra ilustracija politike vojvođanskih separatista. U njemu su jasno naglašeni socijalni, klasni momenti, sa jakim antiimperijalističkim nabojem, što drastično odudara od ideološkog govora (neo)liberalnih vojvođanskih snaga.

Međutim, to ne znači da između ove (neo)liberalne desnice i one levice koja se predstavlja kao radikalna i deluje oko Revlefta ne postoje nikakve veze. Ove dve grupacije su jedinstvene u osudi "srpske dominacije", u tom ključu tumače genezu kosovskog problema (bez obzira što druga osuđuje i "nove imperijaliste"), i zajedno se pojavljuju u nekim akcijama protiv "srpkog nacionalizma" (spominju i "fašizam"). Može se reći da u delovanju ovih levičarskih organizacija kritika srpskog nacionalizma ima (daleko) istaknutije mesto od kritike evroatlantskog imperijalizma. Ako ste ovo želeli reći, onda to nije sporno. Ali, upravo ova meni još uvek nejasna i neshvatljiva veza između (neo)liberalne desnice i ovakve radikalne levice baca senku na radikalnost, pa i autentičnost ove druge. Njen levičarski karakter biva kompromitovan saradnjom sa ovom desnicom, utoliko više ukoliko je ta saradnja bliža i intenzivnija. Ja sam inače vodio polemike sa njima zbog ovakvih momenata, u kojima su me optuživali za "socijal-šovinistu" i "četnika". Takve neprimerene diskvalifikacije još više su učvršćivale moju sumnju. Uostalom, zašto bi Revleft bio istinski reprezent levice na ovom prostoru? O tome pre odlučuje njihova praksa, a ne ono što o sebi misle. Kao što ni Stormfront ili Nacionalni stroj nećemo valjda smatrati uzornim nacionalistima...

G. Kalik,

Bez obzira na ideološka neslaganja, prvi pasus Vašeg prvog komentara zaista ’pogađa u sredu’, ali ovo...

’I to su sve izrazi jednog zapuštenog mišljenja koje inače odlikuje ekstremnu desnicu.’

... je nepotrebno profilisanje koje krasi upravo intelektualno limitirane i ideološki ostrašćene. Verujem da jeste ideološki ostrašćeni, ali ste zanimljiv sagovornik i ovo prvo nikako niste.

Naime, u uslovima kakvi vladaju u Srbiji, pre bih stegonoše liberalne provenijencije i ljubitelje tzv slobodnog tržišta, slobodnih medija i sličnih izmišljotina nazivao ekstremnim desničarima, nego grupu luzera iz White Power organizacija. Ironija slučaja je da u srpskoj liberalnoj ’eliti’ sede bivši članovi takvih, rasističkih grupacija. Ne postoji li pričica o azijatskim hordama i u manifestu one organizacije koja je instrumentalizovana za puč petog oktobra? Kako Otporaši misle o Azijatima? Da li je i to ekstremna desnica?

Kao dokazanog levičara, da li Vam veću smetnju u Engleskoj predstavlja grupa polupšismenih skinheda iz filma ’This is England’ ili institucionalizovani Tačerizam koji je uništio sve što se dalo uništiti, od škola i bolnica, do samopoštovanja u toj zemlji? Ako su za bilo kog posmatrača veći problem adolescenti u cokulama, onda ne govorimo istim jezikom. Naravno, drugi problem je u tome što za bivše rasiste, a današnje liberale u Srbiji, svi, od bukača na stadionima, do g. Čavoškog, pok. g. Kalajića ili g. Bokana predstavljaju istu sortu. A svi, od prvog bukača na stadionu JNA, do poslednjeg nabrojanog jesu i veći humanisti i pristojniji građani od poslenika u slobodnim medijima koji ih takvim predstavljaju.

Sve ovo, dakle, bez pominjanja Dostojevskog, D’Anuncija, Malapartea, Evole, Istvuda, Kormika Mekartija ili sto dvadeset miliona Rusa koji su, evocirajući ’imperijalni mentalitet’ opet stigli na crne liste ’slobodnog sveta’.

Bez obzira na moja politička ubeđenja, verujem u Frenka Zapu. Mozak najbolje funkcioniše kad radi kao padobran. Kada je otvoren.

@ Teofilo Stivenson

Gotovo u celini mogu da potpišem ono što ste rekli. Ali, ne vidim zašto je "ideološki ostrašćeno" i "intelektualno limitirano" reći za ekstremnu desnicu, naročito onu neonacističku, da je odlikuje zapuštenost u mišljenju. Pa i vi ih nazivate luzerima i polupismenima, s pravom. Šta je drugo nego nerazvijena, sužena svest, verovati da je uzrok "naših" problema u (iluzornoj) dominaciji pripadnika druge rase (semitske, crne, žute itd.), i da ćemo svoje živote dovesti u red ako ih se otarasimo, ne birajući sredstva? Pogotovo je bizarno kada se takve neonacističke, rasističke budalaštine javljaju među nekim zabludelim srpskim omladincima, ili kod bilo kog drugog slovenskog naroda, kada se zna da su Sloveni u nacističkom pogledu na svet takođe označeni kao "niža rasa" nad kojom je, kao takvom, i izvršen genocid u Drugom svetskom ratu. Milioni Rusa, Srba, Čeha, Poljaka i pripadnika drugih slovenskih naroda stradalo je od nacizma, a danas smo svedoci da upravo kod ovih naroda najviše bujaju neonacističke grupacije. To je po meni znak ozbiljno poremećene društvene svesti u "postsocijalističim" zemljama koja se u ovom slučaju završava identifikacijom sa nekadašnjim, a u izvesnom smislu i današnjim agresorom. Rušenje internacionalističkog i solidarističkog socijalizma dovelo je do ozbiljne krize identiteta kod nekih društvenih grupa, i pojave najrazličitijih oblika društvene patologije.

Međutim, nisam tvrdio da je ovaj oblik ekstremne desnice najveći problem kod nas ili uopšte u svetu. Naravno da su (neo)liberali takođe ekstremna desnica, da su oni već dugo u ofanzivi na planetarnom nivou (bez obzira na trenutnu krizu) i da su stoga upravo oni glavni protivnik levice. A o socijalnom rasizmu i svojevrsnom liberalnom fašizmu koje emituju "naši" (neo)liberali već sam pisao i vodio polemike. U pravu ste i da su neki od njih rasisti u klasičnom smislu. Ipak, iako su ekstremni nacionalisti i rasisti (još uvek) manji problem, to ne znači da bi trebalo da ih štedim...

Naravno, intelektualni nivo Druge Srbije uglavnom je nizak. Šupljine u obrazovanju i moralu prikrivaju bučnim razmetanjem i samopromovisanjem kao navodne modernizacijske i emancipatorske avangarde i elite, a krajnji cilj i učinak njihovog delovanja je upravo suprotan (i baš zbog toga i utoliko više su bučniji), jer se svodi na bespogovorno podređivanje moćnijem i pad u neokolonijalno ropstvo u kome perspektiva oslobađanja postaje vrlo mutna i daleka. Za svaki nesrpski pa i antisrpski nacionalizam na ovim prostorima imaju beskrajno tolerancije i razumevanja, od prećutkivanja do otvorenih simpatija, dok onaj srpski žigošu bez prestanka i bez ikakvih skrupula, na kraju napadajući čitav srpski narod, njegovu istoriju i elementarna prava koja ulaze u korpus upravo ljudskih i građanskih prava na koja se tako žučno, a lažno pozivaju. O ovom njihovom licemerstvu i neprincipijelnosti koji odišu tolikom pristrasnošću i providnošću, i na kraju završavaju u negiranju nacionalnih prava srpskog naroda i nezavisnosti Srbije (od evroatlantističkog porobljivača), izlišno je više govoriti.

Lepo ste primetili da se na tragu nekadašnjih marksističkih teza o nacionalnom oslobođenju Poljaka i Iraca može sagledavati potreba za današnjim oslobođenjem Srba od neokolonijalizma. Ali, ne samo Srba, već i drugih naroda na ovim prostorima. Jer, stav (autentične) levice, i tu se ona vidljivo razlikuje od raznih nacionalista, jeste da nijedan bivši jugoslovenski narod ili narodnost nije istinski dobitnik ovih evroatlantskih neokolonijalnih procesa u poslednje dve decenije. Niko od njih nije zaista postao nacionalno nezavisan, jer se o njima ipak u krajnjem odlučuje u inostranim krugovima. Neki od njih su "dobili" nezavisnost od "Beograda" ili "Srbije" (kao da su od ovih ikada zavisili), ali su zato pali u kandže pravih i daleko moćnijih gospodara. Zato verujem da će i kod njih, a ne samo kod Srba, nakon što se osveste i shvate da ne žive u zaista nezavisnim državama, početi da raste bunt i otpor protiv ovih gospodara.

...od Srbije kojima ih zasipaju evroatlantski moćnici i nacionalne i verske vođe, zarad isključivo njihovih partikularnih (klasnih) interesa, a ne legitimnih interesa čitavog naroda kojem se na taj način obraćaju. Stoga, umesto da se ovakvoj perfidnoj raboti suprotstavimo efikasnijim političkim protiv-oružjem, mi ćemo, u slučaju insistiranja na Srpstvu i Pravoslavlju, samo njoj ići na ruku i nećemo ništa postići. Zato mislim da je ovakav nacionalističko-verski program ne samo po sebi nedovoljan, već i kontraproduktivan. Neprestanim pričama o isključivoj ugroženosti Srba-pravoslavaca usled dominantnih destruktivnih procesa nimalo se ne doprinosi preko potrebnom (samo)osvešćenju da ovi procesi ugrožavaju i ne-Srbe u Srbiji. Albanci na Kosovu, Muslimani u Sandžaku ili Mađari u Vojvodini, niko od njih neće postati slobodniji sticanjem nezavisnosti od Srbije. Postaće samo zavisni robovi i jeftina radna snaga u vazalnim banana-državama evroatlantskog imperijalizma, sa znatno manjim šansama za nacionalno i socijalno oslobođenje nego što ih imaju u Srbiji, i uopšte u zajednici sa drugim narodima na ovom prostoru koja bi bila samostalna spram ovih procesa porobljavanja. U takvom nacionalno i socijalno ropskom položaju je ionako većina njihovih sunarodnika u matičnim, "nezavisnim" državama. Zašto bi onda njihova perspektiva bila bitno drugačija?

Zbog svega ovoga ne mogu da prihvatim vašu platformu u kojoj postoji samo "srpsko pitanje" i samo "srpsko nacionalno oslobođenje". U Srbiji nisu obespravljeni samo Srbi ili srpski nacionalisti, već i mnogi drugi, od istih tlačitelja, koji mogu biti i strani, i srpski, i nesrpski. Bogati i moćni, koji bogatstvo i moć crpu preko grbače ostalih ljudi, nisu podeljeni po nacionalnim ili verskim šavovima, ima ih u svakoj od ovih zajednica. Zato su njihove žrtve takođe u svakoj od njih. A Crkvu mnogo pre vidim kao dobitnika ovih procesa. Ne primećujem da im se ona odlučnije suprotstavlja, a primećujem da ponovo eksploatiše ljudsku bedu i nesreću...

Žao mi je što ste, uprkos izrečenoj spremnosti da se suprotstavite ideološkoj ostrašćenosti i intelektualnoj ograničenosti, u ovom poslednjem odgovoru njima podlegli. Još jednom se ispostavilo da kada se afirmativno spomenu sekularizam i jugoslovenstvo, srpski nacionalisti-pravoslavci, bez obzira na širinu obrazovanja, reaguju na uskogrud, manje-više ostrašćen način. Odmah se potežu uvredljive, izlizane etikete i stereotipi u kojima se ove vrednosti u potpunosti odbacuju, negiraju kao ikakve vrednosti, i nazivaju "zarazom", "mrenom" itd. Žalosno je što, iako ste evidentno obavešteniji i obrazovaniji od većine vaših istomišljenika, ipak ni vi, kao ni oni, ne shvatate da sekularizam i jugoslovenstvo nisu negacija (pravoslavne) vere i (srpskih) nacionalnih interesa, već samo uzdizanje na viši nivo društvene i političke svesti, u kojem srpska ili bilo koja druga vera i nacija nisu poništene kao vrednosti, nego samo lišene apsolutnog statusa, sasvim u skladu sa modernim duhom prosvećenosti i internacionalizma, i sasvim logično u jednoj društvenoj sredini u kojoj postoji toliki broj različitih nacija i konfesija.
Platforma koja zastupam priznaje i odlučno brani legitimna nacionalna prava srpskog naroda i državu Srbiju, ali ostaje otvorena i za priznanje i razumevanje prava drugih nacionalnih zajednica koje u Srbiji žive. Uz to, za nju je vera u ovog ili onog boga građansko pravo, privatna stvar pojedinca, kao što je i neverovanje u boga takođe nečije legitimno pravo. Oba ova momenta nisu deo samo komunističke, već i građanske ideologije, tekovine modernog društva kao takvog. Stoga, kada njima, kao u ovom odgovoru, suprostavljate program koji se u suštini svodi na (srpsku) etničku i versku homogenizaciju, ne treba da vas čudi što vas neki mogu nazvati premodernim i retrogradnim. Ili, kad već spominjete tuđe "zaraze" i "mrene", da vam mogu odgovoriti da ste zaraženi virusom etnonacionalizma i mrenom religioznog fundamentalizma.

Osim bolnih perioda međunacionalnih sukoba, postojali su periodi međunacionalnog mira i saradnje, i njih uvek treba isticati i na njima graditi naše društvo. A kada je do sukoba dolazilo, uvek je bila upletena ova ili ona imperijalna sila i njen osvajački interes na prostoru Balkana koji se sprovodio po principu "Zavadi, pa vladaj!". Kada se ovo izostavi iz vida, kao što vi činite, onda se logično, a ipak pogrešno, na antisrpsko raspoloženje kod nekih drugih naroda gleda kao na samoniklo, trajno i nepromenljivo. Upućujući im takvu poruku, "vi nas mrzite jer ste ne-Srbi", kod njih se samo još više učvršćuje ono drugo, podjednako lažno uverenje koje im nameću strani imperijalisti i njihove nacionalističke vođe, a to je "Srbi vas/nas mrze jer ste/smo ne-Srbi". I tako se zatvara začarani krug međusobnih sumnji i optužbi. Imperijalisti i njihovi domaći nacionalistički pomagači sa raznih strana, mogu tada zadovoljno da trljaju ruke. Jedino su oni dobitnici ovakve perfidne strategije, a gubitnici su svi jugoslovenski narodi. Umesto da ovu podmuklu igru raskrinkamo, vašim pristupom samo na nju nasedamo. Uostalom, zašto bi ne-Srbi i ne-pravoslavci u Srbiji prihvatali državu koja se gotovo isključivo određuje kao srpska i pravoslavna?

Dakle, nije sporno da su Srbi danas najugroženiji od svih jugoslovenskih naroda. Ali, to ne znači da ovi drugi uopšte nisu ugroženi, kao što sam rekao, od daleko stvarnijeg i moćnijeg okupatora nego što su Srbi i Srbija ikada bili. Ono prvo mogu da shvate i ne-Srbi ako su projugoslovenski orijentisani. A ovo drugo mogu da shvate i Srbi, samo ako su na isti način orijentisani. Znači, sasvim suprotno od onoga što zaključujete, jedino jugoslovenska pozicija nudi uvid u pravu realnost na prostoru bivše Jugoslavije. Ona nikako nije nekakva mrena ili virus, već naprotiv bistar pogled u istinsko, bolno stanje stvari, ali i jedini uspešan lek za ovakvo stanje koji istovremeno uništava viruse nacionalizma i imperijalizma koji se međusobno podstiču i tako jačaju.

G. Kalik,

Vaš poslednji komentar o SPC gotovo u potpunosti prihvatam. Razgovarajući sa pravoslavnim sveštenicima, teolozima, ali i ’ideolozima’ iz nevladinih organizacija govorim o većem socijalnom angažovanju, na šta mi se nemušto odgovara da oni nisu protestantski sveštenici da bi stavljali akcenat na socijalnu pravdu. Smatram da je dijalog istine (o tome se ove često govori) prvi korak, kako nas uči jedan važni pravoslavni teolog, ka pravom dijalogu. Sve je, naravno, gore od spletki i urota kojima ovih dana svedočimo.

Vi međutim ne spominjete da bez Srpske crkve ne bi bilo razgovora o ovom narodu. Njena borba protiv Otomanske Imperije je kamen temeljac srpskog nacionalnog oslobođenja. Zar to nije svojevrsna borba protiv imperijalnog jarma, ili ćemo je se odreći zato što nema elemente ’prosvećenog, modernističkog’ evropejstva Iraca i Poljaka?

Sledeći komentar jednostavno ne odgovara istini.

’Odmah se potežu uvredljive, izlizane etikete i stereotipi u kojima se ove vrednosti u potpunosti odbacuju, negiraju kao ikakve vrednosti, i nazivaju "zarazom", "mrenom" itd.’

Srbi koji se ponose jugoslovenstvom i ateizmom su daleko manje ostrašćeni od katolika, Hrvata, Slovenaca i Albanaca kojima je krajnji cilj bio osamostaljenje i stavljanje delova Balkanskog poluostrva pod evropsku, odnosno papsku vlast. Muslimani, bez obzira na njihovo jasno srpsko poreklo, poput Albanaca teže stvaranju muslimanske države (Ummah) u kojoj će Srbi i drugi imati status zaštićenih nevernika. To se dogodilo na KiM, s tim što Srbi nisu zaštićeni. Srpski nacionalizam, i šovinizam nisu jednakog intenziteta i naboja kao oni u susedstvu. Kada Srbi odgovore istom merom dobijaju ratove, što se vidi u slučaju BiH, gde su odrešeni rezultati ostvareni, naravno uz strahovitu cenu po sve umešane. Srbi su, naime, u Istočnoj Bosni na zločijne odgovorili na isti način. U Sarajevu je rezultat bio drugačiji, ali krvavi mehanizmi građanskog rata su funkiconisali na sličan način.

Ono što se u potpuno raspalom ’srpskom društvu’ podrazumeva pod ekstremističkim organizacijama nije zaista ništa drugo do nakazno naličje druge Srbije a vrlo često i nakazna indikacija njihovih sramnih biografija. Šta drugo reći za ’elitu’ kojoj pripadaju mediokriteti sa majicama na kojima piše White Power ili doktori nauka koji su poslednju publikaciju objavili pre trideset godina, dok su pre dvadeset, u TV emisijama o Hirošimi odbijali da se o masovnom ubistvu izjasne kao o zločinu?

Ono što je srpskom društvu potrebno, nisu ideološki modeli prošlosti, bilo da je reč o titovskoj, vulgranoj i gruboj ’preradi’ modernističkih modela socijalne pravde i transformacije niti okupatorskih floskula o slobodnom tržištu, demokratiji i slobodi štampe koji, jednostavno, ne postoje. Mi smo kao narod, kao telo, skupo platili sopstvene ѕablude i vreme je da ih kao narod, kao telo, odbacimo.

Srbiji je potreban nov, originalan pogled na vrednosti koje su najbliže Srbima kao narodu, pravoslavnom, slovenskom i slobodoljubivom, vrednosti koje su duboko ukorenjene u našem narodu, a na transplatirane, nametnute. Svaki drugi pokušaj da se na tuđim beleškama, tuđim vrednostima, tuđim idealima gradi budućnost završiće se kao i svi, tokom dvadesetog veka, veka ateizma i jugoslovenstva, novim katastrofama, porazima i topljenjem naroda, vere, gubljenjem vremena, ekonomskih snaga, teritorija, ugaonih kamenova države i spomenika duhovnosti. Srbima je, verujem, poraza dosta. Kao što im je dosta i čekanja na sazrevanje drugih južnoslovenskih naroda ili na milost imperija koje su te narode ili ’narode’ nahuškale na Srbe.

U Srbiji ekstremizma koji nije ohrabren od nadležnih službi, nema. Osim ’ekstremizma’ nekoliko miliona Srba, koji je preko potreban, a on bi se pre mogao opisati kao beskompromisna borba za nacionalne interese.

Hvala na strpljenju i pažnji.

@ Teofilo Stivenson

Nema na čemu, rado diskutujem sa ljudima drugačijih pogleda, sve dok je razgovor sadržajan i ima smisla. Zato nerado konstatujem da smo se ovde na kraju dosta udaljili po stavovima i da se ova diskusija već pretvara u prepucavanje. Još jednom se pokazalo da su komunizam, jugoslovenstvo, sekularizam itd. one stvari za koje vi i drugi sličnih uverenja naprosto nemate sluha, strpljenja da čujete, već odmah upućujete mahom prizemne, sirove optužbe koje nemaju ni istorijsko ni vrednosno pokriće. Ovde ću odgovoriti samo na poslednji deo vašeg komentara, a širi odgovor možete uskoro naći na mom blogu ako vas bude zanimalo.

Stvar sa komunizmom je mnogo složenija nego što hoćete da predstavite. Prvo, ako se već toliko držimo izvornosti kao kriterijuma (što uopšte nije van spora), onda se ni za pravoslavlje, ne može reći da je nešto što od pamtiveka odlikuje naš narod. Srbi su prvo bili pagani, pa tek onda hrišćani. Po vama bi ispalo da je i hrišćanstvo "tuđe", "nametnuto". Šta reći tek za demokratiju, naučno-tehnički progres itd., hoćemo li i ovo odbaciti jer je spolja "transplantirano" na "telo" našeg naroda? Drugo, ako već spominjete Srbe kao izvorno slovenski narod, zašto bi onda jugoslovenstvo bilo njima nešto potpuno strano? Jedno je kritikovati teškoće na putu realizacije ovog projekta, a drugo tvrditi da je on kao takav, u svojoj suštini nešto tuđe Srbima. Na kraju, sam komunizam. Ideja socijalne pravde kao njegovo jezgro počela je da živi mnogo pre "Komunističkog manifesta". I uopšte nije strana npr. duhu izvornog hrišćanstva koji je opstajao među pravoslavnim narodnim masama, naprotiv. Čitajte Berđajeva, oca Bulgakova, pa ćete videti da pobeda komunizma u Rusiji nije nešto potpuno iznenađujuće, da je za nju već dugo pripremano istorijsko tlo. Slično je bilo kod nas. A to što je ona dobila nasilan oblik samo govori da je ovim masama, nakon toliko vekova, bilo dosta čekanja da pravoslavlje sazri i počne da se angažuje na sprovođenju ovozemaljske pravde...