"...za BBC je izjavio..."
- Šta je to VVS? Mislim, znam ja da je to BiBiSi, ili Bibisi, ali zašto tako i ne piše?
Preporuke:
0
0
2
petak, 18 jun 2010 15:38
Mladi DŽedaj
Ovo je prvi put, koliko znam, da inicijativa za odvajanje dolazi od većinskog naroda.
Preporuke:
0
0
3
petak, 18 jun 2010 15:43
Milko Grbović
Prekjuče je bila godina dana kako je na ovom sajtu moja malenkost objavila prvi od nekoliko tekstova, "O nacionalizmu". To je krća verzija nalsova, a postajala je i duža, ali malo nepriaktična za objavljivanje: "Da li i ostali narodi gube ancionalni osećaj kad napune trbuh, kao što Srblji rade".
Evo dela teksta, koji pominje Belgiju, sada aktuelnu(prošlo vreme)..
I tada aktuelnu- )sadašnje vreme)
a po svoj prilici biće i futura...
Evo citata:
Često čujem mišljenja kako nije važno šta će biti sa KiM ako i svi zajedno uđemo u EU. Vidiš, ukidaju se granice, nema veze kome će pripasti, ako budemo u onom plavom krugu sa zvezdicama....Naravno, to je recidiv one podvale koju nam je prodao Ante Marković: „Nacionalizam je odlika siromašnih sredina, sa standardom nacionalizam nestaje...“
Da li je baš tako?
Koliko treba primera da nije? U redu, činjenica je da gladnom čoveku smeta ono što mu ne bi smetalo da je sit, pa tako i komšija-inoverac i druge nacije...
Međutim, kakav nam ovo suprotan primer daje zemlja – prestonica famozne Evrope? Primer koji ovu našu zabludu ne samo da ogoljava u svoj njenoj netačnosti, nego je čini živom groteskom.
Elem, Belgija, čija je prestonica Brisel i prestonica te Jevrope, jedva sastavila vladu, posle 9 meseci natezanja, spram kojih je ono naše lanjsko natezanje dečja igra.
Ne mogu da se slože Flamanci i Valonci. Koji se, na priliku, vole kao Srbi i Hrvati. A zamisli, nemaju verske razlike kao mi. I, sve češće i sve žešće se priča da će se ta ista Belgija pocepati. Naravno, po nacionalnom šavu... Ej, molim te! Prestona zemlja Jevrope!!!
Preporuke:
0
0
4
petak, 18 jun 2010 15:45
Milko Grbović
Sda videh da sma permutovao onaj deo sa vremenima, trebalo je:
tada aktueelnu. prošlo vreme
sada aktuelnu- sadašnje...
Preporuke:
0
0
5
petak, 18 jun 2010 15:55
Nebojša Malić
Opisivanje Vildersa kao "ultradesničara" je isto kao kada su BiBiSi ili SiEnEn zvali Nikolićeve Radikale "tvrdolinijaškim ultranacionalistima." Floskule, sračunate da izazovu odbojnost, a potpuno nevezane za istinu.
Preporuke:
0
0
6
petak, 18 jun 2010 17:01
Dijapazon
Mozda bi sada trebalo da formiramo neku nevladinu organizaciju za pomoc secesionistima iz Belgije!?!
Preporuke:
0
0
7
petak, 18 jun 2010 17:25
DŽon Šepard
Brisel = Kosovska Mitrovica
Preporuke:
0
0
8
petak, 18 jun 2010 18:16
Dejan P.
Bumerang se polako vraca i pogodice u centar odakle je i kreirana zlocinacka politika razbijanja Jugoslavije i Srbije.Zelim im da prodju kroz ista zla kroz koja su i nas proveli i da se ta vestacka tvorevina (Belgija, nastala 1830.godine) zajedno sa EU raspadne.
Preporuke:
0
0
9
petak, 18 jun 2010 18:22
Dejan P.
Bumerang se polako vraca i pogodice u centar odakle je i kreirana zlocinacka politika razbijanja Jugoslavije i Srbije.Zelim im da prodju kroz ista zla kroz koja su i nas proveli i da se ta vestacka tvorevina (Belgija, nastala 1830.godine) zajedno sa EU raspadne.
Preporuke:
0
0
10
petak, 18 jun 2010 18:48
jarilo
dojadilo mi je vise,neka se raspadnu i kvit!
Preporuke:
0
0
11
petak, 18 jun 2010 20:18
Odbrana i poslednji dani
Ne razumem one koji navijaju da se Belgija raspadne. Zar im nije dosta etničkih podela? Ja sam zato da se Belgija ne raspadne i da taj prostor kao i do sada bude multičetnički.
Preporuke:
0
0
12
subota, 19 jun 2010 03:08
Veljko Danilović
What goes around, comes around.
Preporuke:
0
0
13
subota, 19 jun 2010 03:32
Svetislav Kostić i eparatizam u Evropi
Kako objasniti takav separatistički i naizgled destruktivni scenario u jednom istorijskom trenutku u kojem se Evropa navodno ujedinjuje? U stvari reč je o jednom dogovornom procesu elita koji nije ništa drugo nego proces ustrojavanja i podčinjavanja u sistem globalizacije, koji nacionalne države razbija.
Kakve god kreatori ideje jedne ujedinjene Evrope imali na umu, u praksi sve intenzivnije dolaze do izražaja pojave da bogatiji regioni članica EU otkazuju solidarnost unutar zajedničke države i nastoje da sa svoje grbače odbace manje razvijena područja. U bespoštednoj borbi regiona jednih protiv drugih, solidarnost unutar države postaje jedan luksuz.
Flamancima u Belgiji dojadilo da ekonomski iscrrpljenim Valoncima navodno moraju da plačaju alimente za prenzione, socijalne i zdravstvene blagajne, Škotlanđani nisu spremni da prihode iz crpljenja energetika u Sjevernom moru dijele, talijanski sjever da finansira siromašni jug a bogata Katalonija ne osjeća se kao Španija, nego jedan samostalan sredozemni narod.
Na pomolu je očigledno jedna pojava koja bi koju deceniju ranije bila nezamisliva; da bogatiji entiteti kojima je nacionalna država postala pretjesna, ujedinjuje volja da se otisnu od državne centralne uprave i da se već razrađenim planom otcepljenja sto pre dočepaju EU gdje njihov separatizam nailazi na razumjevanje. A nacionalne elite sve su manje zainteresovane za velike i zajedničke teritorije.
Možda i tu leži objašnjenje zašto stranke koje se u još elitarnije ubrajaju od svojih brojno slabijih koalicionara u vladi Beograda, manje interesuju na očuvanju jedne cjelovite Srbije. Ili, ako to čine, onda samo rječima i bez vlastitog ubjeđenja.
Preporuke:
0
0
14
subota, 19 jun 2010 06:31
LjiljanaNL.
Primedba:Wilders je na nivou nac.socijalista 1941. Citajte njegov program, ako ste u mogucnosti.Naprotiv, novinari su blagi i prave mu reklamu.
Preporuke:
0
0
15
subota, 19 jun 2010 11:39
Svetislav Kostić
Kada su u pitanju otcepljenja teritorija članica unutar EU, onda je suprotno tačno od mantre koja se slušala. To potvrđuje slučaj Belgije. Vladinim krugovima u Berlinu blizak Frankfurter Algemajne cajtung tvrdi već krajem decembra 2007. kako dolazi „Kraj Belgije“, u tonu kao da se to već dogodilo. Autor Dirk Šimer polazi od toga kako se cjelovitoj državi Belgiji dopušta još jedan „rok iz milosti“ u traženja kompromisa. „Trulog“, predviđa autor.
Po Šimeru, taj rok može da bude samo poslednji FAZ već špekuliše, šta će biti sa belgijskom krunom i sa Valoncima. U pozadini se nalaze aspiracije Berlina za pripajanje područja rasformirane Belgije na kojem žive u kompaktnoj cjelini stanovnici njemačkog govornog područja od 70.000 duša.
Okolnost da upravo uticajni Frankfurter algemajne piše sa simpatijom o raspadanju susjedne Belgije, zacijelo se kod flamanskih separatista knjiži kao jedva skrivena poruka ohrabrenja. Kako već kod razbijanja Jugoslavije, raspada Sovjetskog saveza i podjele Čehoslovačke i sada se ponovo govori o „umjetnim drzavama“ koje „s pravom nestaju“.
U njemačkim režimskim listovima sve češće može da se nailazi na ocjene kako je Belgija kao unosan umjetni proizvod stvoren od jednog malog kruga bogatih „Kultur-Francuza“. Prema tim mjerilima većina zemalja na svjetu bile bi „umjetne države“. Time se na slučaju Belgije ide korak dalje i predskazuju nadolazeći slučajevi raspada država.
O separatističkim tendencijama unutar EU već sam naveo nekoliko konkretnih primjera i pokuüao da objasnim, zašto je to tako.
Preporuke:
0
0
16
subota, 19 jun 2010 14:02
paja patak
Živeo sam nekih 6 godina u Antverpenu (osim u letnjim mesecima, jer u Grčkoj je tada, ipak, priznaćete - prijatnije) koji je centar flamanskog pokreta. Dajem im potpuno za pravo. Treba znati da su kroz istoriju, Flamanci čije naseobine sežu čak u Francusku, duž obala - do Kalea bili pritiskani od Francuza (u Francuskoj su kao nacija potpuno eliminisani – ostala su samo neka pofrancužena flamanska prezimena). Belgija je posle poraza Napoleona bila deo “Velike Holandije“, ali posle ustanka i građanskog rata, velike sile su Londonskim ugovorom pocepale tu državu na Belgiju, Luksemburg i (sadašnju, „malu“) Holandiju (srpskim ušima ta intervencija velikih sila zvuči poznato, zar ne?) U Belgiji, posle njenog nastanka 1830g – pa sve do Drugog svetskog rata, Flamanci su jedva bili građani drugog reda, pa i niže. Jezik im je bio strahovito diskriminisan – nisu smeli sve do duboko u 20. vek da ga u državnoj administraciji koriste.. Flamanska visoka buržoazija i plemstvo – tipičan primer kompradorstva, su se sasvim “pofrancuzili“, a Va.lonija je tokom 19. i početkom 20.veka bila industrijski najrazvijenija (rudarstvo, parne mašine, teška industrija) i francuski duh i jezik su dominirali svime. U Prvom svetskom ratu izginule su bespotrebno hiljade i hiljade Flamanaca – vojnika, jer je ceo viši oficirski kadar, komandni lanac i jezik bio francuski, koji oni nisu razumevali – i to se pamti - a sada se vraća. Posle 2. Svetskog rata Flamanci su se najzad izborili za ravonpravnost, a njihov preduzetnički duh i dolazak modernih tehnologija omogućili su da Flandrija u svemu natkrili Valoniju. Vreme plaćanja starih računa je došlo. I to je to! Belgija se, ipak, verovatno neće moći raspasti – jer, mada je to potpuno trulo bure, ono je duboko ukopanu u EU i pritisak spolja će je održavati - i onako kilavu, kakva je. Ako ovo shvatite i upamtite, moći ćete o toj temi sa više osnova da diskutujete.
Preporuke:
0
0
17
subota, 19 jun 2010 14:26
Rade Jovićević
Belgija je veštačka tvorevina trule Evropske birokratije, i treba da se rasformira, kao i ostale neprirodne tvorevine sa sedištem u Briselu.
Preporuke:
0
0
18
subota, 19 jun 2010 22:35
Nemanja
Mislim da jeto deo samo jedne veće igre, koa i situacija sa Grčkom. Dolazi do prestrojavnja u evropi, koje može da izazove nove sukobe. Nemačka želja za kontrolom evorpe je neverovatna. Uspeva im da je kontrolišu finansijski ali politički još uvek ne. U suštini se nadam da neće doći do raspada EU jer nas onda sigurno čeka neki rat, a to svakako nije dobro.
Interesantna je teza o regionima, mislim da i tu iam istine, i to se i kod nas dešava, sa Vojvodinom. moramo biti jako pažljivi da ne izgubimo i taj deo zemlje. Borba za očuvanje srbije je počela, pitanje je da li ćemo kao nacija biti sposobni da joj odgovorimo. U svakom slučaju, istorija nas uči da svi trendovi iz evorpe, stignu kod nas za nekih 20 do 30 godian zakšanjenja, ponekad i duže. Zato treba biti pažljiv i držati se one narodne bolje sprečiti nego lečiti
Preporuke:
0
0
19
nedelja, 20 jun 2010 06:55
Šicer
Taman i da se oDcepe, tamo je toliko dosadno, da ni takvo "dramatiĆno" dogadžanje ne bi promenilo ama baš ništa. Šta bi Erkul Poaro rekao na sve to?
Preporuke:
0
0
20
nedelja, 20 jun 2010 17:17
DRAGAN
sve vesti koje nam dolaze iz Belgije nam govore o pobedi "separatista" ili pobeda separatizma ,da li je baš tako ? Kada su su 90 tih glasanja bili kod nas vesti su pisale da je to pobeda za "samopredeljenje ,pa zato zašto sada reč separatizam .?
Preporuke:
0
0
21
petak, 02 jul 2010 22:57
Elenora
Slabo je poznata činjenica da je Betoven bio Flamac, mada rođen u Bonu, Nemačka.
Ko zna šta bi taj genije rekao na sve ovo ?!
.jpg)
- Šta je to VVS? Mislim, znam ja da je to BiBiSi, ili Bibisi, ali zašto tako i ne piše?
Evo dela teksta, koji pominje Belgiju, sada aktuelnu(prošlo vreme)..
I tada aktuelnu- )sadašnje vreme)
a po svoj prilici biće i futura...
Evo citata:
Da li je baš tako?
Koliko treba primera da nije? U redu, činjenica je da gladnom čoveku smeta ono što mu ne bi smetalo da je sit, pa tako i komšija-inoverac i druge nacije...
Međutim, kakav nam ovo suprotan primer daje zemlja – prestonica famozne Evrope? Primer koji ovu našu zabludu ne samo da ogoljava u svoj njenoj netačnosti, nego je čini živom groteskom.
Elem, Belgija, čija je prestonica Brisel i prestonica te Jevrope, jedva sastavila vladu, posle 9 meseci natezanja, spram kojih je ono naše lanjsko natezanje dečja igra.
Ne mogu da se slože Flamanci i Valonci. Koji se, na priliku, vole kao Srbi i Hrvati. A zamisli, nemaju verske razlike kao mi. I, sve češće i sve žešće se priča da će se ta ista Belgija pocepati. Naravno, po nacionalnom šavu... Ej, molim te! Prestona zemlja Jevrope!!!
tada aktueelnu. prošlo vreme
sada aktuelnu- sadašnje...
Kakve god kreatori ideje jedne ujedinjene Evrope imali na umu, u praksi sve intenzivnije dolaze do izražaja pojave da bogatiji regioni članica EU otkazuju solidarnost unutar zajedničke države i nastoje da sa svoje grbače odbace manje razvijena područja. U bespoštednoj borbi regiona jednih protiv drugih, solidarnost unutar države postaje jedan luksuz.
Flamancima u Belgiji dojadilo da ekonomski iscrrpljenim Valoncima navodno moraju da plačaju alimente za prenzione, socijalne i zdravstvene blagajne, Škotlanđani nisu spremni da prihode iz crpljenja energetika u Sjevernom moru dijele, talijanski sjever da finansira siromašni jug a bogata Katalonija ne osjeća se kao Španija, nego jedan samostalan sredozemni narod.
Na pomolu je očigledno jedna pojava koja bi koju deceniju ranije bila nezamisliva; da bogatiji entiteti kojima je nacionalna država postala pretjesna, ujedinjuje volja da se otisnu od državne centralne uprave i da se već razrađenim planom otcepljenja sto pre dočepaju EU gdje njihov separatizam nailazi na razumjevanje. A nacionalne elite sve su manje zainteresovane za velike i zajedničke teritorije.
Možda i tu leži objašnjenje zašto stranke koje se u još elitarnije ubrajaju od svojih brojno slabijih koalicionara u vladi Beograda, manje interesuju na očuvanju jedne cjelovite Srbije. Ili, ako to čine, onda samo rječima i bez vlastitog ubjeđenja.
Po Šimeru, taj rok može da bude samo poslednji FAZ već špekuliše, šta će biti sa belgijskom krunom i sa Valoncima. U pozadini se nalaze aspiracije Berlina za pripajanje područja rasformirane Belgije na kojem žive u kompaktnoj cjelini stanovnici njemačkog govornog područja od 70.000 duša.
Okolnost da upravo uticajni Frankfurter algemajne piše sa simpatijom o raspadanju susjedne Belgije, zacijelo se kod flamanskih separatista knjiži kao jedva skrivena poruka ohrabrenja. Kako već kod razbijanja Jugoslavije, raspada Sovjetskog saveza i podjele Čehoslovačke i sada se ponovo govori o „umjetnim drzavama“ koje „s pravom nestaju“.
U njemačkim režimskim listovima sve češće može da se nailazi na ocjene kako je Belgija kao unosan umjetni proizvod stvoren od jednog malog kruga bogatih „Kultur-Francuza“. Prema tim mjerilima većina zemalja na svjetu bile bi „umjetne države“. Time se na slučaju Belgije ide korak dalje i predskazuju nadolazeći slučajevi raspada država.
O separatističkim tendencijama unutar EU već sam naveo nekoliko konkretnih primjera i pokuüao da objasnim, zašto je to tako.
Interesantna je teza o regionima, mislim da i tu iam istine, i to se i kod nas dešava, sa Vojvodinom. moramo biti jako pažljivi da ne izgubimo i taj deo zemlje. Borba za očuvanje srbije je počela, pitanje je da li ćemo kao nacija biti sposobni da joj odgovorimo. U svakom slučaju, istorija nas uči da svi trendovi iz evorpe, stignu kod nas za nekih 20 do 30 godian zakšanjenja, ponekad i duže. Zato treba biti pažljiv i držati se one narodne bolje sprečiti nego lečiti
Ko zna šta bi taj genije rekao na sve ovo ?!