Ovaj tekst me podsetio na jednu davnu minijaturu pisca Dušana Savkovića iz knjige ''Mamuzanje Evrope'', koju ću s dopuštenjem moderacije preneti u celini.

''Svi se užasavaju novokomponovane pesme ''Otišo si sarmu probo nisi''. Ja ne. Ja nisam fini. Ja nisam da se menja narod. Ja u toj pesmi, prvo i prvo, vidim jad egzistencije, vidim kaljugu. Vidim ženu, mladu ali ostavljenu, napuštenu i zapuštenu, razvedenu i zabrađenu. Baš sad je otpratila decu u školu i čeka švalera. Namešta protezu, stavlja svečane zube. Koža na licu joj je uštavljena od vetra, sunca, kiše i sekiracije. Dlanovi su joj tvrdi i oštri kao rende za kupus. Na sirotinjskom šporetiću ''trojka'', u sirotinjskoj kuhinji, krčka sarma. Zapržena je, dakle gotova. Čeka se samo švaler i njegova muška milost. Na klimavom stolu dva tanjira, jedan porcelanski beli, jedan plehani beli. I hleb u peškiru. Slanik. Dolazi švaler. Narogušen. Nisu mu sve koze na broju. Ćuti. Ko zna šta ga muči. Ne pomažu njeni svečani zubi. Neka druga žena? Možda. Švaler kaže da nema vremena ni da sedne a kamoli ljubav. Zar ni sarmu? pita ona. On kaže: ostavi sad sarmu, j.... sarmu. Švaler odlazi. Žena ostaje i shvata da se ljubav ugasila ili da će se ugasiti. Turi u šporet šipuru od kukuruza da se bar vatra ne ugasi kad se ljubav gasi. Onda vadi protezu i počinje da peva: otišo si sarmu probo nisi... Otvara svoje srce. Peva iskreno, peva o onome što oseća. Ne peva o Revoluciji. Otvara srce i pušta goluba. U srcu ostaje istinska, opustošena pustoš, slomljena nada. Suza. La paloma. Žena najzad odlazi u štalu da pred kravu baci naviljak sena.''

Dakle, slažem se s autorkom. Svaljivati priču o šundu samo na turbo-folk, uz istovremeno blagosiljanje kojekavih performans-idiotarija, sterilnih umetničkih projekata, rokersko-pankerskih poza i prenemaganja i licemerno je i kontraproduktivno. Puno je nekakvog tuđinskog duha i intelektualnog snobizma kod domaćih kulturnjaka, koji se rugaju narodu bez pravog razumevanja za njegovu dušu i realne okolnosti u kojima živi.

Tekst naprosto buja od ideologije političke korektnosti i sličnih zapadnih diskursa "uvređenje mlade". Neverovatno je izjednačavati strane i nezavisne produkte zapadne muzike i kulture s domaćim đubretom poput turbofolka koje ne zaglupljuje englesku publiku, i englesku muziku i kulturu već ovu domaću, i od mladih ljudi i 12-ogodišnjih devojčica stvara društvene bogalje bez ikakvih vrednosti.

Odlicno!

Ideja je odlicna i prisutna je dugo godina, ali nikako da se primeni.
Postoji jedan vrlo jednostavan recept. U svim sredjenijim drzavama se kategorisu proizvodi (ne samo TV programi, jer se ljudi bave i drugim stvarima) na PG (roditelj odlucuje), M (do 15 god), MA (16-18), R (preko 18, u srbiji normala) X (nije dostupno ispod 21 god, i zasticeno je da se ne vidi spolja). Alhohol i cigarete ne mogu kupiti mladji od 18 godina.
Sund nisu samo pesme, nego i recnik koje koriste javne licnosti,nacin oblacenja, ponasanje koje sluzi deci da se identifikuju sa pogresnim vrednostima.
Sloboda se ne moze zameniti anarhijom.
Jednom ce valjda doci vreme kada ce bitange i drogasi prestati da nam budu uzori
Farmu ne moze da uredi stanovnik farme (svinja, konj ovca...). Nju uredjuje farmer (vlasnik) i odredjuje pravila.

Bez obzira na to što će se narod i dalje proveseljavati šundom, mislim da takvim stvarima nije mesto, ako već ne uopšte u medijima, onda bar ne u onima sa nacionalnom frekvencijom ili značajem. Jer mnoge stvari koje su dostupne našoj deci na TVu, daleko su van zabavnog, a još dalje od obrazovnog karaktera.
Svaki narod je podložan manipulaciji i to je prirodna stvar, jer država ne može da opstane ako ne manipuliše narodom. Naša je nesreća što mi u stvari ne manipulišemo svojim narodom u cilju ostvarivanja vitalnih nacionalnih interesa, nego to radi neko treći u cilju ostvarivanja njegovih.

Nije muzika sund, nisu tekstovi sund. Nacin izvodjenja i muzike i teksta i pozorisne predstave moze da bude sund ili umetnost.

I nije bitna sarma, bitnije je da su note majstorski odsvirane i pevanje uradjeno zanatski, bez falsiranja.

To je kreacija.

A silikoni, plagijati, falsiranje, povracanje po bini, sviranje i pevanje sa nekim nasnimljenim matricama, nezno nazvanim komercijala, to je za oporezivanje, i za finansiranje mladih umetnika, koji sami kreiraju, izvode i ulazu napor..pa makar pevali o kiselom kupusu, ili pravili predstavu o zavicaju..

Muzika mora da bude i zabava i kultura i sund, ali ne mora da bude svo troje odjednom

Puna podrška inicijativi DSS i mislim da treba pomoći predlozima kako da se ona realizuje. Pre svega u odnosu na rijaliti šou programe, koji okupiraju medijski prostor i odvajaju gledaoce od kulturnih, naučnih, obrazovnih, ali i informativnih i debatnih političkih emisija. A vlast dok narod gleda Farmu i Velikog brata može da radi šta god hoće i u tome je pored zaglupljivanja i podilaženja voajerstvu, najveći problem sa ovakvim sadržajima...

Razlog zbog kog POTPUNO podržava inicijativu Siniše Kovačevića i DSS, uprkos kritikama!

Ako pažnju usmerimo na udarne informativne emisije većine nacionalnih komercijalnih televizija primetićemo da se događaji koje ne afrimišu vladajuću strukturu ili prećutkuju ili nedovoljno opširno s obzirom na značaj pominju u drugom delu vesti (statut Vojvodine, radnički protesti, pokušaj uvođenja carina na kosovskom administrativnom prelazu, hapšenje vlasnika medija). Ne postoji niti jedna društveno ili politički problematična tema koja bi bila otvorena po uzoru na najbolje tradicije istraživačkog novinarstva. Kao da je Srbija zemlja u kojoj su sva krucijalna državna i društvena pitanja povoljno rešena te građanstvu ostaje da se bavi temama, primerice, ko je šta kome rekao u različitim rijaliti šou programima. Možda su “Veliki Brat“ ili “Farma“ najbolje svedočanstvo medijskog prihvatanja principa apolitičnosti na nečiju “toplu“ preporuku. Kada su u pitanju tzv. političke tok-šou emisije, sledeće televizijske kuće nemaju sadržaj ovoga tipa: TV Pink, TV Fox i TV Avala (od kojih su prve dve u vrhu gledanosti), tako da se glas opozicije i produktivna politička rasprava, van skupštinskih prenosa, retko i teško može čuti. Izuzetak je TV B92 sa nekoliko relevantnih emisija u pomenutom smislu. Ipak, problem koji demokratija ima sa ovom kućom je činjenica da se njeni voditelji čak i ne trude da sakriju svoju pristrasnost i naklonost pojedinom učesniku rasprave i njegovim stavovima.

Bravo, Jovana. Kao metak. Zbog ovakvih napisa i volim ovaj sajt ( živo je! ).
Siniša bi mogao da počna od svoje serije "Gorki plodovi". Koliko treba platiti za ono maltretiranje u udarnom terminu? On inače nije loš lik, ima dosta toga pametnog da kaže, ali tamo je baš promašio. Ne znam ni sam u čemu je greška. Možda najmanje u tekstu. Možda su glumci, možda je režija. Valjda treba biti teoretičar umetnosti da se tačno provali u čemu je stvar, a ne samo običan gledalac. Ali da je bilo gnječenje - bilo je.
Dobro, što se tiče tog kiča, tema je složena. Ne vrede simplifikacije. Ni tržište ni planiranje, uzeti izolovano, nisu adekvatni institucionalni okviri za kulturu. Pa onda, nije stvar samo u kulturi u užem smislu. Mora se razmotriti i svet rada, pa onda vezano za njega i sitem obrazovanja plus socijalizacija uopšte. Mislim - društvena struktura - ovo, ono...
Zatim, ne treba mešati babe i žabe. Mada slično zvuči, pa je teško razabrati šta je šta. Ima u masovnoj kulturi i emancipacije, i vitalizma, i kreativnosti. I to na strani korisnika. Ali, isto tako, ona znači i ispiranje mozga, sklerozu, loše uzore (i sve ostalo iz revolucionarno - moralističkog repertoara). Nemo'š se otresti dijalektike, pa to ti je.
Pitanje je, znači, komplikovano. Međutim, ako se želi raspravljati o njemu, odnekud se mora početi, odnekud se mora ući u raspravu. Ne može sve odjednom. Štos je u tome što ima "ulazaka" i ulazaka. Nekad se samo mlati prazna slama, nekad se obavlja samo nekakvo ideološko iskrivaljavanje i ništa drugo. Izvođači radova. A nekad se zaista ima šta reći. Jovana ima šta da kaže.

U vezi šunda:njime je proglašavano sve što je na bazi srpskog folklora.
Pečat su dobile "Devojka iz grada"Dobrice Erića, ploče sa narodnim kolima,a i neke pesme Dragiše Nedovića.

Pa sam se u Studenjaku objašnjavao sa cimerom koji nije dao da slušam Kvakinu "Tajnu" jer je šund, nego je puštao Jasnu Gospić:
Jedno pače odrpanće
muhu jednu lovilo
pa se je umorilo

A pesma "Otišo si sarmu probo nisi" ne postoji. Neko je smislio kao sprdnju.

Da je neki rok-pank bend snimio "Otišo si, džoint probo nisi" to bi bila umetnost.
a ne srpdnja.

Podržavam svaku akciju, ali je na žalost svaka unapred osuđena na neuspeh.

Prvo,problem je dublji, radi se o raspadu svih društvenih merila vrednosti.

A drugo,ko bi bilo ovlašćen da presudi šta je dobro? Da li su to Slađana i Siniša?
Možda da "Seksi damu" i "Miki ludi" stavimo u čitanke?
Sinišu da pitam da li je šund ona predstava o Svetom Savi.

Jedan primer: Pred kraj života Mike Antića, objavljena sabrana dela.Na promociji ga pitam zašto poema "Roždestvo tvoje" nije cela.A on kaže da se je odrekao,ali je,eto, deo stavljen u taj zbornik.
Reč je o predivnoj,potresnoj poemi o tragici paorskog života. O iskorišćavanju od strane gazda, države itd.
Neke delove su recitatori uzimali kao obavezan deo repertoara.
Toliko divnih metafora.Kad kaže:
jedino su psi u selu
nebo plačem razderali..

ili za ždralove, koji lete u klinastoj povorci kao latinično V,Mika kaže:
"dok su guske klinovima
zakivale nebo s juga."
I sad, zašto se Mika odrekao? Koliko sam shvatio, zato što ponegde,taj njegov paor huli Boga zbog nepravdi zemnih.Recimo,za krstače kaže:
"Kao da su to mrtvaci prema nebu digli ruke
da zagrle dobrog Boga, da zagrle i udave..."

Mika se odrekao poeme gde je bgohulnst izraz očaja nesrećnika.
A SK se nije odrekao "drame" kojoj je bogohulnsot, na priliku glavna poenta,sama sebi cilj. Ili, barem ja nisam upoznat.

Gorštak, skidam kapu!
Ne videh tvj komentar ranije.

Samo da dodam: Izraz turbo folk je teška podvala.
Nema veze sa folkom. TO je turbo dens.

Čak ni morbidna pesma "Čaše lomim ruke mi krvave" nije destruktivna kao taj "nju ejdž".

zamene teza do totalnog izvrtanja

osnovna teza je da narod sluša to što sluša ZATO ŠTO BAŠ TO VOLI..
a šta se drugo pruža besplatno tim nesrećnicima?

druga je poređenje dva tako dijametralno suprotna fenomena kao što su Pinka i Grand - i Ibarskom..kao da su isto

Ibarska je srpski andergraund koji je poslovao striktno po zakonima tržišta i na principu top lista... kako funkcionišu prave top liste?
sve američke stanice sabiraju glasove svojih slušalaca - pa tako u ovoj vukoj... pobedi ovajj kantri idiot, u onoj onaj rok kamiondžija, u ovom gradu ova disko limunada...ali kad ss sve sabere na nacionalnom novou - prvak bude Arita Frenklin (zato što je u svakom mestu bila bar deseta, a ovi su bili prvi samo u ponekoj zabiti i nigde ih više nije bilo), Ert vind end fajr, DŽejms Braun, Otis Reding..zar oni nisu pravi kvalitet?
e onda je uveden MTV princip - nema top lista (čitaj demokratije) već danonoćno maltretiramo gledaoce monopolizovanog etra sa kreaturama tipa Britni kako se već preziva, Majklom DŽeksonom i ostalim bedastoćama JER TO "NAROD VOLI".. ne znaju da pevaju, ali ćemo snimiti apskrt slike bez gaćica, par puta mesečno tek DA bi se NAROD držao u ljubavi sa njima
Zameni MTV sa Pink i to tii je to... zato NIKAD na Grandu neće pobediti neka Silvana ili Bora Kvaka, uvek će biti same Karleuše, Cece i ostali likovi karikature onih iz Vorholovih žurki sa travestitima... I POSLE TO NEKO PROGUTA KAO SRPSKU kulturu I JOŠ BUDE PONOSAN ŠTO SE PRODAJE U HRVATSKOJ...

za gorštaka i milka

slažem se uglavnom..
samo "najnjuejdž" muzika današnjice nije ni davno izumrli rok ni tehno ni pop već upravo planetarni turbo folk..prošvrljajte malo ju tjubom - isti lažni etno melos - ustvari miks najprostije elktronske muzike i lokalnih zavijanja - hara Arapskim zemljama - na arapskom, Turskom, Grčkom, ESEFERJOTOM, kavakskim i ostali m tamo..IDENTIČNA MUZIKA ... a posle neki pričaju da je to moderna srpska muzika..običan licencni format - na istu matricu se u svakoj zemlji doda lokalno arlaukanje..
prvo što je uništio turbo folk je NARODNA MUZIKA u svakoj od tih zemalja

Kada već olako uzimaš u usta današnji težak praznik, možeš li "ognjena" da nam pojasniš te "verifikovane note" Slađane M?

Izvinjavam se što se javljam opet.
Već sam pisao na ovom sajtu,ne sećam se na čijoj temi.Pa ću ponoviti.

Ne nudimo masi ono što ona voli.
Nego masa voli ono što joj nudimo.
Naravno,pre toga tu rulju „obradimo“.

Tako je u pogledu mode-odevanja, muzike, svega.

Jedna marketing agencija u USA htela da ispita dokle može da se narodu nešto nametne.
I urade ovako: Izmisle neku pevaljku, daju joj neko lako pamtljivo ime,Lola,Lejla ili kako već beše.
Onda nepostojeću pesmu,da li „Večna ljubav“ ili Nesrećna ljubav“.

I onda krene mašina.U jednom tabloidu napišu kako pevaljka ima piskav glas.
U drugom je pravdaju,pa mlada je, još mutira.
U trećem kažu da je ta pesma kopija nekog dvanog hita.
U četvrtom odgovore da to nije tačno, jer imaju 3 vezana tona, a za plagijat je potrebno 4.
Itd,
I, posle par meseci, nepostojeća pesma nepostojeće pevačice dolazi na 49 mesto USA top liste, koja broji 100 pesama.

Zsmislite, u nekoj firmi čitaju novine, i neko pita „Ko je bre, ta Lejla“. A neko odvrati „Jao, pa gde ti živiš, kad nisu čuo-čula za nju?!“

Zato, ćuti i glasaj za Lejlu.

Taj eksperiment je urađen pre interneta. Zamislite kako bi to išlo danas.
*
Do 83-e, Šaban Bajramović je imao tretman kao šundaći.Sprdali ti se ljudi ako ga slušaš. Onda snimi 3 albuma za godinu i po, malo ga marketinški „poguraju“ i postane institucija. Isti onaj Šaban od ranije.

Sećamo se statusa Brene dok je Minimaks ubacivao u emisije.Posle postala isntutucija.

Kad se narodu nametne neki utoritet, treba imati hrabrosti pa iskočiti iz „mejnstrima“.

Kao gimnazijalac,„prošvercovao“ sam se,nisam pročitao ništa od Krleže,ali niko nije otkrio tu „jeres“. Počeo sa par knjiga i zaključio da je čovek naduvan.
Posle sam saznao da je bio školski drug JBT, ako se tako zvao.I,hajde,majčin sine,ne priznaj da je genije!
A onda mi je,krajem 80-ih, Igor Mandić dao za pravo, izjavom: „Decenijama smo u Krleži gledali književnog Mocarta. A on je zapravo literarni Salijeri!"

„Ognjena“, nije mene uvredio pseudonim. Nema razloga. Nego, piše u Bibliji „Ne uzimaj olako ime Bžije u usta“.
Zamislite da se neko ovde pojavi sa pseudonimom „Sveti Ilija“..

A što se tiče vaših reči da Slađana „ima "verifikaciju" i u narodu, odnosno uspeh...“ da vas pitam: Da li „Južni vetar" ima uspeh?
Više je prodala ploča Šemsa Suljaković nego što oh je SM videla. I to bez reklame.
Pa, i taj Saša ima verifikaciju, a zašto je onda penila SM na njega?
Znači, kad se treba pohvaliti nekakvim uspehom, onda nam je merilo uspeh. A kada je neko uspešniji, onda ne pričamo o uspehu, nego potežemo kvalitet.
*
U vreme vladavine stranke kojoj pripadaju Siniša i Slađana, ugašene su neke radio stanice koje su negovale našu muziku. Kako su samo umeli da „olade“ kad bi neko tražio neku bljuzgu.
Radio Hit, Vidovdan itd.

Takođe je ugašena BK TV. Ne ulazeći u to šta je radio BK, ostaje činjenica da je to bila naša najkvalitetnija TV stanica. Mogli su je uzeti od Bogoljuba, sprečiti ga da promoviše svju politiku, ali ostaviti TV.
Na toj TV je, između ostalog, bila i emisija "Tiho noći" sa lepom muzikom..
Kažem, nikada nisam bio pristalica BK, ali to jeste bila najbolja TV u Srbiji..
*
Takođe, u vreme vladavine DSS, sa inače pristojne emisije „Jedna pesma-jedna želja“ je skinut Radiša Urošević, jer je hteo da otpeva „Živela Srbija.“. Pisalo je da je to zabranila urednica.
Ali zato je u toj emisiji, pored Merima, Marinka, Raše Pavlovića,Nedeljka,Đerdana, često nastupala Mina, potonja zvezda „Farme“.

Naravno, nemam ništa protiv ni jedne od gore pomenutih ličnosti. Samo, hajde da se ne pravimo nevešti.

Poenta teksta J. Papan je u pitanju „...ko bi bio taj ko bi danas u Srbiji odvajao ’žito od kukolja’?“ Ceo tekst je zatim varijacija na temu kako je teško odvojiti prave vrednosti od šunda. Pa dobro, to je svima jasno, i šta onda? Isto pitanje se može postaviti povodom bilo koje politike u bilo kojoj oblasti društvenog života. Ko je taj ko bi danas u Srbiji odredio koji autori treba da uđu u školsku lektiru? Ko je taj ko bi danas u Srbiji odredio koje ličnosti treba da uđu u udžbenike istorije? Ko je taj ko bi danas u Srbiji odredio koje ličnosti treba da dobiju ulicu ili spomenik u srpskim gradovima? Uzgred, Svetlana Velmar-Janković je htela da se jedna ulica u Beogradu nazove po njenom tati u vreme kada je bila član nekakve gradske komisije. Ne znam kakav književnik je bio tata, ali je ona u svakom slučaju pokazala da je osoba bez osećaja za meru. I šta onda? Da li to znači da takve komisije ne treba da postoje, da ulice u Beogradu treba da budu bez imena ili da svaki građanin može na svoju kuću da okači tablu sa nazivom koji se njemu dopada? Teškoće da se odredi ko, šta, i kako, ne znači da kulturna, prosvetna, nacionalna politika ne treba da postoji. Čak i činjenica da u nekom trenutku neka politika može biti nakaradna, nije razlog da se negira sam pojam politike.

Razume se da etar kao prostor u kome se prostiru elektromagnetni talasi, pre svega nosači elektronskih medija – postoji. Ne samo da postoji već spada (u svim zakonodavstvima) u javna dobra koja se kao takva mogu koristiti SAMO NA NAČIN koji je u skladu sa JAVNIM INTERESOM. Baš kao reka Sava. To što je neki splavadžija ili kafedžija dobio dozvolu da otvori lokal na obali i što plaća porez, uopšte ne znači da na tom splavu ili u toj kafani on i njegovi gosti, koji su, jel’te izabrali njegovu kafanu, mogu da rade šta hoće. Društvo mu daje dozvolu da radi SAMO pod određenim uslovima. Isto važi za vlasnike i direktore raznih TV i radio stanica. Ukratko, dobijati dozvolu za rad i biti vlasnik nečega, su dve sasvim, sasvim različite stvari. A vlasnik etra i vlasnik reke Save još uvek ne postoji, hvala Bogu.Tako je to u svim zemljama i u svim zakonodavstvima, levičarskim, desničarskim, centrističkim.Zato je potpuno nejasna primedba o levičarskoj demagogiji DSS-a.

Nije jasno šta u celoj priči traži ni pozivanje na James Clerk Maxwella, fizičara i matematičara s početka 19.og veka. Ako je Dovitljivac Munjarstva to zamislio kao neki argument, onda baš i nije dovitljiv.

Zapravo , najveća koska koja je ubačena , kad se govori o kulturi u našoj sredini, je termin TURBO FOLK , koji zapravo ne definiše neki određeni muzički pravac, već se koristi kao sinonim kad se želi da kaže da je nešto jako, jako loše... Taj termin je lansirao pre dvadesetak godina iѕvesni Pušić poznatiji kao Rambo Amadeus, čije stvaralaštvo vrvi od kiča i budalaština...on sam u našoj urbanoj populaciji važi ѕa kul tipa, koji je super, ma genije...

@Nebojša 32. petak, 30 jul 2010 22:57 Spominjete automehanicara Radisu,do juce prodavca auto delova za traktore, vlasnika cvecare u sred grada Kragujevca,gazdu radio stanice,potparolu jednog kapitalca-Palme i "produzenoj ruci do (dzepa) kupca" kragujevackog fakulteta ....
Kad sve ovo znam,kome moze biti do pesme?Meni se place,i tebi je muka,majko Srbijo?Dal' da povratim prvo ili da izbljujem sve ono sto mi se odavno kuva u stomaku....I za vas i za mene bolje je da cutim (u svom bolu),a vi se veselite....

Tekst je dobar, ali SVAKI porez na intelektualnu delatnost (zovite je umetnost ili šund) je obična budalaština.

Podjednako cenim Daru Bubamaru i Marinu Abramović. Tačnije, obe su podjednako degutantne, što se mene tiče. Ako će da cepnu Darinku, nek cepnu i Marinu. Sa zadovoljstvom ću, svejedno, da nastavim da ih ignorišem.

Bojim se da je ovo još jedna podmetačina neoliberalnih ministara, obud... ombud... (štagod) i ostalih euro-birokrata. A ujedno i sjajan način da se ćapi lova za RTS, SOKOJ, Egzit, Guču i ostale moralne mizerije i političke kiklope.

Ignorisati. Neće to proći.

@Anta
Tebi je verovatno Rambo Amadeus na istom nivou kao Dj Krmak, pošto oboica imaju, kako bih to najbolje rekao, neozbiljne tekstove.
Ako je tvoje mišljenje ovakvo ili ovome slično onda stvarno nemaš šta da radiš u odeljku "Kultura".
Rambo daleko od toga da je sjajan i savršen, ali njegov izraz i njegov kič su parodija kulturi i društvu kakve opisuje Jovana Papan u ovom tekstu.

@Nebojša
Paraf, Idoli, Azra jesu oličenje kulture i učinjena im je nepravda.
Da znaš malo više o njima i njihovom radu verovatno se ne bi ni javio. Novi talas u Jugoslaviji bio je od jedan od najkvalitetnijih u Evropi.
A zašto su oporezovani?
Na primer, jedan od razloga oporezivanja Idola, onih istih Vlade Divljana, Šapera i Krstića, su bili pravoslavni motivi u muzici?! Odbrana i Poslednji dani su bili najkontroverzniji album u Srbiji tada.
Riječki Paraf? Bend čiji su članovi i zatvarani zbog prkošenja komunističkom režimu. Pesme "Narodna" o policiji u SFRJ, "Željko" o Željku Milivojeviću, srpskom studentu koji je ubijen 1973. u pokušaju da zaustavi Jermene koji su ubili ambasadora Turske. Ne bih sada ovde da ti spominjem ceo opus benda, ali to je bio vrhunski umetnički bunt, kako kod Parafa tako i kod Idola i ostalih pomenutih u tekstu.
Ti očito imaš strah od subverzije, ali je subverzija osamdesetih ono što smo mi danas. Ne boj se!

Inače, načuo sam, ali ne mogu nigde da proverim, da je jedan od insporatora tog zakona u SFRJ bila i Latinka Perović. To bi bilo jako zanimljivo, ukoliko je istina:)

"Ognjena", mi se zapravo, slažemo u dosta toga. Opet kažem, nemoj pomisliti da sam od onih koji su juče kršteni a danas su već ziloti, pa lupaju packe onima koji nisu na njihovom duhovnom novou.

Urednik sajta je izbacio moj deo komentara o tome ko je izbacio pesmu "Živela Srbija", pa da ne pokušavam pet da se "prošvercujem".
*
Anto, kad ga pomenu, budi siguran da će Antonije Pušić biti priznat od komisije koju osnuju Siniša i Slađana.
*
Kešo, nije bila reč o Radiši, nego o nečijoj averziji prema Srbiji.
Znam ja to o Radiši.
Nego, i ne zanima me mnogo njegova školska sprema, ni imanje.
Moram da ti priznam da u svojoj kolekciji imam njegovu pesmu "TI me ne voliš više":

Kada ti slučajno pogled ukradem
u tvome oku procevta badem
gorak je pogled tvoj
na prevaru ti osmeh izvučem
ti radost svoju držiš pod ključem
a mene nema u njoj.

Blistava kao šero žar-ptice
doleti suza niz tvoje lice
ni u njoj nisam znam,
odeš daleko, ne znam koliko
zažmuriš da te ne vidi niko
a ja ostanem sam

Korektne su pesme "Padaju rani snegovi", "Ružo moja kraj mene uveni".
Znači, nemojmo brkati babe i žabe.

Osim toga porez "na što" nosači zvuka se ne prodaju nego se "piratišu" .Tad bi "silicone sister" sa punim pravom tražile od države sprečavanje piraterije i povećale prihod.Da li bi naplaćivali klik na YouTube. a zbog cenzorske politike u Hr razni MagaCini i druge video/audio performerice su preko Pinka ( i njegove izdavačke kuće) izbegavale porez u Hr za promet u inozemstvu

Evo jednog šund teksta
Kad fazani lete

Ako razmišljate o tome šta bi Fridman rekao i za šta bi se on zalagao; ako ne znate da pravo vlasništva može postojati i nad nematerijalnim stvarima (kako Vi kažete „nad ničim“); ako ne znate da u svim zapadnoevropskim zakonodavstvima postoji pojam JAVNI INTERES i da je država ta koja preko odgovarajućih tela definiše i brani taj interes svim raspoloživim sredstvima (stimulacijama, subvencijama, oslobađanjem od poreza.... ili, kad proceni da je nešto u suprotnosti sa javnim interesom onda oporezivanjem, zabranama, cenzurom... ); ako možete da napišete rečenicu „Država može nešto da sprečava ako postoji zločin , a zločin postoji ako postokji žrtva“ - e, onda ja smatram da je diskusija sa Vama bespredmetna. Ipak, iskreno Vam želim sve najbolje. Uzgred, ni tekst J. Papan nije baš mnogo „predmetan“.

Standardno odlicna g-dja Papan...

1.
Mislio sam da Vam više ne odgovaram ali evo, pokušaću još jednom.Pošto ovo ipak nije sajt za teorijske rasprave čitalaca, pokušaću da pojednostavim stvari.

Dakle, vlasništvo ima tri atributa, usus, usus fructus i abusus. Abusus je vrhovni svojinski atribut i daje onome ko ga poseduje pravo da predmet uništi ili proda. Narodski bi se reklo – on je gazda. Razume se da ne postoji gazda etra, ni gazda reke Save, ni gazda Atlantskog okeana. Međutim, stvar stoji drukčije sa druga dva svojinska ovlašćenja. Usus i usus fructus nad etrom (i nad rekom Savom) mogu imati pojedinci, grupe, država. Kad se neko kupa na Adi onda on ima usus (koristi reku Savu). Kad neko peca ribu u Savi pa tu ribu prodaje, onda on ima usus fructus (stiče imovinsku korist od Save tj. ima plodouživanje). Usus i usus fructus ima i grad Beograd, odnosno njegova nadležna administracija, koja utvrđuje pravila korišćenja prostora na Adi, početak i kraj sezone, naplaćuje takse od kafana i slično.
Isto je sa etrom. Podrazumeva se da niko nije gazda etra. Ali sve države imaju odgovarajuća svojinska ovlašćenja koja im daju pravo da uređuju pravila ponašanja u etru, baš kao što to čini grad Beograd na Adi. Ta pravila moraju biti u skladu sa JAVNIM INTERESOM jer je etar JAVNO DOBRO, baš kao što su to reka Sava i Ada Ciganlija. Ukratko, dozvola za pecanje na Savi je otprilike isto što i dodela frekvencija za radio ili TV stanicu.

eto al ja sam jedan od retkih Srba pravoslavaca ( u praktičnom smislu) koji ipak više voli Medisona i Američke očeve ustavopisce. Ali za razliku od muzike samatram korektim da mi država nametne pravni poredak mimo simpatija.
-
Pa bogami Italija je poprilično "pinkizirana" a izraz "ke kazzo voi " se ne označava samo slobodu izbora nego se koristi i u političkim debatama . U Britaniji privatni mediji imaju prilične slobode. Ostaju francuski etatisti ( a mjerilo "pameti" te politike vidljivo je u prisustvu fr kulture na globalnom tržištu i rastu BDP u ekonomiji u zadnjih 3o godina) . DA EU klizi prema kolektivizumu , etatizmu birokratiji , ne efikasnosti a bogami i korupciji (Nikad u DE nije bilo toliko muljanja sa podizvođačima i vraćanja keša kao sad).Pošto vidim da verujete u birokratsku inicijativu za javni interes i opšte dobro ja vam preporučam da pogledate Lisabonske strategije EU , pa usporedite sa SAD bez "strategije"
Mnogi se danas kunu u "Novi talas" ali on je nastao mimo i uprkos komisije za šund , kulturnih radnika i etabliranih kritičara .
Samo sloboda izbora donosi na kraju trajne vrednosti , za sve potrošno tu je mastercard

Delimično ću odgovoriti na Vaš poslednji komentar.

Vaša rečenica „za razliku od muzike smatram korektnim da mi država nametne pravni poredak mimo simpatija“, je tipična za poklonike liberalne ideologije. Po njima, država određuje samo pravni okvir, sve ostalo je stvar tržišta. To je, razume se, jedno od mogućih mišljenja i kao takvo je legitimno. Ali problem sa liberalima je što oni svoja mišljenja doživljavaju kao prirodne zakone ili Sveto pismo, i u skladu sa tim terorišu sve koji misle drukčije ne birajući sredstva da nametnu svoje viđenje države i društva. Pri tom sebe doživljavaju - neverovatno ali istinito - kao vrlo slobodoumne i tolerantne. Što se mene tiče, za razliku od Vas, smatram da država treba da nametne i muziku i programe koje će građani slušati i gledati. Ti programi treba da budu u skladu sa vrednosnim sistemom većinskog naroda i da promovišu vrednosti koje su mu svojstvene, a to su, između ostalog – osećaj za pravdu, solidarnost, privrženost porodici, tolerantnost. A da li će prevagnuti Vaše ili moje mišljenje o tome treba da odluči nadležno državno telo u skladu sa svojom procenom javnog interesa.

I tako se opet vraćamo na ono što je, rekao bih, poenta teksta J. Papan - ko je taj ko ima pravo da odluči šta narod treba da sluša i gleda - a implicitan odgovor je ( dopuštam sebi da nagađam) –da to pravo nema niko. Ili preciznije, da je svaki pokušaj borbe protiv šunda uzaludan pa se kao ilustracija daje primer Kongresa kulturne akcije sedamdesetih godina posle koga se šund još bolje prodavao. To je savršeno tačno. I šta onda? Ni zakoni kojima se penalizuju krađa, ubistvo, silovanje, korupcija, dilovanje droge nisu iskorenili ni ubistva, ni krađe, ni silovanja, ni korupciju ni narkomaniju. Naprotiv. Stopa kriminala se povećava u svim zemljama, o narkomaniji da ne govorim. Da li to onda znači da zakone kojima se te pojave penalizuju treba ukinuti jer njihovo donošenje očigledno nije dalo rezultate, kriminal buja a zatvori su puni kriminalaca?

Nije red da više zauzimamo prostor na ovom sajtu mada je uvek inspirativno razmeniti mišljenje i argumente sa osobom različitog ideološkog opredeljenja. Jer, čini mi se da je to u pitanju. Vi ste liberal, ja sam konzervativac. Inače delim Vaše mišljenje o pogubnom uticaju Moše, Đilasa, Latinke...
U svakom slučaju želim Vam sve najbolje.BB