zašto, na primer, ne ukinemo ministarstvo vojske i generalštab?!
Inzvaredan predlog. Čestitke autoru za tekst. Pravo malo osveženje za napaćene i medijske isprane srpske mozgove.
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 05 jul 2010 14:19
Apostata
Odličan komentar, na žalost, Srbija u kojoj dominira politička i društvena elita duboko ogrezla u korupciji i potpuno zavisna od zapadnih centara moći nije u stanju da zaštiti nije svoje građane na teritoriji koju kontroliše a kamoli na KiM ili u inostranstvu. Ali ne treba samo vlast kriviti za takvo stanje, dobar dio odgovornosti snosi i srpski narod čija je homogenost i kohezija duboko načeta i koji je u velikoj mjeri izgubio osjećaj međusobne nacionalne solidarnosti. Sve dok se u svijesti svakog pripadnika ove nacije ne probudi osjećaj nacionalne pripadnosti bićemo osuđeni na progone i šikaniranja.
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 05 jul 2010 14:47
M.I.T.
Baš se čudim kako autor nije u svom tekstu pomenuo i američku CIA. Neverovatno je kako su tu našli mesta i navijači i komandosi, i Kosovo i Turska, i Gaza i Afrika... Čak i migovi koje obaraju topovima, neposredno iznad Titovog mercedesa ili nečeg što na to podseća, sve do naših generalštaba i vojske koji su eksponati koje treba ukinuti...
Simpatičan je tekst, duhovit, ali nažalost izvan dimenzija. Babe i žabe nikako ne idu zajedno, to čak zna i Vuk Drašković. Nije Srbija Izrael, ni po spoljnopolitičkom položaju, ni po lobističkom uticaju, ni po ekonomskoj snazi, ni po, što je najvažnije, osećaju patritizma predstavnika svojih naroda. Izrael je stvorio državu, Srbi su je izgubili. Izrael je kupio sebi državu, Srbi su svoju prodali. I da ne dužim. Nema tu mesta za analogije. Znači, tekst jeste osveženje, jer me je nasmejao svojom naivnošću, dobronamernošću, čak i poštenjem, ali pre svega prilazom problemima - kako mali Perica zamišlja svet.
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 05 jul 2010 15:04
simonida
mnogi tako razmišljaju, mnogi znaju da ne bi bilo rata na ovim prostorima da su komandosi ragovali naročito kada je nastala pobuna kada su se spustili na zagrebački aerodrom a "njihova klika" bila spremna na domovinsko bežanje kao i 1944-45!nažalost mi nismo izrael i nemamo više prijatelja. 1991-1992 to su naši komandosi mogli da urade, sada prosto sumnjam i da ih imamo!
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 05 jul 2010 15:34
Dejan
Izrael je najveći saveznik SAD, nas su Amerikanci bombardovali, uveli zonu zabrane letenja, kopnenu zonu bezbednosti, naš svaki pokret prati eskadrila u Avijanu.
Amerika je pokazala da će bez oklevanja da upotrebi silu protiv nas.
Pričati o komandosima je malo nerealno, ako ne i neozbiljno za ovakav analitičan sajt.
Spuste se komandosi u Mitrovicu, i srede par šiptarskih terorista.
I onda?
Šta ćemo sa Srbima u Obiliću, Gračanici, Kosovu polju.
Šta ćemo da radimo sa Srbima u Štrpcu i u Metohiji.
Ili recimo, odlučimo da likvidiramo istaknute vođe OVK, koji su ujedno činili zločine 98-99.
Jeste spremni za urbani terorizam kao način osvete?
Mi nekim bezveznim evropskim činovnicima ne smemo da kažemo ne, a suprotstavićemo se neprijatelju koji je daleko spremniji da strada za ostvarenje cilja, i još ima podršku SAD.
Uostalom, nikad se previše nisam divio izraelskoj vojnoj moći. Dobijali su vojnu pomoć, zaštitu u UN i vetar u leđa koji nikad nije viđen u istoriji. U toj situaciji je veći problem bilo izgubiti, a ne dobiti rat. OVK je usotalom primer šta mediokriteti uz pomoć SAD mogu da urade.
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 05 jul 2010 15:45
Svetislav Skomračnik
Srpska politika treba da izađe iz anonimnosti kao i komentatori ovog sajta. Sve dok se to ne desi ne piše nam se dobro. Ipak, ne mislim da treba srljati, a i ne vidim mogućnost snažnog odgovora ove Srbije, koja je ispod nivoa svake države.Da bi došlo do konkretnog odgovora nisu samo potrebni komandosi, koje možemo nekako da skrpimo, nego je potrebno da ceo sistem funkcioniše, a on je, nažalost, u raspadu.
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 05 jul 2010 15:50
Goran
Dobar tekst i dobra smernica za budućnost.Srbija je u sličnoj situaciji kao Izrael, znači, prepisati organizaciju države, vojske, bezbednosnih službu i način delovanja od prve do zadnje reči i postupati tako. Ovde se izuzimaju saveznici, koji nisu SAD i konglomerat njenih vazalnih država.Moraćemo potražiti druge, a to neće biti teško, izbor se sam nameće.Učimo i prepisujmo od najboljih.Možda je nekome ovo smešno? Smejali su se i Japancima kada su kopirali aj bi emove kompjutere, kao i Kinezima, a sad se više niko ne smeje.
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 05 jul 2010 15:54
Spetsnaz
E otkad ja pricam da ovde nema ni slova D od Drzave . Nas realan nivo oko vojne sposobnosti je verovatno pri dnu ako ne i na samom dnu . Nit imamo vojsku , nit generalstab a ponajmanje ministarstvo odbrane . E sad da se ukinu oba ta tela nije uopste losa ideja , samo onda ostaje problem koji bi tur-operater sredjivao poslove oko prijema i smestaja delegacije ONO i DSZ iz Ohaja . A i ko bi potpisivao sporazume o saradnji sa drzavama iz okruzenja .
Eto da budem konstruktivan a da ne bude reklama moglo bi ministarstvo turizma da preuzme ulogu ministarstva odbrane i problem je resen .
E sad ko ne veruje da nam se isti problem javlja dva puta u sto godina nek procita " Marko Kraljevic po drugi put medju Srbima " od Radoja Domanovica pa ce mu sve biti jasnije .
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 05 jul 2010 15:59
Neofit77
Mislim da autor preteruje i da nismo u svemu gori od Izraela, ajd nek proveri koliko je mazohističkih izvinjenja na različite adrese poslao naš Predsednik a koliko svi Izraelski, kakvi Izraelci, sitne su oni ribe za nas ;))
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 05 jul 2010 16:02
milan
Nažalost sve bi bilo moguće današ dragi Predsednik nije potpisao da Euleks može da uđe na Kosovo ,čime je zapečaćena sudbina Kosova i srba na Kosovu.Što se tiče Izraela teško da se možemo uporediti sa njime jer tad je bila i druga situacija i politička i svaka druga u svetu kad se "uspostavljao" Izrael.sad je to nemoguće.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 05 jul 2010 16:29
Momčilo
Ovaj tekst je toliko naivan da je to strašno. Porediti Izrael i Srbiju? Mosad i Bia?
Pa ova planeta na kojoj mi živimo previše je mala da bi imala mnogo "Mosada" i mnogo zemalja koje mogu sebi da priušte da ne "zarezuju" nikog ni pet posto, kao što to može da priušti Izrael to jest Amerika, jer ovo dvoje više niko normalan ne razdvaja. Upravo što su Izrael to jest Amerika takvi, Srbija je ovakva.
Jedno drugo isključuje. Ne može jak Mosad i Izrael, to jest jaka Amerika i CIA, a na drugoj strani moćna i nezavisna Srbija sa jakom obavještajnom službom. Jedino u slučaju da je Srbija na istoj talasnoj dužini sa Amerikom to jest Izraelom, ali iz nekog razloga ove dvije države nas ne doživljavaju kao prijatelje. I sve dok je tako, i sve dok ne prepoznamo prirodnog saveznika i odbijamo njegovu pruženu ruku (Rusije), nama će CIA, MOSAD, MI5, i ko sve ne, da rasture i ovo malo od države što je ostalo.
Neutralan se ne može biti. Moramo se prikloniti jednom "carstvu", a mi smo odlučili da budemo vazali. Prema tome...ćuti i trpi, kakvi crni komandosi, kakve akcije. nama sjede generali NATO'a u generalštabu. Isti ti koji rade za Mosad i Cia.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 05 jul 2010 16:47
Darth Vader
Mislim da je ovo poredjenje Izraela u kojem i zene i muskarci moraju da sluze godinama u vojsci; koji ima najbolje obucene oklopne jedinice na svijetu, tako da svi okolo njih znaju kako bi se proveli kad bi ih napali; koji ima najobrazovaniju i najbogatiju dijasporu; koji je na vrijeme nabavio nuklearno oruzje i, na kraju, koji je ozbiljna drzava, sa jednom banana republikom kakva je Srbija koja ne bi mogla mobilisati 100,000 vojnika za rat; koja ima staru, komunisticku ekonomiju koja kaska za svim osim onih najgorih ekonomija u Evropi; koja ima elite nasljedjene od vremena komunizma, uvjek vise zabrinute za epitetima koje im Zapad dava nego za teritorijom i naradom...nek su oni faktori mira...liderai regiona, a to sto im sunarodnici zive u vrsti jevrejskog geta nije bitno; koja ima dijasporu vise zabrinutu da izadje Petkom i Subotom u vece nego da dobije kakvo obrazovanje; koja jednostavno nije ozbiljna drzava jednog ozbiljnog naroda je krajnje neumjesno...krajnje neumjesno poredjenje. Ipak Izrael je Izrael a Jevreji Jevreji ...Srbi jednostavno nemaju ni disicpline, ni dalekovidosti a ni hrabrosti da bi stvorili drzavu poput Izraela i branili je onako kako je Jevreji brane.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 05 jul 2010 16:48
Ultravoice
Ja vec godinama pricam da mi treba da se ugledamo na Izrael. Mi ne mozemo biti Izrael (kako su predjasnji komentatori mudro, hitro, i porazeno primetili...), kao sto ne mozemo biti ni Holandija. Nasa pozicija ima svoje specificnosti i uslovljenosti. Ali to ne znaci da ne treba da preuzmemo odredjene modele od njih, jer bi nam znacajno pomogli u nasoj situaciji.
Organizovanje aktivne sluzbe bezbednosti koja radi svoj posao, poput MOSAD-a, umesto sto sluzi za stranacke obracune i prisluskivanja, je recimo nesto sto se ne moze osporiti kao dobar pravac.
Sirenje svesti o realnosti nase pozicije bi isto pomoglo, jer nista dobro necemo uraditi za sebe, niti cemo stici tamo gde zelimo, sa ovim ruzicastim naocarima koje kolektivno nosimo. Treba da nam bude jasno da za nas ne vaze ista pravila kao za ostale evropske narode. Nas interes nije bitan, nasi zivoti nisu bitni, nasa kultura nije bitna, nasa istorija nije bitna, mi smo gradjani treceg reda u toj Evropi. To je realnost, a izjave EU i domacih zvanicnika su sedativi za nas zbunjeni um. Ruzicaste naocare.
Tek kad skinemo te naocare cemo biti u stanju da nalikujemo Izraelu. A Izrael ce pomoci koliko moze kad vidi da u takvoj Srbiji ima pouzdanog, doslednog, ozbiljnog partnera, sa tradicionalno dobrim odnosima i prijateljskim narodima. To je vrlo vazan saveznik i uzro za imati, pogotovo za Srbiju.
Uostalom, valjda cemo raditi i na popravljanju svoje pozicije, i manevarskog prostora koji bi imali za a-la-mosad piruete, kad skinemo ruzicaste naocare. Ne posmatrajte stvari od primera do primera, i slucaja do slucaja, nego ih ukomponujte zajedno. Ne mozete izaci sa "ma ajte, to je nemoguce, ovo je realnost" odgovorom na svaki predlog. Dajte malo vise samopouzdanja, entuzijazma i energije. Porazeni um nece pomoci sebi...
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 05 jul 2010 16:54
Aleksandar
Ne moze Izrael da bude model ponasanja za Srbiju. Razlog je vidljiv sa Marsa. SAD podrzavaju svaki nivo brutalnosti koji izvodi Izrael i ulazu milijarde u vojnu opremu Izraela. U slucaju Srbije, SAD podrzavaju svaki nivi brutalnosti terorista protiv Srbije i srpskog naroda, a pri tom opremaju teroriste vojnom opremom da bi izvrsavali svoja brutalna zlodela pa ih jos i obucavaju i rukovode u akcijama.
Usvajanje izraelskog recepta, ili bar odlucnosti u samo-odbrani od strane Srbije bilo bi opravdano medjunarodnim pravom, ali dzaba kad je to de facto objava rata Americi koja bi zahtevala da se pobede i siptarski teroristi i izbace SAD okupatori iz Bondsteel-a. Za to je potrebna prava vojska, mocno opremljena.
Nije uvek moguce da pobedi onaj na cijoj strani je pravo. Ponekad i banditi odnesu pobedu, obicno ne dugotrajnu.
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 05 jul 2010 17:40
jarilo
kada pomislim na ministra vojnog g-dina sutanovca i kada pomislim sta nam nudi ovaj tekst medju redovima zapitam se da li mi zivimo u istoj Srbiji?
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 05 jul 2010 17:45
milan
Interesantan tekst o jadnoj i bednoj Srbiji pod cizmom zapada. Kamo srece da Srbija bude i stoti deo drzava kao sto je Izrael, ali to je bojim se nemoguce, u nasem generalstabu sede NATO oficiri i naredjuju, Homen se ne vadi iz centrale CIA u vasingtonu, Srbija je nisko pala.....
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 05 jul 2010 17:56
Kontraš
Samo mi nešto nije jasno. Zašto mi mislimo da Izrael ima potpunu podršku u svakom smislu zapada? Zašto mislimo da Jevreji vladaju svetskom ekonomijom? Ako je to tako zašto se onda Izrael nalazi na parčetu pustinjskog bliskog istoka okružen apsolutno neprijateljskim zemljama? Pa ako je tako Izrael tako moćan mogao je napraviti državu na nekom lepšem mestu zar ne? I nije napravio državu, samo se vratio gde oduvek pripada. I nima apsolutnu podršku zapada, videli smo reakcije SAD i Evrope povodom incidenta sa brodovima. Kao što se vodi negativna medijska kampanja protiv nas, tako se vodi i protiv Jevreja. Samo je u jednoj stvari razlika: Jevreji nikada nisu imali vladu koja radi protiv nacionalnih interesa. A i napravili su dosta prijatelja koji rade u njihovom interesu. I sve što su uspeli (a uspeli su u mnogo stvari)uradili su zahvaljujući ogromnom radu i žrtvama. Jevreji su svoju katastrofu doživeli pre 2000 godina kada su ih Rimljani potpuno porazili. Mi možemo da dosta naučimo iz njihove istorije jer naša potpuna propast tek treba da usledi. Ako nam je za utehu, možda ćemo u izgnanstvu stvoriti mnogo naučnika kao Izrael i tako stvoriti intelektualnu bazu za budući povratak na Kosovo i Metohiju kroz 2000 godina.
Preporuke:
0
0
18
ponedeljak, 05 jul 2010 18:42
Ilija
Srpska vojska je donedavno imala veoma respektabilne specijalne jedinice. Uz vrhunsku obuku imali su i iskustvo u borbi (za vojnika neprocenjivo). Srpska vlast je te ljude bukvalno oterala. Podelili su im penzije i otkaze, neke su prekomandovali.
Tiho smo prešli na NATO standard.
Evo kako to izgleda, u najkraćem:
Svi ste videli vežbu prepada na zaposednut objekat, ponavljaju je svakom prilikom.
Nekada ga je napadala udarna grupa od par vojnika razvijenih u strelce (raštrkanih).
Sada ga napada kolona tzv. "gusenica"(prvi sa štitom i ostali iza njega sa jednom rukom na ramenu). To je san svakog napadača -jedna jedina bomba i oni su svi izbačeni iz stroja, neko lakše, neko teže povređen, ali izbačeni iz stroja.
Ponavljam: Srbija je uvek imala izuzetne vojnike, ali su oni skrajnuti u korist poslušnih kursista.
PS.
Na promociji oficira 53.klase, posle terorističkog napada predsednik RS Boris Tadić rekao je da Srbija neće reagovati. Kada tako zbori vrhovni komadant, šta da misle mladi oficiri?
Preporuke:
0
0
19
ponedeljak, 05 jul 2010 19:11
Jasna
E pa to je Izrael moze im se.Oni ne dobijaju sankcije i Nato bombe po glavama zbog "prekomernih oruzanih akcija".
Preporuke:
0
0
20
ponedeljak, 05 jul 2010 19:30
nd
Za one koji misle da se ništa ne može:
...1804. god Srbije nije bilo i to nekoliko vekova, Turci su u "seči knezova" pobili sve za koje su mislili da mogu da se pobune i učine nešto. Ostao je Karađorđe, koga su "prevideli" i top od trešnjinog drveta...
Uvek postoji način i uvek se nađe neko ko može ono što je, na izgled, nemoguće.
Na ono "protiv sile se ne može", postoji i odgovor "protiv sile se mora" a "kad je učenik spreman i učitelj se nađe".
Preporuke:
0
0
21
ponedeljak, 05 jul 2010 19:54
Stanimir Trifunović, ranije, PETI ELEMENT
Izraelski "recept" nije moguć ni u slučaju da se nešto dogodi u Raškoj ili Vojvodini a kamo li na Kosmetu.
Za to je potrebno imati osećaj za državu.
PS: Naš model Izraelskog "recepta" je mogao biti utuživanje zemalja koje su priznale nezavisnost Kosmeta.
Sada je kasno za sve.
Preporuke:
0
0
22
ponedeljak, 05 jul 2010 20:08
Dubravko
Vrlo inspirativan tekst za sanjare i pravdoljubive. Doduse utemeljen je i na pisanim izvorima od drevnih kineskih (vestina ratovanja), rimskih (nekoliko izvora), do modernih ustava razlicitih drzava. Definicija je jedna jedina recenica koja se provlaci kroz vekove. DRZAVA SE BRANI SILOM. (tacka)! Ne postoji zarez, ne postoji ali, ne postoje demokratska sredstva sem sile (primena sile i monopol na njenu primenu su demokratske tekovine)! Ako je drzava demonstrirala silu ali nedovoljnu za potpunu odbranu no dovoljnu za bilo kakav dogovor, pitanje je sta ako se druga strana ne drzi dogovora. "DO GODINE U JERUSALIMU" Ono sto te ne ubije ojaca te. Nas ocigledno nije. Naivno je povuci paralelu izmedju Izraela cija je populacija ponosna na nacionalnu pripadnost i nas ciji se lideri gade pripadnosti istoj. Kada gospoda-drugovi-komesari kazu "mi smo srbi i kao takvi stitime prvenstveno interese srpskog naroda pa onda svih drugih koji zive sa srbima i pored srba", onda mozda mozemo razmisljati o autorovom tekstu. No svejedno, sjajan tekst i zasluzuje maksimalnu paznju.
Preporuke:
0
0
23
ponedeljak, 05 jul 2010 20:40
Vladislav B. Sotirović
Razlika između Izraela i Srbije je u tome što je Izraelu West Bank USA a Srbiji je Zapadna Obala Bosna.
Preporuke:
0
0
24
ponedeljak, 05 jul 2010 20:50
Zoran
Bravo za tekst. Treba vojsku ili naterati da bude prava vojska i drzavnu bezbednost da zaista to i bude, ili ih ukinuti da ne trose pare. A trose mnogo. Jedini problem je sto Izrael nije idealan primer, jer je to zemlja koja je, bar do sada, primala obilatu pomoc SAD, narocito u vreme pomenutih akcija... Mi smo, nazalost, u sasvim suprotnoj situaciji...
Preporuke:
0
0
25
ponedeljak, 05 jul 2010 20:52
Darth Vader
Ovi komentari dobro pokazuju kukavicku prirodu srpskog pristupa politici. Nikad se nista ne moze; te Izrael ima podrsku Amerike, kao da je ta podrska s' neba pala i kao da je uvjek bila tu; te Srbija bi odmah dobila NATO bombe, kao da Izrael nije dobijao bombe od svojih komsija a cesto i ono daleko opasnije...invaziju daleko brojnijeg i bolje snadbjevenog neprijatelja. Kultura impotencije koja Srbe nagoni da odustaju i prije nego sto pokusaju bilo sta je evidentna u svim sporama srpskog drustva. U politici se nista ne moze pa se mirno gleda patnja Srba na Kosovu; u fudbalu se nista ne moze pa svi krive losu srecu; u ekonomiji se nista ne moze pa svi ocekuju da ih drzava i drzavna intervencija spasu. Kultura impotencije i licne neodgovornosti je toliko duboko prodrla u srpsko drustvo da covjek jednostavno tesko moze zamisliti bilo kakav napredak. Srbi su jedan umoran narod, kojem nije vise bitno ni da se trka pobjedi ni da se zavrsi, vec samo da se nadje nacin da se od trke odustane.
Preporuke:
0
0
26
ponedeljak, 05 jul 2010 21:09
Kole
Ima li iko ?
Preporuke:
0
0
27
ponedeljak, 05 jul 2010 21:11
Stari Vujadin
Ne slažem se sa mišljenjem pojedinih komentatora da je realnost drugačija, Izraelu se može itd.
Više sam sklon da razmišljam da nam se u realnom životu svakodnevno serviraju bajke na razne načine.
Od nečeg treba početi, pa makar to bila i mašta. Mladi sportisti uvek na početku imaju nekog svog idola, neki uzor, onda počnu da ga kopiraju, pa vremenom razviju neki svoj stil. Isto tako rade i umetnici. Neka radi tako i Srbija, jer se od Izraela može mnogo toga naučiti. Jako smo slični po neprijateljskom okruženju, i mi i oni imamo svetu zemlju koju volimo. Razlika je što je njihova ljubav aktivna, a naša pasivna do mazohizma i samouništenja. A to što Izrael ima jak lobi u celom svetu, nije im sigurno palo s neba, već je proliveno mnogo znoja, kao i odricanja. Oni svoje žrtve ne zaboravljaju, a mi se svojih stidimo. Ove godine doveli su pionire iz Izraela u Jasenovac i pokazali im gde je bilo stratište njihovih predaka, a mi po tom pitanju ćutimo, bojimo se da podnesemo tužbu za 700000 umorenih duša. Takođe se ne slažem sa mišljenjem da su SAD i Izrael jedno te isto, jer da je baš tako, ne bi Ruzvelt onako hladnokrvno vraćao brodove sa jevrejskim izbeglicama, kao što je radio. U američku vojsku dolazi sve više onaj poslednji šljam. Izraelsku služi sav izraelski narod, kao i žene, i oni su ponosni na to, jer vole svoju zemlju. Rezervni sastav je odlično obučen, i kod njih nećete naići na nekog ko odbija vojni poziv, naprotiv. Takođe nećete naići ni na jednu osobu koja se boji urbanog terorizma, jer je to realnost u kojoj oni žive. Na Haifu maltene svakodnevno padaju rakete koje ispaljuje Hamas, ali tamo nikom ne pada na pamet da pomisli, a kamoli kaže "dajte im Gazu ili Golan, samo neka lepo živimo", kao što se kod nas razmišlja kad je u pitanju Kosovo. Ukoliko nastavimo ovako pasivno da se ponašamo, bojim se da će se šiptari okuražiti da dođu do Niša, a ne zaboravimo da u okruženju imamo mnoge koji bi nam se rado napili krvi. Da li je realnost učiti ili staviti glavu na panj i čekati.
Preporuke:
0
0
28
ponedeljak, 05 jul 2010 21:29
Biljana Nikolić
Pre dvadeset godina jedna moja drugarica mi je rekla da ne želi da ima decu jer, ѕašto rađati kad je dete osuđeno da, kad tad, umre??!!
Ovi bezvoljni komentari puni odustajanja,u istom su filozofskom duhu.
Preporuke:
0
0
29
ponedeljak, 05 jul 2010 21:31
Greška?
Dooobaar tekst! Na brzinu sam ih preleteo, dobri i komentari.
Čini mi se da niko nije prokomentarisao Špegelja i ono kreni-stani, kao grešku, po autoru. Valjda se ljudi više ne sećaju, bilo je davno. Ja se još uvek sećam. I tvrdim da tu nije bilo greške! Sve je bilo dogovoreno, osmišljeno, podeljeno... Samo izgibe narod, uzalud. Po unapred napisanom scenariju.
Preporuke:
0
0
30
ponedeljak, 05 jul 2010 21:50
Siniša Stefanović
Samo nekoliko primedbi.
Predsednik Izraela ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, kakvu bi po Ustavu trebalo da ima i naš. Kod njih se do toga drži. Sadašnji predsednik Šimon Peres ima nešto vidniju diplomatsku ulogu prosto zato što je Šimon Peres: od toga da je bio sekretar Davida Ben Guriona i jedan od najzaslužnijih za razvoj izrelskog vojno-tehnološkog, naučnog i, kaže se, nuklearnog programa. Politiku, pa i spoljnu, vodi vlada i samo vlada, odnosno prvu i poslednju reč ima premijer, danas Benjamin Netanjahu.
Kada smo već kod uloge vojske i odnosa prema vojsci, da pomenemo osnovni princip: kada je Ariel Šaron postao premijer i počeo da lomi Arafata, rekao je jasno i glasno da "U Izraelu vojska nema državu, već država ima vojsku." Sam Šaron (kratko bio jedan od miljenika Davida Ben Guriona) je, međutim, bio palmahovac i vojničina vučje naravi. Generali napoštaju aktivnu službu po zakonu i idu u političare: Jichak Rabin, Ariel Šaron ... Time dolazimo do interesantne pojave prožimanja civilnog i vojnog, jasno vidljivog u današnjoj vladi:
Današnji ministar odbrane Ehud Barak je učestvovao u Entebe operaciji kao direktno podređen Joniju Netanjahuu koji je poginuo držeći se načela da se prvi povlači poslednji. Docnije je u istoj elitnoj jedinici bio nadređen Bibi Netajahuu, za koga je jednom rekao da je "contractor" - kažeš mu da ode i uradi i opustiš se. On uradi. Barak je odlikovan još od "Kineske farme", veoma teškog boja na južnom frontu u Jom Kipurskom ratu; učesnik je "preljavog rata" protiv palestinskih terorističkih organizacija; odlikovan u Prvom libanskom ratu; štićenih Jichaka Rabina; brigadni general; šef vojne obaveštajne; načelnik generalšaba; ministar odbrane u drugoj Rabinovoj vladi, ministar spoljnih poslova u Peresovoj vladi; premijer; ministar odbrane u rekonstruisanoj Olmertovoj vladi; ministar odbrane u drugoj Netanjahuovoj. (IMA NASTAVAK)
Preporuke:
0
0
31
ponedeljak, 05 jul 2010 21:53
dragoslav pavkov
"...kultura impotencije..."-prava definicija stanja srpske nacionalne svesti.
Da bismo se mogli uporediti sa ozbiljnom državom kao što je Izrael,najpre moramo sami sa sobom rasčistiti ko smo i kakvi smo.
Jesu li naši momci (i devojke) spremni na služenje vojnog roka na način kako se to radi u Izraelu?
Kakav to čovek mora biti načelnik Generalštaba koji pristaje na činjenicu da avioni za koje je jedva obezbeđeno gorivo-sada ne mogu leteti jer država nema novca da im obezbedi gume,pa se lako može desiti da aparat koji vredi par miliona dolara bude uništen radi guma čija vrednost je smešna za bilo kakvu državu?Je li na vidiku ponuda nekoj članici NATO iz susedstva da nam čuva vazdušni prostor?Može li bilo ko normalan zamisliti da Izrael moli Siriju za nadzor svog vazdušnog prostora?
Ovako bih mogao do sutra,ali šta da se radi?
Specijalne jedinice VS i MUP-a su kvalitetne i popunjene najboljim i najspremnijim vojnicima,odnosno policajcima.Ali,za njihovu upotrebu potrebna je odluka političkog rukovodstva i logistika koju obezbeđiju BIA,VBA I VOA.A upravo to su mesta gde je Srbija "najtanja".Političari su nam-znamo kakvi,obaveštajci i bezbednjaci-potrošni materijal.Kako se koja vlast etablira-dovodi svoje ljude,a stari se povlače u anonimnost i posvećuju "biznisu".Dok novi pohvataju kontakte za rad i saradnju,dolazi do promene garniture na vlasti i Jovo-nanovo.Tako da ovi umesto da brinu o bezbednosti zemlje,podacima o neprijatelju i stranim službama,ljudi su prisiljeni da razmišljaju o svojim karijerama.
Ali održavanje ovakvog stanja je neprihvatljivo.Ako se nešto ubrzo ne promeni,nestanak Srbije,barem onakve kako je zamišlja većina građana je neminovan.Samo jaka ličnost sa izraženim patriotskim osećanjima na čelu je garant opstanka,jer Srbi su skloni da se vezuju za ličnosti umesto za programe stranaka.A onda-"Ako čovek nešto hoće da uradi,naći će način...Ali isto tako,ako odluči da ne uradi ništa-naći će razlog."
Pa sad,na nama je da izaberemo.
Preporuke:
0
0
32
ponedeljak, 05 jul 2010 22:16
Smiljanski
Tekst je odličan,čestitam!Koliko god to bilo nerealno,ali ipak bi trebalo izvući neke pouke iz iskistva Izraela.Međutim,ništa nije od juče,pa tako ni ovaj naš defetizam,i malodušnost.To je nešto što se stvaralo još od AVNOJ-a,a možda i ranije.
Da bi se za Srbiju neko borio,on mora i da je voli,a to u našem slučaju nije tako.Mi još volimo Jugoslaviju,Broza,latinicu,nismo Srbi nego ljudi sa ovih prostora,ili beogeađani,a možda i vojvođani,ne pričamo srpski nego naš jezik,ravnodušni smo na himnu,grb,zastavu,,,,!Letujemo po hrvatskim ostrvima, tik uz ustaške jame gde su hiljde Srba zverski pobijene.
Srbija je nestala iz naših glava,i to je naš problem,postali smo sebični,i šta nas briga što malo,malo pa nekog Srbina ubiju, ili rane na Kosmetu,nije nas briga što nam ode Raška oblast,i Vojvodina,a isti je slučaj i sa Preševom,Bujanovcem,i Medeveđom!!!
Preporuke:
0
0
33
ponedeljak, 05 jul 2010 22:24
Siniša Stefanović
Laburisti vladi daju još jednog interesantnog čoveka, Benjamina "Fuada" Ben Elijezera, vojnog obaveštajca od zanata koji se nametnuo u Prvom libanskom ratu, čije su veze valjda samo njemu jedinom uistinu poznate.
Tu je ministar za strateška pitanja, sa likudove liste, Moše Bugi Jaalon, brigadni general, načelnik generalštaba u prvoj vladi Arijela Šarona i ljudi bezbednosno neiskusni i zeleni poput Dana Meridora, ili bez porodičnog pedigrea poput Zeeva Benjamina Begina.
Opzicija, Kadima, diči se sličnim biografijama: Cipi Livni je poznata po tome što je iz vojne obaveštajne prešla u civilnu, Mosad, gde je prema onome što se moglo pročitati služila kao jedan od ključnih čvorova u prljavom ratu vođenom u Parizu. Njen glavni suparnik u partiji, Šaul Mofaz, bio je načelnik generalštaba u vreme druge vlade Arijela Šarona.
Sve u svemu ... to su vlada i opozicija koji raspolažu sredstvima i ljudstvom da se s njima, junačenje za arapski čaršiju na stranu, svaki razborit bliskoistočni političar i general, ako baš ne mora, jednostavno ne bi kačio.
Ukratko: svi najznačajniji političari današnjeg Izraela bili su vojnici i obaveštajci od karijere i bogatog radnog iskustva. Eksperiment sa Ehudom Olmertom (karijera u Knesetu) kao premijerom i Amirom Perecom (sindikalist) kao ministrom odbrane završio pogrešno vođenim Drugim libanskim ratom.
Srbija i Izrael su, ukratko, u tom segmentu neuporedivi.
Preporuke:
0
0
34
ponedeljak, 05 jul 2010 23:55
Velibor
Jedva sam stigao do opcije "posaljite komentar"...
SVAKA CAST za tekst!Ima poentu i nazalost previse poentira.
Samo malo,ali bar malo da se ponasaju kao Izraelci (vlada) gde bi nam bio kraj?
Preporuke:
0
0
35
utorak, 06 jul 2010 05:34
Sokenekos
Niko da pomene da je nagla zainteresovanost za «obnavljanje» Izraela došla sa otkrićem nafte na bliskom istoku, prvenstveno od Engleza, početkom dvadesetog veka. Ko je crtao granice današnjih Arapskih državica i kada? Odgovor: naftne kompanije zapada. I naš tragični udeo u prvom svetskom ratu je bio za račun Anglo-zelenaša koji su prvo, majskim prevratom sklinili Austrijancima naklonjenu dinastiju Obrenovića i zamenili je strogo kontrolisanim masonima, Karađorđevićima, i drugo, uvukli nas onda u rat protiv Nemaca koji su sebe radi i nafte žedne industrije koja je napredovala brzinom svetlosti hteli da grade prugu Berlin – Bagdad i tako obezbede pristup naftnim poljima tada trule Otomanske Imperije. Kako smo prošli u tom ratu (skoro pa da su nas istrebili – vječna slava svetom caru Nikolaju Romanovu te nas spasi potpune propasti!), a i po završetku istog (kobni eksperiment zvani Jugoslavija), bolje je da ćutim. I u drugom svetskom smo ratovali (i jedni i drugi: Č i P) isključivo za račun Anglo-lopova. Koliko su nam bili «saveznici» u poslednjim ratovima koje su izazvali opet za svoj račun, i sami smo većina proživeli, tj., oni koji su preživeli. U međuvremenu, uspeli su da instaliraju i svoju trajnu vojnu bazu na bliskom istoku pod nazivom država Izrael. Odatle, koristeći se religijskim fanatizmom cionista, kontrolišu glavnu polugu svoje moći: naftu -- koja im služi kao podloga za inače bezvredni dolar. Dakle, iza te tzv. svemoćne države Izrael stoji čitava industrija (naftna i vojna) koja je noseći stub njihove finansijske industrije – koja im se u poslednje vreme otima kontroli (ko će ako ne dragi bog?). Stoga, porediti okupiranu i izmrcvarenu Srbiju upravo od strane gore-pomenute koalicije sa Anglo-vojnom bazom je smešno.
Preporuke:
0
0
36
utorak, 06 jul 2010 05:38
Sokenekos
(nastavak)
Pa eto vam dokaza ko nam neda da ostvarimo bar minimum međunarodno-priznatih prava. Šta mi u RS da kažemo kad znamo da je Sven Alkalaj tzv. Ministar ino. Poslova BiH koji nam zaprži čorbu? Takvih primera je nažalost previše, ali je suština da smo od strane Anglo-kamarile upotrebljivani za njihove interese, a kada smo im zasmetali, šutnuli su nas kao staru konzervu niz ulicu istorije. U ovakvom stanju samo nas jak saveznik može održati na površini da ne potonemo skroz, a pošto sam nepopravljivi Rusofil, i pošto je istorija to već to dokazala, Rusija se saama nameće. Nejasno mi je kako neko može da tvrdi da smo tobože sami krivi za situaciju u kojoj smo. Većina nas i dalje uči šta nas to snađe i odkud taj grom iz vedra neba? Reći da smo malo radili na odbrani svojih interesa je po meni ruganje bez potrebe nama i našem smetenom narodu koji je sada pod okupacijom. Da li pamti istorija nešto ovako? Mislim na satanizaciju, Kafkijanski Haški sud, sankcije (čak i sportske), mešanje u unutrašnje stvari, i na kraju otvoreni rat i okupacija? Za ovako mali narod, a bez ičije pomoći, dobro nas ima i živih. I na kraju, u Hristu je spas. Ko izdrži, spašen je.
Preporuke:
0
0
37
utorak, 06 jul 2010 12:04
Siniša Stefanović
@Sokenekos
Ne dovodim u sumnju svačije pravo da misli šta hoće i kako hoće te da isto kaže, jasno i glasno.
Ne sviđa mi se, međutim, kada neko skriven iza nadimka podastre hrpu predrasuda ruske antisemitske provenijencije garniranih pozivanjem na veru u Hrista.
Dajte, stvarno ...
Preporuke:
0
0
38
utorak, 06 jul 2010 14:36
pođimo od sebe
13 ponedeljak, 05 jul 2010 17:48 Ultravoice
... jer nista dobro necemo uraditi za sebe, niti cemo stici tamo gde zelimo, sa ovim ruzicastim naocarima koje kolektivno nosimo. Treba da nam bude jasno da za nas ne vaze ista pravila kao za ostale evropske narode. Nas interes nije bitan, nasi zivoti nisu bitni, nasa kultura nije bitna, nasa istorija nije bitna, mi smo gradjani treceg reda u toj ...
- Tačno, ništa od toga nije bitno, čak ni mnogima od nas: recimo, srpski jezik i ćirilica ...
Preporuke:
0
0
39
utorak, 06 jul 2010 14:51
Sokenekos
@Siniša Stefanović
Dragi Siniša, možete li vi da demantujete moju tvrdnju u vezi između otkrića nafte na bliskom istoku i obnavljanju Izraela? Ili je to možda puka slučajnost? Koliko bi dugo trajala podrška Izraelu kada bi nestalo nafte tamo? To i jeste tragedija tog naroda koji služi kao paravan za interese zapadnih kompanija, a vi meni spočitavate tu nekakav antisemitizam. Stvorili su tom politikom vrzino kolo u koje smo i mi uvučeni.
Do života i ovih i onih, petih i devetih im je (multi-korporacijama) stalo kao do lanjskog snega i spremni su na sve u svrhu zaštite svojih otetih carstava: sećate se Beslana?
I da, pozivam se na Hrista: mir božiji među ljudima dobra volja.
I mi da smo im danas na ruku (kao što smo bili u prvom svetskom ratu) bi mogli da se ponašamo kao što autor teksta predlaže. Ali, našli smo im se odjednom na putu i rade nam to što rade. Ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da je negde u Srbiji (ne daj bože) ubijen nekakav doktor Albanac. Ali pošto smo «genocidne naravi» i treba nam «denacifikacija», poneko «sporedno» ubistvo Srbina i nije vredno pažnje. Jedino logično pitanje ostaje: ko je taj što nameće te ozloglašene dvostruke standarde? Ja ipak mislim ovi gore «veliki» koji pre sto godina iskoristiše nas, danas Izraelce, a sutra ko zna koga, za ostvarenje svojih mračnih planova.
A pseudonima što se tiče, živi se meni još koji dan. Ne znam ja ko pravi i gde i kakve spiskove. Nije valjda da verujete u «slobodu izražavanja»? Mutna su ovo vremena da mutnija nemogu biti.
Preporuke:
0
0
40
utorak, 06 jul 2010 15:41
Dejan
Napomenuo bih i jedinstveni fenomen da je Izrael, kao razvijena zemlja, dobijao svake godine bespovratnu pomoć od par milijardi dolara od SAD.
Koliko znači spoljni faktor govori i činjenica da bi srpski narod pobedio u građanskom ratu 90-ih u bivšoj Jugoslaviji, i samim tim diktirao svoje uslove za mir, a američkim mešanjem smo dovedeni u poziciju da budemo gubitnici, kojima se još i sudi.
Preporuke:
0
0
41
utorak, 06 jul 2010 16:20
Nenad
A sta Boris Tadic moze?
Ponizava nas gde stigne, usvaja deklaracije,izvinjava se.....
Preporuke:
0
0
42
utorak, 06 jul 2010 16:31
od svih po jedan
Treba nam i jedan Sinđelić opet ...
Preporuke:
0
0
43
utorak, 06 jul 2010 17:38
PA
"Izrael je stvorio državu, Srbi su je izgubili. Izrael je kupio sebi državu, Srbi su svoju prodali. I da ne dužim. Nema tu mesta za analogije." Sasvim ste u pravu! Srbije neće biti jer SRBI tako hoće!
Preporuke:
0
0
44
utorak, 06 jul 2010 21:11
sve zavisi na šta se troši
40 utorak, 06 jul 2010 16:41 Dejan
"... Izrael ... dobijao svake godine bespovratnu pomoć od par milijardi dolara od SAD"
- Dobijala i Srbija u proteklih desetak godina, ali od toga Srbija nije imala mnogo koristi, samo pojedini Srbi i njihove (ovo "njihove" možete tumačiti kako hoćete) stranke.
Preporuke:
0
0
45
utorak, 06 jul 2010 21:26
gremlin
ovaj tekst - o "saginjanju srbije" zaista ima uproište u realnosti, počev od građana pa do vrha vlsti.
to se ne može neprimetiti, a naročito "nastaviti" kao da se ništa ne dešava. istovremeno, sebi "produživati" ugodan život, zamajavanjem naroda skrećući pažnju kojekakvim aferama. konačno, postao sam siguran, da za bilo kakav "atak" na državu i naciu država neće učiniti ništa, a pomoći niotkuda. jer: (što da ti dam ja, kad ti nije dao bog) ili šta će ti sloboda kad nemaš samopoštovanje (pamet).
Preporuke:
0
0
46
utorak, 06 jul 2010 21:57
au mile
U vreme kada smo živeli u ozbiljnoj državi (ne ulazim u njenu suštinu), u SFRJ, postojale su obaveštajne i kontraobaveštajne službe, sa neizbežnom UDBO-om, koje su se bavile likvidiranjem državnih neprijatelja. Najpozbatiji je primer Ante Pavelića, ali i ostalih iz "ekstremne emigracije" koje je država SFRJ eliminisala kao pretnju državi i njenoj bezbednosti. Kamioon sa peskom, kao sredstvo likvidacije, nije izmišljen neposredno pre atentata na Vuka Draškovića. To je bilo oprpbano sredstvo likvidacije sumnjivih elemenata koji su se okuražili da se vrate u SFRJ i koji su likvidirani negde na putevima Like i Dalmacije...
Te akcije su razume se najstrože čuvana tajna.
Ali mi smo daleko od ozbiljne države. Ljudi koji se nalaze u najužem rukovodstvu naše zemlje su pod direktnom kontroliom stranih faktora, i očekivati neko državničko delovanje od njih je naivno verovanje, ako ne i smešno.
Smešno je i naivno verovati da šiptarsko-kosovsko vođstvo podržano od stranih faktora nije isplaniralo i organizovalo bacanje bombe koje je dovelo do smrti uglednog doktora. Cilj ove akcije je da se u medijima stvori slika o Srbima kao remetilačkom faktoru i da se pripremi situacija da kosovska vlast podržana od Euleksa uspostavi vlast na svojoj teritoriji i time konačno "stabilizujke" situaciju na Kosovu. Posledice toga će biti verovatno potpuno etnički očišćeno Kosovo, što je konačni cilj srpskih neprijatelja,i čije sprvođenje traje već dvadeset godina.
Šta Tadić i naša država za to vreme rade? Troše vreme na sastančenje sa evropskim zvaničnicima i do besmisla ponavljaju debilnu floskuku o "jasnoj evropskoj perspektivi Srbije".
A za to vreme, kao što Đorđe Vukadinović primećuje, dobili smo status Vojvodine, priznanje nezavisnosti Kosova u vidu primene Ahtisarijevog plana, prihvatanje nametnutog turskog tutorstva ...
Preporuke:
0
0
47
utorak, 06 jul 2010 23:05
Dejan
@ au mile
UDBA nije ubila Antu Pavelića. Živeo je on sasvim mirno u Argentini. Smrtno su ga ranila dvojica nekadašnjih četnika iz Crne Gore.
Priča ide da su se bili unervozili, zato su Pavelića načeli. Crkao je nedelju dana kasnije u Madridu od rana. Smrtno ranjenog su ga premestili u Španiju jer je postao "vruć krompir" za dotadašnjeg domaćina.
O ubistvima UDBE možemo da pričamo ako govorimo o srpskoj emigraciji. Recimo ubistvo Dragiše Kašikovića i njegove osmogodišnje ćerke u Čikagu.
SFRJ ni po čemu nije bila ozbiljna država, postojao je samo aparat sa ciljem odbrane režima.
Država bi još tada likvidirala vođe šiptarskog i hrvatskog separatizma u inostranstvu da im je interes države bio na prvom mestu.
Oni su se samo histerično plašili Srbije i srpske državotvornosti.
Preporuke:
0
0
48
sreda, 07 jul 2010 01:55
gđa HadžiPešić
Sudeći po nekolicini komentara koje ovde pročitah, ispada da bi najbolje bilo da iѕvršimo kolektivno samoubistvo uz oproštajno pismo u kome bi napokon priznali krivicu za sva nedela iz istorije čovečanstva, počevši od onog kojeg je počinio Kain ubivši Avelja.
Dok god defetizam (kojeg neko ovde lepo nazva "kulturom impotencije") bude osnova našeg ponašanja, nikakvih pomaka biti neće, a dok god se budu pisali, objavljivali i čitali ovakvi tekstovi (koliko god su samo za sanjare, pravdoljubive i poštene "Perice") mislim da još uvek ima nade...
Preporuke:
0
0
49
sreda, 07 jul 2010 07:19
Jasna Simonović
Mislim da je primena "Izraelskog "recepta" na Kosovu jednako loša kao što je npr. loše "pasti sa drveta" na Gazimestanu, postati ministar zdravlja i vlasnik klinike u Beogradu!
Uzimati uopšte za pozitivan primer situaciju na Bliskom istoku koja decenijama liči na poprište bezumlja i obezboženog čovečanstva, kao uostalom bilo koje ratom zahvaćeno područje, isto je što i prepustiti svoje iskonsko poreklo amneziji, a budućnost autizmu....tako nekako...plastično medicinski rečeno...
Gajiti iluzije da se sa terorizmom može izaći na kraj na salonski način (kao što je bivša JNA!) ili na balkanski način (kao što su sve revolucije do sada) mislim da je glupo...
Možda je bolje baviti se top biznis terorizmom... Jer! Kad taj utihne, onda se bolje čuje...
Članak je lep i iz njega se svakako može naučiti svašta, možda najpre da ne treba leteti iznad "30 m"?!
Preporuke:
0
0
50
sreda, 07 jul 2010 09:42
kosovar
Da li autor ima i nastavak filma posle akcije u Kosovu, da li onda Srpski komandosi na brzinu zauzimaju, Sarajevo, Knin i Vukovar.
Treca epizoda bi bila izlazak Srbije na More. Zauzimanje Crnogorske i Albanske obale.
Izraelski "recept" nije moguć ni u slučaju da se nešto dogodi u Raškoj ili Vojvodini a kamo li na Kosmetu.
Za to je potrebno imati osećaj za državu.
Tužno i tačno.
Preporuke:
0
0
52
sreda, 07 jul 2010 11:25
gđa HadžiPešić
Izgleda da su mnogi ovaj tekst doživeli kao poziv da Srbija izvede vojnu akciju sličnu izraelskoj. Ja to nisam tako razumela (možda grešim). Čini mi se da je autor hteo da kaže da gde postoji volja, ima i načina. Nama je u ovoj situaciji potrebno solomonsko rešenje, ali ga nećemo naći ako odustanemo od traženja.
Preporuke:
0
0
53
sreda, 07 jul 2010 15:30
Jasna Simonović
gđa HadžiPešić ...Pravo su osveženje vaši mudri komentari koji su se od nedavno, koliko je meni poznato, pojavili na ovom sajtu...
Imate li ideju kako se prepoznaje "solomonsko rešenje"? Možda je ono već negde "rođeno", pa ga je "majka" predala da bi ostalo živo...(Izvinite, volim da Solomona vezujem za ovu, a ne za ostale istorijske događaje ili priče)....
Na primer, ako smo mi statusno američka država (pokorio nas "Bil Klinton", zanemarili glasače sa Kosova pri "skidanju" Miloševića, ili se našao neko dovoljno pametan da po principu o samoopredeljenju svoja ljudska prava stavi na sigurno mesto, volja naroda, itd), da li je to dovoljno "rešenje"?...
ps Ako ništa drugo jeli bismo pljeskavice zajedno sa Barakom i Medvedevim dok spajamo balonski helijum sa kiseonikom, tj legalnu dobit sa dobrim ljudima širom sveta - ha!, izvinite na maloj digresiji ka smehu jer je zaista tmurno kad je sve tmurno...
Preporuke:
0
0
54
sreda, 07 jul 2010 15:34
au mile
@Dejan
Činjenica da su oroz povukla dva četnika ne opovrgava suštinsku stvar, da je planiranje i organizaciju izbršila UDBA, a u tu svrhu, bivši prdratni jugoslovenski premijer je imao i te kako veliku ulogu.
Teza da je UDBA likvidirala samo Srbe, jednostavno nije tačna.
To što je Pavelić umro par godina kasnije od posledica atentata po mom mišljenju ne protivreči tezi da je Pavelić najnačajnija žrtva UDBE. Od najvećih "trofeja" UDBE tu je svakako Vjekoslav Maks Luburić uz niz drugih. Operiše se sa cifrom od skoro 70 likvidacija ustaških emigranata.
Ubistvo srpskog emigranta, urednika emigrantskog lista, i njegove devetogodišnje ćerke, svakako predstavlja najgnusniji zločin, zbog surovosti koju je ispoljio likvidator, Nišlija Blagoja Panajotović.
Činjenicu da je najviše žrtava UDBE bilo među redovima ustaške emigracije ne spore ni hrvatski ni srpski izvori.
Hrvate su ubijali Hrvati a Srbe su ubijali Srbi, po pravilu.
Sve se ovo u današnje vreme može lako proveritii. Dovoljno je otkucati udba + ustaše+ likvidacija u google pretraživač i dobićete pregršt linkova o ovoj temi, što hrvatskih što srpskih.
Šta god mislili Vi i ja o SFRJ to jeste bila ozbiljna država naspram ove karikature od zemlje koju imamo danas i koja se nažalost zove Srbija. Nažalost, zato što nikakvih sličnosti sa časnom i slavnom Srbijom iz prošlosti nema.
Inače, skoro sve države sveta imaju tajne odrede smrti koji likvidiraju za njene potrebe i detalji o tim delatnostima se drže u najstrožoj tajnosti.
Preporuke:
0
0
55
sreda, 07 jul 2010 22:46
Dejan
@ au mile
Slažem se da je poređenje današnje Srbije sa bilo kojom suverenom državom bespredmetno.
CIA je svojom obojenom revolucijom u Srbiji skrojila vlast po meri protektorata, zemlje kojoj nije dopušten suverenitet i posedovanje nacionalnog interesa.
Pokojna SFRJ je bila ozbiljnija samo zbog okolnosti u svetu. Kad su te okolnosti promenjene, kad je nestalo bipolarnog sveta, raspala se na spektakularno brz i tragikomičan način.
Jednom prijatelju sam nedavno rekao da bi Tito doživeo sudbinu Čaušeskua ili u boljem slučaju Todora Živkova, samo da je bio mlađi ili da je poživeo duže.
U SFRJ su, kažu, 80% političkih zatvorenika bili hrvatski i šiptarski secesionisti.
Tretman prema unutrašnjem državnom neprijatelju je bio bitno drugačiji i blaži u odnosu na skoro deceniju dugo iživljavanje na Golom otoku.
Jedni su aktivno radili na rušenju zemlje, na terorizmu, na podbunjivanju naroda i secesiji (ne isključujući da su radili za strane službe), dok su drugi mahom bili zaluđeni drugim diktatorom i drugom zemljom koju nisu nikad ni videli (postoje i danas takvi egzemplari, čak su priključeni na internet).
Interesuje me veza UDB-e sa ubistvima Pavelića i Luburića. Ako imate link, cenio bih da prosledite.
Preporuke:
0
0
56
četvrtak, 08 jul 2010 02:02
saša r.
@Dejan
Teško ćete Vi pronaći takve linkove na internetu. A ako ih i pronađete, veliko je pitanje koliko su verodostojni. Obaveštajne službe ne bi bile ono što jesu, kad nam ne bi servirale poluinformacije. Udbaši su itekako umeli da ćute, a umeju i dan danas. Uopšte je Srbija uvek imala dobre obaveštajce. Krcun je bio izrazito lucidna osoba, stvorio je snažnu službu, to mu se ne može osporiti. G-din Pavkov je odlično primetio da je velika greška menjati obaveštajce posle svakih izbora. Mogu da razumem da će svaki vladar promeniti komandante vojske i policije, jasno mi je i zašto. Ali menjati obaveštajce svaki čas, ne dati im da se uhodaju, pa to je već potpuno sumanuto i vodi zemlju pravo u propast. To je služba koja se razvija decenijama, ti ljudi su povezani neraskidivim nitima, razgranali su mrežu po celom svetu, stvorili neki čudan odnos ( ne poslušnički )sa obaveštajcima iz drugih zemalja. Tako i dobijaju dragocene podatke, a mi ih menjamo kao da smo na buvljoj pijaci. Pa nije ni čudo što nas sve iznenađuje, što se svašta dešava, a vladari nemaju pojma ko nas je, kako, i odakle tresnuo po tintari. S te strane molim Boga da se g-din Tadić opameti i ostane na vlasti, jer ako dođe nova garnitura, evo nam opet i novih obaveštajaca, i onda "ajmo Jovo nanovo", pa još gore nego što je bilo. Svaki pametan vladar naći će zajednički jezik sa obaveštajcima, samo ako to hoće. Naravno pod uslovom da su nam obaveštajci "domaće proizvodnje" i da vole "domaću kuhinju".
Preporuke:
0
0
57
četvrtak, 15 jul 2010 17:40
DŽon Šepard
Uz sve poštovanje argumentacije obe strane, onih koji kažu da smo beda i onih koji kažu da je vreme da najzad pokažemo zube, pa makar i krezave, podsetiću sve na događaje prilikom vojnog napuštanja KiM, 1999.
Naime, ako se dobro sećam, NATO je tražio da se tamo ostavi kompletna borbena tehnika, svaki deseti vojnik bi smeo da zadrži pušku, a oficiri pištolje. Dalje, NATO je tražio da se nakon okupacije slobodno kreće po Srbiji (kasnije im je to delimično omogućio Koštunica, beše?) i da ne odgovara za eventualnu štetu koju načine, da i ne spominjem kolateralne ljudske žrtve.
Ko bi na to pristao? Tada, niko, za danas već nisam siguran. Čuvši taj zahtev, sa naše strane je rečeno da se to ne može nikako prihvatiti i da se odmah nastavlja sukob, ali sada sa agresivnim potezima sa naše strane (šta god to značilo). Brže-bolje, uz malo političkog balansiranja, zahtev je povučen i vojska je izašla onako kako smo to svi videli. E, zato su pobednici to malo sramote našoj vojsci i policiji naplatili u Hagu, malo kasnije.
Izvinjavam se što sam ovako "sažeo" te događaje, suština je tu.
Trenutna vojna impotencija Srbije je veštački nametnuta, putem propagandnih "tableta" NATO-poslušnika, drugosrbijanaca, raznih defetista i nemuštih saopštenja Vlasti, koje su potpuno anestezirale dobar deo naroda. Ne i sve, srećom.
Kako vidim, mnogo malodušnosti ima i među komentatorima, ali me to ne čudi. Ionako je KiM tada OZBILjNO branilo tek pregršt ljudstva. Ostali su išli da pljačkaju, "zarade" dnevnice ili da se "provedu". Na kraju krajeva, samo da prežive i vrate se kući. Ništa od "kosovskih zaveta".
U tom smislu, ovaj članak je više nego dobrodošao, jer ovakvo stanje stvari na KiM, pa i u Raškoj, neće dugo trajati. Neko mora da predvidi sve opcije, a ovaj članak shvatam kao podsticaj za razmišljanje, ne kao predlog za akciju.
Da sam šiptar, svaki put kada čujem čime nam prete "zvanični" Srbi, umro bih od smeha. Ali, samo dok se ne setim koliko ih ima, koliko su blizu i koliko nas mrze.
.jpg)
Inzvaredan predlog. Čestitke autoru za tekst. Pravo malo osveženje za napaćene i medijske isprane srpske mozgove.
Simpatičan je tekst, duhovit, ali nažalost izvan dimenzija. Babe i žabe nikako ne idu zajedno, to čak zna i Vuk Drašković. Nije Srbija Izrael, ni po spoljnopolitičkom položaju, ni po lobističkom uticaju, ni po ekonomskoj snazi, ni po, što je najvažnije, osećaju patritizma predstavnika svojih naroda. Izrael je stvorio državu, Srbi su je izgubili. Izrael je kupio sebi državu, Srbi su svoju prodali. I da ne dužim. Nema tu mesta za analogije. Znači, tekst jeste osveženje, jer me je nasmejao svojom naivnošću, dobronamernošću, čak i poštenjem, ali pre svega prilazom problemima - kako mali Perica zamišlja svet.
Amerika je pokazala da će bez oklevanja da upotrebi silu protiv nas.
Pričati o komandosima je malo nerealno, ako ne i neozbiljno za ovakav analitičan sajt.
Spuste se komandosi u Mitrovicu, i srede par šiptarskih terorista.
I onda?
Šta ćemo sa Srbima u Obiliću, Gračanici, Kosovu polju.
Šta ćemo da radimo sa Srbima u Štrpcu i u Metohiji.
Ili recimo, odlučimo da likvidiramo istaknute vođe OVK, koji su ujedno činili zločine 98-99.
Jeste spremni za urbani terorizam kao način osvete?
Mi nekim bezveznim evropskim činovnicima ne smemo da kažemo ne, a suprotstavićemo se neprijatelju koji je daleko spremniji da strada za ostvarenje cilja, i još ima podršku SAD.
Uostalom, nikad se previše nisam divio izraelskoj vojnoj moći. Dobijali su vojnu pomoć, zaštitu u UN i vetar u leđa koji nikad nije viđen u istoriji. U toj situaciji je veći problem bilo izgubiti, a ne dobiti rat. OVK je usotalom primer šta mediokriteti uz pomoć SAD mogu da urade.
Eto da budem konstruktivan a da ne bude reklama moglo bi ministarstvo turizma da preuzme ulogu ministarstva odbrane i problem je resen .
E sad ko ne veruje da nam se isti problem javlja dva puta u sto godina nek procita " Marko Kraljevic po drugi put medju Srbima " od Radoja Domanovica pa ce mu sve biti jasnije .
Pa ova planeta na kojoj mi živimo previše je mala da bi imala mnogo "Mosada" i mnogo zemalja koje mogu sebi da priušte da ne "zarezuju" nikog ni pet posto, kao što to može da priušti Izrael to jest Amerika, jer ovo dvoje više niko normalan ne razdvaja. Upravo što su Izrael to jest Amerika takvi, Srbija je ovakva.
Jedno drugo isključuje. Ne može jak Mosad i Izrael, to jest jaka Amerika i CIA, a na drugoj strani moćna i nezavisna Srbija sa jakom obavještajnom službom. Jedino u slučaju da je Srbija na istoj talasnoj dužini sa Amerikom to jest Izraelom, ali iz nekog razloga ove dvije države nas ne doživljavaju kao prijatelje. I sve dok je tako, i sve dok ne prepoznamo prirodnog saveznika i odbijamo njegovu pruženu ruku (Rusije), nama će CIA, MOSAD, MI5, i ko sve ne, da rasture i ovo malo od države što je ostalo.
Neutralan se ne može biti. Moramo se prikloniti jednom "carstvu", a mi smo odlučili da budemo vazali. Prema tome...ćuti i trpi, kakvi crni komandosi, kakve akcije. nama sjede generali NATO'a u generalštabu. Isti ti koji rade za Mosad i Cia.
Organizovanje aktivne sluzbe bezbednosti koja radi svoj posao, poput MOSAD-a, umesto sto sluzi za stranacke obracune i prisluskivanja, je recimo nesto sto se ne moze osporiti kao dobar pravac.
Sirenje svesti o realnosti nase pozicije bi isto pomoglo, jer nista dobro necemo uraditi za sebe, niti cemo stici tamo gde zelimo, sa ovim ruzicastim naocarima koje kolektivno nosimo. Treba da nam bude jasno da za nas ne vaze ista pravila kao za ostale evropske narode. Nas interes nije bitan, nasi zivoti nisu bitni, nasa kultura nije bitna, nasa istorija nije bitna, mi smo gradjani treceg reda u toj Evropi. To je realnost, a izjave EU i domacih zvanicnika su sedativi za nas zbunjeni um. Ruzicaste naocare.
Tek kad skinemo te naocare cemo biti u stanju da nalikujemo Izraelu. A Izrael ce pomoci koliko moze kad vidi da u takvoj Srbiji ima pouzdanog, doslednog, ozbiljnog partnera, sa tradicionalno dobrim odnosima i prijateljskim narodima. To je vrlo vazan saveznik i uzro za imati, pogotovo za Srbiju.
Uostalom, valjda cemo raditi i na popravljanju svoje pozicije, i manevarskog prostora koji bi imali za a-la-mosad piruete, kad skinemo ruzicaste naocare. Ne posmatrajte stvari od primera do primera, i slucaja do slucaja, nego ih ukomponujte zajedno. Ne mozete izaci sa "ma ajte, to je nemoguce, ovo je realnost" odgovorom na svaki predlog. Dajte malo vise samopouzdanja, entuzijazma i energije. Porazeni um nece pomoci sebi...
Usvajanje izraelskog recepta, ili bar odlucnosti u samo-odbrani od strane Srbije bilo bi opravdano medjunarodnim pravom, ali dzaba kad je to de facto objava rata Americi koja bi zahtevala da se pobede i siptarski teroristi i izbace SAD okupatori iz Bondsteel-a. Za to je potrebna prava vojska, mocno opremljena.
Nije uvek moguce da pobedi onaj na cijoj strani je pravo. Ponekad i banditi odnesu pobedu, obicno ne dugotrajnu.
Tiho smo prešli na NATO standard.
Evo kako to izgleda, u najkraćem:
Svi ste videli vežbu prepada na zaposednut objekat, ponavljaju je svakom prilikom.
Nekada ga je napadala udarna grupa od par vojnika razvijenih u strelce (raštrkanih).
Sada ga napada kolona tzv. "gusenica"(prvi sa štitom i ostali iza njega sa jednom rukom na ramenu). To je san svakog napadača -jedna jedina bomba i oni su svi izbačeni iz stroja, neko lakše, neko teže povređen, ali izbačeni iz stroja.
Ponavljam: Srbija je uvek imala izuzetne vojnike, ali su oni skrajnuti u korist poslušnih kursista.
PS.
Na promociji oficira 53.klase, posle terorističkog napada predsednik RS Boris Tadić rekao je da Srbija neće reagovati. Kada tako zbori vrhovni komadant, šta da misle mladi oficiri?
...1804. god Srbije nije bilo i to nekoliko vekova, Turci su u "seči knezova" pobili sve za koje su mislili da mogu da se pobune i učine nešto. Ostao je Karađorđe, koga su "prevideli" i top od trešnjinog drveta...
Uvek postoji način i uvek se nađe neko ko može ono što je, na izgled, nemoguće.
Na ono "protiv sile se ne može", postoji i odgovor "protiv sile se mora" a "kad je učenik spreman i učitelj se nađe".
Za to je potrebno imati osećaj za državu.
PS: Naš model Izraelskog "recepta" je mogao biti utuživanje zemalja koje su priznale nezavisnost Kosmeta.
Sada je kasno za sve.
Više sam sklon da razmišljam da nam se u realnom životu svakodnevno serviraju bajke na razne načine.
Od nečeg treba početi, pa makar to bila i mašta. Mladi sportisti uvek na početku imaju nekog svog idola, neki uzor, onda počnu da ga kopiraju, pa vremenom razviju neki svoj stil. Isto tako rade i umetnici. Neka radi tako i Srbija, jer se od Izraela može mnogo toga naučiti. Jako smo slični po neprijateljskom okruženju, i mi i oni imamo svetu zemlju koju volimo. Razlika je što je njihova ljubav aktivna, a naša pasivna do mazohizma i samouništenja. A to što Izrael ima jak lobi u celom svetu, nije im sigurno palo s neba, već je proliveno mnogo znoja, kao i odricanja. Oni svoje žrtve ne zaboravljaju, a mi se svojih stidimo. Ove godine doveli su pionire iz Izraela u Jasenovac i pokazali im gde je bilo stratište njihovih predaka, a mi po tom pitanju ćutimo, bojimo se da podnesemo tužbu za 700000 umorenih duša. Takođe se ne slažem sa mišljenjem da su SAD i Izrael jedno te isto, jer da je baš tako, ne bi Ruzvelt onako hladnokrvno vraćao brodove sa jevrejskim izbeglicama, kao što je radio. U američku vojsku dolazi sve više onaj poslednji šljam. Izraelsku služi sav izraelski narod, kao i žene, i oni su ponosni na to, jer vole svoju zemlju. Rezervni sastav je odlično obučen, i kod njih nećete naići na nekog ko odbija vojni poziv, naprotiv. Takođe nećete naići ni na jednu osobu koja se boji urbanog terorizma, jer je to realnost u kojoj oni žive. Na Haifu maltene svakodnevno padaju rakete koje ispaljuje Hamas, ali tamo nikom ne pada na pamet da pomisli, a kamoli kaže "dajte im Gazu ili Golan, samo neka lepo živimo", kao što se kod nas razmišlja kad je u pitanju Kosovo. Ukoliko nastavimo ovako pasivno da se ponašamo, bojim se da će se šiptari okuražiti da dođu do Niša, a ne zaboravimo da u okruženju imamo mnoge koji bi nam se rado napili krvi. Da li je realnost učiti ili staviti glavu na panj i čekati.
Ovi bezvoljni komentari puni odustajanja,u istom su filozofskom duhu.
Čini mi se da niko nije prokomentarisao Špegelja i ono kreni-stani, kao grešku, po autoru. Valjda se ljudi više ne sećaju, bilo je davno. Ja se još uvek sećam. I tvrdim da tu nije bilo greške! Sve je bilo dogovoreno, osmišljeno, podeljeno... Samo izgibe narod, uzalud. Po unapred napisanom scenariju.
Predsednik Izraela ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, kakvu bi po Ustavu trebalo da ima i naš. Kod njih se do toga drži. Sadašnji predsednik Šimon Peres ima nešto vidniju diplomatsku ulogu prosto zato što je Šimon Peres: od toga da je bio sekretar Davida Ben Guriona i jedan od najzaslužnijih za razvoj izrelskog vojno-tehnološkog, naučnog i, kaže se, nuklearnog programa. Politiku, pa i spoljnu, vodi vlada i samo vlada, odnosno prvu i poslednju reč ima premijer, danas Benjamin Netanjahu.
Kada smo već kod uloge vojske i odnosa prema vojsci, da pomenemo osnovni princip: kada je Ariel Šaron postao premijer i počeo da lomi Arafata, rekao je jasno i glasno da "U Izraelu vojska nema državu, već država ima vojsku." Sam Šaron (kratko bio jedan od miljenika Davida Ben Guriona) je, međutim, bio palmahovac i vojničina vučje naravi. Generali napoštaju aktivnu službu po zakonu i idu u političare: Jichak Rabin, Ariel Šaron ... Time dolazimo do interesantne pojave prožimanja civilnog i vojnog, jasno vidljivog u današnjoj vladi:
Današnji ministar odbrane Ehud Barak je učestvovao u Entebe operaciji kao direktno podređen Joniju Netanjahuu koji je poginuo držeći se načela da se prvi povlači poslednji. Docnije je u istoj elitnoj jedinici bio nadređen Bibi Netajahuu, za koga je jednom rekao da je "contractor" - kažeš mu da ode i uradi i opustiš se. On uradi. Barak je odlikovan još od "Kineske farme", veoma teškog boja na južnom frontu u Jom Kipurskom ratu; učesnik je "preljavog rata" protiv palestinskih terorističkih organizacija; odlikovan u Prvom libanskom ratu; štićenih Jichaka Rabina; brigadni general; šef vojne obaveštajne; načelnik generalšaba; ministar odbrane u drugoj Rabinovoj vladi, ministar spoljnih poslova u Peresovoj vladi; premijer; ministar odbrane u rekonstruisanoj Olmertovoj vladi; ministar odbrane u drugoj Netanjahuovoj. (IMA NASTAVAK)
Da bismo se mogli uporediti sa ozbiljnom državom kao što je Izrael,najpre moramo sami sa sobom rasčistiti ko smo i kakvi smo.
Jesu li naši momci (i devojke) spremni na služenje vojnog roka na način kako se to radi u Izraelu?
Kakav to čovek mora biti načelnik Generalštaba koji pristaje na činjenicu da avioni za koje je jedva obezbeđeno gorivo-sada ne mogu leteti jer država nema novca da im obezbedi gume,pa se lako može desiti da aparat koji vredi par miliona dolara bude uništen radi guma čija vrednost je smešna za bilo kakvu državu?Je li na vidiku ponuda nekoj članici NATO iz susedstva da nam čuva vazdušni prostor?Može li bilo ko normalan zamisliti da Izrael moli Siriju za nadzor svog vazdušnog prostora?
Ovako bih mogao do sutra,ali šta da se radi?
Specijalne jedinice VS i MUP-a su kvalitetne i popunjene najboljim i najspremnijim vojnicima,odnosno policajcima.Ali,za njihovu upotrebu potrebna je odluka političkog rukovodstva i logistika koju obezbeđiju BIA,VBA I VOA.A upravo to su mesta gde je Srbija "najtanja".Političari su nam-znamo kakvi,obaveštajci i bezbednjaci-potrošni materijal.Kako se koja vlast etablira-dovodi svoje ljude,a stari se povlače u anonimnost i posvećuju "biznisu".Dok novi pohvataju kontakte za rad i saradnju,dolazi do promene garniture na vlasti i Jovo-nanovo.Tako da ovi umesto da brinu o bezbednosti zemlje,podacima o neprijatelju i stranim službama,ljudi su prisiljeni da razmišljaju o svojim karijerama.
Ali održavanje ovakvog stanja je neprihvatljivo.Ako se nešto ubrzo ne promeni,nestanak Srbije,barem onakve kako je zamišlja većina građana je neminovan.Samo jaka ličnost sa izraženim patriotskim osećanjima na čelu je garant opstanka,jer Srbi su skloni da se vezuju za ličnosti umesto za programe stranaka.A onda-"Ako čovek nešto hoće da uradi,naći će način...Ali isto tako,ako odluči da ne uradi ništa-naći će razlog."
Pa sad,na nama je da izaberemo.
Da bi se za Srbiju neko borio,on mora i da je voli,a to u našem slučaju nije tako.Mi još volimo Jugoslaviju,Broza,latinicu,nismo Srbi nego ljudi sa ovih prostora,ili beogeađani,a možda i vojvođani,ne pričamo srpski nego naš jezik,ravnodušni smo na himnu,grb,zastavu,,,,!Letujemo po hrvatskim ostrvima, tik uz ustaške jame gde su hiljde Srba zverski pobijene.
Srbija je nestala iz naših glava,i to je naš problem,postali smo sebični,i šta nas briga što malo,malo pa nekog Srbina ubiju, ili rane na Kosmetu,nije nas briga što nam ode Raška oblast,i Vojvodina,a isti je slučaj i sa Preševom,Bujanovcem,i Medeveđom!!!
Tu je ministar za strateška pitanja, sa likudove liste, Moše Bugi Jaalon, brigadni general, načelnik generalštaba u prvoj vladi Arijela Šarona i ljudi bezbednosno neiskusni i zeleni poput Dana Meridora, ili bez porodičnog pedigrea poput Zeeva Benjamina Begina.
Opzicija, Kadima, diči se sličnim biografijama: Cipi Livni je poznata po tome što je iz vojne obaveštajne prešla u civilnu, Mosad, gde je prema onome što se moglo pročitati služila kao jedan od ključnih čvorova u prljavom ratu vođenom u Parizu. Njen glavni suparnik u partiji, Šaul Mofaz, bio je načelnik generalštaba u vreme druge vlade Arijela Šarona.
Sve u svemu ... to su vlada i opozicija koji raspolažu sredstvima i ljudstvom da se s njima, junačenje za arapski čaršiju na stranu, svaki razborit bliskoistočni političar i general, ako baš ne mora, jednostavno ne bi kačio.
Ukratko: svi najznačajniji političari današnjeg Izraela bili su vojnici i obaveštajci od karijere i bogatog radnog iskustva. Eksperiment sa Ehudom Olmertom (karijera u Knesetu) kao premijerom i Amirom Perecom (sindikalist) kao ministrom odbrane završio pogrešno vođenim Drugim libanskim ratom.
Srbija i Izrael su, ukratko, u tom segmentu neuporedivi.
SVAKA CAST za tekst!Ima poentu i nazalost previse poentira.
Samo malo,ali bar malo da se ponasaju kao Izraelci (vlada) gde bi nam bio kraj?
Pa eto vam dokaza ko nam neda da ostvarimo bar minimum međunarodno-priznatih prava. Šta mi u RS da kažemo kad znamo da je Sven Alkalaj tzv. Ministar ino. Poslova BiH koji nam zaprži čorbu? Takvih primera je nažalost previše, ali je suština da smo od strane Anglo-kamarile upotrebljivani za njihove interese, a kada smo im zasmetali, šutnuli su nas kao staru konzervu niz ulicu istorije. U ovakvom stanju samo nas jak saveznik može održati na površini da ne potonemo skroz, a pošto sam nepopravljivi Rusofil, i pošto je istorija to već to dokazala, Rusija se saama nameće. Nejasno mi je kako neko može da tvrdi da smo tobože sami krivi za situaciju u kojoj smo. Većina nas i dalje uči šta nas to snađe i odkud taj grom iz vedra neba? Reći da smo malo radili na odbrani svojih interesa je po meni ruganje bez potrebe nama i našem smetenom narodu koji je sada pod okupacijom. Da li pamti istorija nešto ovako? Mislim na satanizaciju, Kafkijanski Haški sud, sankcije (čak i sportske), mešanje u unutrašnje stvari, i na kraju otvoreni rat i okupacija? Za ovako mali narod, a bez ičije pomoći, dobro nas ima i živih. I na kraju, u Hristu je spas. Ko izdrži, spašen je.
Ne dovodim u sumnju svačije pravo da misli šta hoće i kako hoće te da isto kaže, jasno i glasno.
Ne sviđa mi se, međutim, kada neko skriven iza nadimka podastre hrpu predrasuda ruske antisemitske provenijencije garniranih pozivanjem na veru u Hrista.
Dajte, stvarno ...
... jer nista dobro necemo uraditi za sebe, niti cemo stici tamo gde zelimo, sa ovim ruzicastim naocarima koje kolektivno nosimo. Treba da nam bude jasno da za nas ne vaze ista pravila kao za ostale evropske narode. Nas interes nije bitan, nasi zivoti nisu bitni, nasa kultura nije bitna, nasa istorija nije bitna, mi smo gradjani treceg reda u toj ...
- Tačno, ništa od toga nije bitno, čak ni mnogima od nas: recimo, srpski jezik i ćirilica ...
Dragi Siniša, možete li vi da demantujete moju tvrdnju u vezi između otkrića nafte na bliskom istoku i obnavljanju Izraela? Ili je to možda puka slučajnost? Koliko bi dugo trajala podrška Izraelu kada bi nestalo nafte tamo? To i jeste tragedija tog naroda koji služi kao paravan za interese zapadnih kompanija, a vi meni spočitavate tu nekakav antisemitizam. Stvorili su tom politikom vrzino kolo u koje smo i mi uvučeni.
Do života i ovih i onih, petih i devetih im je (multi-korporacijama) stalo kao do lanjskog snega i spremni su na sve u svrhu zaštite svojih otetih carstava: sećate se Beslana?
I da, pozivam se na Hrista: mir božiji među ljudima dobra volja.
I mi da smo im danas na ruku (kao što smo bili u prvom svetskom ratu) bi mogli da se ponašamo kao što autor teksta predlaže. Ali, našli smo im se odjednom na putu i rade nam to što rade. Ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da je negde u Srbiji (ne daj bože) ubijen nekakav doktor Albanac. Ali pošto smo «genocidne naravi» i treba nam «denacifikacija», poneko «sporedno» ubistvo Srbina i nije vredno pažnje. Jedino logično pitanje ostaje: ko je taj što nameće te ozloglašene dvostruke standarde? Ja ipak mislim ovi gore «veliki» koji pre sto godina iskoristiše nas, danas Izraelce, a sutra ko zna koga, za ostvarenje svojih mračnih planova.
A pseudonima što se tiče, živi se meni još koji dan. Ne znam ja ko pravi i gde i kakve spiskove. Nije valjda da verujete u «slobodu izražavanja»? Mutna su ovo vremena da mutnija nemogu biti.
Koliko znači spoljni faktor govori i činjenica da bi srpski narod pobedio u građanskom ratu 90-ih u bivšoj Jugoslaviji, i samim tim diktirao svoje uslove za mir, a američkim mešanjem smo dovedeni u poziciju da budemo gubitnici, kojima se još i sudi.
Ponizava nas gde stigne, usvaja deklaracije,izvinjava se.....
Sasvim ste u pravu! Srbije neće biti jer SRBI tako hoće!
"... Izrael ... dobijao svake godine bespovratnu pomoć od par milijardi dolara od SAD"
- Dobijala i Srbija u proteklih desetak godina, ali od toga Srbija nije imala mnogo koristi, samo pojedini Srbi i njihove (ovo "njihove" možete tumačiti kako hoćete) stranke.
to se ne može neprimetiti, a naročito "nastaviti" kao da se ništa ne dešava. istovremeno, sebi "produživati" ugodan život, zamajavanjem naroda skrećući pažnju kojekakvim aferama. konačno, postao sam siguran, da za bilo kakav "atak" na državu i naciu država neće učiniti ništa, a pomoći niotkuda. jer: (što da ti dam ja, kad ti nije dao bog) ili šta će ti sloboda kad nemaš samopoštovanje (pamet).
Te akcije su razume se najstrože čuvana tajna.
Ali mi smo daleko od ozbiljne države. Ljudi koji se nalaze u najužem rukovodstvu naše zemlje su pod direktnom kontroliom stranih faktora, i očekivati neko državničko delovanje od njih je naivno verovanje, ako ne i smešno.
Smešno je i naivno verovati da šiptarsko-kosovsko vođstvo podržano od stranih faktora nije isplaniralo i organizovalo bacanje bombe koje je dovelo do smrti uglednog doktora. Cilj ove akcije je da se u medijima stvori slika o Srbima kao remetilačkom faktoru i da se pripremi situacija da kosovska vlast podržana od Euleksa uspostavi vlast na svojoj teritoriji i time konačno "stabilizujke" situaciju na Kosovu. Posledice toga će biti verovatno potpuno etnički očišćeno Kosovo, što je konačni cilj srpskih neprijatelja,i čije sprvođenje traje već dvadeset godina.
Šta Tadić i naša država za to vreme rade? Troše vreme na sastančenje sa evropskim zvaničnicima i do besmisla ponavljaju debilnu floskuku o "jasnoj evropskoj perspektivi Srbije".
A za to vreme, kao što Đorđe Vukadinović primećuje, dobili smo status Vojvodine, priznanje nezavisnosti Kosova u vidu primene Ahtisarijevog plana, prihvatanje nametnutog turskog tutorstva ...
UDBA nije ubila Antu Pavelića. Živeo je on sasvim mirno u Argentini. Smrtno su ga ranila dvojica nekadašnjih četnika iz Crne Gore.
Priča ide da su se bili unervozili, zato su Pavelića načeli. Crkao je nedelju dana kasnije u Madridu od rana. Smrtno ranjenog su ga premestili u Španiju jer je postao "vruć krompir" za dotadašnjeg domaćina.
O ubistvima UDBE možemo da pričamo ako govorimo o srpskoj emigraciji. Recimo ubistvo Dragiše Kašikovića i njegove osmogodišnje ćerke u Čikagu.
SFRJ ni po čemu nije bila ozbiljna država, postojao je samo aparat sa ciljem odbrane režima.
Država bi još tada likvidirala vođe šiptarskog i hrvatskog separatizma u inostranstvu da im je interes države bio na prvom mestu.
Oni su se samo histerično plašili Srbije i srpske državotvornosti.
Dok god defetizam (kojeg neko ovde lepo nazva "kulturom impotencije") bude osnova našeg ponašanja, nikakvih pomaka biti neće, a dok god se budu pisali, objavljivali i čitali ovakvi tekstovi (koliko god su samo za sanjare, pravdoljubive i poštene "Perice") mislim da još uvek ima nade...
Uzimati uopšte za pozitivan primer situaciju na Bliskom istoku koja decenijama liči na poprište bezumlja i obezboženog čovečanstva, kao uostalom bilo koje ratom zahvaćeno područje, isto je što i prepustiti svoje iskonsko poreklo amneziji, a budućnost autizmu....tako nekako...plastično medicinski rečeno...
Gajiti iluzije da se sa terorizmom može izaći na kraj na salonski način (kao što je bivša JNA!) ili na balkanski način (kao što su sve revolucije do sada) mislim da je glupo...
Možda je bolje baviti se top biznis terorizmom... Jer! Kad taj utihne, onda se bolje čuje...
Članak je lep i iz njega se svakako može naučiti svašta, možda najpre da ne treba leteti iznad "30 m"?!
Treca epizoda bi bila izlazak Srbije na More. Zauzimanje Crnogorske i Albanske obale.
Da li je ovo NSPM.
@ Stanimir Trifunović, ranije, PETI ELEMENT
Za to je potrebno imati osećaj za državu.
Tužno i tačno.
Imate li ideju kako se prepoznaje "solomonsko rešenje"? Možda je ono već negde "rođeno", pa ga je "majka" predala da bi ostalo živo...(Izvinite, volim da Solomona vezujem za ovu, a ne za ostale istorijske događaje ili priče)....
Na primer, ako smo mi statusno američka država (pokorio nas "Bil Klinton", zanemarili glasače sa Kosova pri "skidanju" Miloševića, ili se našao neko dovoljno pametan da po principu o samoopredeljenju svoja ljudska prava stavi na sigurno mesto, volja naroda, itd), da li je to dovoljno "rešenje"?...
ps Ako ništa drugo jeli bismo pljeskavice zajedno sa Barakom i Medvedevim dok spajamo balonski helijum sa kiseonikom, tj legalnu dobit sa dobrim ljudima širom sveta - ha!, izvinite na maloj digresiji ka smehu jer je zaista tmurno kad je sve tmurno...
Činjenica da su oroz povukla dva četnika ne opovrgava suštinsku stvar, da je planiranje i organizaciju izbršila UDBA, a u tu svrhu, bivši prdratni jugoslovenski premijer je imao i te kako veliku ulogu.
Teza da je UDBA likvidirala samo Srbe, jednostavno nije tačna.
To što je Pavelić umro par godina kasnije od posledica atentata po mom mišljenju ne protivreči tezi da je Pavelić najnačajnija žrtva UDBE. Od najvećih "trofeja" UDBE tu je svakako Vjekoslav Maks Luburić uz niz drugih. Operiše se sa cifrom od skoro 70 likvidacija ustaških emigranata.
Ubistvo srpskog emigranta, urednika emigrantskog lista, i njegove devetogodišnje ćerke, svakako predstavlja najgnusniji zločin, zbog surovosti koju je ispoljio likvidator, Nišlija Blagoja Panajotović.
Činjenicu da je najviše žrtava UDBE bilo među redovima ustaške emigracije ne spore ni hrvatski ni srpski izvori.
Hrvate su ubijali Hrvati a Srbe su ubijali Srbi, po pravilu.
Sve se ovo u današnje vreme može lako proveritii. Dovoljno je otkucati udba + ustaše+ likvidacija u google pretraživač i dobićete pregršt linkova o ovoj temi, što hrvatskih što srpskih.
Šta god mislili Vi i ja o SFRJ to jeste bila ozbiljna država naspram ove karikature od zemlje koju imamo danas i koja se nažalost zove Srbija. Nažalost, zato što nikakvih sličnosti sa časnom i slavnom Srbijom iz prošlosti nema.
Inače, skoro sve države sveta imaju tajne odrede smrti koji likvidiraju za njene potrebe i detalji o tim delatnostima se drže u najstrožoj tajnosti.
Slažem se da je poređenje današnje Srbije sa bilo kojom suverenom državom bespredmetno.
CIA je svojom obojenom revolucijom u Srbiji skrojila vlast po meri protektorata, zemlje kojoj nije dopušten suverenitet i posedovanje nacionalnog interesa.
Pokojna SFRJ je bila ozbiljnija samo zbog okolnosti u svetu. Kad su te okolnosti promenjene, kad je nestalo bipolarnog sveta, raspala se na spektakularno brz i tragikomičan način.
Jednom prijatelju sam nedavno rekao da bi Tito doživeo sudbinu Čaušeskua ili u boljem slučaju Todora Živkova, samo da je bio mlađi ili da je poživeo duže.
U SFRJ su, kažu, 80% političkih zatvorenika bili hrvatski i šiptarski secesionisti.
Tretman prema unutrašnjem državnom neprijatelju je bio bitno drugačiji i blaži u odnosu na skoro deceniju dugo iživljavanje na Golom otoku.
Jedni su aktivno radili na rušenju zemlje, na terorizmu, na podbunjivanju naroda i secesiji (ne isključujući da su radili za strane službe), dok su drugi mahom bili zaluđeni drugim diktatorom i drugom zemljom koju nisu nikad ni videli (postoje i danas takvi egzemplari, čak su priključeni na internet).
Interesuje me veza UDB-e sa ubistvima Pavelića i Luburića. Ako imate link, cenio bih da prosledite.
Teško ćete Vi pronaći takve linkove na internetu. A ako ih i pronađete, veliko je pitanje koliko su verodostojni. Obaveštajne službe ne bi bile ono što jesu, kad nam ne bi servirale poluinformacije. Udbaši su itekako umeli da ćute, a umeju i dan danas. Uopšte je Srbija uvek imala dobre obaveštajce. Krcun je bio izrazito lucidna osoba, stvorio je snažnu službu, to mu se ne može osporiti. G-din Pavkov je odlično primetio da je velika greška menjati obaveštajce posle svakih izbora. Mogu da razumem da će svaki vladar promeniti komandante vojske i policije, jasno mi je i zašto. Ali menjati obaveštajce svaki čas, ne dati im da se uhodaju, pa to je već potpuno sumanuto i vodi zemlju pravo u propast. To je služba koja se razvija decenijama, ti ljudi su povezani neraskidivim nitima, razgranali su mrežu po celom svetu, stvorili neki čudan odnos ( ne poslušnički )sa obaveštajcima iz drugih zemalja. Tako i dobijaju dragocene podatke, a mi ih menjamo kao da smo na buvljoj pijaci. Pa nije ni čudo što nas sve iznenađuje, što se svašta dešava, a vladari nemaju pojma ko nas je, kako, i odakle tresnuo po tintari. S te strane molim Boga da se g-din Tadić opameti i ostane na vlasti, jer ako dođe nova garnitura, evo nam opet i novih obaveštajaca, i onda "ajmo Jovo nanovo", pa još gore nego što je bilo. Svaki pametan vladar naći će zajednički jezik sa obaveštajcima, samo ako to hoće. Naravno pod uslovom da su nam obaveštajci "domaće proizvodnje" i da vole "domaću kuhinju".
Naime, ako se dobro sećam, NATO je tražio da se tamo ostavi kompletna borbena tehnika, svaki deseti vojnik bi smeo da zadrži pušku, a oficiri pištolje. Dalje, NATO je tražio da se nakon okupacije slobodno kreće po Srbiji (kasnije im je to delimično omogućio Koštunica, beše?) i da ne odgovara za eventualnu štetu koju načine, da i ne spominjem kolateralne ljudske žrtve.
Ko bi na to pristao? Tada, niko, za danas već nisam siguran. Čuvši taj zahtev, sa naše strane je rečeno da se to ne može nikako prihvatiti i da se odmah nastavlja sukob, ali sada sa agresivnim potezima sa naše strane (šta god to značilo). Brže-bolje, uz malo političkog balansiranja, zahtev je povučen i vojska je izašla onako kako smo to svi videli. E, zato su pobednici to malo sramote našoj vojsci i policiji naplatili u Hagu, malo kasnije.
Izvinjavam se što sam ovako "sažeo" te događaje, suština je tu.
Trenutna vojna impotencija Srbije je veštački nametnuta, putem propagandnih "tableta" NATO-poslušnika, drugosrbijanaca, raznih defetista i nemuštih saopštenja Vlasti, koje su potpuno anestezirale dobar deo naroda. Ne i sve, srećom.
Kako vidim, mnogo malodušnosti ima i među komentatorima, ali me to ne čudi. Ionako je KiM tada OZBILjNO branilo tek pregršt ljudstva. Ostali su išli da pljačkaju, "zarade" dnevnice ili da se "provedu". Na kraju krajeva, samo da prežive i vrate se kući. Ništa od "kosovskih zaveta".
U tom smislu, ovaj članak je više nego dobrodošao, jer ovakvo stanje stvari na KiM, pa i u Raškoj, neće dugo trajati. Neko mora da predvidi sve opcije, a ovaj članak shvatam kao podsticaj za razmišljanje, ne kao predlog za akciju.
Da sam šiptar, svaki put kada čujem čime nam prete "zvanični" Srbi, umro bih od smeha. Ali, samo dok se ne setim koliko ih ima, koliko su blizu i koliko nas mrze.