"...за BBC је изјавио..."
- Шта је то ВВС? Мислим, знам ја да је то БиБиСи, или Бибиси, али зашто тако и не пише?
Препоруке:
0
0
2
петак, 18 јун 2010 15:38
Млади Џедај
Ово је први пут, колико знам, да иницијатива за одвајање долази од већинског народа.
Препоруке:
0
0
3
петак, 18 јун 2010 15:43
Milko Grbović
Прекјуче је била година дана како је на овом сајту моја маленкост објавила први од неколико текстова, "О национализму". То је крћа верзија налсова, а постајала је и дужа, али мало неприактична за објављивање: "Да ли и остали народи губе анционални осећај кад напуне трбух, као што Србљи раде".
Ево дела текста, који помиње Белгију, сада актуелну(прошло време)..
И тада актуелну- )садашње време)
а по свој прилици биће и футура...
Ево цитата:
Често чујем мишљења како није важно шта ће бити са КиМ ако и сви заједно уђемо у ЕУ. Видиш, укидају се границе, нема везе коме ће припасти, ако будемо у оном плавом кругу са звездицама....Наравно, то је рецидив оне подвале коју нам је продао Анте Марковић: „Национализам је одлика сиромашних средина, са стандардом национализам нестаје...“
Да ли је баш тако?
Колико треба примера да није? У реду, чињеница је да гладном човеку смета оно што му не би сметало да је сит, па тако и комшија-иноверац и друге нације...
Међутим, какав нам ово супротан пример даје земља – престоница фамозне Европе? Пример који ову нашу заблуду не само да огољава у свој њеној нетачности, него је чини живом гротеском.
Елем, Белгија, чија је престоница Брисел и престоница те Јевропе, једва саставила владу, после 9 месеци натезања, спрам којих је оно наше лањско натезање дечја игра.
Не могу да се сложе Фламанци и Валонци. Који се, на прилику, воле као Срби и Хрвати. А замисли, немају верске разлике као ми. И, све чешће и све жешће се прича да ће се та иста Белгија поцепати. Наравно, по националном шаву... Еј, молим те! Престона земља Јевропе!!!
Препоруке:
0
0
4
петак, 18 јун 2010 15:45
Милко Грбовић
Сда видех да сма пермутовао онај део са временима, требало је:
тада актуеелну. прошло време
сада актуелну- садашње...
Препоруке:
0
0
5
петак, 18 јун 2010 15:55
Небојша Малић
Описивање Вилдерса као "ултрадесничара" је исто као када су БиБиСи или СиЕнЕн звали Николићеве Радикале "тврдолинијашким ултранационалистима." Флоскуле, срачунате да изазову одбојност, а потпуно невезане за истину.
Препоруке:
0
0
6
петак, 18 јун 2010 17:01
Dijapazon
Mozda bi sada trebalo da formiramo neku nevladinu organizaciju za pomoc secesionistima iz Belgije!?!
Препоруке:
0
0
7
петак, 18 јун 2010 17:25
Џон Шепард
Брисел = Косовска Митровица
Препоруке:
0
0
8
петак, 18 јун 2010 18:16
Dejan P.
Bumerang se polako vraca i pogodice u centar odakle je i kreirana zlocinacka politika razbijanja Jugoslavije i Srbije.Zelim im da prodju kroz ista zla kroz koja su i nas proveli i da se ta vestacka tvorevina (Belgija, nastala 1830.godine) zajedno sa EU raspadne.
Препоруке:
0
0
9
петак, 18 јун 2010 18:22
Dejan P.
Bumerang se polako vraca i pogodice u centar odakle je i kreirana zlocinacka politika razbijanja Jugoslavije i Srbije.Zelim im da prodju kroz ista zla kroz koja su i nas proveli i da se ta vestacka tvorevina (Belgija, nastala 1830.godine) zajedno sa EU raspadne.
Препоруке:
0
0
10
петак, 18 јун 2010 18:48
jarilo
dojadilo mi je vise,neka se raspadnu i kvit!
Препоруке:
0
0
11
петак, 18 јун 2010 20:18
Одбрана и последњи дани
Не разумем оне који навијају да се Белгија распадне. Зар им није доста етничких подела? Ја сам зато да се Белгија не распадне и да тај простор као и до сада буде мултичетнички.
Препоруке:
0
0
12
субота, 19 јун 2010 03:08
Вељко Даниловић
What goes around, comes around.
Препоруке:
0
0
13
субота, 19 јун 2010 03:32
Svetislav Kostić i eparatizam u Evropi
Kako objasniti takav separatistički i naizgled destruktivni scenario u jednom istorijskom trenutku u kojem se Evropa navodno ujedinjuje? U stvari reč je o jednom dogovornom procesu elita koji nije ništa drugo nego proces ustrojavanja i podčinjavanja u sistem globalizacije, koji nacionalne države razbija.
Kakve god kreatori ideje jedne ujedinjene Evrope imali na umu, u praksi sve intenzivnije dolaze do izražaja pojave da bogatiji regioni članica EU otkazuju solidarnost unutar zajedničke države i nastoje da sa svoje grbače odbace manje razvijena područja. U bespoštednoj borbi regiona jednih protiv drugih, solidarnost unutar države postaje jedan luksuz.
Flamancima u Belgiji dojadilo da ekonomski iscrrpljenim Valoncima navodno moraju da plačaju alimente za prenzione, socijalne i zdravstvene blagajne, Škotlanđani nisu spremni da prihode iz crpljenja energetika u Sjevernom moru dijele, talijanski sjever da finansira siromašni jug a bogata Katalonija ne osjeća se kao Španija, nego jedan samostalan sredozemni narod.
Na pomolu je očigledno jedna pojava koja bi koju deceniju ranije bila nezamisliva; da bogatiji entiteti kojima je nacionalna država postala pretjesna, ujedinjuje volja da se otisnu od državne centralne uprave i da se već razrađenim planom otcepljenja sto pre dočepaju EU gdje njihov separatizam nailazi na razumjevanje. A nacionalne elite sve su manje zainteresovane za velike i zajedničke teritorije.
Možda i tu leži objašnjenje zašto stranke koje se u još elitarnije ubrajaju od svojih brojno slabijih koalicionara u vladi Beograda, manje interesuju na očuvanju jedne cjelovite Srbije. Ili, ako to čine, onda samo rječima i bez vlastitog ubjeđenja.
Препоруке:
0
0
14
субота, 19 јун 2010 06:31
LjiljanaNL.
Primedba:Wilders je na nivou nac.socijalista 1941. Citajte njegov program, ako ste u mogucnosti.Naprotiv, novinari su blagi i prave mu reklamu.
Препоруке:
0
0
15
субота, 19 јун 2010 11:39
Svetislav Kostić
Kada su u pitanju otcepljenja teritorija članica unutar EU, onda je suprotno tačno od mantre koja se slušala. To potvrđuje slučaj Belgije. Vladinim krugovima u Berlinu blizak Frankfurter Algemajne cajtung tvrdi već krajem decembra 2007. kako dolazi „Kraj Belgije“, u tonu kao da se to već dogodilo. Autor Dirk Šimer polazi od toga kako se cjelovitoj državi Belgiji dopušta još jedan „rok iz milosti“ u traženja kompromisa. „Trulog“, predviđa autor.
Po Šimeru, taj rok može da bude samo poslednji FAZ već špekuliše, šta će biti sa belgijskom krunom i sa Valoncima. U pozadini se nalaze aspiracije Berlina za pripajanje područja rasformirane Belgije na kojem žive u kompaktnoj cjelini stanovnici njemačkog govornog područja od 70.000 duša.
Okolnost da upravo uticajni Frankfurter algemajne piše sa simpatijom o raspadanju susjedne Belgije, zacijelo se kod flamanskih separatista knjiži kao jedva skrivena poruka ohrabrenja. Kako već kod razbijanja Jugoslavije, raspada Sovjetskog saveza i podjele Čehoslovačke i sada se ponovo govori o „umjetnim drzavama“ koje „s pravom nestaju“.
U njemačkim režimskim listovima sve češće može da se nailazi na ocjene kako je Belgija kao unosan umjetni proizvod stvoren od jednog malog kruga bogatih „Kultur-Francuza“. Prema tim mjerilima većina zemalja na svjetu bile bi „umjetne države“. Time se na slučaju Belgije ide korak dalje i predskazuju nadolazeći slučajevi raspada država.
O separatističkim tendencijama unutar EU već sam naveo nekoliko konkretnih primjera i pokuüao da objasnim, zašto je to tako.
Препоруке:
0
0
16
субота, 19 јун 2010 14:02
паја патак
Живео сам неких 6 година у Антверпену (осим у летњим месецима, јер у Грчкој је тада, ипак, признаћете - пријатније) који је центар фламанског покрета. Дајем им потпуно за право. Треба знати да су кроз историју, Фламанци чије насеобине сежу чак у Француску, дуж обала - до Калеа били притискани од Француза (у Француској су као нација потпуно елиминисани – остала су само нека пофранцужена фламанска презимена). Белгија је после пораза Наполеона била део “Велике Холандије“, али после устанка и грађанског рата, велике силе су Лондонским уговором поцепале ту државу на Белгију, Луксембург и (садашњу, „малу“) Холандију (српским ушима та интервенција великих сила звучи познато, зар не?) У Белгији, после њеног настанка 1830г – па све до Другог светског рата, Фламанци су једва били грађани другог реда, па и ниже. Језик им је био страховито дискриминисан – нису смели све до дубоко у 20. век да га у државној администрацији користе.. Фламанска висока буржоазија и племство – типичан пример компрадорства, су се сасвим “пофранцузили“, а Ва.лонија је током 19. и почетком 20.века била индустријски најразвијенија (рударство, парне машине, тешка индустрија) и француски дух и језик су доминирали свиме. У Првом светском рату изгинуле су беспотребно хиљаде и хиљаде Фламанаца – војника, јер је цео виши официрски кадар, командни ланац и језик био француски, који они нису разумевали – и то се памти - а сада се враћа. После 2. Светског рата Фламанци су се најзад изборили за равонправност, а њихов предузетнички дух и долазак модерних технологија омогућили су да Фландрија у свему наткрили Валонију. Време плаћања старих рачуна је дошло. И то је то! Белгија се, ипак, вероватно неће моћи распасти – јер, мада је то потпуно труло буре, оно је дубоко укопану у ЕУ и притисак споља ће је одржавати - и онако килаву, каква је. Ако ово схватите и упамтите, моћи ћете о тој теми са више основа да дискутујете.
Препоруке:
0
0
17
субота, 19 јун 2010 14:26
Раде Јовићевић
Белгија је вештачка творевина труле Европске бирократије, и треба да се расформира, као и остале неприродне творевине са седиштем у Бриселу.
Препоруке:
0
0
18
субота, 19 јун 2010 22:35
Nemanja
Mislim da jeto deo samo jedne veće igre, koa i situacija sa Grčkom. Dolazi do prestrojavnja u evropi, koje može da izazove nove sukobe. Nemačka želja za kontrolom evorpe je neverovatna. Uspeva im da je kontrolišu finansijski ali politički još uvek ne. U suštini se nadam da neće doći do raspada EU jer nas onda sigurno čeka neki rat, a to svakako nije dobro.
Interesantna je teza o regionima, mislim da i tu iam istine, i to se i kod nas dešava, sa Vojvodinom. moramo biti jako pažljivi da ne izgubimo i taj deo zemlje. Borba za očuvanje srbije je počela, pitanje je da li ćemo kao nacija biti sposobni da joj odgovorimo. U svakom slučaju, istorija nas uči da svi trendovi iz evorpe, stignu kod nas za nekih 20 do 30 godian zakšanjenja, ponekad i duže. Zato treba biti pažljiv i držati se one narodne bolje sprečiti nego lečiti
Препоруке:
0
0
19
недеља, 20 јун 2010 06:55
Шицер
Таман и да се оДцепе, тамо је толико досадно, да ни такво "драматиЋно" догаџање не би променило ама баш ништа. Шта би Еркул Поаро рекао на све то?
Препоруке:
0
0
20
недеља, 20 јун 2010 17:17
ДРАГАН
све вести које нам долазе из Белгије нам говоре о победи "сепаратиста" или победа сепаратизма ,да ли је баш тако ? Када су су 90 тих гласања били код нас вести су писале да је то победа за "самопредељење ,па зато зашто сада реч сепаратизам .?
Препоруке:
0
0
21
петак, 02 јул 2010 22:57
Еленора
Слабо је позната чињеница да је Бетовен био Фламац, мада рођен у Бону, Немачка.
Ко зна шта би тај геније рекао на све ово ?!
- Шта је то ВВС? Мислим, знам ја да је то БиБиСи, или Бибиси, али зашто тако и не пише?
Ево дела текста, који помиње Белгију, сада актуелну(прошло време)..
И тада актуелну- )садашње време)
а по свој прилици биће и футура...
Ево цитата:
Да ли је баш тако?
Колико треба примера да није? У реду, чињеница је да гладном човеку смета оно што му не би сметало да је сит, па тако и комшија-иноверац и друге нације...
Међутим, какав нам ово супротан пример даје земља – престоница фамозне Европе? Пример који ову нашу заблуду не само да огољава у свој њеној нетачности, него је чини живом гротеском.
Елем, Белгија, чија је престоница Брисел и престоница те Јевропе, једва саставила владу, после 9 месеци натезања, спрам којих је оно наше лањско натезање дечја игра.
Не могу да се сложе Фламанци и Валонци. Који се, на прилику, воле као Срби и Хрвати. А замисли, немају верске разлике као ми. И, све чешће и све жешће се прича да ће се та иста Белгија поцепати. Наравно, по националном шаву... Еј, молим те! Престона земља Јевропе!!!
тада актуеелну. прошло време
сада актуелну- садашње...
Kakve god kreatori ideje jedne ujedinjene Evrope imali na umu, u praksi sve intenzivnije dolaze do izražaja pojave da bogatiji regioni članica EU otkazuju solidarnost unutar zajedničke države i nastoje da sa svoje grbače odbace manje razvijena područja. U bespoštednoj borbi regiona jednih protiv drugih, solidarnost unutar države postaje jedan luksuz.
Flamancima u Belgiji dojadilo da ekonomski iscrrpljenim Valoncima navodno moraju da plačaju alimente za prenzione, socijalne i zdravstvene blagajne, Škotlanđani nisu spremni da prihode iz crpljenja energetika u Sjevernom moru dijele, talijanski sjever da finansira siromašni jug a bogata Katalonija ne osjeća se kao Španija, nego jedan samostalan sredozemni narod.
Na pomolu je očigledno jedna pojava koja bi koju deceniju ranije bila nezamisliva; da bogatiji entiteti kojima je nacionalna država postala pretjesna, ujedinjuje volja da se otisnu od državne centralne uprave i da se već razrađenim planom otcepljenja sto pre dočepaju EU gdje njihov separatizam nailazi na razumjevanje. A nacionalne elite sve su manje zainteresovane za velike i zajedničke teritorije.
Možda i tu leži objašnjenje zašto stranke koje se u još elitarnije ubrajaju od svojih brojno slabijih koalicionara u vladi Beograda, manje interesuju na očuvanju jedne cjelovite Srbije. Ili, ako to čine, onda samo rječima i bez vlastitog ubjeđenja.
Po Šimeru, taj rok može da bude samo poslednji FAZ već špekuliše, šta će biti sa belgijskom krunom i sa Valoncima. U pozadini se nalaze aspiracije Berlina za pripajanje područja rasformirane Belgije na kojem žive u kompaktnoj cjelini stanovnici njemačkog govornog područja od 70.000 duša.
Okolnost da upravo uticajni Frankfurter algemajne piše sa simpatijom o raspadanju susjedne Belgije, zacijelo se kod flamanskih separatista knjiži kao jedva skrivena poruka ohrabrenja. Kako već kod razbijanja Jugoslavije, raspada Sovjetskog saveza i podjele Čehoslovačke i sada se ponovo govori o „umjetnim drzavama“ koje „s pravom nestaju“.
U njemačkim režimskim listovima sve češće može da se nailazi na ocjene kako je Belgija kao unosan umjetni proizvod stvoren od jednog malog kruga bogatih „Kultur-Francuza“. Prema tim mjerilima većina zemalja na svjetu bile bi „umjetne države“. Time se na slučaju Belgije ide korak dalje i predskazuju nadolazeći slučajevi raspada država.
O separatističkim tendencijama unutar EU već sam naveo nekoliko konkretnih primjera i pokuüao da objasnim, zašto je to tako.
Interesantna je teza o regionima, mislim da i tu iam istine, i to se i kod nas dešava, sa Vojvodinom. moramo biti jako pažljivi da ne izgubimo i taj deo zemlje. Borba za očuvanje srbije je počela, pitanje je da li ćemo kao nacija biti sposobni da joj odgovorimo. U svakom slučaju, istorija nas uči da svi trendovi iz evorpe, stignu kod nas za nekih 20 do 30 godian zakšanjenja, ponekad i duže. Zato treba biti pažljiv i držati se one narodne bolje sprečiti nego lečiti
Ко зна шта би тај геније рекао на све ово ?!